Od kume sam dobila meke šljive, a kore sam imala već pripremljene za neki drugi kolač. Odlučila sam na brzinu da napravim ovaj sezonski kolač!
-
Kako sačuvati zdravu crevnu floru
U digestivnom traktu živi više od milijardu različitih bakterija, a većina njih je smeštena u debelom crevu. Ostatak je mahom u tankom crevu.
Crevna flora se sastoji od bar 800 vrsta i 7000 različitih tipova bakterija. Neke od njih su dobre, neke ne, a količina i odnos dobrih i loših varira od osobe do osobe.Dobre bakterije su najvažniji uticaj na zdravlje čoveka, a važne su jer:
razgrađuju hranu na supstance koje hrane unutrašnjih sloj digestivnog trakta
pomažu u apsorpciji tih supstanci
one su prva linija odbrane imunog sistema
sprečavaju gastrointestinalne infekcije
smanjuju upale
smanjuju rizik od razvijanja alergije na hranu
pomažu u oslobađanju izvesnih minerala i vitaminaKada znate koliko je zapravo važna crevna flora, jasno vam je zašto je morati držati u ravnoteži. Evo šta možete uraditi kako biste kultivisali i održali dobre bakterije:
izbegavajte antibiotike izuzev ako su apsolutno neophodni (oni ubijaju dobre bakterije)
svedite rafinisani šećer i skrob na minimum (oni hrane loše bakterije)
jedite što više zelenog povrća i svežeg voća (hrane dobre bakterije)
konzumirajte jogurt i drugu hranu koja sadrži probiotike
nemojte piti industrijske sokove.1520 -
Šta sve izaziva nedostatak vitamina K?
Vitamin K je odgovoran za rastvaranje masti i igra važnu ulogu kada je reč o zdravlju kostiju i srca. Najpoznatiji je po tome što utiče na izgradnju kostiju i aktivira protein koji je odgovoran za stvaranje tkiva. Studije su pokazale da pojedinci koji vode računa o unosu vitamina K imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti. Simptomi nedostatka vitamina K mogu uticati na kožu, srce, kosti, vitalne organe i creva. Prema Američkoj asocijaciji kliničke hemije, nedostatak vitamina K obično se javlja ukoliko vaše telo ne može ispravno da apsorbuje ovaj vitamin iz crevnog trakta. Uzrok može biti i konzumiranje određenih lekova zbog toga što utiču na nivo holesterola i apsorpciju hranljivih materija u vašim crevima.
926 -
Pet zdravstvenih koristi čaja od jasmina
Pomaže u smanjenju nivoa lošeg holesterola čime štiti od bolesti srca. Hipolipidemska I hipoglikemična svojstva čaja od jasmina mogu biti korisna za one koji pate od poremećaja šećera u krvi.
Antioksidativna svojstva čaja pomažu u lečenju oboljenja jetre. Neutrališe slobodne radikale prisutne u tkivima i ćelijama tela.
Bogat je vitaminom C koji je esencijalan jer podstiče aktivnost imunog sistema. Koristi se za tretiranje neugodnosti praćenih groznicom zbog efekta hlađenja.
Poboljšava varenje I zbog svojih diuretičkih svojstava koristi se za lečenje konstipacije.
Studija sprovedena na tajvanskom univerzitetu potvrđuje da jasmin usporava rast kancerogenih ćelija.
957 -
Na dijeti ste? Obratite pažnju na unos pojedinih vitamina!
Zdrava i uravnotežena ishrana je od suštinskog značaja za celokupan organizam. Među hranljivim sastojcima o kojima moramo voditi računa su i vitamini – apsolutno neophodni za mnoge različite hemijske procese u telu. Ukoliko ste na dijeti, morate obratiti pažnju na unos sledećih 5 vitamina koji su vam neophodni za normalno funkcionisanje.
Vitamin C – njegov nedostatak ometa telo u proizvodnji zdravih ćelija koje su neophodne za odbranu od virusa i bakterija. Deluje kao antioksidant zbog čega je posebno važan u hladnom zimskom periodu.
Vitamin A – pored toga što je poznato da je „dobar za oči“, ovaj vitamin čuva vaš imuni sistem. Ima ga u šargarepi, paradajzu, breskvama, paprikama...
Vitamin B12 – neophodan za zdrave nerve i ćelije. Pomaže vašem telu da pravilno stvara energiju i stvori DNK. Ukoliko ste vegan ili vegetarijanac, posebno obratite pažnju na unos vitamina B12.
Vitamin D – uslov za zdravlje kostiju i odgovarajuću apsorpciju kalcijuma. Njegov nizak nivo povezuje se sa rizikom od srčanih oboljenja i raka.
Vitamin B6 – igra ulogu u oko 200 biohemijskih reakcija u vašem telu. Utiče na proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, kvalitet sna, apetit, imuni sistem i kognitivne sposobnosti.
768 -
Šta doručkuju deca širom sveta?
Prošlog meseca u Njujork Tajmsu izašao je foto esej sa temom "Šta doručkuju deca širom sveta?"
Fotografije na kojima se nalaze, između ostalih, dvogodišnja devojčica iz Tokija, dva četvorogodišnjaka iz Malavija i mnoga druga deca su fenomenalne.
Deca širom sveta jedu kornfleks i piju čokoladno mleko, ali u mnogim delovima sveta ona jedu hranu koja bi nam se činila preterano začinjenom i jakom. Profesor sa njujorškog univerziteta smatra da je ideja da deca jedu samo neutralnu ili slatku hranu pogrešna pretpostavka. U mnogim kulturama normalno je da klinci jedu nešto slano ili kiselo.
Evo kako izgleda doručak jednog četvorogodišnjaka iz Tokija - pržena zelena paprika sa sušenom ribom, soja sosom i susamom; pirinač, jaja i soja sos; miso supa, grožđe, japanska kruška i mleko.
Na ovoj adresi možete pronaći ceo foto esej: http://www.nytimes.com/interactive/2014/10/08/magazine/eaters-all-over.html?_r=0
2606
