Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Šest razloga zbog kojih je zdravo jesti plavi patlidžan

Sadrži brojna vlakana, vitamine B1 i B6, kalijum. Veliki je izvor bakra, magnezijuma, mangana, fosfora, nijacina i folne kiseline.

Plavi patlidžan poseduje veoma malo ugljenih hidrata i masti, kao i kalorija, pa je idealan za obrok ukoliko želite da smršate.

U kori plavog patlidžana skriven je veoma dobar antioksidant koji sprečava oksidacijske degeneracije lipida, zbog čega snižava holesterol i sprečava njegovo nastajanje.

Pospešuje probavu i povoljno utiče na rad creva.

Normalizuje rad srca i reguliše nivo vode u organizmu.

Sadrži posebnu vrstu fitohemikalije zvanu saponin, koja poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva.

1441

Kako je sendvič dobio ime?

Kako svi živimo brzim životom u kojem je vreme postalo luksuz, tako je i čuveni sendvič postao najčešći obrok koji možemo gricnuti u hodu, dok trčimo da obavimo hitne stvari, jurimo na posao, faks...ili kad nas prosto mrzi da kuvamo pa se zavalimo u fotelju ispred TV- a ili laptopa sa sve ogromnim komadom gotovog sendviča u rukama. No, da li znate kako je sendvič nastao i po kome je dobio ime?

Sendvič se prvi put spominje u prvom veku nove ere, kada je drevni jevrejski rabin počeo da stavlja komadiće jagnjećeg mesa između dva parčeta beskvasnog hleba. Tokom 17. veka, u holandskim tavernama bi se gostima služilo goveđe meso upareno sa hlebom na koji je namazan domaći puter.

Polako ali sigurno, sendvič se pojavljuje ne samo u holandskim tavernama, već i među britanskom aristokratijom. Tako je sendvič zapravo u 18. veku dobio ime po engleskom plemiću Džonu Montažu, poznatijem kao grof od Sendviča (4th Earl of Sandwich).

Priča ide ovako: Grof, koji je obožavao da jede meso, bio je i strastveni kartaroš, pa je tražio način kako da jede meso dok igra karte, bez da mu se prsti umaste i uprljaju. Tako je došao na ideju da mu se meso servira između dva parčeta hleba. Ubrzo su ljudi takođe počeli da naručuju "isto ono što i grof Sendvič", pa je to ime ostalo do dan danas.

Tokom 19. veka, sendvič je postao popularan širom Evrope, pogotovo u Engleskoj, najviše zbog industrijske revolucije. Ljudima je bio potreban obrok koji se brzo može spremiti i poneti na radno mesto, a koji će celog dana držati sitim. Pripadnici svake klase su obožavali sendvič, a on se danas može spremiti na više hiljada načina, sa raznim varijacijama ukusa i veličine.

1894

Energetske i hranljive vrednosti: peršun

Peršun vodi poreklo još iz perioda stare Grčke. Sa bliskog istoka je dospela u Evropu. Peršun se od davnina koristi kao začinska biljka ali je malo poznato i to da se ubraja u lekovito bilje. Nema visoku kaloričnu vrednost, ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga i svrstava u red visokokvalitetnih i lekovitih namirnica. Uspešan je lek kod tegoba sa varenjem jer otklanja nadutost i gasove u stomaku. Pomaže u borbi protiv kašlja, astme, pada imuniteta, gripa i povišene temperature.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 36 kcal

Ugljeni hidrati: 6,33 g

Proteini: 2,97 g

Masti: 0,8 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 3,3 g

Niacin: 1,3 mg

Vitamin A: 8424 IU

Vitamin C: 133 mg

Vitamin K: 1640 µg

Vitamin E: 0,75 mg

Natrijum: 56mg

Kalijum: 554 mg

Kalcijum: 138 mg

Gvožđe: 6,2 mg

Magnezijum: 50 mg

Cink: 1,07 mg

1735

Energetske i hranljive vrednosti: semenke suncokreta

Suncokret je jednogodišnja biljka, koja vodi poreklo iz Meksika i Perua. U Evropu je stigao negde oko 1504. godine. Rusi su tek 1830.godine uspeli iz suncokretovog semena da iscede ulje. Narodna medicina ističe značaj semenki suncokreta u lečenju reume, artritisa, brojnih problema sa vidom i nesanicom. Koriste se i kako bi podstakle varenje, za zdravlje kostiju i kože. Hidriraju ali i opuštaju krvne sudove i mišiće.

Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):

Energetska vrednost: 584 kcal

Ugljeni hidrati: 20 g

Proteini: 20,78 g

Masti: 51,46 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna:8,6 g

Niacin: 8,34 mg

Vitamin A: 50 IU

Vitamin C: 1,4 mg

Vitamin E: 35,1 mg

Natrijum: 9 mg

Kalijum: 646 mg

Kalcijum: 78 mg

Gvožđe: 5,25 mg

Magnezijum: 325 mg

Cink: 5 mg

Beta karoten: 30 µg

1684

Najzdravije jesenje namirnice

Bundeve – Pored svojih antiinflamatornih, antiparazitskih, antioksidantnih osobina, bogate su mastima i proteinima. Sadrže esencijalne masne kiseline i odličan su izvor beta-karotena, ugljenih hidrata, vitamina i minerala.

Jabuke – Sadrže značajan izvor fenola i flavonoida. Epidemiološke studije su utvrdile da redovna konzumacija jabuka smanjuje rizik od srčanih i plućnih oboljenja.

Slatki krompir – Pored beta karotena, slatki krompir je bogat vitaminom C, manganom, kalijumom i vlaknima.

Karfiol – Bogat je vitaminima, ubrzava proces varenja, povoljno utiče na zdravlje srca i jača kosti.

919