• Spanać

    Spanać

    Spanać je jedna od najhranljivijih namirnica. Možete ga naći na pijaci skoro cele godine, ali najbolji je na proleće i jesen. Smanjuje rizik od osteoporoze, srčanih bolesti, raka debelog creva, pomaže protiv stresa. Ima antioksidantsko i antikancerogeno dejstvo, sadrži vitamine A, C, K1, kalcijum i magnezijum.



     19717
  • Sumak - začin i prirodni lek

    Sumak - začin i prirodni lek

    Sumak je začin koji vodi poreklo sa Bliskog istoka. Grmolika je biljka, čiji su plodovi crvene bobice koje se nakon mlevenja koriste kao začin. U Evropi je dugo korišćen radi dodavanja kiselosti određenim jelima, a Rimljani su umesto njega upotrebljavali zamenu - limun. Posebno je popularan u libanskoj kuhinji, kao dodatak salatama i marinadama. Bogat je vitaminima, mineralima, vlaknima i proteinima. Reguliše stomačne tegobe i upale, a koristi se i kao preventiva za prehlade i grip zbog svojih jakih antioksidativnih i anti-inflamatornih svojstava. Na Bliskom istoku koristi se kao tradicinalni lek za dijabetes.

     10697
  • Tofu – bogat kalcijumom i gvožđem

    Tofu – bogat kalcijumom i gvožđem

    Hrana na bazi soje, poput tofua, sadrži izoflavone, fitoestrogensko jedinjenje koje može da imitira hormon estrogen i može pružiti određene zdravstvene pogodnosti uključujući regulisanje simptoma menopauze, prevenciju osteoporoze i smanjen rizik od bolesti srca. U poređenju sa drugim izvorima proteina kao što su govedina ili losos, tofu sadrži malo masti. Iako skoro polovina kalorija u tofuu potiče od masti, ona je i dalje izvor proteina niske masnoće. Pošto je reč o biljnom proteinu, mnogi koriste tofu kao zamenu za meso. Dobar je izvor kalcijuma i gvožđa. Jedna porcija sadrži oko 14 odsto dnevne preporučene količine kalcijuma i oko pet odsto gvožđa.

     808
  • Hrana za sprečavanje opadanja kose

    Hrana za sprečavanje opadanja kose

    Stres, česta upotreba hemikalija, izlaganje toploti, hormonalne promene samo su neki od uzroka opadanja kose. Hrana može da bude lek i rešenje. Voće i povrće su primarni izvori antioksidanata. Uvećajte unos voća i povrća bogatih vitaminom C - kao što su pomorandže, limun, kivi, brokoli, spanać jer podstiču proizvodnju kolagena. Vlakna prisutna u žitaricama uticaće na sposobnost vašeg tela da reguliše insulin. Zeleno lisnato povrće zbog visokog sadržaja gvožđa stimuliše rast kose. Biotin i folna kiselina jačaće ćelije, stoga unosite grašak, pasulj, žitarice, banane... Nedostatak vitamina A može uzrokovati gubitak kose, prema tome unosite jaja, mleko, riblje ulje, masline... Pijte najmanje osam čaša vode dnevno, a smanjite unos alkoholnih i energetskih pića.

     1269
  • Hamburger - četiri teorije nastanka

    Hamburger - četiri teorije nastanka

    Jedemo ga često, a ni ne znamo da se oko porekla sočnog hamburgera od goveđeg mesa vode žestoke polemike oko toga kako je zapravo nastao.

    Svi se slažu oko toga da su hamburgeru prvi dali ime Nemci koji su imigrirali u SAD krajem 19. veka, i to aludirajući na grad Hamburg. Sa druge strane, postoje četiri teorije o tome ko je zapravo idejni tvorac ovog jela, i sve četiri imaju poprilično jake argumente.

    Teorija 1: Prvi hamburger je nastao u Viskonsinu, 1885. godine

    Pobornici ove teorije smatraju da je Čarli Nagrin ("Hamburger Čarli") prodavao ćufte od goveđeg mesa u svom kiosku hrane, pa je vremenom shvatio da mu je isplativije da ih stavlja između dva parčeta hleba i malo poveća cenu proizvoda, nego da se bakće sa tanjirima.

    Teorija 2: Prvi hamburger je nastao u Ohaju, 1885. godine

    Familija braće Čarlsa i Frenka Menčesa tvrdi kako su ova dva brata izmislila hamburger dok su prodavala hranu na raznim sajmovima hrane širom zemlje. Naime, oni su u jednom trenutku ostali bez svinjskog mesa koje je bilo potrebno za sendvič sa kobasicama, pa su odlučili da nabave goveđe meso, naprave pljeskavicu od njega, te da ga iskombinuju sa sosevima i ubace u lepinju.

    Teorija 3: Prvi hamburger je nastao u Nju Hevenu, 1900. godine.

    Legenda kaže kako je jednog dana 1900. godine, bogati biznismen došao u mali grad Nju Heven, i u lokalnom restoranu zahtevao "neku kaloričnu hranu koja će brzo biti gotova i koju će usput smazati". Tako je vlasnik restorana, Luis Lasen, odlučio da mu brzo spremi parče mlevene govedine koje mu je bilo pri ruci i stavi između dva parčeta hleba, i tako nastade prvi hamburger.

    Teorija 4: Prvi hamburger je nastao u Teksasu, krajem 1880- ih godina.

    Lokalni biznismen Flečer Dejvis je u jednom trenutku odlučio da otvori restoran u kojem će se praviti neko jelo od (njemu omiljenog) goveđeg mesa, i od onda se od osobe do osobe širi priča kako je on zapravo prvi kreator hamburgera.

    Nikada nećemo biti sto posto sigurni koja teorija je tačna, ali činjenica je da, ko god da je stvarni tvorac hamburgera, večno smo mu zahvalni!

     1941
Jedno divno tursko jelo.
Uživajte u kremastom desertu.
Topi se u ustima!
Zdravo i ukusno. Za doručak ili večeru.
Strana 7 od 1458