• Pravilo za dobro kuvanu testeninu

    Pravilo za dobro kuvanu testeninu

    Prvi korak prema savršeno pripremljenoj pasti je so u vodi u kojoj se testenina kuva.
    Čak i najiskusniji kuvari povremeno prave grešku u vezi sa tim, a ovaj tekst će vam pomoći u tome da greške tog tipa ne pravite.

    Pravilo glasi – voda za pastu mora biti posoljena. Čak i kad je sos sa kojim planirate da uparite svoju testeninu savršeno začinjena, ako je sama testenina kuvana u neposoljenoj vodi, ukus će biti blag i nedovršen. Za svakih pola kilograma paste, treba staviti oko dve kašičice soli. So se dodaje kada voda počne da ključa.

    Međutim, količina soli nije jedino na šta treba obratiti pažnju, bitna je i vrsta. Italijani tvrde da je najbolja krupna morska so, dobar izbor je i sitna morska so, dok se obična kuhinjska, jodirana so ne treba koristiti, jer će testenini dati „metalni" ukus.

     2645
  • Strategije da se duže osećate sitim

    Strategije da se duže osećate sitim

    Vrste hrane koju konzumirate je važna ako ne želite brzo da ogladnite, ali nije u pitanju samo šta jedete, već i kako. U nastavku sledi nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći u pravilnoj ishrani.

    Jedite pametno - bar jedan obrok dnevno treba započeti supom ili salatom. Ove vrste hrane se duže jedu, umanjuju glad i sprečiće vas da pojedete previše tokom ostatka obroka.

    Ne preskačite obroke - ravnomerno raspoređeni obroci tokom dana pomoći će vam da ubrzate metabolizam i sagorite više kalorija dnevno.

    Koristite manje tanjire - pošto smo još kao mali navikli da se sve iz tanjira mora pojesti, većini ljudi je tek prazan tanjir znak da su dovoljno jeli. Korišćenjem malih tanjira ješćete manje hrane, dok će vam mozak signalizirati da je obrok gotov. Polovinu tanjira treba da zauzima povrće, četvrtinu proteini, a ostatak ugljeni hidrati.

    Jedite sporije - pošto je potrebno oko 20 minuta da do mozga stigne signal da smo siti, jedite polako kako se ne biste prejeli, već da bise pojeli onoliko koliko vam je dovoljno. Takođe, nemojte ignorisati fizičke znake da je dovoljno (poput onoga kad morate da otkopčate kaiš), već slušajte svoje telo.

     1705
  • Grejpfrut pre ili posle obroka?

    Grejpfrut pre ili posle obroka?

    Polovina grejpfruta sadrži samo 41 kaloriju, visok nivo vitamina C, a postoje i brojne tvrdnje da pomaže u mršavljenju ukoliko se jede u određenom periodu između obroka.

    Prednosti pre obroka

    Studija iz 2006. godine je pokazala da ljudi koji jedu pola grejpfruta pre obroka ubrzano gube težinu ali i utiču na poboljšanje insulinske osetljivosti. Takođe, pominje se da čaša vode pre obroka ima isti pozitivan efekat kao i ukoliko biste pojeli polovinu grejpfruta.

    Prednost posle obroka

    Ukoliko ga pojedete umesto deserta doprinećete manjem broju unešenih kalorija. Procenjuje se da bi na taj način unos bio smanjen za 11 do 208 kalorija.

     3434
  • Potencijalno opasni aditivi i hemikalije u hlebu

    Potencijalno opasni aditivi i hemikalije u hlebu

    Kada je u pitanju proizvodnja hleba, aditivi se koriste iz više razloga. Antioksidansi produžavaju rok trajanja, testo dobija željenu strukturu, a zaslađivači pospešuju aromu i omogućavaju zadržavanje vlage. Neke od njih bi trebalo u potpunosti izbegavati jer mogu ozbiljno narušiti zdravlje.

    1. Kalijum bromat je oksidacioni agens koji pomaže bujanju testa, dajući mu veći volumen. Ovaj dodatak može uticati na rad bubrega i štitne žlezde. Kalijum bromat je na listi 65 hemikalija koje mogu izazvati rak, ali je odobren za korišćenje. Izbegavajte hleb koji sadrži ovaj aditiv.

    2. Azodikarbonamid koristi se za radi dobijanja lepše i jače teksture hleba. Odobren je za korišćenje kao dodatak hrani iako je potencijalno kancerogen.

    3. Većini ljudi je poznato da su trans masti opasne za rad srca koje se formiraju u toku delimične hidrogenizacije koja se vrši kako bi hleb bi otporan na oksidaciju i kvarenje. Ukoliko naiđete na oznaku na etiketi za delimično hidrogenizovano ulje, izbegnite kupovinu ovog hleba. Delimično hidrogenizovano ulje prvenstveno se koristi radi produžavanja roka trajanja, štetno je za arterije i povećava sistemsku upalu koja je povezana sa bolestima srca, dijabetesom i moždanim udarom.

    4. Monogliceridi i digliceridi deluju kao emulatori u hlebu, čine pecivo mekšim i poboljšavaju teksturu. Iako nisu štetni po ljudsko zdravlje, znak su proizvodnje industrijske hrane.

    5. Butilovani hidroksianizol je jedinjenje koje se koristi kao konzervans. Sprečava užeglost peciva. Nalazi se na listi hemikalija koje izazivaju rak.

     3475
  • Zašto svi krekeri imaju rupice?

    Zašto svi krekeri imaju rupice?

    Ako ste mislili da su rupice na krekerima tu samo zarad dekoracije ili iz nekog drugog razloga estetske prirode - varate se!
    Istina je da se, bez ovih rupica, krekeri uopšte ne bi pravilno ispekli. Naime, prilikom pečenja, ove rupice dozvoljavaju pari da izađe na površinu, što omogućava krekerima da ostanu ravni, a ne da narastu kao neke druge grickalice.
    Takođe, ove rupice omogućavaju krekerima da budu hrskavi, a i razdaljina između rupica je prava nauka: ako su previše blizu, kreker će biti isuviše tvrd i suv, a ako su predaleko, kreker će se sav iskriviti i izdeformisati.

    Bonus činjenice:
    - Prvi kreker napravljen je 1792. godine u Masačusetsu a tvorac je Džon Person.
    - Verovali ili ne, krekeri se peku na čak 450 stepeni celzijusa!
    - Krekeri su svoju najveću popularnost stekli 30-ih godina prošlog veka kad je vladala ekonomska kriza u SAD, upravo zbog toga jer su jeftini a ukusni
    - U svetu se godišnje proizvedu krekeri u vrednosti od minimum 20 milijardi dolara.

     2068
Kremasta torta, prava letnja poslastica.
Sataraš u našoj kući je obavezno sa mesom: mlevenim mešanim ili sa belim pilećim sitno seckanim.
Recept za vrlo izdašan domaći kremasti sladoled.
Francuski specijalitet na srpski način.
Umesto krompira za musaku korišćena je pečena paprika i ispalo je odlično.
Priprema Podvarka opisana je u mom receptu: Podvarak sa kobasicom!
Strana 4 od 1485