Jasno je svima – zdravije je jesti sveže voće i povrće, nego zamrznutu hranu. Ipak, kada je reč o određenim namirnicama koje svi konzumiramo, često ih koristimo na pogrešan način. Takav je slučaj i sa sledećih pet namirnica:
Povrće
Mnogi misle da je bareno povrće najzdravije povrće. Greška - ova pretpostavka je veoma pogrešna. Najbolji način za pripremu jeste kuvanje na vodenoj pari. Tako su istraživanja pokazala da brokoli koji je spremljen na pari, u odnosu na druge načine pripreme, zadržava najviše hranljivih materija koje su korisne za prevenciju kancera.
Sulforafan je snažna antikancerogena materija koja se nalazi u brokoliju, karfiolu, kelju i rukoli i za čije oslobađanje je nužan enzim mirozinaza. Ovaj enzim je jako osetljiv i biva uništen prilikom različitih načina termičke obrade. Ipak, para je blaga, utiče na sporiju pripremu biljke, pa enzim uspeva da opstane.
Jagode
Jagode, naročito krupnije, većina seče prilikom pranja. Ovaj postupak je pogrešan jer seckane jagode imaju i do 12 procenata manje vitamina C nego cele, kako je pokazalo jedno istraživanje sprovedeno u Brazilu. Naime, u kontaktu sa vazduhom i svetlošću vitamin se gubi, zbog čega je preporljivije jeste cele jagode.
Vino
Ostavljate flašu vina da diše? Pogrešno! Jedno istraživanje je pokazalo da u flaši vina koja je otvorena desetak sati organske kiseline i polifenol počinju da se gube. Vino tako gubi neke svoje efekte koji su korisni za zdravlje. Recept je jasan: vino bi trebalo piti iz tek otvorenih flaša.
Paradajz
Najveći broj ljudi jede sirovi paradajz unitar salata ili drugih jela. Ipak, istraživanja su pokazala da se podgrevanjem u paradajzu povećava količina likopena, izuzetno snažnog antioksidansa. Zato je najbolji način za pripremu paradajza njegovo kuvanje u maslinovom ulju, jer se na taj način obezbeđuje i masnoća koja je potrebna organizmu da bi mogao da apsorbuje likopen.
Zamrznuti proizvodi
U želji da se hrane zdravo, mnogi ljudi izbegavaju kupovinu zamrznutih namirnica. Ipak, to je potpuno pogrešno, jer je (u čak dva od tri slučaja) zamrznuto voće i povrće bogatije vitaminom C i beta karotinom nego nemrznuto. Naravno, ovo ne znači da je zamrznuto voće bolje od svežeg. Ipak, voće i povrće koje se može kupiti u prodavnicama često nije potpuno sveže, te su mnoge korisne supstance u njemu već počele da se razgrađuju. Sa druge strane, zamrznuto voće i povrće se najčešće mrzne pre nego što je počelo da gubi hranljivu vrednost, zbog čega ga ne bi trebalo izbegavati po svaku cenu.
Izvor:cosmopolitan.rs
Kakao se, poput meda, od davnina koristio u narodnoj medicini za lečenje brojnih bolesti. Kakao u kombinaciji sa sirovim medom vašem telu obezbeđuje magnezijum i bakar. Ovi minerali aktiviraju enzime koji su potpora vašem metabolizmu. Magnezijum održava zdravlje ćelijskih membrana, dok vam bakar pomaže u proizvodnji melanina. Pored minerala, spoj meda i kakaoa obezbeđuje dovoljnu količinu vlakana i fitonijenata koji podstiču zdravlje. Bogati su antioksidansima poznatim kao flavonoidi. U pitanju su polifenoli koji štite telo od slobodnih radikala. Posetite Happy Honey, sigurni smo da nećete odoleti savršenoj kombinaciji koja doprinosi vašem zdravlju!
Posetite Happy Honey i poručite online omiljeni ukus.
Zima je tradicionalno doba kad jedemo manje svežeg povrća i kad se okrećemo težoj i kaloričnijoj hrani. Međutim, treba imati na umu da povrće nikako ne smemo zanemariti, čak ni zimi.
U ovom tekstu saznaćete koje je najbolje zimsko povrće.
Blitva - ovo tamno zeleno povrće je odlična zimska opcija. Kao i ostalo lisnato povrće, blitva je bogata mineralima (magnezijumom, gvožđem i kalijumom). Smatra se da je ovo jedno od najzdravijih vrsta povrća.
Bundeva - zahvaljujući boji bundeve, mnogi ljudi veruju da je slična indijanskom krompiru, međutim, on je pun ugljenih hidrata, a ona sadrži svega 6.5 grama ugljenih hidrata na 100 grama povrća. Ona je takođe bogata beta karotenom i vitaminom C.
Cvekla - ovo veoma zdravo povrće krcato je gvožđem, kalcijumom, kalijumom, beta karotenom, vitaminom C i antioksidantima. Lako se kuva, može se koristiti na mnogo načina i ima odličan ukus (može se jesti i sirova).
Piskavica potiče sa Bliskog istoka i prepoznatljiva je po malim, okruglim listovima. Čak su i drevni Egipćani vrednovali ovu biljku budući da je njeno seme pronađeno u brojnim grobnicama. Najviše se konzumira u Indiji. Njeni listovi se mogu sušiti i koristiti kao lekovito bilje, a seme služi kao začin. Bogata je vlaknima, a prema jednoj studiji utiče na ublažavanje simptoma dijabetesa. Ima umirujuće dejstvo, pa se koristi i za lečenje rana, upale grla ili lečenja kašlja.
Ovsene i ječmene pahuljice bogata su vrstom vlakana koja imaju veoma izražena antimikrobna i antioksidativna dejstva. Ukoliko ih redovno konzumirate, kao vrstu međuobroka, ojačaćete organizam i smanjiti mogućnost od prehlada, gripa, herpesa, pa čak možete i povećati brzinu zarastanja novonastalih rana.
Beli luk
Sadrži aktivni sastojak alicin koji je pogodan u borbi protiv infekcija i bakterija. Brojne studije pokazuju da je beli luk u kombinaciji sa medom jedan od najefikasnijih u borbi protiv prehlada i gripa.
Pileća supa
Kada tokom prehlada ili virusa "zaradite" suv i jak kašalj, pileća supa je tu da vam pomogne da se oslobodite sluzi, a ukoliko joj dodate i malo belog luka - ojačaćete svoj imuni sistem brže nego što ste mislili!
Govedina
Nedostatak cinka je jedan od glavnih razloga slabljenja i pada imuniteta. Čak i blagi nedostatak cinka može povećati rizik od raznih infekcija. Važan je za razvoj belih krvnih zrnaca, uništava i napada bakterije, viruse i sve ostale "zloće" odgovorne za prehlade i gripu. Zato je na listi obaveznih namirnica upravo govedina.
Krompir
Ne možete ni zamisliti koliko je važan u jačanju imunog sistema. Krompir je jedan od najvažnijih linija odbrane protiv virusa i bakterija. Organizmu je neophodan vitamin A koji igra ključnu ulogu u proizvodnji vezivnog tkiva. Jedan je od najvažnijih u redovnoj ishrani jer je veliki izvor beta-karotena.
