• Korijander (cilantro)

    Korijander (cilantro)

    Korijander je poreklom iz Azije. Mleveno seme se koristi za karije i pikantne torte. Zbog svojih aromatičnih i posebnih po ukusu listova, veoma je popularan u južnoameričkim i meksičkim krajevima. Lišće je gorkog ukusa ali sa snažnom aromom mošusa i limuna. Možete ga koristiti i za garniranje ili kao dodatak salatama. Budi apetit, poboljšava probavu i ublažava grčeve.

     2459
  • Namirnice koje ne bi trebalo zamrzavati

    Namirnice koje ne bi trebalo zamrzavati

    Zamrzavanje hrane je veoma korisna stvar, jer time štedite tako što sprečavate da se ostaci obroka bace, a možete i naveliko kupiti namirnice kojima nije sezona, pa da ih samo izvučete iz zamrzivača kada su vam potrebne. Ipak, postoje neke namirnice koje će zamrzavanjem izgubiti ukus i teksturu, pa je bolje da ih kupite u manjim količinama ili prosto nađete način kako da ih odmah iskoristite.


    Prvo pravilo zamrzavanja: ako namirnica u startu nije imala dobar ukus, neće imati ni nakon zamrzavanja, štaviše, verovatno će imati još gori ukus. Zamrzavanje menja teksturu hrane, pa ako vam se nije dopala večera, bacite je odmah.
    Drugo pravilo zamrzavanja: ako zamrzavate sirovu namirnicu sa visokim procentom vode (krastavci, paradajz, lubenica), nakon odmrzavanja će imati loš i gorak ukus jer će izgubiti svu vlagu.
    Treće pravilo zamrzavanja: ne preporučuje se zamrzavanje bilo kakve hrane koja na sebi ima nekakav krem (npr krem od vanile) jer će se odvojiti ili raspasti, te izgubiti ukus.


    Zapamtite, ova pravila važe uglavnom za pojedinačne namirnice, ne valja smrzavati sirov paradajz ali ako napravite lazanje u koje ide paradajz sos, naravno da taj specijalitet možete zamrznuti bez bojazni da će se previše izmeniti ukus.


    Lista namirnica koje ne bi trebalo zamrzavati:


    Povrće: celer, krastavci, zelena salata, luk, paprika, krompir (sirov), rotkvice
    Voće: jabuke, grejpfrut, grožđe, limun, pomorandže, lubenica
    Mlečni proizvodi: sir, krem sir, jogurt, pavlaka, sirova jaja
    Začini: bosiljak, vlašac, peršun
    Ostalo: glazure, pržena hrana, pirinač

     482
  • Divlji jam – poboljšava funkciju jetre

    Divlji jam – poboljšava funkciju jetre

    Divlji jam sadrži hemikaliju zvanu diosgenin. Postoji preko 600 vrsta divljeg jama ali samo oko 12 se smatraju jestivim. Divlji jam promoviše se kao „prirodna alternativa“ za estrogen. Koristi se još i za lečenje poremećaja creva, ublažavanje bola u žučnoj kesi, simptoma reumatoidnog artritisa i za povećanje energije. Sadrži antioksidativna i antiinflamatorna svojstva, što ga čini efikasnim i u lečenju respiratornog trakta. Ublažava nadutost i poboljšava funkciju jetre.

     131
  • Fed Up

    Fed Up

    Fed Up je Američki dokumentarac iz 2014. godine koji se fokusira na uzrocima gojanosti u SAD i prezentuje dokaze koji pokazuju da je glavni uzročnik ovog problema - rafinisan šećer koji se može naći u prerađenoj hrani. Takođe, ukazuje i na lobiranje kompanija "Velikog šećera" u blokiranju pokušaja kreiranja odredbi koje bi se bavile ovim pitanjem.

    Fed Up prikazuje kako su prve smernice o ishrani izdane od strane američke vlade pre 30 godina previdele ulogu šećera u riziku od gojaznosti, dijabetesa i ostalih povezanih zdravstvenih problema, pogotovo kod dece. Pošto ove smernice u osnovi dozvoljavaju neograničeno dodavanje šećera u hrani za decu, unos šećera se mnogo povećao, gojaznost je nikada veća i generacije dece su mnogo deblje od svojih roditelja. Ova deca se suočavaju sa pogoršanim zdravljem i kraćim opsegom pažnje kao rezultat ovih smernica.

    I pored svih ovih veza između velikog unosa procesuiranog šećera i generalno goreg zdravstvenog stanja nacije, interesi industrije šećera sa gotovo neograničenim sredstvima za lobiranje su porazili pokušaje roditelja, škola i kongresa da pruži zdraviju ishranu deci.

    Film se završava sa listom od 20 kompanija, industrijskih grupacija i političara koji su odbili da pričaju sa producentima.

     446
  • Uticaj morske vode i soli na zdravlje

    Uticaj morske vode i soli na zdravlje

    Bez obzira na to da li morsku vodu koristite za regulisanje digestivnog trakta ili se kupate u njoj, ona može imati veliki bro prednosti. Kupanje u morskoj soli je bila uobičajena praksa kroz istoriju. Nerafinirana morska so sadrži vitamine, minerale i brojne mikroorganizme koji mogu da oslobađaju korisne bakterije i tako utiču na hormonalnu ravnotežu. Brojni istraživači pokušali da dokažu da kupanje u morskoj soli utiče na mir, nivo energije i celokupno psihičko zdravlje pospešujući samokontrolu i bolji san.

    Zbog mikroorganizama koji se često nalaze u nerafiniranoj morskoj soli, kupanje može poboljšati cirkulaciju i povećati protok hranljivih materija u koži. Morsku so možete koristiti i kao piling, nanoseći je pre upotrebe mleka za telo. Na taj način, opustićete bolne mišiće.

    Morsku so možete koristiti i kao laksativ, uz pomoć nje možete regulisati probleme sa disanjem, ukloniti toksine iz tela... U čašu mlake vode dodajte kašičicu morske soli i popijte na prazan stomak kako bi stimulisali bolji rad creva. Možete dodati limun kako bi ublažili oštar ukus.

     369
Malo drugačija proja.
Malo ribe za ručak.
Interesantan rolat s paprikama.
Jako ukusna krckava baklava.
Sočan i kremast kao kupovni.
Strana 4 od 1217