U zemljama u kojima je potrošnja ribe velika, kao što su Japan, Tajvan i Finska - stopa depresije je niska. Nasuprot tome, u zemljama gde je potrošnja ribe niska, stopa depresije je i do 10 puta veća. Nedavne studije su pokazale da su namirnice bogate omega 3 masnim kiselinama najbolji prirodni antidepresivi.
Hrana bogata vitaminom B može biti dobar prirodni izvor antidepresiva. Žene koje konzumiraju pilule za kontracepciju mogu imati nizak nivo vitamina B6. Zbog toga je meso važno u ishrani.
Triptofan je od ključnog značaja za proizvodnju serotonina koji reguliše raspoloženje. Jedine kikiriki, mleko, pa čak i čokoladu kako biste uspešno regulisali serotonin. Kad nivo šećera u krvi padne, menja se i naše raspoloženje i zauzvrat nastupa umor i depresija.
Složeni ugljeni hidrati, kao oni što se nalaze u testenini, hlebu i pirinču, takođe održavaju nivo šećera u krvi.
Ova neodoljiva igračka, omiljena mnogim generacijama sada postoji u novom obliku - japanski umetnik i dizajner Akihiro Mizuči kreirao je jestive Lego kockice od čokolade.
Komadići bele, mlečne, crne i pink čokolade potpuno su funkcionalni, a sam umetnik napravio je nekoliko Lego robota koristeći tu čokoladu.
Jestivi Lego deluje poprilično kul, ali ima jednu kritičnu manu – teško da ćete dugo odolevati zovu čokolade.
U sve tri kulture, na tri kontinenta, postoji verovanje da je badem simbol plodnosti.
U antičkoj Grčkoj mladenci su bili darivani bademom, kako bi njihova zajednica bila plodonosna, a ukoliko bi neudata devojka stavila bademe pod svoj jastuk, sanjala bi budućeg muža.
U Maroku bademi su služili da prenesu dobru sreću na naredne generacije, tako da su njime darivana deca nakon prve bračne noći novog para, a u Indiji darivanje pripadnika suprotnog pola bademom bio je jasan poziv na romansu.
Povezanost badema i plodnosti datira još od biblijskog vremena. U njoj postoji priča kako je Aron, začetnik kuće Levi, znao da će se njegova loza nastaviti kada je njegov štap badema napupeo, procvetao i konačno dao plod badema.Bademi su pomenuti na još nekoliko mesta u Starom zavetu, ali sa manje eksplicitnim aluzijama na reprodukciju.
Banane potiču iz Indije, a arapski trgovci su je preneli u Afriku. Danas se gaji u Centralnoj i Severnoj Americi. Neke od država, poput Slovenije, uspešno uzgajaju banane veštačkim putem. Bogate su pektinom zbog čega povoljno utiču na varenje, kao i na oslobađanje toksina iz organizma. Deluju kao probiotik i stimulišu rad creva. Sadrže i amino kiselinu koja pospešuje stvaranje serotonina. Između ostalog, pomažu kod brojnih upala, u zaceljivanju modrica, posekotina i ogrebotina, a koriste se i za izbeljivanje zuba.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 89 kcal
Ugljeni hidrati: 22,84 g
Proteini: 1,09 g
Masti: 0,33 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 2,60 g
Niacin: 0,66 mg
Vitamin A: 64 IU
Vitamin C: 8,7 mg
Vitamin E: 0,10 mg
Vitamin K: 0,5 µg
Natrijum: 1 mg
Kalijum: 458 mg
Kalcijum: 5 mg
Gvožđe: 0,26 mg
Magnezijum: 37 mg
Cink: 0,15 mg
Beta karoten: 26 µg
Krastavac je izuzetno zdrav, pa ne čudi činjenica da je jedno od najčešće gajenog povrća na čitavom svetu. Osim što rehidrira telo (jer se sastoji uglavnom od vode) i što pomaže u eliminaciji toksina, navešćemo i neke od manje poznatih razloga zašto ova biljka treba da vam bude što češće na dnevnom meniju.
