• Pravila bezglutenskog režima ishrane i par ukusnih recepata

    Pravila bezglutenskog režima ishrane i par ukusnih recepata

    Celijakija ili glutenska enteropatija je hronična bolest sistema za varenje koju karakteriše trajna nesposobnost organizma da razgrađuje gluten iz hrane u tankom crevu. Celijakija pripada grupi autoimunih gastroenteroloških bolesti i može biti urođena ili stečena (razvijena). Prilikom utvrđivanja da li osoba boluje od celijakije neophodno je pogledati genetsku predispoziciju (sklonost ka celijakiji se nasleđuje). Međutim, ova bolest može biti „tiha“ ili „prikrivena“, bez ikakvih simptoma, te ju je često teško prepoznati. Klasični simptomi celijakije kod najvećeg broja obolelih su sledeći:


    - Gubitak apetita,
    - Povraćanje,
    - Nadutost,
    - Povećan stomak,
    - Dugotrajan proliv i učestale stolice,
    - Masna i svetla stolica, veoma neprijatnog mirisa,
    - Promene raspoloženja i poremećaji raspoloženja kao i depresivna stanja,
    - Umor i slabost,
    - Povećan stomak,
    - Kožna oboljenja ili dermatitis,
    - Zatvor u određenim slučajevima,
    - Anemija,
    - Gubitak telesne mase,
    - Kod dece obolele od celijakije prisutna je malapsorpcija i nedovoljna razvijenost.


    Jedini lek za celijakiju je kompletno izbacivanje glutena i glutenskih namirnica iz ishrane. Dakle, zabranjene namirnice su: pšenica, ječam, ovas, raž, i industrijske prerađevine koje sadrže ove namirnice (čak i u tragovima). Bezglutenska ishrana podrazumeva: sveže voće i povrće (kuvano ili spremljeno u uslovima bez kontakta sa glutenskim namirnicama, konzervisano sa dozvoljenim, bezglutenskim konzervansima), meso (čista svih vrsta osim sušenog i pohovanog u glutenskom brašnu; treba biti oprezan pri konzumiranju mesnih prerađevina, jer mnoge šunke, kobasice i salame mogu sadržati gluten – obavezno čitati sastav), mahunarke, dozvoljena žita i semenke (kukuruz, pirinač, proso, kinoa, kuskus, lan, heljda, sirak, amarant, tapioka), mlečni proizvodi (osim jogurta koji sadrže pšenični skrob), masnoće kao što su životinjske masti, maslac, kajmak (margarin i majonez mogu sadržati nedozvoljene aditive). Treba biti naročito oprezan prilikom konzumacije začina, pića, suplemenata i lekova, i obavezno čitati sastav. Takođe, mnoge namirnice koje same po sebi nemaju gluten, prilikom industrijske obrade dolaze u kontakt sa glutenskim namirnicama te postoji opasnost od kontaminacije (ukoliko se u jednom pogonu obrađuju bezglutenske i glutenske namirnice). Čips, na primer, ne sadrži gluten, ali prilikom industrijske obrade može biti kontaminiran.


    Ljudi koji prelaze na bezglutenski režim ishrane mogu često biti očajni zbog toga što su bezglutenski proizvodi mahom teško dostupni ili skupi u našem regionu. Samostalno napraviti bezglutenski hleb je, na primer, veoma težak poduhvat, budući da su čista bezglutenska brašna (pirinčano, kukuruzno...) veoma „teška“ te hleb ispadne tvrd i nedovoljno vazdušast. Takođe treba napomenuti da pekarski kvasac spada u nedozvoljene namirnice, te bezglutenski hleb može izgledati nedostižno. Postoje mešavine brašna koje su bezbedne za upotrebu, a moguće je pronaći ih u prodavnicama zdrave hrane ili po bolje snabdevenim mega marketima.

    Nudimo vam nekoliko recepata koji mogu olakšati vaš prelazak na bezglutenski režim.


    Hleb od heljde:
    500g heljdinog brašna, 350 ml mlake vode, 2 kašike ulja, 2 kašike suvog bezglutenskog kvasca, 2 kašike šećera, 1 kašika soli, 1 kašika jabukovog sirća, 2 jaja.
    Kvasac i šećer pomešati u vodi, ostaviti da odstoji 10-tak minuta; 2 jaja ulupati; dodati ulje i promešati. U heljdino brašno dodati so, smešu sa jajima, sirće i smešu sa kvascem. Presuti u kalup. Prekriti folijom obloženu uljem dok naraste. Peći 25 – 30 minuta na 190 – 220 stepeni.

    Brownies:
    1 šolja bezglutenskog mixa za hleb i peciva (u nedostatku ovog brašna, moguće je zameniti pirinčanim i kukuruznim brašnom), pola kašike gustina, ½ šolje kakao praha, prstohvat soli, prstohvat sode bikarbone, 5 kašika margarina, 2 kašike jogurta, 1-2 šolje šećera (ovisno od preferiranja), 2 jaja.
    Sastojke sjediniti, peče se 12 minuta u kalupu za sitne kolače.

    Keksići od kokosa:
    2 belanca od većih jaja malo ulupati da zapeni, sipati 6 ravnih kašika šećera u prahu (može i manje), dobro promešati. Dodati 12 punih kašika kokosa. Mešati; masa mora biti kompaktna. Napraviti loptice i staviti na pek papir. Peče se oko 20 minuta na 170 stepeni.

    Pizza iz tiganja:
    120 g bezglutenskog mixa za hleb i peciva, 250 ml vode, 2 kašike ulja, prstohvat soli, materijal za pizzu – po želji, kačkavalj, šunka, pečurke, kečap...
    Sastojci se pomešaju i stave u nelepljiv tiganj. Poklopiti. Peći oko 5 minuta, zatim preokrenuti i onda staviti kačkavalj, kečap i druge sastojke. Ponovo poklopiti i peći dok se kačkavalj ne rastopi.

     1155
  • Zanimljiva priča o nastanku čuvene "Piramide ishrane"

    Zanimljiva priča o nastanku čuvene "Piramide ishrane"

    Prva piramida pravilne ishrane nastala je u Švedskoj, i to iz čiste nužde. Naime, 70-ih godina prošlog veka, Švedska se suočila sa manjom ekonomskom krizom i problemom koji je iz nje proizašao - preskupom cenom hrane. Zbog toga je Vlada Švedske oformila Socialstyrelsen (Nacionalni odbor za zdravlje i blagostanje), čiji je zadatak bio da nađe najbolje moguće rešenje za novonastalu situaciju. Tako je ovaj odbor 1972. godine napravio listu "osnovnih" i "dopunskih" namirnica, kako bi uputio građane na to šta je stvarno najpotrebnije kupiti i konzumirati, a da organizam i dalje pravilno funkcioniše.
    Ipak, Ana Brit Agnsater (Anna Britt Agnsäter) je bila osoba koja je ovu ideju podigla na viši nivo. Iako je podržavala ideju Nacionalnog odbora o osnovnim namirnicama, smatrala je da ona može biti unapređena i stvorila je novi, trougaoni model koji bolje vizualizuje porcije i detaljnije ukazuje na to koje grupe namirnica treba u kojim količinama konzumirati. Novi model u obliku piramide je ubrzo i objavljen u popularnom naučnom časopisu Kooperativa Förbundet i uprkos tome što je naišao na mnoge kritike suparničkog modela Nacionalnog odbora, vremenom je popularizovan u SAD i danas (uz nekoliko izmena), za milione ljudi širom sveta predstavlja verodostojan vodič o zdravoj ishrani.

     1122
  • Magnezijum za oporavak mišića

    Magnezijum za oporavak mišića

    Magnezijum je mineral od presudnog značaja za pravilan rad mišića, bubrega i srca. To je četvrti najzastupljeniji mineral u telu. Samo jedan procenat magnezijuma odlazi u krvotok, dok se većina skladišti u ćelijama i kostima. Uravnotežena količina ovog minerala može pomoći u sprečavanju grčeva i malaksalosti.

    Preporučeni dnevni unos magnezijuma za muškarce preko 30 godina je 420mg, a za žene 320mg. Tinejdžerima je potrebna veća količina. Spanać i drugo zeleno povrće su dobar izvor magnezijuma, kao i bademi, indijski orah, soja i krompir.

     2593
  • Steven Raichlen

    Steven Raichlen

    Stiven Rejčlen je nagrađivani autor, novinar, profesor i televizijski voditelj. Njegovi bestseleri i televizijske emisije („Primal Grill", „Barbecue University") redefinisali su pojam tradicionalnih američkih jela sa roštilja. Objavio je 29 knjiga od kojih su „The Barbecue Bible", „How to Grill" i „Planet Barbecue" najprodavanije. Pisao je za „The New York Times", „National Geographic" „Traveler", „Food & Wine", „Bon Appetit"... Osnivač je univerziteta sa simpatičnim nazivom „Barbecue University", a nalazi se u Kolorado Springsu. Izučavao je srednjovekovno kuvanje u Evropi.

     644
  • Zdrave strane lubenice

    Zdrave strane lubenice

    Lubenica je odličan izvor nekoliko vitamina- A, C i B6. Vitamin A je antioksidant koji pomaže u očuvanja zdravlja očiju, vitamin C koji pomaže u održavanju zdravog imuniteta, pomaže u zarastanju rana, i očuvanju zdravlja usne duplje, dok je vitamin B6 vitalan u očuvanju normalnih moždanih funkcija.

    Do skoro se verovalo da je paradajz najbolji izvor likopena, antioksidanta koji se bori protiv srčanih oboljenja i nekoliko vrsta kancera, posebno raka prostate. Lubenica, međutim, ima višu koncentraciju likopena od bilo kog drugog svežeg voća ili povrća.

    Osim toga, ova biljka odličan je izvor kalijuma, koji pomaže u normalnoj funkciji mišića i mozga, održava normalan nivo elektrolita u telu i snižava krvni pritisak.

    Lubenica takođe sadrži aminokiseline koje pomažu u očuvanju zdravih arterija, i kardiovaskularnog sistema uopšte.

    Pored svega ovoga, lubenica ima veoma malo kalorija, a mnogo vode, što je čini idealnom letnjom hranom, koju retko ko ne voli.

     1015
Prste da poližeš.
Sezona je bundeva, jesen je zlatno doba kada bundeve stižu. Nekada se sejala kao međuusev kukuruza. Ima ih raznih oblika i veličina. Njena narandžasta boja prosto mami. Ko voli bundevu…
Sa mojim ličnim pečatom VP!
Napolju veje li veje a vi jedete toplu pogaču, šta lepše....
Strana 13 od 1300