• Perece ili čips - šta je hranljivije?

    Perece ili čips - šta je hranljivije?

    Čips i perece su grickalice za koje se često odlučujemo, ali kad razmislimo o njihovoj nutritivnoj vrednosti, šta je bolja opcija? Logičan odgovor bio bi "ono što ima bolji ukus", ali ako gledamo kroz prizmu hranljivosti, vreme je da vidimo šta je bolja opcija za naše telo.

    Jedna porcija čipsa (30 grama) sadrži 150 kalorija, 10 grama masti (od čega 3 grama zasićenih masti) i 10 mg natrijuma. Ista količina pereca sadrži 110 kalorija, 1 gram masti i 500 mg natrijuma. Na prvi pogled, perece su ubedljivo bolji izbor. Međutim, nije sve tako jednostavno.

    Dobra grickalica treba da sadrži proteine, masti i vlakna kako bi vas zasitila. Perece ne sadrže gotovo ništa od ta tri nutrijenta. Bićete gladni čim završite kesicu pereca, plus, 500 mg soli je gotovo četvrtina maksimalnog preporučenog dnevnog unosa soli. Čips, sa druge strane, ima mnogo više masti, a i napravljen je od krompira, koji je veoma hranljiva biljka. U poređenju sa perecama, koje se prave od rafinisanog belog brašna i gotovo da su lišene svih hranljivih sastojaka, čips sadrži bar malo vitamina C i veliku dozu kalijuma.

    Da li bismo preporučili čips kao hranu koju treba jesti? Ne! Ali, ako je izbor onoga što ćete grickati dok gledate film ili utakmicu sveden na perece ili čips, sada znate šta vam je činiti.

     1163
  • Najbolji izbor koktela za vrele letnje dane

    Najbolji izbor koktela za vrele letnje dane

    1. Mojito

    Ako govorimo o koktelima, ne moguće je ne pomenuti ovo osvežavajuće alkoholno piće. Kubanskog je porekla, a poznata je i teorija da su ga izmislili afrički robovi koji su radili na poljima šećerne trske u 19. veku. Čine ga pet sastojaka: beli rum, sok od limete, gazirana voda i menta.

    2. Džin Tonik

    Ovom koktelu tonik daje osvežavajući ukus. Ukoliko niste znali, ranije se ovaj koktel preporučivao u borbi protiv bolova i grčevima u nogama. Ovom alkoholnom piću možete dodati i krastavac, cimet, muskantni oraščić, biber, pa čak i kari!

    3. Mlečni punč koktel

    U pitanju je vrelo mleko kome se dodaje alkohol, ponekad voće i šećer ili ekstrakt vanile. Ne zvuči primamljivo, zar ne? U pitanju je luda "hemija", a kada ga jednom probate - želećete još. Glavni sastojci pored mleka su uglavnom rum, ekstrakt vanile i led. Probajte - nećete se pokajati!

     1086
  • Australijska tradicionalna kuhinja - morski plodovi sa azijskim prilozima

    Australijska tradicionalna kuhinja - morski plodovi sa azijskim prilozima

    Australija ima izuzetno veliku obalu (11 miliona kvadratnih kilometara!), pa ni ne čudi što osnovu australijske tradicionalne kuhinje čine morski plodovi, a Australija ima oko 600 vrsti ribe (ovde se ubrajaju i morske i slatkovodne). Najrasprostranjeniji su jastozi i školjke.

    Pošto je Azija najbliži kontinent, Australijanci obožavaju da kombinuju svoje morske plodove sa, na primer, kineskim nudlama ili indijskim začinom kari, ali ništa manje nije zastupljena ni italijanska pasta.

    Što se tiče mesa, Australija je druga po redu u svetu što se tiče izvoza govedine, pa je ovo meso najzastupljenije. Često se prave i specijaliteti od jagnjetine, svinjetine, ovčetine, dok piletina i nije nešto popularna. U nekim specijalizovanim radnjama se čak može kupiti i meso od kengura, krokodila i zmije, i ovo egzotično meso se u australijskoj kuhinji tradicionalno griluje.

    Od povrća, Australijanci najviše vole sladak krompir, šargarepu, tikvice, ali i artičoke, dok od voća najviše jedu jagode, banane, grožđe, kivi i mango.

    Australijanci prosto obožavaju da piju specijalnu vrstu čaja koji se zove "Billy Tea", a najpopularnije piće je vino. Ova država godišnje izveze 760 miliona litara vina!

    U ovoj zemlji se naveliko prave i kolači, a kokos je ubedljivo omiljeni sastojak mnogih australijskih domaćica.

    Poznati australijski specijaliteti:
    Pavlova - kolač sa hrskavom korom, kremom i seckanim voćem
    Lamington - torta kockastog oblika sa čokoladnim prelivom i kokosom
    Australian Burger - burger od goveđeg mesa, poslužen sa vorčester sosem, kiselom repom, slaninom i prženim jajem.
    Melba Toast - tanka kriška tostera sa topljenim kačkavaljem. Ovo jelo je dobilo ime po operskoj zvezdi Dame Nellie Melba.

     1122
  • Šta su mikronutrijenti?

    Šta su mikronutrijenti?

    Sastav naše ishrane je od suštinskog značaja za zadovoljavanje potreba našeg organizma, pa je važno razumeti razliku između dve vrste hranljivih sastojaka koje se mogu podeliti na makronutrijente (ugljene hidrate, proteine i masti) i mikronutrijente (vitamine i minerale).

    Mikronutrijenti nisu neophodni u istim količinama kao i makronutrijenti ali su jednako važni. Rade u tandemu kako bi održavali funkcionisanje tela I bili ključni za održavanje energije, funkcionisanje metabolizma, ćelijske funkcije...

    Nivo zavisi od sadržaja minerala. Širok je spektar mikronutrijenata sa svim vitaminima A,B,C do K, a minerali kao što su magnezijum i cink su od suštinskog značaja.

     682
  • 9 saveta za ishranu ukoliko ste vegan

    9 saveta za ishranu ukoliko ste vegan

    1. Učinite povrće zvezdama vašeg obroka – Glavni obrok ne mora biti usredsređen na meso. Vege obroci su uvek pobednički izbor jer su puni vitamina A i K, sadrže mnoštvo kalijuma i imaju visoku količinu vlakana.

    2. Jedite raznovrsnu hranu – Da biste bili sigurni da unosite sve hranljive sastojke koji su vam potrebni, važno je da imate izbalansirane obroke koji uključuju raznovrsnost namirnica. Na primer, proteine i vlakna dobićete iz pasulja, zeleno povrće je odličan izvor vitamina A, C i K...

    3. Fokusirajte se na cela zrna kao što su braon pirinač i kinoa koji će vam obezbediti gvožđe i vitamine B kompleksa.

    4. Biljnim proteinima do zdravlja! Veganski izvori proteina uključuju tofu, sočiva, pasulj, bademi, suncokret, bundeva... Neophodno je da unesete 46 grama proteina dnevno ukoliko ste žena, a 56 grama ukoliko ste muškarac.

    5. Ne predpostavljajte da su veganski proizvodi zdraviji – Prerađena veganska hrana ponekad sadrži palmino ili kokosovo ulje koji mogu biti na bazi „loših“ masti.

    6. Fokusirajte se na Omega-3 – Čak i kada jedete raznovrsno, teško ćete doći do nekih hranljivih sastojaka. Omega 3 masne kiseline važne su za zdravlje očiju, mozga i srca. Dostupne su u biljkama poput semenki lana, u orasima i soji.

    7. Ne zaboravite na vitamin D – Većina ljudi unosi vitamin D putem ribe ili mlečnih proizvoda. Ne zaboravite da je on prisutan i u sojinom ili bademovom mleku, kao i soku od pomorandže. Neke gljive koje su izložene suncu su takođe dobri izvori.

    8. Obratite pažnju na gvožđe – Ovaj mineral možete uneti putem pasulja, mahunarki i zelenog povrća. Da biste maksimalno iskoristili gvožđe koje unosite putem biljaka, jedite namirnice koje su ujedno bogate i vitaminom C što povećava apsorpciju minerala.

    9. Imajte u vidu važnost vitamina B12 – Pomaže u transformaciji hrane u energiju, a nalazi se uglavnom u hrani životinjskog porekla. Ovaj vitamin naći ćete u pojedinim žitaricama, a ukoliko se odlučite za uzimanje dodataka obavezno porazgovarajte sa lekarom.

     555
Stari recept!
Ajvar bronzani.
Prste da poližeš.
Sezona je bundeva, jesen je zlatno doba kada bundeve stižu. Nekada se sejala kao međuusev kukuruza. Ima ih raznih oblika i veličina. Njena narandžasta boja prosto mami. Ko voli bundevu…
Strana 7 od 1295