Razumevanje o tome odakle hrana stiže u supermarkete, šta treba jesti, a šta ne, kako treba jesti i kako ostati zdrav je konstantan pritisak modernog društva.
Zato je sjajno kada talentovani umetnici upakuju kompleksne teme u poučne i zanimljive dokumentarce, koji razjašnjavaju mnoge nedoumice. Dokumentarci imaju sposobnost da ljudima pokažu šta se dešava iza kulisa industrija hrane.
Super Size Me - ovaj klasik, nastao pre 10 godina dokumentovao je efekte ishrane isključivo u Mek Donaldsu tokom jednog meseca. Kao posledica ovog filma, Mek Donalds je prestao da nudi ogromne obroke.
King Corn - dva prijatelja sa fakulteta sele se u Ajovu da gaje kukuruz i da nauče nešto o ovoj zanimljivoj biljci. Budući da je kukuruz čest izvor hrane i kod nas, korisno je pogledati ovaj film.
Food Matters - pokret "hrana kao medicina" oživljava u intervjuima sa nutricionistima i homeopatama, koji govore o tome kako preterano prerađena hrana, pesticidi i farmaceutska industrija utiču na zdravlje.
Food, Inc. - mnogima je ovaj film bio prvo mesto gde su čuli za "pink slime", odnosno ružičastu pastu od mesa i kojekakvih životinjskih ostataka od koje se prave viršle. Treba spomenuti da je ovo delo bilo nominovano za Oskara.
Forks Over Knives - pogled na veganstvo i napore doktora da spreče kardiovaskularne bolesti bezmesnom ishranom.
GMO OMG - Džeremi Sajfert vodi svoju porodicu na put širom Amerike, kako bi saznali što više mogu o GMO hrani, njenoj rasprostranjenosti i uticaju na zdravlje.
Lunch Hour - film novijeg datuma koji se bavi ishranom dece u školama.
Fresh - mnogi od ovih dokumentaraca su poprilično depresivni, ali to ne važi za ovaj, jer se on fokusira na pozitivne primere ljudi koji se bore da poprave stanje i izgrade nove sisteme.
Fat, Sick& Nearly Dead - Australijanac Džo Kros je bolestan i gojazan i dolazi u Ameriku da za dva meseca pokuša da resetuje svoje zdravlje.
The Future of Food - jedan od prvih filmova koji je skrenuo pažnju na GMO hranu, još pre nego što je većina znala za nju.
Sušene jagode su fantastičan obrok u kombinaciji sa žitaricama ili uz mešavinu suvog voća i orašastih plodova. Što svežije voće koristite, rezultat će biti bolji! Komadi moraju biti približno iste debljine inače se neće sušiti ravnomerno. Potpuno sušenje jagoda traje od 8 do 14 sati. Čak i nakon čitavog procesa, sve do hlađenja, ne možete znati da li su jagode ispravno osušene. Ohlađene komadiće voća odložite u staklenu teglu koju nikada nemojte puniti do samog vrha. Protresite teglu par puta dnevno tokom jedne nedelje kako biste uklonili potencijalnu vlagu koja se zadržala u pojedinim delovima voća.
Karfiol je povrće koje pripada porodici kupusa.
Karfiol sadrži sumporna jednjenja koja su glavni uzročnik njegovog oštrog mirisa i ukusa.
Sadrži velike količine kalijuma koji reguliše otkucaje srca i održava telo hidriranim.
Jedna šolja seckanog karfiola sadrži samo 27 kalorija, u poređenju sa jednom bananom koja sadrži 105 kalorija.
Karfiol ima iznenađujuću količinu vitamina C koji je važan za zdravlje kože i mozga.
Kuvanjem karfiol gubi na oštrini ukusa, ali gubi veliki broj hranljivih materija. Da bi sačuvao svoju prirodnu boju dodajte jednu kašiku mleka ili limunovog soka u ključalu vodu.
Ne preporučuje se osobama koje imaju poremećaja u varenju, bolesti želuca i creva zbog velikog sadržaja celuloze.
Istraživanje sprovedeno na Onkološkom institutu univerziteta u Pitsburgu, pokazalo je da fenetil, koji se oslobađa sečenjem ili žvakanjem karfiola, usporava formiranje krvnih sudova koji hrane određene vrste raka i tako sprečava širenje tumora.
Sadrži i nešto karotina i hlorofila, ima izvesno dejstvo i na sprečavanje pojave raka pluća, kojem su naročito izloženi pušači.
Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Neuroscience Letters pomaže nam da razumemo zašto posežemo za određenim vrstama hrane kada smo pod stresom. Naučnici su na jeziku pronašli receptore za hormone koji se aktiviraju stresom. Ti receptori se nalaze kod ćelija koje nam omogućavaju da osetimo sladak i gorak ukus.
Ovo znači da, kada smo pod stresom, ti hormoni mogu delovati direktno na našu percepciju ukusa.
Hormoni posebno deluju na receptore za slatko, tako da je ona neobjašnjiva želja za slatkišima kada smo pod stresom logična. Potrebno je još istraživanja na ovu temu, kako bi se utvrdilo kako tačno ovi hormoni deluju na celo telo, posebno na metabolizam i apetit.
U međuvremenu, kako biste izbegli konzumaciju slatkiša, kada ste pod stresom držite voće blizu sebe i pokušajte da izdvojite neko vreme za vežbu, jer ona smanjuje nivo stresa.
Nemate potrebe da vodite računa o unosu vlakana ukoliko redovno konzumirate čia semenke. Samo 80 grama će vam pružiti celokupni neophodni dnevni unos dijetetskih vlakana koji pomaže vašem digestivnom traktu da radi „glatko“. Pomaže u eliminaciji toksina i hranljiv je, stoga ga vas može dugo držati sitim.
Istraživanja su pokazala da sportisti koji konzumiraju čia semenke imaju veću atletsku izdržljivost od onih koji to ne čine. One su jedan od najboljih prirodnih izvora čiste, sirove energije.
Sadrže mnogo cinke, koji je poznat po stimulaciji leptina: pomaže u regulisanju hormona i apetita.
Bogate su omega 3 masnim kiselinama koje su od suštinskog značaja za normalno funkcionisanje mozga. Povećavaju kognitivnu funkciju i stimulišu rad mozga.
Snižavaju nivo holesterola u krvi, bogate su antioksidansima i smanjuju broj slobodnih radikala pružajući snagu vašem srcu.
Balansiraju nivo šećera u krvi i smanjuju mugućnost razvoja dijabetesa tip 2.
Veliki su izvor biljnih proteina i poboljšavaju sagorevanje masti. Magnezijum u njima smanjuje grčeve mišića i ubrzava oporavak usled upale nakon treninga.
Sadrže jednaku količinu kalcijuma kao i čaša mleka, čime štite zdravlje vaših zuba. Sadrže i cink, fosfor i vitamin A koji smanjuje gomilanje štetnih bakterija.
