Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Restoran/Motel GALIJA

Letos dok smo boravili u Strugi (Makedonija) na obali Ohridskog jezera bili smo u prilici da posetimo restoran/motel "Galija" koji nas je ugostio i uslužio svojim ribljim specijalitetima.

Restoran/motel osnovan je još 2006. godine i od tada uspešno radi i gradi reputaciju mesta na kojem se uvek mogu naći sveži riblji specijaliteti. "Galija" se nalazi na samoj obali Ohridskog jezara, pa tako iz hladovine vrba gosti uvek imaju fenomenalan pogled ka jezeru, gradu Ohridu, koji se nalazi sa druge strane obale, kao i Strugi, od koje je udaljen svega 2km. Prirodni ambijent je neodoljiv a mirnu i prijatnu atmosferu, zasigurno, potvrđuju i slike pataka i drugih životinja koje se u miru sunčaju i brćkaju u kristalno čistoj vodi Ohridskog jezera.

Na meniju restorana/motela "Galija" uvek se mogu naći sveže ulovljena pastrmka, belvica, šaran (krap) i jegulja. Većina ovih vrsta su autohtone pa ih teško možete naći na drugom mestu a pogotovo, sveže i dobro sprmljene kao u "Galiji".

Pre ribe toplo se preporučuje riblja čorba (za nas koji smo navikli na Vojvođanske riblje čorbe, znajte da su ondašnje bele, bez crvene paprike pa mogu da se učine malo čudnim na prvi pogled, ali su zaista izuzetno ukusne). Uz ribu na žaru sasvim sigurno ćete dobiti i makalo (umak sa belim lukom i sirćetom).

Restoran/motel "Galija" može da ugosti do 40 osoba pa se često u ovom predivnom ambijentu organizuju proslave rođendana ili manjih svadbi. Poseduje 10-tak veoma lepo uređenih soba pa ukoliko odlučite da leto provedete na Ohridskom jezeru treba na vreme rezervisati mesto.

Ukoliko Vas put vodi u blizini Ohridskog jezera znajte da je ovo mesto na kojem sasvim sigurno nećete zažaliti ukoliko svratite da se okrepite i odmorite.

8830

Energetske i hranljive vrednosti: cimet

Cimet je, prema brojnim istraživanjima, u upotrebi još od 2000. godine pre nove ere. Dokazi ukazuju na to da je korišćen u celom antičkom svetu i da su ga arapski trgovci doneli u Evropu gde je postao jednako popularan. Dugo je bio statusni simbol i uprkos širokoj upotrebi, poreklo cimeta je dugo čuvana tajna sve do početka 16. veka. Da bi održali svoj monopol, arapski trgovci su bili poznati po legendama koje su prenosili svojim kupcima, a koje su se ticale toga kako dobavljaju luksuzni začin. Edvard Kirk u svom vodiču za stomatologiju iz 1884. godine pominje pastu napravljenu od morfina, karbonalne kiseline i karanfilića ili ulja cimeta. Studije pokazuju da cimet snižava nivo lipida, odnosno holesterol i trigliceride. Kora cimeta takođe pomaže u kod upala i infekcija, a ulje samog cimeta zaustavlja tup bol i ima antiseptička svojstva.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 247 kcal

Ugljeni hidrati: 50,59 g

Proteini: 3,99 g

Masti: 1,24 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 53,1 mg

Niacin: 1,33 mg

Vitamin A: 295 IU

Vitamin C: 3,8 mg

Vitamin K: 31,2 µg

Natrijum: 10 mg

Kalijum: 431 mg

Kalcijum: 1002 mg

Gvožđe: 8,32 mg

Magnezijum: 60 mg

Cink: 1,83 mg

1341

Velika lekovita dejstva nevena

Neven sadrži veoma korisne i lekovite sastojke, ali je poslednjih godina nepravedno zapostavljen i veoma se malo pominje njegova lekovitost.

Cvet, listovi i stablo nevena koriste se najčešće u sušenom obliku, a od njih se prave: čaj, tinktura, sok, ulje, mast i kupka.

Neven sadrži brojne antioksidanse koji se nalaze u laticama svetlo narandžaste i žute boje. Štite ćelije od slobodnih radikala ili opasnih molekula.

Normalizuje rad jetre i žuči, a pomaže i kod različitih oboljenja očiju.

Efikasan je u borbi protiv kandide i hemoroida.

Ukoliko želite da vratite kvalitet svoje kose, najbolje je da počnete sa upotrebom čaja od nevena.

Prisustvo likopena u nevenu smanjuje rizik od raka prostate i bolesti srca.

Neven je koristan kada je u pitanju zarastanje rana i posekotina. Smiruje iritaciju i štiti od infekcija. Podstiče rast novog tkiva kože.

Mast se čuva u tegli i obično u frižideru, a najčešće se koristi za obloge ili kao premaz kod otvorenih rana ili problema sa kožom.

1376

Karambola

Karambola (Averrhoa carambola) je tropsko voće poreklom iz Jugoistočne Azije, tačnije iz Šri Lanke, ali se u poslednje vreme zbog svog specifičnog izgleda i ukusa sve više uzgaja i u Latinskoj Americi, na Karibima u SAD, Australiji... Karambolu krasi žućkasti plod neobičnog izgleda, u obliku petokrake zvezde, pa se osim u ishrani, često koristi i kao dekoracija voćnih kupova i koktela. Upravo zbog svog zvezdolikog izgleda, karambola je u svetu poznata i kao Star Fruit, što na engleskom znači "Zvezdano voće", a ustaljeni nazivi su još i kineska zvezda, ujnak i spu. Osim izgleda, može se reći da karambola ima i veoma karakterističan kiselo - slatkasti ukus koji podseća na kombinaciju limuna, jabuke, kruške, a neki kažu i jagode, procenite sami. U ishrani se najviše koristi za pravljenje raznih voćnih salata, sirupa, sokova, neki je čak i stavljaju u turšiju, a malo ko zna da se od karambole može praviti i izuzetno ukusno vino. Pored svega ovoga, ovo sve popularnije tropsko voće je bogato antioksidansima i vitaminom C pa izuzetno dobro utiče na celokupno zdravlje i izgled organizma.

2642