-
Mali kuhinjski trikovi koje svako treba da zna
Izraz koji definiše čaroliju koja se dešava iza kulisa u kuhinji najlakše se može opisati kao „organizovani haos". Da biste neometano funkcionisali u svojoj kuhinji, taj haos treba da organizujete tako da vam ide na ruku. U narednih nekoliko redova saznaćete trikove koje će vam u tome pomoći.
- Sve na svom mestu - ovo načelo podrazumeva da pre nego što počnete sa kuvanjem sve namirnice treba da budu oljuštene, isečene, izmerene i da vam budu na dohvat ruke. Ovo će osigurati da vam sva pažnja bude usmerena na šporet, umesto da trčite po kuhinji i tražite nešto što vam hitno treba, a ne možete odmah da nađete, dok vam hrana u tiganju cvrči i postaje zabrinjavajuće reš.
- Oštar nož je kamen temeljac kuhinje - noževe koje koristite oštrite redovno, jer je korišćenje tupih noževa opasno, a i nepraktično.
- Probajte i začinjavajte jelo u toku spremanja - da biste osigurali da je ono što napusti vašu kuhinju zadovoljstvo za one koje će se gostiti jelom, obavezno probajte sve pre nego što izađe na sto. Retko šta može da pokvari obrok toliko koliko neodgovarajuća upotreba začina.
- Meso prvo propržite, a spremanje dovršite u rerni - profesionalni kuvari meso spremaju tako što ga prvo proprže u tiganju, a potom finiširaju u rerni. Ne samo što se tako oslobađaju ringle, već će i samo meso biti sočnije.
- Nemojte stavljati previše porcija u tiganj - kada spremate meso, oduprite se porivu da u tiganj stavite previše komada. Iako će naizgled tako brže biti gotovo, meso će se tako pre obariti, nego ispržiti, a i temperatura u tiganju će biti niža, tako da nećete dobiti hrskavu koricu, koja je i bila cilj.
- Razmera ulja i putera treba da bude 1:1 - ulje će sprečiti zagorevanje putera, a puter će obogatiti ukus jela.
- Odmah pospremajte za sobom - ovo je možda i najbitniji savet od svih. Ukoliko sklonite odmah ono što vam više ne treba, lakše ćete se snalaziti sa ostatkom namirnica, a i kasnije ćete brže završiti čišćenje i moći ćete na miru da se posvetite uživanju u onome što ste spremili.
4144 -
Magnezijum za oporavak mišića
Magnezijum je mineral od presudnog značaja za pravilan rad mišića, bubrega i srca. To je četvrti najzastupljeniji mineral u telu. Samo jedan procenat magnezijuma odlazi u krvotok, dok se većina skladišti u ćelijama i kostima. Uravnotežena količina ovog minerala može pomoći u sprečavanju grčeva i malaksalosti.
Preporučeni dnevni unos magnezijuma za muškarce preko 30 godina je 420mg, a za žene 320mg. Tinejdžerima je potrebna veća količina. Spanać i drugo zeleno povrće su dobar izvor magnezijuma, kao i bademi, indijski orah, soja i krompir.
6352 -
Pravilno odlaganje vina = očuvanje kvaliteta
Obratite pažnju na naredno pitanje: da li vino čuvate u frižideru pre konzumiranja? Bela, roze i penušava vina zahtevaju čuvanje na hladnoj temperaturi, ali mnoga crvena vina čuvaju se u frižideru neposredno pred serviranje jer pad temperature podiže kiselost, odnosno ukus i kvalitet. Međutim, previše ohlađeno vino gubi kvalitet kiselosti. Najčešće se dešava da se konzumiraju previše ohlađena bela ili previše topla crvena vina.
Odgovarajuće temperature posluživanja:
Suva bela vina: 8-14 C
Penušava vina: 6-8 C
Roze: 13 C
Crvena vina: 15-19 C
2077 -
Divizma - lekovita svojstva zapostavljene biljke
Divizma je jednogodišnja biljka koja može da izraste i do dva metra u visinu. Na dnu stabljike listovi su krupni sa debelim drškama, a idući u visinu sve su tanji i bez drške. Listovi su gusto zbijeni, vunasti i na vrhu šiljati. Gornja polovina stabljike prekrivena je krupnim, žutim cvetovima koji su prisutni tokom celog leta. Raste na suvom i sunčanom mestu, na plitkom i neplodnom tlu. Vrlo je otporna i lako prilagodljiva biljka.
Listovi divizme koriste se kao obloge za saniranje otoka, protiv hemoroida i lišajeva.
Drevni narodi koristili su je vekovima lečeći astmu, tuberkolozu, prehlade, kašalj, bolno grlo i druge slične bolesti. Čaj napravljen od listova divizme je vrlo popularan kada su u pitanju ove bolesti. On ima snažna antivirusna dejstva.
Rimljanke su nekada trljale listove divizme na lice da bi dobile prirodno rumenilo, a biljka je korišćena i kao prirodna boja za kosu i za odeću.
Odličan je lek za plućne bolesti, posebno suvog kašlja, pa čak i za bolove u grudima.
Ukoliko je koristite u vidu čaja ili ulja, obavezno je pre upotrebe iscediti - zbog dlačica koje mogu da nadraže grlo.
1374 -
Preporučeni unos proteina
Veliki izvori proteina su meso, mlečni proizvodi, jaja, semenke i pasulj, kao i žitarice.
Preporučeni unos proteina je između 0,7 do 1,7 grama po kilogramu telesne težine u zavisnosti od nivoa aktivnosti. Vegetarijanci su u najvećem riziku od zdravstvenih komplikacija povezanih sa niskim unosom proteina jer meso sadrži najveću količinu. Soja je zamena, sadrži svih devet esencijalnih aminokiselina, kao i orasi, sočivo i semenke u manjoj meri. Mešanje pirinča sa mahunarkama može obezbediti neophodne proteine.
919
