-
Iscrpljeni ste? Evo kako da povratite energiju!
Jedno je sigurno – izbegavajte energetska pića, kao i gazirane i voćne sokove koji su puni šećera. Dok obezbeđuju brzu nadoknadu energije, takođe oduzimaju dvostruko više uzrokujući nagli pad šećera u krvi. Nedavna studija tima istraživača iz Australije, otkrila je da energetska pića mogu uticati na emocionalno ponašanje i kognitivnu funkciju.
Čak iako ste malo žedni jedna čaša vode može da promeni nivo energije ali i da utiče na vaše emocionalno stanje – kažu istraživači sa Univerziteta u Konektikatu. Utvrđeno je da blaga dehidratacija izaziva glavobolje, zamor i probleme sa koncentracijom. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih bi trebalo da povedete računa o dnevnom unosu tečnosti. Kada se osećate iscrpljeno – popijte čašu vode. Upravo ta mala količina tečnosti može vas razbuditi i pojačati vašu koncentraciju.
Razlog učestaloj i izraženoj potrebi za snom može biti i nedovoljan unos vitamina i minerala koji igraju glavnu ulogu u proizvodnji energije. Od ključnog značaja su vitamin B i magnezijum. Povećajte unos zelenog lisnatog povrća, koštunjavog voća, ribe...
Obratite pažnju i na to kada i koliko puta dnevno jedete. Ravnomerno raspoređeni obroci i njihova raznovrsnost imaju veliki uticaj na vaše emocionalno i fizičko zdravlje, posebno na dnevni nivo energije.
1598 -
Kako regulisati zatvor?
U većini slučajeva, zatvor je izazvan nedostatkom vlakana ili usled ignorisanja prirodne potrebe koja se odnosi na odlazak u toalet. Neke od mogućnosti koje se nameću su i dehidracija, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost ili neuhranjenost, depresija ili anksioznost. Unos zdravih masti je najbolje rešenje, zato počnite sa redovnijim unosom oraha, maslinovog ulja ili avokada. Đumbir i nana su se pokazali kao odlični saveznici u borbi protiv zatvora jer opuštaju mišiće digestivnog trakta. Šljive i smokve konzumirajte kako biste povećali unos vlakana i izazvali crevne kontrakcije.
1606 -
Koje je optimalno vreme za večeru?
Kada se suočite sa ovim pitanjem, treba uzeti u obzir dva velika faktora - kada je bio ručak i kada je vreme za spavanje?
Četiri sata nakon ručka dovoljno je vremena da se stomak isprazni i da nesmetano možete da sebi priuštite novi obrok. Ako je pauza između ručka i večere duža od četiri sata, ne bi bilo loše da ubacite užinu pre večere.
Gravitacija baš i nije uvek prijateljski nastrojena i ne volimo je previše (npr. kad se pentramo uz neko strmo brdo), ali naš stomak voli gravitaciju, jer ona pomaže varenju. Dobro pravilo je da ne treba jesti u okviru od sat vremena pred spavanje. Inače, ideja da se sva hrana koju pojedete nakon izvesnog vremena (npr. 6 popodne) sva hrana pretvara u mast je pogrešna.
Ako ste i posle večere gladni, možete uzeti neku užinicu (ako imate više sati do polaska u krevet), a ako vam je dosadno i želite da grickate nešto, zapamtite, hrana ne treba da bude razbribriga.
2210 -
Da li je zdraviji beli ili slatki krompir?
Slatki i beli krompir su raznovrsno korenasto povrće koje pomažu zadovoljavanju dnevnih potreba kada je reč o iskrani. Pružaju energiju i ugljene hidrate, osnovna dijetetska vlakna, vitamine i minerale.
Pečeni beli ili slatki krompir sadrže između 120 i 130 kalorija koje pružaju energiju, a samim tim i podstiču svakodnevne aktivnosti. Snižavaju holesterol i imaju manje od 1 g masti. Utiču na nivo šećera u krvi, pa vodite računa ukoliko imate dijabetes.
Obezbeđuju dovoljne količine vitamina C, niacina, folne kiseline, tiamina i vitamina B6. Slatki krompir daje nešto više dnevne vrednosti vitamina A, u odnosu na beli koji ga ne sadrži.
Pružaju istovetne količine gvožđa, magnezijuma, kalijuma, fosfora i mangana.
1251 -
Smokva
Smokva (lat. ficus) je voće iz porodice dudovki (moraceae) i zbog svojih lekovitih svojstava spada u red najzdravijih namirnica na svetu. Smatra se da potiče iz Turske, a danas se najviše gaji u zemljama Mediterana jer joj je potrebna topla, sredozemna klima da bi uspela. O tome koliko je smokva popularna i blagodetna po zdravlje dovoljno govori i činjenica da je još u Staroj Grčkoj važila za cenjenu namirnicu čiji je izvoz bio zabranjen, dok su je u Starom Rimu smatrali svetim voćem. O smokvama su se pisale razne pesme, bajke i legende, a verovatno najpoznatija potiče upravo iz Rima, odakle kruži priča da se ispod smokvinog drveta odmarala vučica koja je odgojila Romula i Rema. Što se tiče našeg podneblja, ustaljeni nazivi za ovo voće su još i smokvinica, smokvenica, figovnik. Danas postoji oko 600 vrsti smokvi i one mogu biti različitih nijansi - bele, zelene, smeđe, pa čak i tamno ljubičaste. Osim što su ukusne, sadrže i veliki broj vitamina, a najviše vitamin A, E, C, K i beta karoten. Izuzetno su bogate i vlaknima, zbog čega dokazano smanjuju holesterol. Naime, smatra se da šaka smokvi može da upotpuni polovinu dnevnih potreba za vlaknima, dok kompot od smokve ubrzava metabolizam i deluje kao laksativ. U ishrani se najčešće koriste sušene, za pravljenje sokova, vina ili čaja. Ipak, treba paziti sa upotrebom suvih smokvi jer sadrže dosta šećera pa nisu pogodne za dijabetičare. Zanimljivo je da se zbog svoje lepote, stabljika smokve često koristi kao ukrasna biljka.
2009
