Jogurt ostaviti da odstoji na sobnoj temperaturi minimum pola sata pre upotrebe. Nikako ne koristiti odmah iz frižidera. To važi i za ostala testa koja se mese sa jogurtom.
-
Kako zaustaviti ili ublažiti prehladu?
Grebe vas grlo? Mutna vam je glava? Boli vas svaki mišić? Da, hvata vas "nešto".
18151 -
Pet neobičnih dijeta slavnih
Gotovo da nema žene koja bar jednom nije pomislila kako treba da promeni nešto u vezi sa svojom težinom. Slavne žene nisu izuzetak, čak su i pod većim pritiskom da uvek izgledaju besprekorno. U nastavku sledi nekoliko navika u ishrani koje one koriste kako bi ostale vitke. Iako ove navike u osnovi nisu zdrave, izgleda da su veoma delotvorne.
Megan Foks dnevno popije nekoliko kašika jabukovog sirćeta kako bi ubrzala metabolizam.
Manekenka Petra Njemcova jedno vreme jela je isključivo morske plodove, šargarepu i paradajz.
Kada Bijonse mora da oslabi, ona se drži proverenog recepta - 10 dana pije mešavinu vode, javorovog sirupa, limunovog soka i mlevene ljute paprike.
Maraja Keri jede nezačinjenu ribu (bez soli ili bilo kakvog drugog začina), kada se priprema za koncert.
Glumica Elizabet Harli jede svega 6 šoljica supe od potočarke dnevno kada hoće na brzinu da izgubi koji kilogram.
1673 -
Sladoled kroz vekove i prostore
Postoji nekoliko mitova koji se bave nastankom sladoleda. Neki kažu da ga je Marko Polo doneo u Evropu, pri povratku iz Azije, drugi da ga je Katarina Mediči predstavila Francuzima kada se udala za Henrija II, dok se većina slaže da nijedna od tih priča nije tačna i da sladoled postoji mnogo duže od par stotina godina.
Sladoled u svojoj prvobitnoj formi veoma malo podseća na današnju ukusnu poslasticu.
Još su kralj Solomon i Aleksandar Veliki uživali u ledenim pićima zaslađenim medom.
Kineski carevi iz dinastije Tang su prvi jeli zaleđenu poslasticu na bazi kravljeg, kozjeg ili bivoljeg mleka. Mleko je začinjavano biljkama i potom u metalnim posudama potopljeno u hladnu vodu dok se ne zaledi.
U Srednjem veku, Arapi su počeli da prave ledena pića na bazi trešanja ili višanja, nara ili dunje. Vremenom, ova pića postala su popularna kod evropske aristokratije, posebno u Italiji i Francuskoj.
U XVII veku pića su transformisana u deserte, dodatkom šećera. Tako je dobijen sorbe, čiji je tvorac bio Antonio Latini (1642 – 1692). On je takođe prvi napravio i mlečni sorbe, koji se smatra prvim pravim sladoledom.
Sicilijanac Frančesko Prokopio dei Kolteli otvorio je prvi kafe u Parizu, Il Procope, 1686. godine. To mesto je postalo omiljeno sastajalište poznatih intelektualaca tog vremena, uključujući Bendžamina Frenklina i Viktora Igoa. U tom kafeu prvi put je poslužen gelato, italijanska verzija sorbea. Prokopio je postao poznat kao otac italijanskog sladoleda.
Otprilike u isto vreme, Francuzi su počeli sa eksperimentisanjem u ovoj oblasti. Tada je nastao zaleđeni desert nazvan fromage (sir). Uprkos svom imenu, ovaj desert se ne pravi sa sirom i nije potpuno jasno poreklo samog imena, ali se pretpostavlja da ga duguje kalupima u kojima se poslastica zamrzavala, a koje su inače korišćene za pravljenje sira. Jedan od najranijih recepata uključuje krem, šećer i vodicu od narandžinog cveta. Tokom XVIII veka fromage je postao veoma popularan širom Francuske.
Krajem istog veka, 1790, u Njujorku je otvoreno prvo mesto u kojem se prodavao sladoled u SAD. Tokom leta te godine Džordž Vašington je navodno potrošio 200 dolara na ovu letnju poslasticu. On nije bio jedini američki predsednik koji je bio ljubitelj ovog slatkiša, tu spadaju i Tomas Džeferson i Abraham Linkoln.
1980 -
Doručak sat vremena nakon buđenja doneće brojne promene
Kada jedete u roku od jednog sata nakon buđenja, nivo insulina u krvi biće izbalansiran i poboljšaćete rad svog metabolizma. Tokom spavanja, metabolizam je prirodno usporen jer vaše telo ne obavlja niz drugih funkcija kao kada ste budni. Da bi vaš metabolizam radio „punom parom“ morate imati više obroka, počevši od doručka u prvom satu nakon buđenja.
Razmišljajte o preskakanju doručka kao pokretanju automobila sa malo benzina. Hrana je gorivo za vaše telo. Doručak će sprečiti osećaj umora tokom dana, ali i razdražljivosti.
1735 -
Kim
Za kim (Carum carvi) se smatra da je verovatno najstariji od svih začina, njegove semenke su pronađene u neolitskim iskopinama u Srednjoj Evropi. Danas se najviše koristi kao klasičan začin za raznorazna peciva od raži, domaće kiflice, pogače (pogotovo sa čvarcima), hleb, u kombinaciji sa mahunastim povrćem, krompirom, kupusom a odličan je i za jela od sira. Listovi kima se takođe mogu koristiti i u raznim čorbama, a neki narodi mu kuvaju i koren. Kim sadrži eterična ulja (glavni je karvon) pa se ulje od kima koristi u borbi protiv nadutosti, loše probave i mučnine. Zanimljivo je da se od kima prave i razna alkoholna pića, poput likera, rakije. Ipak, ne treba preterivati sa ovim začinom jer u prevelikim količinama može izazvati probleme sa bubrezima i jetrom.
2118
