• Utiču li hrana i piće na zdravlje kože?

    Utiču li hrana i piće na zdravlje kože?

    Na zdravlje vaše kože utiču i hrana i piće koje konzumirate, kao i način života i proizvodi koje koristite. Proces regeneracije ćelija kože nikada ne prestaje. Voda je ključ zdrave kože. Omega 3 masne kiseline iz ribljeg ulja mogu biti od suštinskog značaja. Maslinovo ulje, avokado su takođe bogati hranljivim sastojcima koji štite i čuvaju vašu kožu zdravom.

    Kolagen i elastin utiču na strukturu kože, kao i na njenu fleksibilnost. Hrana bogata antioksidansima dokazano usporava raspad kolagena. Vežbe takođe poboljšavaju ten jer povećavaju protok krvi i oslobađaju se toksini kroz znoj. Stres može uticati na pojavu brojnih infekcija kože i ekcema. Vodite računa o dnevnim i noćnim kremama, kremama za sunčanje, korektorima i ostalim preparatima koje koristite - prilagodite ih tipu svoje kože.

     857
  • Hrana bogata vitaminom D i gvožđem

    Hrana bogata vitaminom D i gvožđem

    Gvožđe i vitamin D su esencijalni za zdravo funkcionisanje krvi, ćelija, kostiju i mišića. Gvožđe je od ključnog značaja za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, koji prenose kiseonik kroz telo. Deo je proteina koji su takođe uključeni u transport kiseonika, odnosno hemoglobina i mioglobina. Hemoglobin je protein u crvenim krvnim ćelijama koji nose kiseonik u tkiva, a mioglobin prenosi kiseonik do mišića. Vitamin D pomaže u apsorpciji kalcijuma i reguliše nivo kalcijuma u krvi. Od velike je važnosti za jake kosti i zube.

    Dnevne preporučene količine vitamina D za odrasle osobe između 19 i 50 godina iznosi 5 mikrograma, a 10 mikrograma za lica uzrasta od 51 do 70 godina i 15 mikrograma za starije od 71 godinu. Trudnice i doilje starosti od 16 do 50 godina bi trebalo da unose 5 mikrograma vitamina D. Dnevni preporučeni unos gvožđa je 18 mg za žene od 19 do 50 godina, a 8 mg za muškarce iznad 19 godina.

    Odličan izvor gvožđa su mesni proizvodi, žumance, pasulj, grašak, suvo grožđe i suve šljive, soja, spanać, kelj, brokoli, integralne žitarice...

    Većina ljudi vitamin D dobija putem izlaganja suncu. Međutim, hrana bogata vitaminom D je riba, sir, žumance, pečurke, žitarice, jogurt i voćni sokovi.

     2556
  • Crni luk

    Crni luk

    Iako se mnogima pri samu pomisao seckanja ovog povrća zavrti u glavi zbog suza koje obavezno proteku, crni luk (lat. Allium cepa) je u mnogim krajevima širom sveta nezaobilazni deo gulaša, variva i drugih čorbi, dok je kod nas obavezan deo roštilja.

    U narodu poznat i kao crvenac, ljutika, kapula i mrki luk, odavnina je dobar saveznik ljudskog zdravlja pa su ga koristili još pre pet hiljada godina. U Egiptu su faraone sahranjivali sa glavicom crnog luka, dok su ga u Indiji, Staroj Grčkoj i RImu koristili za lečenje mnogih bolesti. Danas su najveći uzgajivači ovog povrća zemlje Dalekog Istoka, Rusija i SAD.

    No, ono zbog čega je luk najzdraviji jeste činjenica da, isto kao i beli luk, sadrži redak element sumpor (zbog kojeg i ima jak, ljutkast ukus), koji je dragocen po zdravlje, a jako malo biljaka ga sadrži u sebi. Mnogi ne znaju da redovna upotreba luka smanjuje nivo glukoze u krvi, pa je ovo povrće odlično za ishranu dijabetičara. Takođe, sok od luka je odličan za lečenje mnogih kožnih bolesti kao što su akne, bradavice, opekotine i osip.

    Što se tiče ishrane, crni luk zaista spada među najomiljenije sastojke koji se koriste u kuhinjama širom sveta. Koristi se u raznim varivima, u paprikašu, čorbama, ili sirov kao deo mnogih letnjih salata. Zajedno sa avokadom, paprikom i paradajzom, čini ukusni i svetski poznat umak Gvakamole.

    Jedan od načina da ublažite ljutinu i peckanje očiju prilikom seckanja jeste to da luk prvo posolite i ostavite da odstoji.

     1943
  • Zbog čega je važno jesti smokve?

    Zbog čega je važno jesti smokve?

    Stari Grci i Rimljani smatrali su da je smokva simbol muškosti, plodnosti i moći.

    Smokva sadrži veliki broj antioksidanskih vitamina kao što su vitamin A, E i K, osim toga one sadrže dijetalna vlakna i minerale.

    Sadrže i do 80 odsto vode, a spadaju u grupu voća s najvišim nivoom prirodnih šećera.

    Smanjuju nivo holesterola u krvi, a pomažu i u prevenciji raka pluća.

    Bogate su kalcijumom, čak 121 mg u polovini šolje.

    Polovina šolje sadrži oko 1,5 mg gvožđa.

    Listovi smokve mogu biti dobri za zdravlje srca.

     1353
  • Pravila bezglutenskog režima ishrane i par ukusnih recepata

    Pravila bezglutenskog režima ishrane i par ukusnih recepata

    Celijakija ili glutenska enteropatija je hronična bolest sistema za varenje koju karakteriše trajna nesposobnost organizma da razgrađuje gluten iz hrane u tankom crevu. Celijakija pripada grupi autoimunih gastroenteroloških bolesti i može biti urođena ili stečena (razvijena). Prilikom utvrđivanja da li osoba boluje od celijakije neophodno je pogledati genetsku predispoziciju (sklonost ka celijakiji se nasleđuje). Međutim, ova bolest može biti „tiha“ ili „prikrivena“, bez ikakvih simptoma, te ju je često teško prepoznati. Klasični simptomi celijakije kod najvećeg broja obolelih su sledeći:


    - Gubitak apetita,
    - Povraćanje,
    - Nadutost,
    - Povećan stomak,
    - Dugotrajan proliv i učestale stolice,
    - Masna i svetla stolica, veoma neprijatnog mirisa,
    - Promene raspoloženja i poremećaji raspoloženja kao i depresivna stanja,
    - Umor i slabost,
    - Povećan stomak,
    - Kožna oboljenja ili dermatitis,
    - Zatvor u određenim slučajevima,
    - Anemija,
    - Gubitak telesne mase,
    - Kod dece obolele od celijakije prisutna je malapsorpcija i nedovoljna razvijenost.


    Jedini lek za celijakiju je kompletno izbacivanje glutena i glutenskih namirnica iz ishrane. Dakle, zabranjene namirnice su: pšenica, ječam, ovas, raž, i industrijske prerađevine koje sadrže ove namirnice (čak i u tragovima). Bezglutenska ishrana podrazumeva: sveže voće i povrće (kuvano ili spremljeno u uslovima bez kontakta sa glutenskim namirnicama, konzervisano sa dozvoljenim, bezglutenskim konzervansima), meso (čista svih vrsta osim sušenog i pohovanog u glutenskom brašnu; treba biti oprezan pri konzumiranju mesnih prerađevina, jer mnoge šunke, kobasice i salame mogu sadržati gluten – obavezno čitati sastav), mahunarke, dozvoljena žita i semenke (kukuruz, pirinač, proso, kinoa, kuskus, lan, heljda, sirak, amarant, tapioka), mlečni proizvodi (osim jogurta koji sadrže pšenični skrob), masnoće kao što su životinjske masti, maslac, kajmak (margarin i majonez mogu sadržati nedozvoljene aditive). Treba biti naročito oprezan prilikom konzumacije začina, pića, suplemenata i lekova, i obavezno čitati sastav. Takođe, mnoge namirnice koje same po sebi nemaju gluten, prilikom industrijske obrade dolaze u kontakt sa glutenskim namirnicama te postoji opasnost od kontaminacije (ukoliko se u jednom pogonu obrađuju bezglutenske i glutenske namirnice). Čips, na primer, ne sadrži gluten, ali prilikom industrijske obrade može biti kontaminiran.


    Ljudi koji prelaze na bezglutenski režim ishrane mogu često biti očajni zbog toga što su bezglutenski proizvodi mahom teško dostupni ili skupi u našem regionu. Samostalno napraviti bezglutenski hleb je, na primer, veoma težak poduhvat, budući da su čista bezglutenska brašna (pirinčano, kukuruzno...) veoma „teška“ te hleb ispadne tvrd i nedovoljno vazdušast. Takođe treba napomenuti da pekarski kvasac spada u nedozvoljene namirnice, te bezglutenski hleb može izgledati nedostižno. Postoje mešavine brašna koje su bezbedne za upotrebu, a moguće je pronaći ih u prodavnicama zdrave hrane ili po bolje snabdevenim mega marketima.

    Nudimo vam nekoliko recepata koji mogu olakšati vaš prelazak na bezglutenski režim.


    Hleb od heljde:
    500g heljdinog brašna, 350 ml mlake vode, 2 kašike ulja, 2 kašike suvog bezglutenskog kvasca, 2 kašike šećera, 1 kašika soli, 1 kašika jabukovog sirća, 2 jaja.
    Kvasac i šećer pomešati u vodi, ostaviti da odstoji 10-tak minuta; 2 jaja ulupati; dodati ulje i promešati. U heljdino brašno dodati so, smešu sa jajima, sirće i smešu sa kvascem. Presuti u kalup. Prekriti folijom obloženu uljem dok naraste. Peći 25 – 30 minuta na 190 – 220 stepeni.

    Brownies:
    1 šolja bezglutenskog mixa za hleb i peciva (u nedostatku ovog brašna, moguće je zameniti pirinčanim i kukuruznim brašnom), pola kašike gustina, ½ šolje kakao praha, prstohvat soli, prstohvat sode bikarbone, 5 kašika margarina, 2 kašike jogurta, 1-2 šolje šećera (ovisno od preferiranja), 2 jaja.
    Sastojke sjediniti, peče se 12 minuta u kalupu za sitne kolače.

    Keksići od kokosa:
    2 belanca od većih jaja malo ulupati da zapeni, sipati 6 ravnih kašika šećera u prahu (može i manje), dobro promešati. Dodati 12 punih kašika kokosa. Mešati; masa mora biti kompaktna. Napraviti loptice i staviti na pek papir. Peče se oko 20 minuta na 170 stepeni.

    Pizza iz tiganja:
    120 g bezglutenskog mixa za hleb i peciva, 250 ml vode, 2 kašike ulja, prstohvat soli, materijal za pizzu – po želji, kačkavalj, šunka, pečurke, kečap...
    Sastojci se pomešaju i stave u nelepljiv tiganj. Poklopiti. Peći oko 5 minuta, zatim preokrenuti i onda staviti kačkavalj, kečap i druge sastojke. Ponovo poklopiti i peći dok se kačkavalj ne rastopi.

     2711
Jedna od omiljenih poslastica.
Jednostavno, ukusno, slatko, kremasto, sočno.
Odličan i zdrav namaz za doručak ili večeru, ili užinu.
Poslastica zastupljena u mnogim zemljama.
Kolač od malo sastojaka koji se brzo pravi.
Za ljubitelje piletine prelivene sosom i spojene sa kuvanim makaronama.
Strana 9 od 1718