• Kako sačuvati zdravu crevnu floru

    Kako sačuvati zdravu crevnu floru

    U digestivnom traktu živi više od milijardu različitih bakterija, a većina njih je smeštena u debelom crevu. Ostatak je mahom u tankom crevu.
    Crevna flora se sastoji od bar 800 vrsta i 7000 različitih tipova bakterija. Neke od njih su dobre, neke ne, a količina i odnos dobrih i loših varira od osobe do osobe.

    Dobre bakterije su najvažniji uticaj na zdravlje čoveka, a važne su jer:

    razgrađuju hranu na supstance koje hrane unutrašnjih sloj digestivnog trakta
    pomažu u apsorpciji tih supstanci
    one su prva linija odbrane imunog sistema
    sprečavaju gastrointestinalne infekcije
    smanjuju upale
    smanjuju rizik od razvijanja alergije na hranu
    pomažu u oslobađanju izvesnih minerala i vitamina

    Kada znate koliko je zapravo važna crevna flora, jasno vam je zašto je morati držati u ravnoteži. Evo šta možete uraditi kako biste kultivisali i održali dobre bakterije:

    izbegavajte antibiotike izuzev ako su apsolutno neophodni (oni ubijaju dobre bakterije)
    svedite rafinisani šećer i skrob na minimum (oni hrane loše bakterije)
    jedite što više zelenog povrća i svežeg voća (hrane dobre bakterije)
    konzumirajte jogurt i drugu hranu koja sadrži probiotike
    nemojte piti industrijske sokove.

     1520
  • Šta sve izaziva nedostatak vitamina K?

    Šta sve izaziva nedostatak vitamina K?

    Vitamin K je odgovoran za rastvaranje masti i igra važnu ulogu kada je reč o zdravlju kostiju i srca. Najpoznatiji je po tome što utiče na izgradnju kostiju i aktivira protein koji je odgovoran za stvaranje tkiva. Studije su pokazale da pojedinci koji vode računa o unosu vitamina K imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti. Simptomi nedostatka vitamina K mogu uticati na kožu, srce, kosti, vitalne organe i creva. Prema Američkoj asocijaciji kliničke hemije, nedostatak vitamina K obično se javlja ukoliko vaše telo ne može ispravno da apsorbuje ovaj vitamin iz crevnog trakta. Uzrok može biti i konzumiranje određenih lekova zbog toga što utiču na nivo holesterola i apsorpciju hranljivih materija u vašim crevima.

     926
  • Pet zdravstvenih koristi čaja od jasmina

    Pet zdravstvenih koristi čaja od jasmina

    Pomaže u smanjenju nivoa lošeg holesterola čime štiti od bolesti srca. Hipolipidemska I hipoglikemična svojstva čaja od jasmina mogu biti korisna za one koji pate od poremećaja šećera u krvi.

    Antioksidativna svojstva čaja pomažu u lečenju oboljenja jetre. Neutrališe slobodne radikale prisutne u tkivima i ćelijama tela.

    Bogat je vitaminom C koji je esencijalan jer podstiče aktivnost imunog sistema. Koristi se za tretiranje neugodnosti praćenih groznicom zbog efekta hlađenja.

    Poboljšava varenje I zbog svojih diuretičkih svojstava koristi se za lečenje konstipacije.

    Studija sprovedena na tajvanskom univerzitetu potvrđuje da jasmin usporava rast kancerogenih ćelija.

     957
  • Na dijeti ste? Obratite pažnju na unos pojedinih vitamina!

    Na dijeti ste? Obratite pažnju na unos pojedinih vitamina!

    Zdrava i uravnotežena ishrana je od suštinskog značaja za celokupan organizam. Među hranljivim sastojcima o kojima moramo voditi računa su i vitamini – apsolutno neophodni za mnoge različite hemijske procese u telu. Ukoliko ste na dijeti, morate obratiti pažnju na unos sledećih 5 vitamina koji su vam neophodni za normalno funkcionisanje.

    Vitamin C – njegov nedostatak ometa telo u proizvodnji zdravih ćelija koje su neophodne za odbranu od virusa i bakterija. Deluje kao antioksidant zbog čega je posebno važan u hladnom zimskom periodu.

    Vitamin A – pored toga što je poznato da je „dobar za oči“, ovaj vitamin čuva vaš imuni sistem. Ima ga u šargarepi, paradajzu, breskvama, paprikama...

    Vitamin B12 – neophodan za zdrave nerve i ćelije. Pomaže vašem telu da pravilno stvara energiju i stvori DNK. Ukoliko ste vegan ili vegetarijanac, posebno obratite pažnju na unos vitamina B12.

    Vitamin D – uslov za zdravlje kostiju i odgovarajuću apsorpciju kalcijuma. Njegov nizak nivo povezuje se sa rizikom od srčanih oboljenja i raka.

    Vitamin B6 – igra ulogu u oko 200 biohemijskih reakcija u vašem telu. Utiče na proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, kvalitet sna, apetit, imuni sistem i kognitivne sposobnosti.

     768
  • Šta doručkuju deca širom sveta?

    Šta doručkuju deca širom sveta?

    Prošlog meseca u Njujork Tajmsu izašao je foto esej sa temom "Šta doručkuju deca širom sveta?"

    Fotografije na kojima se nalaze, između ostalih, dvogodišnja devojčica iz Tokija, dva četvorogodišnjaka iz Malavija i mnoga druga deca su fenomenalne.

    Deca širom sveta jedu kornfleks i piju čokoladno mleko, ali u mnogim delovima sveta ona jedu hranu koja bi nam se činila preterano začinjenom i jakom. Profesor sa njujorškog univerziteta smatra da je ideja da deca jedu samo neutralnu ili slatku hranu pogrešna pretpostavka. U mnogim kulturama normalno je da klinci jedu nešto slano ili kiselo.

    Evo kako izgleda doručak jednog četvorogodišnjaka iz Tokija - pržena zelena paprika sa sušenom ribom, soja sosom i susamom; pirinač, jaja i soja sos; miso supa, grožđe, japanska kruška i mleko.

    Na ovoj adresi možete pronaći ceo foto esej: http://www.nytimes.com/interactive/2014/10/08/magazine/eaters-all-over.html?_r=0

     2606
Od kume sam dobila meke šljive, a kore sam imala već pripremljene za neki drugi kolač. Odlučila sam na brzinu da napravim ovaj sezonski kolač!
Odličan prilog uz meso ili krompir pire, brzo se sprema.
Pita koja uvek uspeva!
Malo izmenjen recept, i eto ti hrono ručak!
Strana 8 od 1536