• Ishrana u skladu sa godinama: dvadesete i tridesete

    Ishrana u skladu sa godinama: dvadesete i tridesete

    Ishrana se menja u skladu sa godinama, postoje namirnice koje bi trebalo izbegavati ili jesti neuporedivo više u zavisnosti od zdravlja i generacije kojoj pripadate.

    Ukoliko imate između dvadeset i trideset godina, vaše energetske potrebe su velike, pa je protein vitalna komponenta u ishrani. Loši izbori mogu biti razlog brojnih bolesti u periodu koji sledi. Koštana masa dostiže vrhunac tokom ovog perioda, pa je pohranjivanje kalcijuma od izuzetne važnosti.

    Idealna hrana za vas:

    Banane: Sadrže magnezijum i idealna su zamena za bilo koji slatkiš.

    Pomorandže: Prepune vitamina C, pomaže u izgradnji kolagena u kostima, hrskavici, mišićima i krvnim sudovima i pomaže apsorpciju gvožđa.

    Riba, jogurt, integralne žitarice: obezbeđuju masti koje su vam potrebne i pomažu vašem telu da apsorbuje vitamin D koji vas štiti od osteoporoze.

    Izbegavajte: preteranu količinu kofeina, neredovne obroke, izbacivanje pojedinih namirnica u nastojanju da smršate.

     409
  • Zašto piti bademovo mleko?

    Zašto piti bademovo mleko?

    Zdravstvene prednosti bademovog mleka uključuju jačanje kostiju, poboljšanje vida i zdravlje srca. Pomaže u izgradnji mišića, održanju idealnog krvnog pritiska i utiče na pravilan rad bubrega. Preporučuje se onima koji su intolerantni na kravlje mleko. Sadrži veoma malo masti ali je bogato proteinima i vlaknima. Visok nivo kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, fosfora, kalijuma, natrijuma i cinka su samo neke od prednosti. Priprema se mlevenjem badema zajedno sa vodom. Zbog riboflavina reguliše snagu i jača mišiće. Vitamin E utiče na zdravlje kože zbog čega se bademovo mleko može koristiti i kao losion za čišćenje. Jedna šolja bademovog mleka obezbeđuje 1,5 grama ugljenih hidrata, 1,6 grama proteina 516 miligrama kalcijuma. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih bi trebalo da uključite bademovo mleko u redovnu ishranu.

     401
  • Jagoda

    Jagoda

    Jagoda (Fragaria × ananassa) je opšte poznata hibridna vrsta. Kultiviše se širom sveta zbog svog voća. Ima karakterističnu aromu, jarko crvenu boju, sočnu teksturu i vrlo je slatka. Konzumiraju se u masovnim količinama širom sveta, sirove ili u formi džema, soka, sladoleda, milkšejkova i kao aditiv čokoladi. Veštački zaslađivači i ukusi na bazi jagode se takođe koriste u širokom spektru produkata kao što su šminke, slatkiši, sapuni, parfemi i mnogi drugi. Prve baštenske jagode su kultivisane u Francuskoj tokom 1750ih ukrštanjem Fragaria virginiana sa istoka Severne Amerike i Fragaria chiloensis, koja je donešena iz Čilea od strane Amedija Frans Frezijera 1714. Kultivacija pitomih odnosno baštenskih jagoda je zamenila u komercijalnoj produkciji šumske jagode, koje su prve pritimoljene tokom početka 17-og veka. Ovo voće je od tada zauzelo mesto omiljenih poslastica širom sveta. Jagode i šlag su poznati dezert na Vimbldonu. U Švedskoj se tradicionalno suše tokom letnje dugodnevnice. Koristi se vrlo često u kolačima, tortama i naravno, pitama. U Grčkoj, jagode se obično poprskaju šećerom pa umaču u Metaksu, poznati grčki brendi, pa se potom serviraju kao dezert, dok su u Italiji uobičajni dodatak za gelato, famozni italijanski sladoled. Određeni procenat ljudi pati od anafilatičke reakcije na jagode, odnosno alergije koja se manifestuje osipom ili upalama na koži i u težim slučajevima može uzrokovati disajne probleme. Par studija su direktno sprovedene nad zdravstvenim efektima jagoda na zdravlje. Ograničena istraživanja ukazuju da unos jagoda može biti povezan sa smanjenjem rizika kardiovaskularnih bolesti, kao i da fitonutrienti u voću mogu imati protivupalna i antikancerogena svojstva. Još par istraživanja ukazuju da smanjuju nivo holesterola u krvi, kao i da umanjuju skokove u krvnom šećeru i masnoćama nakon unosa hrane bogate šećerom i holesterolom. Jagode imaju nizak broj kalorija i masnoća, ali su bogate antocijaninima i elagijskom kiselinom. Imaju izraženo antioksidantno svojstvo. Bogate su vitaminom C, celim kompleksom B vitamina, vitaminom A i E, beta-karotinom i luteinom od kojih svi smanjuju štetna dejstva slobodnih radikala, koji igraju bitnu ulogu u starenju i velikom broju bolesti. Takođe sadrže jod, flor, kalijum i mangan, od kojih svaki ima ulogu u krvnoj slici, formiranju i zarastanju kostiju i zuba. Danas je ovo voće u kulturi često povezano sa senzualnošću, željom i seksipilom.

     1117
  • Crveno vino ustvari čuva zdravlje zuba?

    Crveno vino ustvari čuva zdravlje zuba?

    Iako generalno vlada mišljenje da crveno vino stvara žute mrlje i naslage na zubima, najnovija istraživanja pokazala su da su mikronutrijenti polifenoli ustvari naš saveznik u borbi protiv karijesa i bolesti desni.
    Naime, španska naučnica Viktorija Moreno Aribas u svom istraživanju navodi kako se polifenoli u ovom slučaju ponašaju kao antioksidansi i sprečavaju loše bakterije da se "lepe" za površinu zuba i time stvaraju uslove za nastanak zubnih bolesti. Ona dalje zaključuje kako su za ovo zaslužne isključivo dve vrste polifenola koje se nalaze u crvenom vinu: p-kumarska kiselina i kafeik.
    Ipak, ovo istraživanje se sprovelo in vitro, a ne na ljudima ili životinjama, tako da i sama naučnica napominje kako su za najpreciznije rezultate potrebna dalja istraživanja na živim bićima.

     225
  • Prednosti kozjeg mleka

    Prednosti kozjeg mleka

    Jedna od glavnih prednosti kozjeg mleka je činjenica da smiruje stomak. Odnosno, ukoliko imate upalu creva preporučuje se redovno konzumiranje ove vrste mleka.

    Preporučuje se za jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća i može biti i dobar saveznik u borbi protiv stresa.

    Kozje mleko obiluje kalcijumom i fosforom, koji su važni za zdravlje kostiju, cinkom i selenom, snažnim antioksidansima koji održavaju telesni imunitet.

    Podstiče bolje iskorišćavanje gvožđa u organizmu i obnovu hemoglobina, krvnog pigmenta koji sadrži gvožđe, pa se preporučuje ljudima koji pate od anemije.

    U sebi sadrži mnoštvo proteina bogatih esencijalnim aminokiselinama, velik broj vitamina i nema teško svarljivih masti. Ne samo da je lakše za varenje od kravljeg mleka, već kozje mleko sadrži manje laktoze.

    U novije vreme, preporučuje se u prevenciji alergija na proteine kravljeg mleka ili druge alergene koji su česti kod odojčadi i male dece.

     818
Krenula je sezona breskvi i ove godine su lepo rodile. Iskoristite to i napravite kašu od breskvi, koju možete višestruko da upotrebite. Može da bude dodatak uz kolače, u krem…
Volim gibanicu spremljene na sve moguće načine, jer puno eksperimentišem. Ova je s tikvicama. Meni se dopala a nadam se da će i vama. Zato iskoristite sezonu tikvica i napravite…
Kada nam dođe leto i vručina nas smori prija nešto slatko i hladno. Gotov sladoled iz kesice koji je odličnog ukusa i jako brzo se sprema uz par sati smrzavanja…
Da integralne američke palačinke mogu da budu odlična zamena za kore za gibanicu je dokaz i ovaj moj recept. Palačinke sam pravila po mom receptu za INTEGRALNE AMERIČKE PALAČINKE OD…
Američke palačinke sa više vrsta brašna mogu da se jedu ovako sa nadevom po želji a mogu da budu i podloga za gibanicu. Napravila sam integralne američke palačinkeod više vrsta…
Prazi luk je namirnica bogata vitaminima i mineralima i dobro je što više da se koristi u ishrani tokom cele godine. Ovo jelo s prazi lukom često pravim samo što…
1190
Strana 4 od 1274