-
5 namirnica koje koristimo na pogrešan način
Jasno je svima – zdravije je jesti sveže voće i povrće, nego zamrznutu hranu. Ipak, kada je reč o određenim namirnicama koje svi konzumiramo, često ih koristimo na pogrešan način. Takav je slučaj i sa sledećih pet namirnica:
Povrće
Mnogi misle da je bareno povrće najzdravije povrće. Greška - ova pretpostavka je veoma pogrešna. Najbolji način za pripremu jeste kuvanje na vodenoj pari. Tako su istraživanja pokazala da brokoli koji je spremljen na pari, u odnosu na druge načine pripreme, zadržava najviše hranljivih materija koje su korisne za prevenciju kancera.
Sulforafan je snažna antikancerogena materija koja se nalazi u brokoliju, karfiolu, kelju i rukoli i za čije oslobađanje je nužan enzim mirozinaza. Ovaj enzim je jako osetljiv i biva uništen prilikom različitih načina termičke obrade. Ipak, para je blaga, utiče na sporiju pripremu biljke, pa enzim uspeva da opstane.
Jagode
Jagode, naročito krupnije, većina seče prilikom pranja. Ovaj postupak je pogrešan jer seckane jagode imaju i do 12 procenata manje vitamina C nego cele, kako je pokazalo jedno istraživanje sprovedeno u Brazilu. Naime, u kontaktu sa vazduhom i svetlošću vitamin se gubi, zbog čega je preporljivije jeste cele jagode.
Vino
Ostavljate flašu vina da diše? Pogrešno! Jedno istraživanje je pokazalo da u flaši vina koja je otvorena desetak sati organske kiseline i polifenol počinju da se gube. Vino tako gubi neke svoje efekte koji su korisni za zdravlje. Recept je jasan: vino bi trebalo piti iz tek otvorenih flaša.
Paradajz
Najveći broj ljudi jede sirovi paradajz unitar salata ili drugih jela. Ipak, istraživanja su pokazala da se podgrevanjem u paradajzu povećava količina likopena, izuzetno snažnog antioksidansa. Zato je najbolji način za pripremu paradajza njegovo kuvanje u maslinovom ulju, jer se na taj način obezbeđuje i masnoća koja je potrebna organizmu da bi mogao da apsorbuje likopen.
Zamrznuti proizvodi
U želji da se hrane zdravo, mnogi ljudi izbegavaju kupovinu zamrznutih namirnica. Ipak, to je potpuno pogrešno, jer je (u čak dva od tri slučaja) zamrznuto voće i povrće bogatije vitaminom C i beta karotinom nego nemrznuto. Naravno, ovo ne znači da je zamrznuto voće bolje od svežeg. Ipak, voće i povrće koje se može kupiti u prodavnicama često nije potpuno sveže, te su mnoge korisne supstance u njemu već počele da se razgrađuju. Sa druge strane, zamrznuto voće i povrće se najčešće mrzne pre nego što je počelo da gubi hranljivu vrednost, zbog čega ga ne bi trebalo izbegavati po svaku cenu.Izvor:cosmopolitan.rs
6839 -
Svinjetina
Uprkos lošem glasu koji je prati poslednjih godina, svinjetina uopšte nije nezdravo meso. Svinjetina sadrži 6 vitamina (vitamin B1, B2, B3, B5, B6, B12), 4 minerala (fosfor, magnezijum, gvožđe i cink) i odličan je izvor proteina.
Svinjetina je jedan od najboljih izvora tiamina (vitamin B1). Ovaj vitamin odgovoran je za metabolizam ugljenih hidrata, bitan je za obnavljanje mišićnih tkiva i apetit.
Ova vrsta mesa je, uz mleko, najznačajaniji izvor riboflavina (vitamin B2). Riboflavin igra mnoge značajne uloge u organizmu, od međućelijske razmene, pa do poboljšanja stanja kože i očiju.
Niacin (vitamin B3) ključan je za oslobađanje energije iz ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i za pravilno funkcionisanje digestivnog trakta i nervnog sistema. Jedna šnicla (100 gr) krtog svinjskog mesa zadovoljava 47% preporučenog dnevnog unosa ovog vitamina.
B5 je neophodan u sintezi hemoglobina, a može se, doduše u manjoj meri, pronaći u svinjetini.
Vitamin B6 odgovoran je za normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema i za metabolizam ugljenih hidrata i proteina. U velikoj se količini može naći baš u ovoj vrsti mesa.
Vitamin B12 pomaže u obnavljaju crvenih krvnih zrnaca, i u metabolizmu svih vrsta ćelija, a jednom šniclom zadovoljićete gotovo 40% dnevne potrebe za ovim vitaminom.
Fosfor ojačava kosti i zube i održava energetsku ravnotežu u organizmu.
Magnezijum je još jedan od neophodnih minerala za pravilno formiranje kostiju.
Gvožđe se lakše apsorbuje iz mesa nego iz povrća, voća ili suplemenata, a svinjetina je jedan od najboljih izvora ovog minerala. Odgovorno je za optimalan nivo energije u organizmu.
Cink je najvažniji mineral za održavanje otpornog imunog sistema, poboljšava otpornost na infekcije, ojačavaju jačine i gustine kostiju. Svega jedna šnicla dnevno dovoljna je za 36% dnevne preporučene količine cinka.
Jedna šnicla krte svinjetine sadrži 29 grama proteina. Belančevine su osnovna gradivna jedinica mišića, a svinjetina je bogata kvalitetnim proteinima koji sadrže svih 9 esencijalnih aminokiselina.
Kalorijska vrednost 100 grama svinjetine je oko 200 kalorija, tako da je ovo meso preporučljivo i onima koji vode računa o svom dnevnom kalorijskom unosu.
1839 -
Šta je zdravije - kečap ili majonez?
Kečap i majonez su prilozi bez kojih mnogi ne mogu ni da zamisle sendvič ili neku drugu vrstu brze hrane. Gotovo da ne postoji frižider u kojem nećete naći bar jedan od ovih priloga. Pitanje šta je od ta dva zdravije je teško, jer nijedno zapravo nije zdravo, ali u ovom tekstu pokušaćemo da pronađemo odgovor.
Jedna kašičica kečapa ima 15 kalorija, ali sve te kalorije potiču iz šećera. Kečap ne sadrži ni masti, ni proteine. Osim toga, ovaj prilog sadrži izuzetno mnogo natrijuma (190 mg). Ipak, napravljen je od paradajza, tako da sadrži malu količinu antioksidanata.
Kašičica majoneza, sa druge strane, sadrži 90 kalorija, a sve kalorije potiču od masti. Majonez ne sadrži ni proteine, ni ugljene hidrate, a ima gotovo upola manje natrijuma od kečapa.
Dakle, pitanje nije "šta je zdravije?", već "šta je manje nezdravo?". Ako pazite na težinu, klonite se majoneza, a ako vam je boljka prekomeran unos šećera, kečap vam nikako nije prijatelj.
Ni jedan, ni drugi prilog nije zdrav, tako da je u ovom slučaju odgovor - birajte manje od dva zla, po sopstvenom ukusu.
5064 -
Energetske i hranljive vrednosti: crni luk
Crni luk je mala zeljasta biljka iz porodice ljiljana, poreklom iz južne Azije, mada se danas gaji širom sveta. Spada među najotpornije i najstarije vrste baštenskog povrća. Ima oštar ukus pošto sadrži eterično ulje bogato sumporom. Može biti različitih veličina, boja, oblika i ljutine. Sadrži veoma malo kalorija i masti. Obratite pažnju na tabelu energetskih i hranljivih vrednosti:
Energetska vrednost (na 100 g): 40 kcal
Ugljeni hidrati: 9, 34 g
Protein: 1,10 g
Masti: 0,10 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 1,7 g
Niacin: 0,12 mg
Pantotenska kiselina: 0,123 mg
Vitamin A: 2
Vitamin B2: 0,03 mg
Vitamin B4: 6,1 mg
Vitamin B5: 0,123 mg
Vitamin C: 7,4 mg
Vitamin E: 0,02 mg
Natrijum: 4 mg
Kalijum: 146 mg
Kalcijum: 23 mg
Gvožđe: 0,21 mg
Magnezijum: 10 mg
Mangan: 0,13 mg
Fosfor: 29 mg
Cink: 0,2 mg
686 -
Prednosti vitamina F
Vitamin F je od suštinskog značaja za rast i održavanje zdrave kože i noktiju. Bez adekvatne količine vitamina F, koža i nokti bi bili suvi, tanki i krhki.
Loš holesterol u krvi, mogao bi biti smanjen usled konzumiranjem dovoljne količine vitamina F.
Poboljšava rad srca i smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Različita ulja sadrže određene vrste esencijalnih masnih kiselina. Jedna kašika ulja šafrana sadrži 10.1 g linolenske kiseline. Ulje repice i ulje semena lana sadrži i do 7.3 grama istoimene kiseline po jednoj kašici.
Orasi su jedan od najvećih izvora vitamina F, kao i pojedini životinjski proizvodi, posebno riba.
492
