-
Pržena hrana opasna po zdravlje?
Da li ste ljubitelj pržene hrane? Mnogi zdravstveni stručnjaci oglasili su se povodom akrilamida koji je u tesnoj vezi sa nastankom raka. Samo jedinjenje otkriveno je 2002. godine, a nastaje reakcijom tokom prženja. Odnosno, nastaje usled interakcije ugljenih hidrata i proteina na hemijskom nivou usled zagrevanja. Hrana sa većim nivoom akrilamida je čips, posebno onaj slatkog ukusa. Akrilamidi povećavaju rizik od raka i kod ljudi i kod glodara - otkriveno je zahvaljujući brojnim studijama. Najveći rizik predstavljaju namirnice bogate skrobom, pržene na visokoj temperaturi duži vremenski period. Mnoga prerađena hrana sadrži visok nivo akrilamida - suve žitarice i pakovana peciva. Ovo jedinjenje teže se formira u kuvanom mesu, ribi, mlečnim proizvodima, voću ili povrću. Ograničite izloženost ovom opasnom jedinjenju, smanjite unos pržene hrane i obrađenih namirnica.
1578 -
Vojislav Voki Kostić
Vojislav Voki Kostić je bio srpski kompozitor, muzičar, pisac i kuvar. Komponovao je muziku za film i pozorište ali je bio poznat i po tome da voli da kuva. Imao je problem sa viškom kilograma i dok se borio sa tim uspešno, napisao je njegovu kultnu knjigu "Kako sam pojeo sebe". Nakon toga je sledio "Gastronomski dnevnik od 700 recepata", pa i prošireno izdanje od 1000. Takođe snimljen je i TV serijal.
Nešto više o njegovim delima možete pročitati na Wikipediji .
Za vas smo odabrali recept iz njegovog kuvara "Gastronomski dnevnik" kuvar od 700 recepata.
Ratna čorba sa Krfa od višanja
Sastojci:
1 kg svežih višanja, očišćenih od koštica
50 grama šećera
200 grama kisele pavlake
5 jaja
2 žumanceta
2 kifle
1 kašika brašna
50 grama maslaca
so i biber po ukusu
Priprema:
Oprane višnje stavite u dublji sud, nalijte vodom i prokuvajte. Dodajte šećer. U posebnoj činiji pripremite pavlaku (odvojite 1 kašiku) sa 2 žumanceta. Posebno umutite 1 kašiku maslaca, 1 kašiku pavlake, 2 cela jajeta, 2 kašike tucane suve kifle (može i prezle), bibera. Sve to zajedno zamesite, napravite deblju kobasicu, stavite u salvet i kuvajte u vrijućoj vodi 20 minuta. Kada je testo kuvano, iseckajte na kocke. Vrući čorbu sa višnjama nalijte na pavlaku i žumanca stalno mešajući. Služite čorbu uz kocke od testa.
34543 -
Vitaminom C protiv katarakte?
Evo još jednog razloga da u svoju ishranu ubacite namirnice bogate vitaminom C - mogu u kasnijem dobu sačuvati od najčešće bolesti očiju, katarakte.
Naime, u jednoj studiji koju su sproveli naučnici iz Velike Britanije, učestvovalo je 1000 para blizanaca prosečne starosne dobi od 62 godine. Jedan blizanac je u periodu od deset godina jeo hranu bogatu vitaminom C, dok je drugi izbegavao ovakvu ishranu. Na kraju studije se ispostavilo da je kod trećine blizanaca koji su redovno konzumirali vitamin C uočena manja šansa za dobijanjem ove bolesti.
Ipak, naučnici nisu pratili druge faktore koji dovode do razvitka ove bolesti, kao što su dijabetes ili hronična upala oka. No ipak, više vitamina C u svakodnevnoj ishrani svakako ne može škoditi!
izvor: berkleywellness.com
614 -
Unosite li dovoljno kalcijuma?
Ljudsko telo skladišti kalcijum više nego ijedan drugi mineral, ali većina odraslih unosi svega polovinu dnevne preporučene doze. Unosite li dovoljno ove važne supstance?
Kalcijum je ključan za očuvanje zdravlja čitavog tela – održava kosti i zube snažnim i omogućava pravilno funkcionisanje mišića i nerava. Zapravo, kalcijum je toliko bitan da predstavlja 2% mase odraslog čoveka.
Kalcijum se mahom skladišti u kostima i zubima, a manji deo cirkuliše krvotokom, gde ima ulogu u produkciji hormona i enzima i u ćelijskoj razmeni materija. Bitan je i za zgrušavanje krvi, zaceljivanje rana i kontrakciju mišića.
Ako vam je unos kalcijuma konstantno nizak, telo će automatski "krasti" ovaj mineral iz kostiju što za posledicu ima nastanak osteoporoze, a ni grčenje mišića nije neuobičajna pojava pri nedostatku kalcijuma.
Ne zaboravite da, iako unosite dovoljno kalcijuma, on se ne može apsorbovati bez vitamina D, tako da obavezno izlažite svoje telo sunčevim zracima, uz sve mere opreza.
Odraslom čoveku je dnevno potrebno oko 1000 mg, a najbolji izvori ovog mineral su mlečni proizvodi, zeleno povrće, riba i žitarice.
1006 -
Šta doručkuju deca širom sveta?
Prošlog meseca u Njujork Tajmsu izašao je foto esej sa temom "Šta doručkuju deca širom sveta?"
Fotografije na kojima se nalaze, između ostalih, dvogodišnja devojčica iz Tokija, dva četvorogodišnjaka iz Malavija i mnoga druga deca su fenomenalne.
Deca širom sveta jedu kornfleks i piju čokoladno mleko, ali u mnogim delovima sveta ona jedu hranu koja bi nam se činila preterano začinjenom i jakom. Profesor sa njujorškog univerziteta smatra da je ideja da deca jedu samo neutralnu ili slatku hranu pogrešna pretpostavka. U mnogim kulturama normalno je da klinci jedu nešto slano ili kiselo.
Evo kako izgleda doručak jednog četvorogodišnjaka iz Tokija - pržena zelena paprika sa sušenom ribom, soja sosom i susamom; pirinač, jaja i soja sos; miso supa, grožđe, japanska kruška i mleko.
Na ovoj adresi možete pronaći ceo foto esej: http://www.nytimes.com/interactive/2014/10/08/magazine/eaters-all-over.html?_r=0
2186
