Temišvar se nalazi na samo 165 km od Beograda, 144 km od Novog Sada, 78km od Vršca, 93 km od Zrenjanina, 78 km od Kikinde, 163 km od Subotice.
Sa svojih 450 000 stanovnika najveći je grad Banata. Četvrti grad po veličini u Rumuniji. Interesantna je činjenica da je ime dobio po reci Tamiš iako leži na reci Begej. Razlog tome je što su nekada ranije tokovi ovih reka bili isprepleteni ali su posle veštačkim putem razdvojeni.
Temišvar je kroz vekove pretrpeo uticaj različitih kultura i zbog toga danas predstavlja veoma interesantan spoj kultura i zanimljivu destinaciju za putovanje. Rimljani su ga koristili kao važno utvrđenje, Tatari su ga razrušili u 13. veku, Turci su ga osvojili 1552. i zadržali svoju vlast do 1718. kada su na red došli Austrijci i tu ostali dva veka. U Temišvaru je 1989. počeo ustanak protiv Nikolaja Čaušeskua, jednog od najpoznatijih svetskih diktatora. Što se tiče arhitekture najveći uticaj su imali Habsburgovci i zbog toga se danas Temišvar sa ponosom nosi nadimak “Mali Beč”.
Na prvom zvaničnom popisu 1720. većinsko stanovništvo je bilo srpske nacionalnosti, danas taj procenat iznosi svega 2%, ali je i dalje najveći kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji. Tu se nalazi i sedište Eparhije Temišvarske Srpske pravoslavne crkve kao i savez Srba u Rumuniji.
Temišvar je poznat po tome što je prvi evropski grad koji je koristio ulično osvetljenje, a pored Njujorka drugi u svetu. Takođe je prvi evropski grad gde je uveden tramvajski prevoz.
Zahvaljujući svojoj blagoj klimi Temišvar ima puno javnih trgova i bujno zelenilo, pa ga neretko zovu i gradom parkova. Veoma je lako istražiti ga pešice. U centru se nalaze tri trga –Trg Pobede, Trg Slobode i Trg Ujedinjenja.
Trg Pobede (Piata Victoriei) odlikuju elegantne barkone zgrade. Na južnom kraju trga nalazi se Rumunska Pravoslavna Katedrala koja je izgrađena oko 1940. godine i ima specifičan zeleni i crveni crep. Ispred katerdrale se nalazi spomen muzej revolucije u čast onima koji su izgubili svoje živote tokom revolucije 1989. godine. Sa druge strane trg se spaja sa trgom Opere, gde se i nalazi zgrada pozorišta i Opere.
Na trgu Ujedinjenja (Piata Unirii) sa jedne strane leži impozantna Rimsko-katolička crkva a odmah preko puta je Srpska saborna crkva i sedište eparhije. Na istom trgu nalazi se i Nikolas Lenau Koledž (Liceul Nicolas Lenau) sagrađen 1761. godine koji je bio prvo pozorište u Temišvaru.
Na Trgu Slobode (Piata Libertatii) nalazi se stara gradska kuća i razni kipovi.
Naša preporuka je da se obavezno prošetate gradskim trgovima, probate đevreke (covrigi) raznih ukusa ispred zgrade Opere, popijete kaficu u jednom od kafića na Trgu Ujedinjenja dok uživate u predivnom pogledu na sam trg i zgrade oko njega.
Što se shoppinga tiče Temišvar vam nudi jedan od najvećih tržnih centara na Balkanu- Julijus Mol (Iulius Mall). Otvoren je u 2005. i predstavlja najveći tržni centar van Bukurešta u Rumuniji. Nalazi se na samo petnaesetak minuta pešačenja od Trga Ujedinjenja na površini od 64.000 kvadratnih metara. Ima preko 330 radnji, 2500 parking mesta, sprat sa restoranima, kutak za decu… Više o radnjama koje možete tamo naći pogledajte na zvaničnom sajtu Iulius Mall-a.
Ukoliko vas zanima uređenje doma sve vezano za enterijer i eksterijer možete naći u Praktikeru i Baumax-u na samom ulazu u Temišvar iz pravca Beograda. U njihovoj blizini se nalazi i Metro Cash&Carry i Hipermarket Real.
Temišvar je predivan grad koji vam može ponuditi nezaboravan dan bez razlike da li ste krenuli u šetnju sa porodicom, šoping sa prijateljima, kulturnu posetu. Brzo, lako i jednostavno se stiže do Temišavara, na granicama nema gužve. Može se desiti da vam zatraže na granici da pokažete 250 eura po osobi ili potvrdu iz banke da imate taj novac na računu. Vinjeta košta 3 eura i kupuje se odmah na graničnom prelazu. Do samog centra se lako stiže, ima dosta parking prostora a veoma je lako snaći se po centru grada.
Ostaje vam samo da se spakujete i krenete na put županije Timiš, kako biste uživali u lepotama Temišvara!
Jabuka (lat. Malus) je drvenasta biljka iz familije Rosaceae i krasi je gusta krošnja, ovalni listovi, beličasti i rozikasti cvetovi i plodovi koji su varijacije zelene, žute i crvene boje. Vodi poreklo iz centralnih delova Azije, ali se danas uzgaja u gotovo svim delovima sveta, te po nekim procenama danas postoji čak 10.000 vrsti ovog voća. Postoje razne varijacije ukusa jabuka, od slatkih, slatko - kiselih do izrazito kiselih vrsta. Kod nas su najpopularnije vrste Crveni delišes, Zlatni delišes, Ajdared, Jonagold, Greni Smit... Nije ni čudo što jabuka važi za rajsko voće, jer nema energetsku vrednost pa je odlična za dijetalnu ishranu, ali je zato izuzetno bogata vitaminom C (čak 40 mg po jabuci), a sadrži i vitamine A, E, B i beta - karoten, kao i 20 različitih antioksidanata. Zanimljivo je da 100g jabuka sadrži čak 3,3 grama vlakana, što je desetina preporučene dnevne količine. Zbog visokog sadržaja fruktoze i glukoze, nadoknađuje umor i pomaže u koncentraciji. Ali ovde njene dobrobiti ne prestaju; dokazano je da smanjuje holesterol, otčepljuje krvne sudove (zato se posebno preporučuje pušačima!) a zahvaljujući pektinu i celulozi poboljšava rad creva. Pored limuna, najbolji je saveznik u mršavljenju. Naime, neka istraživanja pokazuju da jedna jabuka pre svakog obroka znatno smanjuje apetit i ubrzava metabolizam. Iako je, naravno, najzdravije pojesti sirovu jabuku, od nje se mogu praviti i ukusni sokovi, džemovi, kompoti i kolači (gotovo da nema ko nije probao čuvenu pitu od jabuka), ali se od ovog voća može praviti i zdravija varijanta čipsa tako što se jabuke narežu na tanke kolutiće i peku na srednjoj temperaturi ili se prosto ostave par sati na suncu da se osuše. U narodu se od jabuka često pravi i sirće koje je odličan dodatak raznim salatama. Zanimljivo je da se u narodu jabuka često koristila za čišćenje zuba, jer se smatra da žvakanje ove voćke uništava i do 90% bakterija u usnoj duplji, tako da znate šta vam je činiti kad sledeći put ostanete bez paste za zube!
Izvori hrane vitamina B12 uključuju jaja, crveno meso, morske plodove, mleko, jogurt, žitarice... Dok se megadoze do 2.000 mikrograma smatraju bezbednim u lečenju nedostatka vitamina B12, uvek je najbolje izbeći prekomerne količine nekog vitamina. Iako visoke doze ovog vitamina neće izazvati štetu kod većine ljudi, ipak bi trebalo izbegavati prekomeran unos. Sposobnost vašeg tela da apsorbuje vitamin zavisi od toga koliko mu je zaista potreban.
Biber je poreklom iz Indije, a najveći svetski proizvođač je Vijetnam. U srednjem veku bio je poznat i po nazivu "kralj začina", služio je kao sredstvo plaćanja. U to vreme, bio je jednako vredan koliko i zlato. U ishrani se upotrebljava preko 4000 godina. Preporučuje se u lečenju upale uha, zubobolje, a od davnina je korišćen protiv problema sa vidom. Ublažava simptome prehlade, sprečava zadržavanje vode u organizmu i ubrzava metabolizam. Naročito je cenjen u indijskoj medicini.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 255 kcal
Ugljeni hidrati: 64,81 g
Proteini: 10,95 g
Masti: 3,26 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 26,5 g
Niacin: 1,14 mg
Vitamin A: 299 IU
Vitamin C: 21 mg
Vitamin E: 4,56 mg
Natrijum: 44 mg
Kalijum: 1259 mg
Kalcijum: 437 mg
Gvožđe: 28,86 mg
Magnezijum: 194 mg
Cink: 1,42 mg
Lubenicu je najbolje iseći na trouglove. Kada to radite, budite sigurni da je njen sadržaj pričvršćen za koru da se ne bi raspadala prilikom grilovanja. Dodajte malo šećera, soli i bibera pre i nakon grilovanja zbog bogatstva ukusa. Kao prilog najbolji izbor je feta sir, nana i gust grčki jogurt kao prilog. Ukoliko je služite kao dezert – dodajte nekoliko kugli sladoleda.
