-
Zašto je senf zdrav?
Senf se obično konzumira u malim količinama. Niskokalorična je alternativa mnogim nezdravim mastima, poput majoneza. Studije brojnih američkih univerziteta potvrđuju da senf može pojačati apetit i zaustaviti nadimanje i osećaj mučnine. Ponekad se koristi za lečenje prehlade jer se smatra da smanjuje bolove u zglobovima i mišićima. Većina kalorija u senfu potiče od ugljenih hidrata ali pošto je broj kalorija veoma nizak, ne utiče znatno na dnevni unos.
700 -
Hrana za bolje varenje
Jagode
Dodatan razlog da jagode uvrstite u redovan desert je njihovo bogatstvo vlaknima koja pomažu boljem varenju. Navalite!
Kokice
Postoji samo jedan uslov - bez ulja i soli. Kokice sadrže oko jedan gram vlakana po porciji i uz malu količinu kalorija - nemate o čemu da brinete.
Jogurt
Dok većina stručnjaka tvrdi da mleko i mlečni proizvodi mogu uticati na osećaj nadutosti, postoji jedan izuzetak: jogurt. Bakterije u jogurtu utiču kao probiotik, pa je važanu ishrani ukoliko imate problema sa probavom.
Bogat je vlaknima koja utiču na bolje varenje i reguliše rad creva.
Voda
Verovatno najvažnija na listi. Hidriranost organizma je veoma važna i za varenje jednako koliko i za sprečavanje razvoja pojedinih bolesti. Voda je neophodna organizmu posebno zarad izbacivanja brojnih toksina.
1298 -
Simptomi alergije na med
Iako se med često koristi kao prirodno sredstvo za lečenje brojnih bolesti, neki pojedinci mogu razviti alergijske reakcije. Šanse su veće ukoliko ste alergični ili osetljivi na polen. Alergijske reakcije variraju od pojedinca do pojedinca, ali i u zavisnosti od vrste meda. Najčešće se javlja svrab sa crvenkastim "pečatima" po koži. Ponekad se javljaju i bolovi u stomaku, grčevi, nadutost, povraćanje i dijareja. Poteškoće prilikom disanja su ozbiljnije pojave, praćene konstantnim kijanjem i curenjem nosa. Teži oblici podrazumevaju bolove u grudima, zatezanje zbog suženja disajnih puteva i tada je više nego neophodno obratiti se lekaru.
14957 -
Piletina
Čuva zdravlje i novčanik.
Proteini su ključan deo ljudske ishrane, jer ih organizam koristi za stvaranje novih ćelija i održavanje i obnovu starih. Belančevine takođe imaju ulogu u proizvodnji enzima koji utiču na varenje, metabolizam i skladištenje sala.
Piletina sadrži visokokvalitetne proteine, koji sadrže sve neophodne aminokiseline, uz nizak postotak masti. Uz to, mast iz piletine je uglavnom nezasićena, tako da je veoma korisna za organizam, što kao rezultat ima činjenicu da je piletina meso koju lekari najčešće preporučuju kao alternativu crvenom mesu. Pileće belo meso je jedno od najzdravijih mesa kojim možete da obradujete svoje telo.
Jedna šnicla (100 gr) pilećeg belog mesa bez kosti i kože sadrži svega jedan gram zasićene masti, uz manje od 4 grama ukupne masti.
Ista količina mesa ima 31 gram proteina, što je više od polovine preporučenog dnevnog unosa za odraslu ženu.
Piletina prirodno sadrži nizak procenat natrijuma, svega 74 mg u 100 grama mesa.
Piletina je odličan izvor niacina (vitamin B3), vitamina B6 i B12. Sadrži i gvožđe.
Odrastao čovek dnevno ne bi trebao da konzumira više od 20 grama zasićenih masti dnevno, a kako piletina ima izuzetno mali procenat zasićenih masti, ovo meso je odličan izvor proteina, bez bojazni od preteranog postotka zasićenih masti.
Dok je belo meso najpopularniji deo pileta, ni bataci i druga tamna mesa nisu loš izbor za vašu kuhinju. Iako ona sadrže nešto više masti i vezivnog tkiva nego belo meso, ono se bolje pokazuje na roštilju, jer zbog nešto većeg postotka masti i kolagena ostaje sočno čak i na visokim temperaturama.
Najmasniji deo piletine je koža, sa 41 grama masti u porciji od 100 grama. Međutim, pošto se retko koje jelo služi sa tolikom količinom kože, ovo nije problem.
Ovo meso je odlično u kuhinji jer se može spremati na milion načina, lako upija arome iz začinskog bilja, može se jesti topla ili hladna, u salati ili kao glavno jelo, a cena ovog mesa je mnogo manja nego cena svinjetine, junetine ili nekog drugog mesa.
2759 -
Gabrielle Hamilton
Kada je još 1999. godine kuvarica Gabriel Hamilton na svoj prvi meni stavila sve ono što se na njemu najmanje očekuje - ponosno je prekršila brojna pravila kulinarstva prema mišljenju brojnih stručnjaka. Prune je oduvek bio idiosinkratski restoran, bez kulinarske misije, osim želje da Gabriel služi ono što ona voli da jede i želi da podeli sa drugima. Hamiltonova je prošla kroz trnovit put do uspeha. Najpre je sa svojih dvanaest godina radila kao perač suđa u lokalnom restoranu svog rodnog grada u Pensilvaniji. Prešla je u Njujork gde je radila u ugostiteljstvu, pa se preselila u Mičigen kako bi završila master studije. Nakon što je završila školovanje, vratila se u Njujork i otvorila restoran Prune. Od tada, nominovana je za najbolju kuvaricu 2009. i 2010. godine. Godine 2011. pobedila je u istoimenoj kategoriji. Pisala je za brojne novinske listove i magazine poput: „The New Yorker", „The New York Times", „GQ", „Bon Appetit", „Saveur" i „Food and Wine Magazine".
1543
