• Đumbir

    Đumbir

    Đumbir potiče iz Azije, ali naviše se proizvodi i koristi u Indiji. U zadnje vreme se intenzivnije koristi i u našoj kuhinji tako da se njegov koren može naći i u bolje snabdevenim radnjama, dok se u prahu može naći skoro svuda. Jelu daje aromatični, osvežavajući i pomalo ljutkast ukus. Koristi se za supe, sosove, jela od povrća, medenjake. Đumbir je i jedan od sastojaka curry začina. Često se koristi u lečenju mučnina i migrena. Na zapadu je dosta poznato đumbirovo pivo koje se dosta koristi kao bezalkoholni osvežavajući napitak.


     11770
  • 6 neverovatnih razloga zbog kojih bi trebalo redovnije da jedete mango

    6 neverovatnih razloga zbog kojih bi trebalo redovnije da jedete mango

    Mango potiče iz tropskih predela. Međutim, do sada je našao svoj put do sve četiri strane sveta. Uprkos činjenici da postoje mnoge vrste manga, svi oni imaju jednu zajedničku osobinu: gustu teksturu i veliku semenku u sredini. Bogat je kalijumom i magnezijumom, dva minerala koja su od velikog značaja za uravnoteženje krvnog pritiska. Riboflavin, vitamin B6, A, C, K i folna kiselina utiču na srčani ritam, a celokupne hranljive materije sprovode kiseonik u svaki deo vašeg tela.

    1. Makularna degeneracija je česta bolest koja posebno pogađa starije osobe. Vid je zamućen i potreban je veliki napor kako biste se fokusirali na detalje. Mango sadrži vrstu antioksidansa koji štiti oči. Posebno je značajan protiv oštećenja kože od sunca i očnih bolesti povezanih sa starenjem.

    2. Ukoliko imate problema sa varenjem ili gorušicom, enzimi u mangu će pomoći apsorpciju hranljivih materija, a biološki aktivne komponente doprineće efikasnijem sistemu za varenje.

    3. Ako patite od anemije redovnije jedite mango i povećaćete broj crvenih krvnih zrnaca. Visok nivo vitamina C i gvožđa takođe su vam potrebni u većim količinama, zbog čega je mango idealan izbor.

    4. Vitamin K je neophodan telu posebno zarad jačanja kostiju, ali pomaže i da se poveća koagulacija krvi. Od suštinskog je značaja kada je reč o apsorpciji kalcijuma.

    5. Mango sadrži velike količine vitamina B6 koji je od vitalnog značaja za sam mozak jer podstiče vezu između neurona. Utiče na memoriju, koncentraciju i protok krvi u mozgu.

    6. Beta-karoten utiče na jačanje imunog sistema. Štiti nas od bakterija i toksina kojima smo okruženi svakog dana. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih bi trebalo da uvrstite manogo u vašu redovnu ishranu.

     881
  • Pokazatelji nedostatka vitamina D

    Pokazatelji nedostatka vitamina D

    Bol i slabost mišića je jedan od suštinskih znakova koji ukazuju na nedostatak vitamina D.

    Hipertenzija je nesumnjivo uzrok smanjenog nivoa vitamina D u organizmu.

    Jedno od posebno zanimljivih otkrića je veza između sezonskog afektivnog poremećaja sa fluktuirajućim nivoom vitamina D3.

    Preterano znojenje ukazuje na nedostatak vitamina D. Medicinski stručnjaci nisu sasvim sigurni zašto je nivo vitamina D povezan sa znojenjem, ali veza postoji.

     550
  • Veganstvo - na šta obratiti pažnju prilikom prelaska na ovaj način ishrane

    Veganstvo - na šta obratiti pažnju prilikom prelaska na ovaj način ishrane

    Veganstvo je prešlo veliki put od svojih skromnih početaka i sada je izbor brojnih poznatih osoba koje su odlučile da iz svoje ishrane izbace sve namirnice životinjskog porekla.

    Međutim, pre nego što i vi odlučite da se odreknete svih životinjskih proizvoda u svojoj ishrani, pogledajte nekoliko stvari koje vam mogu pomoći u odluci:

    Vaši prijatelji i rodbina će imati mnoštvo pitanja
    Ljudi su veoma osetljivi kada je ishrana u pitanju, posebno kada u pitanje dovodite nešto u šta ceo svoj život veruju. Najbolji način da sprečite bilo kakav konflikt jeste da naglasite da to činite zbog sebe i ličnih razloga i da vam to prija.

    Trebaće vam suplementi vitamina B12
    Ovaj vitamin prirodno dobijamo isključivo iz životinjskih namirnica tako da ćete morati da svoju ishranu obogatite suplementima vitamina B12. Ovaj vitamin održava nervne i krvne ćelije zdravima a njegov manjak može dovesti do umora, zatvora, gubitka apetita, nervnih problema i depresije. Kako biste saznali koliko ovog vitamina morate da uzimate najbolje bi bilo da se konsultujete sa doktorom.

    Trebaće vam verovatno i suplementi gvožđa
    Gvožđe dobijamo iz životinjskih namirnica i ono se lako apsorbuje. Sa druge strane, veganska ishrana sadrži gvožđe koje se teže apsorbuje tako da čete morati da unosite više gvožđa. Dobri izvori gvožđa su suncokretove semenke, suvo grožđe i tamno, lisnato povrće. Namirnice bogate vitaminom C mogu pomoći apsorpciji gvožđa (crvene paprike, citrusi i brokoli).

    Moraćete da pronađete nove izvore proteina
    Svaki obrok bi morao da sadrži i proteine. Oni pomažu rast ćelija i njihovo popravljanje. Najbolji izvori proteina su prirodna soja, sočivo, mahunarke i kvinoa.

    Ne bi trebalo da zamenjujete životinjske proizvode lošom hranom
    Menjanje mesa za hleb, pastu i druge procesuirane namirnice vam neće pomoći. Nije dobro menjati životinjske proizvode koji sadrže proteine, vitamine i minerale za brzu hranu koja poseduje malo hranjivih vrednosti i mnogo kalorija. Rezultat ovoga može biti povećana glad, gojaznost i loše raspoloženje.

     Ne preterujte sa proizvodima od soje
    Kritičara naglašavaju mane soje dok njeni pobornici ukazuju samo na prednosti. Iako naučnici i dalje diskutuju o efektima soje na rak i zdravlje srca, jedna stvar je sigurna – konzumiranje previše „mesa od soje" je verovatno lošije od konzumiranje loših životinjskih proizvoda. Zamene za meso su vrlo često industrijski procesuirane i prepune natrijuma i hemikalija tako da je potrebno čitati etikete na proizvodima jako pažljivo. Najzdraviji izbor su soja, tofu, miso i sojino mleko.

    Prelazak na novi način ishrane ne mora da bude trenutan
    Nećete se jedno jutro probuditi kao vegan. Za to je potrebno dosta vremena i truda. Počnite da polako u vašu ishranu ubacujete više namirnica biljnog porekla dok u isto vreme izbacujete životinjske proizvode. Pravljenje postepenih promena će vam takođe pomoći da pratite i vaše zdravstveno stanje i raspoloženje.

    Možda ćete se osećati srećnije
    U poređenju sa veganskom ishranom, osobe koje konzumiraju meso unose i posebnu kiselinu koja može dovesti do neuroloških promena koje kvare raspoloženje.

    Biljke mogu da pokriju potreban unos kalcijuma
    Odraslim osobama se preporučuje minimum 1.000 miligrama kalcijuma dnevno, ali pojedina istraživanja pokazuju da vegani mogu da prođu i sa manjim količinama. Vegani koji su konzumirali barem 525 miligrama kalcijuma nisu imali veći rizik od lomova kostiju. Ključ je u konzumiranju namirnica koje su prirodno bogate kalcijumom kao što su kelj, bademi i smokve.

    Izvor: B92.net (Huffington Post)

     11856
  • Kako je sendvič dobio ime?

    Kako je sendvič dobio ime?

    Kako svi živimo brzim životom u kojem je vreme postalo luksuz, tako je i čuveni sendvič postao najčešći obrok koji možemo gricnuti u hodu, dok trčimo da obavimo hitne stvari, jurimo na posao, faks...ili kad nas prosto mrzi da kuvamo pa se zavalimo u fotelju ispred TV- a ili laptopa sa sve ogromnim komadom gotovog sendviča u rukama. No, da li znate kako je sendvič nastao i po kome je dobio ime?

    Sendvič se prvi put spominje u prvom veku nove ere, kada je drevni jevrejski rabin počeo da stavlja komadiće jagnjećeg mesa između dva parčeta beskvasnog hleba. Tokom 17. veka, u holandskim tavernama bi se gostima služilo goveđe meso upareno sa hlebom na koji je namazan domaći puter.

    Polako ali sigurno, sendvič se pojavljuje ne samo u holandskim tavernama, već i među britanskom aristokratijom. Tako je sendvič zapravo u 18. veku dobio ime po engleskom plemiću Džonu Montažu, poznatijem kao grof od Sendviča (4th Earl of Sandwich).

    Priča ide ovako: Grof, koji je obožavao da jede meso, bio je i strastveni kartaroš, pa je tražio način kako da jede meso dok igra karte, bez da mu se prsti umaste i uprljaju. Tako je došao na ideju da mu se meso servira između dva parčeta hleba. Ubrzo su ljudi takođe počeli da naručuju "isto ono što i grof Sendvič", pa je to ime ostalo do dan danas.

    Tokom 19. veka, sendvič je postao popularan širom Evrope, pogotovo u Engleskoj, najviše zbog industrijske revolucije. Ljudima je bio potreban obrok koji se brzo može spremiti i poneti na radno mesto, a koji će celog dana držati sitim. Pripadnici svake klase su obožavali sendvič, a on se danas može spremiti na više hiljada načina, sa raznim varijacijama ukusa i veličine.

     919
Po želji, prohlađene mafine možete posuti šećerom u prahu. Prijatno!
Da li ste probali princez krofne sa čokoladnim kremom. Ako niste onda je ovo pravi recept za vas.
Još jedna poslastica u čaši od više vrsta voća. Ovaj put sam kombinovala jabuke, maline i crvene i crne ribizle sa šlagom. Osvežavajuće i ukusno i zato delim recept sa…
Strana 1 od 1274