• Ruzmarin

    Ruzmarin

    Ruzmarin možemo koristiti i kao ukrasnu i kao začinsku biljku. Koristimo ga uz razna pečenja i u raznim sosevima i prelivima. Neko voli da koristi cele grančice a neko da ga samelje ili sitno isecka u zavisnosti da li je svež ili osušeni.  Ruzmarin pospešuje varenje.


     9502
  • Osnovne tehnike sečenja povrća

    Osnovne tehnike sečenja povrća

    Svaki kuvar ima svoju omiljenu tehniku, ali ove koje slede su azbuka seckanja.

    • Klasično sečenje (chop) – koristi se uglavnom za meso i povrće koje ne mora biti isečeno na potpuno jednake komade.
    • Sečenje na kockice (dice) – seckanje povrća na kockice jednake veličine.
    • Sečenje na tračice (chiffonade) – uglavnom se koristi za sečenje lisnatog povrća i začinskog bilja na duge, tanke trake. Ovo ćete pravilno uraditi tako što ćete listove naslagati jedan na drugi, a potom ih urolati kao cigaretu i seći popreko.
    • Sečenje na štapiće (julienne) – često se koristi u azijskoj kuhinji, rezultat su tanki štapići jednake veličine.

    U videu koji sledi videćete i neke druge tehnike, ali ove četiri koje smo naveli su sasvim dovoljne da se na trenutak osetite i izgledate kao profesionalni kuvar.

     6977
  • Ulje semenki jabuka hidrira kožu?

    Ulje semenki jabuka hidrira kožu?

    Ulje u semenkama jabuka je izrazito ukusno ali i izrazito korisno za organizam, a evo i zašto! U ulju se nalazi masna kiselina koja je pre svega idealna za hidriranje kože. Ovo ulje je pogodno i za zaštitu od UV zračenja. Takođe, ulje može sintetizovati kolagen koji ima važnu ulogu u formiranju ćelija kože. Usled redovne konzumacije, koža će biti sjajnija i elastičnija. Trebalo bi napomenuti da semenke sadrže amigdalin koji može osloboditi cijanid – moćni otrov. Telo može da se izbori sa malim količinama cijanida, u suprotnom je obavezno zatražiti medicinsku pomoć jer ishod može biti fatalan.

     726
  • Najvažnije hranljive materije za zdravo telo

    Najvažnije hranljive materije za zdravo telo

    Proteini, ugljeni hidrati i masti su telu neophodni u velikim količinama. Telo koristi proteine iz hrane za obnovu i izgradnju tkiva. Pojedine popularne dijete preporučuju protein u različitim količinama, ali je Institut za medicinu ustanovio da je ženama neophodno 46 grama dnevno, a muškarcima 56 grama. Hrana koja sadrži neophodnu količinu proteina takođe može imati i zasićenih masti koje mogu ugroziti zdravlje srca. Zato su neophodne namirnice u svakodnevnoj ishrani: riba, pasulj, mahunasto voće...

    Ugljeni hidrati su "gorivo" za ljudski organizam. Nisu svi sasvim jednaki. Oni koje nalazimo u sokovima, pecivu, slatkišima, belom hlebu, testenini, vare se brzo i za sobom ostavljaju osećaj gladi. Ugljeni hidrati u namirnicama bogatim vlaknima obezbeđuju stabilan protok energije, tako da se osećamo sito kada jedemo pojedinu hranu u manjim količinama. Za to su odgovorne žitarice, povrće, voće, pasulj...

    Masti su važne za proizvodnju hormona i tkiva. Odrasli bi trebalo da unose minimum 20 do 35 grama mononezasićenih i polunezasićenih masti dnevno, tip masti u hrani kao što su riba, masline i maslinovo ulje, avokado i različite vrste semenki.

    Svaki od vitamina igra određenu ulogu u celokupnom zdravlju organizma. Vitamin A jača vid, vitamin C podstiče zarastanje rana i obnovu tkiva, vitamin E pomaže izgradnji crvenih krvnih zrnaca, vitamin D jača kosti, a B odžava pravilno i zdravo funkcionisanje nerava... Neki od njih rade udruženi sa mineralima, vitamin C recimo pomaže apsorbovanju gvožđa. Ishrana ispunjena voćem, povrćem, žitaricama može ispuniti sve potrebe organizma za vitaminima.

    Minerali obavljaju niz funkcija, uključujući regulisanje rada srca, zdravlja kostiju i krvnih ćelija, proizvode neophodne hormone... Važno je održavati njihovu ravnotežu zarad pravilnog funkcionisanja organizma. Telu su neophodni: kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum, sumpor, gvožđe, cink, mangan, jod, selen...

    Voda se smatra jednim od makronutrijenata, takođe. Pomaže varenju i apsorpciji hranljivih sastojaka, a i regulisanju telesne temperature i radu srca. Preporučeno je piti od 9 do 12 čaša vode dnevno.

     1478
  • Hladne ili tople obloge u borbi protiv glavobolje?

    Hladne ili tople obloge u borbi protiv glavobolje?

    Bilo da patite od povremenih ili učestalih glavobolja, toplota i hladnoća su jednako dobri načini da ublažite bol, ostavljajući lekove po strani.

    Led može pomoći u smanjenju otoka ali ograničava protok krvi, dok ga toplota stimuliše. Ali za brže zaustavljanje bolova stavite hladne obloge u predelu čela, očiju i slepoočnica. Tople obloge ponekad mogu zaustaviti grčeve u vratu koji su najčešći uzročnici glavobolja.

    Kada su sportske povrede u pitanju, led je uvek bolji izbor. Sprečava akutni bol, zapaljenje i otoke. Koristite hladnu oblogu pet do deset minuta nakon povrete. U narednom periodu, tri puta na dan od po 20 minuta ali potražite savet lekara.

     1178
Pripremite ove lepe perece, može za Školsku slavu Svetoga Savu, a možete i ovako, jako su dekorativne i ukusne.
Vazdušasti, pravi kroasani.
Pica kakvu će deca obožavati.
Kiflice samo malo drugačijeg izgleda.
Mini krofnice ekstra fine.
Mekana ukusna pogača puna semenki.
Strana 4 od 1295