Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Danas međunarodni dan crne čokolade!

Crna čokolada je puna hranljivih materija koje mogu pozitivno uticati na vaše zdravlje! Jedan je od najboljih izvora antioksidanata na planeti. Studije pokazuju da crna čokolada može smanjiti rizik od srčanih oboljenja. Bogata je magnezijumom, bakrom, gvožđem i manganom. Kofein i teobromin u crnoj čokoladi stimulišu rad centralnog nervnog sistema i regulišu pospanost i zamor. Opušta određene glatke mišiće, kao što su oni u grlu i plućima, pomažući iskašljavanje.

291

Kukuruz

Kukuruz potiče iz Meksika. Zanimljivo je to što je kukuruz jedina biljka kojoj do sada nije pronađen divlji oblik. Kukuruz je veoma zdrav i koristi se kako u ljudskoj tako i u stočnoj prehrani. Zrno je bogato ugljenim hidratima, skrobom, šećerom i proteinima, dok je ulje dobijeno od kukuruza bogato linolenskom kiselinom i vitamonom E. Kukuruzna svila sadrži fosfornu kiselinu, vitamon K, tanina, eterična ulja, slicilnu kiselinu, kalijevu i kalcijumovu so... Zbog svega toga kukuruz se dosta koristi i u narodnoj medicini kao lek za snižavanje krvnog pritiska, za odstanjivanje kamenca iz bubrega, bolesti mokraćnih puteva, kašalj, arteriosklerozu...

39382

Optimalna ishrana za žene

Iako danas preovlađujuća, ideja da pravilna ishrana zavisi i od pola relativno je nova i postoji svega nekoliko decenija. Do pre pedesetak godina ideja pravilne ishrane podrazumevala je tri velika obroka dnevno za sve.

Međutim, svake godine otkrije se ponešto u prilog tvrdnji da postoje hranljive materije koje su korisnije ženama, i da je korekcija ishrane najjednostavniji način da poboljšate svoje zdravstveno stanje.

U nastavku sledi spisak nekoliko nutrijenata koji su izrazito bitni za žene.

Folna kiselina – posebno je bitna u trudnoći, jer njen nedostatak može da izazove neurološke poremećaje kod bebe. Osim toga, folna kiselina važna je i za žene u menopauzi, jer je ovaj vitamin ključan u stvaranju novih ćelija, a smanjuje i nivo amino kiseline koja se dovodi u vezu sa demencijom i kognitivnim poremećajima.

Minimalna preporučena dnevna količina je 400 mikrograma dnevno, a može se naći u spanaću i kelju, integralnom hlebu i žitaricama, orašastom voću i leguminozama.

Kalcijum – pošto osteoporoza češće pogađa žene, odgovarajući unos kalcijuma trebalo bi da pomogne u prevenciji ove bolesti. Žene koje unose više kalcijuma i vitamina D takođe imaju manje izražene simptome predmenstrualnog sindroma.
Minimalni dnevni unos ovog minerala je 1000 mg u mlađem dobu, dok se starenjem ta količina povećava (ali ne u jednom obroku, pošto organizam može da apsorbuje do 500 mg odjednom). Hrana bogata kalcijumom su mlečni proizvodi, bademi i brokoli.

Vitamin D – iako je zvanično vitamin, ponaša se više kao hormon, jer pomaže pri apsorpciji kalcijuma iz hrane. Osim toga, pomaže u normalnom razvoju ćelija, pa postoje studije (još uvek u toku) koje tvrde da se dovoljnim unosom vitamina D može sprečiti razvitak raka (posebno raka dojke i jajnika). Preporučeno je uneti bar 400 IU (internacionalnih jedinica) dnevno. Ako imate preko 50 godina, čak i do 600. Ovaj vitamin možete naći u lososu, inćunima, mleku i mlečnim proizvodima, a telo ga i samo proizvodi kada koža dođe u dodir sa sunčevim zracima (10-15 minuta, nekoliko puta nedeljno trebalo bi da obezbedi dovoljnu količinu).

Gvožđe – ovaj mineral pomaže u snabdevanju ćelija kiseonikom i u održavanju zadovoljavajućeg nivoa energije. Žene i do tri puta češće osećaju zamor i manjak energije od muškaraca, a to je često posledica nedostatka gvožđa u organizmu.
Ženama je do menopauze potrebno 18 mg dnevno, u trudnoći 27 mg, a u menopauzi 8 mg, a možete ga naći u mesu i ribi, pasulju, cvekli i spanaću.

Omega 3 masne kiseline – esencijalne kiseline čijim se konzumiranjem i do 60% smanjuje rizik od šloga kod žena. Snižavaju nivo triglicerida u krvi, smanjuju krvni pritisak i smiruju upale. Potrebno je 1,1 gram dnevno, a najbolji izvor je riba i riblje ulje.

1315

Loši uticaji hemikalija u hrani

Hrana sadži hranljive materije neophodne za zdravlje, ali može uključivati i hemikalije koje povećavaju rizik od brojnih bolesti. Njih izazivaju: pesticidi, herbicidi, đubriva, konzervansi, veštačke boje i arome, kao i industrijski proizvedene masti i zaslađivači. Vrlo često se neke od ovih supstanci ni ne pojave na nalepnicama za prehrambene proizvode.

Voće i povrće koje sadrže ostatke pesticida mogu biti opasni po zdravlje ljudi svih uzrasta. Proizvođači koriste konzervanse poput nitrita i sulfida kako bi prepađenoj hrani produžili rok trajanja. Važno je znati da naše telo pretvara nitrite u kancerogene materije pod nazivom nitrozamini. Sulfiti se koriste radi očuvanja sušenog voća, vina i može povećati rizik od napada astme. Veštačke boje takođe povećavaju rizik od brojnih bolesti, a industrijski proizvedene masti utiču na gojaznost i povećavaju rizik od dijabetesa.

498

Energetske i hranljive vrednosti: šljive

Smatra se da šljiva vodi poreklo sa obala Kaspijskog mora. Danas se gaji u celom svetu, a najveći proizvođači su Rusija, Kina, SAD i Rumunija. Nalazi se na listi voća sa najjačim antioksidansnim delovanjem. Snižava holesterol, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i posebno je efikasna kod problema sa probavom.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 46 kcal

Ugljeni hidrati: 11,42 g

Proteini: 0,70 g

Masti: 0,28 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 1,40 g

Niacin: 0,42 mg

Vitamin A: 345 IU

Vitamin C: 9,5 mg

Vitamin K: 6,4 µ

Vitamin E: 0,26 mg