• What's on Your Plate?

    What's on Your Plate?

    Da li ste se ikada pitali šta li se to tačno nalazi na vašem tanjiru?

    Ovaj dokumentarac iz 2009. godine primeren deci i mlađoj populaciji daje pronicljiv i provokativan odgovor odgovor na to pitanje.

    Sniman tokom perioda od godinu dana, "What's on your plate" prati život dva deteta afro-američkog porekla i njihovu ulogu lancu ishrane. Sadi i Safija nam na dečji, naivniji način približavaju zakone prehrabenog sistema u Njujorku i okolnim zemljama i na saosećajan način teraju da razmislimo šta je ono što i sopstvenoj deci nudimo kao svakodnevni obrok.

    Iako je za mnoge ovaj film još jedan u nizu onih koji promovišu vegetarijanstvo i kritikuju velike korporacije i lance restorana brze hrane, zaslužuje sve pohvale jer naučne studije i dokaze prezentuje na jednostavan način primeren dečjem jeziku.

     1193
  • Najskuplji čips na svetu

    Najskuplji čips na svetu

    Ah taj čips, svi ga obožavamo, savršena je grickalica za sva okupljanja, rođendane, gledanje serije, i odlično se kombinuje sa pivom. E baš zbog toga, jedna Švedska pivara (St. Erik) je odlučila da, za sve ljubitelje ovog luksuznog brenda piva, proizvede isto tako luksuzan i skup čips.

    Jedno pakovanje, koje u sebi ima samo pet komada, košta čak 56 dolara! Dakle računica je jednostavna - jedan komad ovog čipsa košta 11,20 dolara! Ovaj čips se proizvodi od ručno ubranog krompira pod nazivom Ammarnäs, što je i ime gradića u kojem se ovaj krompir uzgaja. Za sada je proizvedeno i prodato samo 100 pakovanja ovog luksuznog čipsa.

     1411
  • Čokoladni listići

    Čokoladni listići

    Japanska kompanija koja se bavi proizvodnjom čokolada, predstavila je svoj novi proizvod: listiće topljene čokolade. Inspirisani listićima topljenog sira, tim okupljen oko „Bourbon" kompanije je izjavio su da su čokoladni listići samo jedna od ideja. Predlažu da ih stavite u palačinke, krekere, kolače ili ih umotate u jagode. Za sada čokoladne listiće možete kupiti jedino putem interneta, a minimalna porudžbina je pet pakovanja. Cena ove slatke porudžbine je 3.240 jena, odnosno oko 27 dolara.

     1550
  • Suvo voće nije zdrava grickalica

    Suvo voće nije zdrava grickalica

    Uprkos svojoj reputaciji prirodnog i zdravog slatkiša, suvo voće nije toliko dobro za vaš organizam. Većina suvog voća ima duplo ili čak i trostruko više šećera od svežeg, tako da odjednom možete pojesti čak i do 70 grama šećera, a da toga niste ni svesni.

    Fruktoza iz suvog voća brzo se prerađuje u holesterol i čini da se brzo gojite i imate druge zdravstvene probleme.

    Većina ljudi trebalo bi da ograniči svoj dnevni unos šećera na 30 grama (količina koja se nalazi u jednoj banani npr.). Jedna šolja sveže brusnice sadrži svega 4 grama, a ista količina suve brusnice ima i do 70 grama šećera.

    Lako je pojesti previše ovog voća, jer fruktoza ne izaziva lučenje hormona sitosti, tako da mozak ni ne shvata zapravo da smo pojeli i više nego što je potrebno.

    Neki nutricionisti kažu da ćete pojesti manje šećera ukoliko posegnete za čokoladicom, nego za porcijom suvog voća.

    Jedite sveže voće redovno, a suvo čuvajte za izuzetno posebne i retke prilike!

     2137
  • Kako nahraniti dete koje je izbirljivo?

    Kako nahraniti dete koje je izbirljivo?

    Činjenica da dete ne želi da jede određenu vrstu hrane često ume da bude jako frustrirajuća za mnoge roditelje. Pre svega, roditelji brinu da njihovo dete neće uneti potrebne vitamine i minerale, kao i da će izgubiti na telesnoj masi.

    Međutim, da li ste znali da istraživanja pokazuju da je svako četvrto dete na svetu izbirljivo? Izbirljivost može biti prosto deo detetovog karaktera, ali i posledica nekog negativnog iskustva sa hranom, kao što je na primer da se dete u prošlosti zagrcnulo određenom namirnicom.

    Ukoliko i vaše dete spada u grupu izbirljive dece, na pravom ste mestu, jer ćemo vam u nastavku teksta dati praktične savete kako da prebrodite detetovu izbirljivost i naučite ga da sve treba jesti.

    Obezbedite adekvatan prostor za hranjenje deteta

    Od suštinskog je značaja obezbediti i dobro opremiti prostor u kome će se dete hraniti. Kako bi deca razvila pozitivan odnos prema hrani i stekla naviku da jedu, potrebno je da jedu u određeno vreme i na miru.

    Dakle, vreme za jelo je vreme u kome dete na miru može da se upozna sa hranom koju ste pred njega stavili, kao i da je na miru pojede.

    Primera radi, stolica u kojoj hranite bebu u velikoj meri olakšava ovaj posao, jer je ona kreirana upravo za potrebe hranjenja deteta - ono u njoj bezbedno sedi i ima površinu na kojoj će proučavati hranu i upoznavati se sa njom, a bez obzira na to koliki nered napravi u tom procesu, vi ćete lako moći da počistite.

    Ustalite određenu rutinu obroka

    Deca treba da imaju 3 glavna obroka i 2 užine u toku dana. Vreme obroka treba da bude pravilno raspoređeno tokom dana i ustaljeno, kako bi dete bilo dovoljno gladno kada dođe vreme za jelo, ali i da ne dođe do razdražljivosti jer je pregladnelo.

    Zato izbacite suvišno grickanje između obroka, kao i pijenje mleka i sokova, jer uz ove prakse dete neće biti dovoljno gladno kada dođe vreme za obrok, pa će i odbijati da jede.

    Upoznajte dete sa hranom i uključite ga u proces pripreme

    Ovo možda zvuči nemoguće kada su u pitanju vrlo mala deca, ali i sa njima možete napraviti određene korake na ovom polju. Povedite dete sa sobom u nabavku hrane, a dok kupujete namirnice pričajte mu o njima i dozvolite mu da ih dodirne ili pomiriše.

    Prilikom pripreme hrane, neka vam vaše dete pomogle na bilo koji način koji odgovara njegovom uzrastu. Ukoliko je pak suviše malo, može biti u vašem prisustvu i gledati vas kako kuvate, a vi mu u procesu pričajte o samoj aktivnosti.

    Deca su obično rada da probaju hranu u čijoj pripremi su učestvovala, a glavni cilj je da razviju pozitivne konotacije na hranu i susret sa istom.

    Spremajte hranu na različite načine

    Možda vaše dete ne voli neku hranu ne zbog ukusa same hrane, već zbog načina na koji je ona pripremljenja. Naime, i sami znamo da je pohovani karfiol mnogo ukusniji od barenog karfiola. Zato pokušajte da svoje dete prvo upoznate sa namirnicom tako što ćete je spremiti na “primamljiviji” način, pa kada se navikne na njen ukus, možete preći i na standardne načine kuvanja poput barenja.

    Takođe, ukoliko vaše dete konstantno odbija jednu te istu namirnicu, to može biti i zbog toga što mu se ne sviđa njena struktura. Ovo možete prevazići tako što ćete praviti različite čorbice ili namaze u kojima ćete ispasirati te namirnice. Dakle, napravite potaž u kom ćete ispasirati karfiol, šargarepu ili brokoli, ili paštetu od određene vrste mesa, ali i od povrća.

    beba mama hrani bebu

    Pustite dete da se igra sa hranom

    Igranje sa hranom dovodi do razvijanja pozitivne konotacije na hranu, jer se tokom igranja dete upoznaje sa različitim teksturama, bojama i mirisima koje hrana ima. Ovde podrazumevamo igranje hranom tokom jela, ali i nezavisno od jela.

    Na ovaj način dete se upoznaje sa namirnicama, a kada mu iste budete servirali za vreme obroka, ono će ih prepoznati i neće ih smatrati nečim nepoznatim i sumnjivim.

    Vaše dete se ugleda na vas, zato mu postavite dobar primer

    Najpre morate biti svesni da se vaše dete ugleda na vas, čak i kada vi to ne primećujete. Svojim primerom treba da mu pokažete kako je sva hrana namenjena jelu i podjednako ukusna, kao i da je proces jela nešto u čemu treba uživati.

    Ovde ne mislimo na onu klasičnu i izvikanu praksu poput vikanja “Mmm, kako je ovo ukusno!” ili “Evo gledaj, i mama jede, njam njam!”. Umesto toga, jedite zajedno sa detetom i pokažite mu svojim izrazima lica i pokretima tela da je to što jedete nešto što je ukusno i u čemu uživate. Slobodno možete komentarisati kako je ukusno, ali na neusiljen način. Tada će i dete dobiti želju da istu hranu proba.

    Nemojte prisiljavati dete na ono što ne želi

    Nedostatak detetove saradnje prilikom obroka može biti izuzetno frustrirajuć, ali glavna stavka koju treba da zapamtite jeste sledeća: nemojte prisiljavati dete da jede ono što mu se ne sviđa.

    Dakle, nemojte terati dete da “proba bar jedan griz” kada je očigledno da mu se ne sviđa, nemojte ga terati da sedi za stolom dok ne pojede sve iz tanjira, a pogotovo ga nemojte terati da jede hranu koju ne voli kroz plač.

    Ukoliko ga budete prisiljavali da jede, ono će razviti negativan odnos prema hrani, koji može biti okidač različitih poremećaja ishrane u odraslom dobu.

    Nadamo se da su vam naši saveti bili od pomoći. Naoružajte se strpljenjem i zapamtite da nije strašno ako vaše dete neće da jede određenu namirnicu. Nemojte se mnogo nervirati oko toga. Iskoristite jedan od naših saveta, i možda se to i promeni. Srećno!

     

     454
Strana 4 od 1536