Semenke suncokreta - bogate su cinkom, najvažnijim elementom muške i ženske plodnosti.
Brokoli - kao i drugo zeleno povrće koje utiče na hormonalni sistem održavajući ga izbalansiranim.
Riba - sadrži esencijalne masne kiseline u najvećim količinama u odnosu na bilo koje druge namirnice.
Integralni pirinač - održava normalan nivo šećera u krvi, što je od izuzetne važnosti za plodnost jer može uticati na menstrualni ciklus. Sadrži i složene ugljene hidrate, folnu kiselinu koja pomaže proizvodnju krvi.
Bosiljak je poreklom iz Indije, a pripada porodici usnatica. U zapadnu Evropu su ga doneli moreplovci i trgovci. Poznato je da se uzgajao u antičkoj Grčkoj i srednjevekovnoj Vizantiji. Danas se najviše uzgaja u Holandiji. Reč bosiljak dolazi od grčke reči bazilikon što znači kraljevski. Savremena ispitivanja potvrđuju da bosiljak blagotvorno deluje na ljudsku psihu jer ima umirujuće dejstvo pa se preporučuje kao prirodni lek protiv stresa i napetosti. Smanjuje rizik od plućnih oboljenja. Jača desni. Koristi se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, a u vidu čaja za ublažavanje menstrualnih tegoba.
Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):
Energetska vrednost: 23 kcal
Ugljeni hidrati: 2,65 g
Proteini: 3,15 g
Masti: 0,64 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 1,60 g
Niacin: 0,902 mg
Vitamin A: 5275 IU
Vitamin C: 18 mg
Vitamin K: 414 µg
Natrijum: 4 mg
Kalijum: 295 mg
Kalcijum: 177 mg
Gvožđe: 3,17 mg
Magnezijum: 64 mg
Cink: 0,81 mg
Beta karoten: 3142 µg
Origano je samonikla mediteranska biljka koja važi za jednu od najlekovitijih na svetu. Postoje 52 vrste origana, a Turska je njegov glavni izvoznik. Poznat je po snažnim antivirusnim, antibakterijskim, antiseptičkim, antioksidativnim svojstvima - jednostavno, prirodni antibiotik. Podstiče rad organa za varenje, a utiče na izbacivanje nagomilane sluzi na disajnim organima. Njegova antigljivična svojstva mogu sprečiti brojne infekcije.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 306 kcal
Ugljeni hidrati: 64,4 g
Proteini: 11 g
Masti: 10,25 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 42,8 g
Niacin: 6,22 mg
Vitamin A: 6903 IU
Vitamin C: 50 mg
Vitamin K: 621 µg
Natrijum: 15 mg
Kalijum: 1669 mg
Kalcijum: 1576 mg
Gvožđe: 44 mg
Magnezijum: 270 mg
Cink: 4,43 mg
Zeleno povrće - Važno je zbog izvora vitamina B6 i B12 koji podstiču proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i transportuju kiseonik kao i brojne hranljive materije. Boja kose zavisi i od prisustva različitih vrsta hormona zbog čega je važan unos vitamina B2 koga najviše ima u pojedinom zelenom povrću.
Bakar je neophodan za proizvodnju melanina koji je najuticajniji u boji kose. Upravo nedostaci bakra utiču na pojavu sedih u ranoj zrelosti. Bakar ćete pronaći u čokoladi, sočivu i pojedinim gljivama.
Losos obezbeđuje zdravu kosu zbog selena koji pomaže proizvodnju hormona i borbu protiv slobodnih radikala.
Bobičasto voće, a ponajviše jagode, saveznik su u proizvodnji kolagena koji se nalazi u folikuli dlake.
Posegnite i za bademima koji su izvor vitamina E, bakra i pomažu uspostavljanju ravnoteže holesterola.
Odgovor na ovo pitanje zavisi od onoga koga ste pitali, ali se većina poznavalaca čokolade slaže u oceni da to nije slučaj.
Čokolada se pravi od čokoladnog likera (tečnosti koja se dobija fermentacijom, sušenjem, prženjem i mlevenjem kakao zrna), kakao putera i kakao praha, između ostalog. U zavisnosti od vrste sirovine koja je korišćena, postoje nekoliko vrsta čokolada – crna, mlečna, poluslatka i sl. Bela čokolada se obično ne uključuje u ovu grupu, jer u svom sastavu nema dva ključna sastojka – kakao prah i čokoladni liker, koji čine čokoladu onim što ona jeste.
Bela čokolada često sadrži kakao puter, a da bi se slatkiš zvao belom čokoladom, procenat kakao putera mora biti bar 20%. Kakao puter sam po sebi nema preterano prijatan ukus, tako da proizvođači slatkiša često pribegavaju dodatku lecitina i ekstrakta vanile. Postotak šećera i drugih vrsta zaslađivača ne bi trebalo da bude veći od 55%, mlečna mast treba da čini bar 3,5%, a čvrsti ostaci mleka 14%.
Uprkos ovako striktnim pravilima u vezi sa sirovinskim sastavom bele čokolade, većina je i dalje ne smatra pravom čokoladom, jer je nedostatak dva glavne komponente ipak je nepremostiva prepreka koju ljubitelji ovog slatkiša većinom ne mogu da previde.
