Bundevu (lat. Cucurbita pepo) svi znamo kao tradicionalni simbol čuvene Noći veštica, a njene semenke su omiljena grickalica omladine širom sveta. No, narandžasti, mesnati deo ove biljke (koji je dobio boju zahvaljujući beta karotenu) nekako kao da je zapostavljen, a može se koristiti u ishrani na zaista mnoge načine, a ne samo kao dekoracija.
Ovo jesenje povrće spominje se još u Starom zavetu, koristili su ga još i Stari Egipćani, a u Evropu je došlo kada su ga Španci preneli iz Meksika.
Slatkasti, mesnati deo bundeve upravo zbog beta karotena pomaže u lečenju psorijaze, a ako imate kožu sklonu aknama možete ublažiti stanje tako što ćete plod bundeve iskoristiti za pravljenje jednostavne maske za lice. Ovo povrće je i odličan diuretik, smiruje nadražen želudac i creva, čuva bubrege i smanjuje upale žuči. Pored toga, bundeve sadrže i niz drugih korisnih vitamina kao što je vitamin C.
Posebno su zdrave semenke bundeve, jer sadrže ogromnu hranljivu vrednost i oblijuju belančevinama i ugljenim hidratima, kao i gvožđem, kalijumom i kalcijumom.
Što se tiče recepata, od bundeve možete praviti ukusan pire, možete je pohovati, sitno iseckati i kuvati u čorbi, a bundevu možete i uzduž narezati, izbaciti deo sa semenkama i puniti sirom ili drugim povrćem i tako ispeći u rerni. Odlično se slaže sa začinima kao što su peršun, majčina dušica i lovorov list, a ako odlučite da napravite slatku pitu od bundeva, obavezno dodajte i malo cimeta, sigurno nećete pogrešiti.
Najpre kožu isperite toplom vodom I anti-bakterijskim sapunom.
Ne upotrebljavajte zapaljive materijale (poput kerozina ili petroleja) za tretiranje rana.
Utrljajte luk na mesto ugriza. Moćna antioksidativna svojstva utiču na brži oporavak.
Jabukovo sirće razblaženo u malo vode može smanjiti nastalu iritaciju.
Jedna od glavnih prednosti kozjeg mleka je činjenica da smiruje stomak. Odnosno, ukoliko imate upalu creva preporučuje se redovno konzumiranje ove vrste mleka.
Preporučuje se za jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća i može biti i dobar saveznik u borbi protiv stresa.
Kozje mleko obiluje kalcijumom i fosforom, koji su važni za zdravlje kostiju, cinkom i selenom, snažnim antioksidansima koji održavaju telesni imunitet.
Podstiče bolje iskorišćavanje gvožđa u organizmu i obnovu hemoglobina, krvnog pigmenta koji sadrži gvožđe, pa se preporučuje ljudima koji pate od anemije.
U sebi sadrži mnoštvo proteina bogatih esencijalnim aminokiselinama, velik broj vitamina i nema teško svarljivih masti. Ne samo da je lakše za varenje od kravljeg mleka, već kozje mleko sadrži manje laktoze.
U novije vreme, preporučuje se u prevenciji alergija na proteine kravljeg mleka ili druge alergene koji su česti kod odojčadi i male dece.
Trendovi, bilo kada se radi o hrani ili o modi, obično imaju kratak životni vek. Međutim, postoji jedan koji već decenijama ne prolazi. Jabukovo sirće kao sredstvo za mršavljenje.
Tajna dugovečnosti ove priče je nauka - postoje studije koje su potvrdile da jabukovo sirće utiče na apetit. Švedska studija od pre desetak godina pokazala je kako se ljudi osećaju sitim i po nekoliko sati nakon što pojedu hleb uz dodatak 2 kašike jabukovog sirćeta, dok to nije slučaj sa običnim hlebom. Studija je, međutim, bila sprovedena na svega 12 ljudi, pa nije u potpunosti pouzdana.
Druga studija, objavljena 2010, bavila se dvema grupama, jedna je dobijala piće sa sirćetom, druga bez njega (ni jedni ni drugi nisu znali šta piju). Grupa koja je pila piće sa sirćetom imala je do 20% manji nivo šećera u krvi u poređenju sa drugom grupom.
Spekulisano je da sirće nekako usporava pražnjenje stomaka nakon obroka, ili da reaguje sa enzimima u stomaku.
Imajte na umu, međutim, da u mršavljenju učestvuje mnogo faktora i da čak i ako vas jabukovo sirće duže drži sitim, nije ni izbliza toliko hranljivo koliko su to salate i povrće sa kojima se to sirće jede.
Postoji mnoštvo namirnica koje ne prijaju stomaku i izazivaju neprijatne pojave poput nadutosti. U ovom tekstu videćete kojih 5 vrsta imaju najveći uticaj na ovu probavnu smetnju.
Pšenica - način na koji se pšenica danas obrađuje izaziva stomačne probleme. Hlebu se dodaju supstance koje pomažu pri fermentaciji i roku trajanja, ali ljudi su sve osetljiviji na te aditive, a jedan od simptoma je i nadutost. Najpoznatija supstanca, na koju je sve više ljudi alergično je gluten. On je često okidač digestivnih problema.
Mlečni proizvodi - mleko, sir, puter, čak i sladoled mogu izazvati nadutost kod osetljivijih ljudi. Jogurt, sa druge strane, pomaže da se ovaj problem ublaži, zbog bakterija koje se lakše vare. Intoleranciju na mlečne proizvode izaziva ili kazein (mlečni protein) ili laktoza (mlečni šećer).
Vlakna - ovaj izuzetno važan sastojak zdrave ishrane, iako pomaže u održavanju redovne stolice i pravilnog varenja, može biti uzrok nadutosti. Vlakna usporavaju prolazak hrane kroz debelo crevo, zbog čega se duže osećamo sitim i sporije se oslobađa šećer u krvi. Dok bakterije u crevima razgrađuju vlakna, oslobađa se gas koji izaziva problem sa varenjem. Neke vrste vlakana se lakše vare (ona koja potiču iz jabuka, ovsa i šargarepe), dok su ona iz žitarica teža, tako da treba da eksperimentišete sa ishranom i vidite šta vam više odgovara.
Beli i crni luk - uprkos svojoj izuzetnoj hranljivoj vesti, luk sadrži visok postotak sumpora koji iritira creva i dovodi do nadutosti.
Pasulj - ovaj odličan izvor proteina i vlakana izaziva nadutost ne samo zbog tih vlakana, već i zbog lecitina koji se teško vari.
