-
Čista voda za piće - osnovno ljudsko pravo!
Preko milijardu ljudi ili svaki šesti čovek nema pristup čistoj vodi za piće. Uglavnom su to područja sa teritorije Afričkog i Azijskog kontinenta ali iznenaće Vas i podatak da čistu vodu za piće nema i određeni procenat stanovništa koji živi u razvijenim zemljama.
Prljava voda UBIJA. Problem leži u činjenici da voda utiče na sve. Posledica nedostatka dovoljnih količina čiste vode je veliki broj smrtnih slučajeva. Više ljudi umre od toga što nema pristup čistoj vodi nego od svih vidova nasilja uključujući ratove.
Zanimljiva je činjenica da neke od najsiromašnijih država imaju najveću potrošnju vode po glavi stanovnika. Najveća potrošnja vode nije u domaćinstvima već u industriji i poljoprivredi, a pogotovo na velikim farmama. Ni sve farme ne troše vodu podjednako pa tako na primer da bi se proizveo kilogram govedine potrebno je četiri puta više vode od kilograma piletine.
Za proizvodnju 1 jabuke potrebno je 70 litara, šolju kafe 140 litara, šolju čaja 35 litara, čašu mleka 200 litara, krišku hleba 40 litara, šniclu svinjetine 1440 litara, za pileće grudi potrebno je 1170 litara, za jedan hamburher 2400 litara, veću krišku kačkavalja 2500 litara, dok je za jedan goveđi stek potrebno čak 4650 litara vode.
Najviše resursa kada je čista slatka voda za piće u pitanju, po glavi stanovnika, imaju: SAD, Kanada, Australija, Portugal, Italija, Španija, Grčka, Mexico, Belgija i Japan. Najmanje je imaju u Danci, Luksemburžani, Česi, Englezi, Poljaci, Šveđani, Irci, Austrijanci, Finci i Nemci.
Čista voda za piće spada među osnovna ljudska prava pa se iz tog razloga prema njoj treba ponašati racionalno i veoma pažljivo.
Kada bi se samo mala curenja na slavinama ili cevima zaustavila moglo bi se uštedeti preko 10.000 litara čiste vode godišnje. Na svetu se koristi preko 3.542.000.000.000.000 litara vode godišnje. Engleska ima preko 338000 kilometara vodovoda ne računajući male vodove u domaćinstvima. To je dovoljno cevi da se osam puta okruži zemaljska kugla.
Nije previše zahtevati da svi imaju pristup čistoj vodi. U razvijenim zemljama potrebno je racionalnije koristiti čistu vodu dok siromašnim zemljama treba pomoći da dobiju pristup kako sanitarnoj vodi tako i vodi za piće.
Izvor: www.cefix.rs
9801 -
Vlakna i stopa smrtnosti
Vlakna su nesvarljivi ugljeni hidrati koji igraju važnu ulogu u snižavanju holesterola, snižavanju krvni pritisak i doprinose mršavljenju i sprečavanju upalne procese u telu. Zato je važno jesti što više vlakana na dnevnoj bazi.
Nedavno je kompletirana devetogodišnja studija tokom koje je testirano 219.123 muškaraca i 168.999 žena o navikama o ishrani i dnevnom unosu vlakana. Svi ispitanici su bili ljudi prosečne težine i nivoa fizičke spreme.
Rezultati su pokazali da muškarci u proseku unose između 13 i 29 grama, a žene od 11 do 26. Tokom tih devet godina, preminulo je 20.126 muškaraca i 11.330 žena, a unos vlakana je u velikoj meri bio povezan sa stopom smrtnosti u analiziranom uzorku. I žene i muškarci koji su konzumirali više od 26 grama vlakana, rizik je bio 22% niži.Odlični izvori vlakana su kukuruz, pšenica, pirinač, laneno seme, susam, bademi i pistaći.
1426 -
Da li je crni čaj zaista dobar?
Visok sadržaj kofeina u crnom čaju ima svoje prednosti i mane. Povećava budnost, ali stvara razdražljivost i utiče na nepravilan rad srca i eventualno povećanje krvnog pritiska.
U poređenju sa ostalim čajevima, crni čaj ima manji sadržaj katehina. Oni deluju kao antioksidansi, supstance koje skupljaju i uništavaju slobodne radikale koje mogu oštetiti ćelije DNK ali i povećati rizik od srčanih oboljenja, raka ili dijabetesa.
Crni čaj može smanjiti apsorpciju gvožđa čak i do 70 odsto, što može izazvati anemiju.
3270 -
Zašto su tikvice zdrave?
Sadrže veoma malo ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i kalorija.
Poseduju manje količine mangana, magnezijuma, fosfora, bakra, cinka, gvožđa i kalijuma.
Bogate su vitaminom B.
U tragovima sadrže i tiamin, riboflavin, niacin, folnu kiselinu, kao i vitamin K.
Na 100g tikvica - 1,1g dijetetskih vlakana i 2,2 g luteina.
Malo je poznato da tikvice mogu doprineti lečenju astme i tradicionalna medicina je upravo sledila to verovanje u pokušaju suzbijanja ove hronične bolesti.
Semenke tikvice su delotvorne u snižavanju krvnog pritiska.
Poboljšava probavu i savršen je dodatak uz ribu i meso.
Sprečava paradentozu, a koristi se i u borbi protiv drugih upala.
Povećava nivo energije i čisti creva od toksina.
Prevencija je za bolesti prostate.
Doprinosi snižavanju nivoa holesterola.
2458 -
Zašto piti bademovo mleko?
Zdravstvene prednosti bademovog mleka uključuju jačanje kostiju, poboljšanje vida i zdravlje srca. Pomaže u izgradnji mišića, održanju idealnog krvnog pritiska i utiče na pravilan rad bubrega. Preporučuje se onima koji su intolerantni na kravlje mleko. Sadrži veoma malo masti ali je bogato proteinima i vlaknima. Visok nivo kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, fosfora, kalijuma, natrijuma i cinka su samo neke od prednosti. Priprema se mlevenjem badema zajedno sa vodom. Zbog riboflavina reguliše snagu i jača mišiće. Vitamin E utiče na zdravlje kože zbog čega se bademovo mleko može koristiti i kao losion za čišćenje. Jedna šolja bademovog mleka obezbeđuje 1,5 grama ugljenih hidrata, 1,6 grama proteina 516 miligrama kalcijuma. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih bi trebalo da uključite bademovo mleko u redovnu ishranu.
911
