Brokoli baš i nije omiljeno povrće, ali je svakako jedno od najzdravijih. Ova biljka bogata je vlaknima, antioksidantima, vitaminima B, A, C i K, kao i gvožđem. U nastavku slede ključni zdravstveni benefiti konzumiranja brokolija.
Biljke čiji su plodovi tamno ljubičaste nijanse krcate su polifenolima.
Crno grožđe - svi znamo da je crveno vino zdravo, ali jeste li znali da se svi polifenoli koji bi završili u vinu možete i pojesti.
Ljubičaste kupusnjače - crveni kupus i karfiol, bogati su vlaknima, vitaminom C i folnom kiselinom. Čak i prokelj ima ljubičasti varijetet, pa ako tražite malo raznovrsniju ishranu, možda je to baš rešenje.
Borovnice i kupine - uživajte u šolji ovih bobica, jer ćete uz manje od 100 kalorija uneti neverovatnih 4-8 grama vlakana i mnoštvo minerala i vitamina.
Ljubičasti krompir - ovo povrće blagotvorno deluje na nivo šećera u krvi, a kao i ostale biljke iz ove kategorije, bori se protiv kardiovaskularnih bolesti.
Nije u pitanju samo voće i povrće - lavanda i ljubičasti bosiljak imaju slična svojstva u pogledu zdravlja. Lavanda ubrzava cirkulaciju, ublažava migrene i smanjuje anksioznost.
Ljubičasta je u modi ove sezone, i na pisti, i u tanjiru.
Menzulana - Kuća sagrađena u osamnaestom veku kao tipična vojnograničarska zgrada: četvorougaona osnova, visok, strm krov, jednostavna fasada bez ukrasa, debeli zidovi, visoki ozidani dimnjaci. Krov je na četiri vode pokriven biber crepom. Ova zgrada je verovatno bila u sastavu Vojne kasarne koja je postojala u Novim Banovncima od 1730. godine i služila je kao poštanska stanica.
Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica broj 201/73 od 30. 21. 1976. godine ova je lokacija proglašena za spomenik kulture.
U spomenik kulture uselila se Priča. I to ne bilo kakva, već Priča o ribljoj čorbi, za koju Slavko i Branka Savić, vlasnici "autorskih prava", garantuju da će se dopasti njihovim gostima. I to, pre svega, zbog posve originalnog enterijera u kojem je svaki detalj nameštaja i dekora ili skinut s nekog tavana, ili izvučen iz bakinog ormana, ili "hand made by Slavko & prijatelji", pa je za opis ovog neobičnog restorana najbliža istini formulacija: etno restoran u retro stilu. Kao i u svim sličnim pričama, u kojima je glavna ideja da prostor što više zadrži svoju autentičnost, i u ovoj je prisno i toplo, skromno i jednostavno ali lepo. I ovde se od gostiju naprosto očekuje da budu opušteni, kao kod kuće, i da ulaskom u Priču zaborave na vreme, za kojim časovnici u najstarijoj kući u Banovcima ionako odavno ne jure. Dok se gosti odomaćuju, hvataju muzičke signale s radia, model 1955, u debeloj hladovini, iza prozora sa uštirkanim bakinim firangama, počinju polako da osećaju mirise koji dopiru iz otvorene kuhinje, kao nagoveštaj uzbudljive gastronomske priče koju će umeti da isprati i neko vino "po meri".
U Priči o ribljoj čorbi, sasvim normalno, glavna uloga je dodeljena ribi, a ona je u Priči za priču: uvek sveža i majstorski pripremljena, jer do Dunava je tu kao kad bi malo više zabacio pecaroški štap. A i Slavko ima svoju vezu na reci - rođenog brata koji ne samo da ume da lovi, već i da priprema šampionske riblje čorbe bez kojih ne treba ni počinjati ručak u Priči, čak i kada vam riba nije najomiljenija hrana. Uz riblju čorbu i rečnu ribu na razne načine, obavezni deo svakodnevnog menia je i nadaleko najbolji riblji paprikaš sa domaćim rezancima ili kačamakom, zaliven nekim od dobrih domaćih vina.
Za one koji su više klasično orijentisani i ne baš spremni da eksperimentiš u - iznenađenje! U Priči se sprema i najbolji roštilj, jer Slavko se od dvanaest godina koliko je živeo u Francuskoj, osam godina bavio ugostiteljstvom i to kao vlasnik nacionalnog restorana "Fontana" u Strazburu. Po svom povratku u Banovce, otvorio je riblji restoran "Krokodil", ali ga je posle par uspešnih godina rat zatvorio. I evo Slavka po treći put u ugostiteljstvu, u svojoj Priči koju, ko zna zašto, tako uporno i s toliko entuzijazma želi da ispriča svojim gostima. I da već koliko sledeće godine siđe na Dunav i tu na najlepšem mestu u Banovcima napravi pravu dunavsku Priču. Do tada, Banovci će, ušuškani uz najveću evropsku reku, za mnoge postati nova zanimljiva turistička destinacija nadomak Beograda. Da čisto, lepo i prijateljsko malo mesto konačno uđe u turističke vodiče, doprineće na svoj način i ova Priča. Slavkova i Brankina Priča o kojoj se već nadaleko govori.
Presolili ste obrok, a ne znate kako da popravite to što se desilo? Nikakav problem, uz ove male trikove vaše jelo će ponovo zablistati punim sjajem.
Ukoliko ste presolili čorbu ili paprikaš, probajte da dodate još glavnog sastojka, ili ubacite pire od belog pasulja ili leblebija, koje će jelu dodati kremastost, a neutralnog su ukusa, pa će se napraviti ravnoteža sa viškom soli iz ostatka jela.
Ukoliko je u pitanju meso, poslužite ga sa slabo začinjenim ugljenim hidratima poput pirinča, krompira, palente ili kinoe. Zalogaj koji se sastoji od te dve komponente biće savršeno izbalansiran.
Ako je povrće presoljeno, uparite ga sa blagim sirom poput rikote ili mocarele. Kremastost sira će neutralizovati višak soli.
Ako nemate vremena ili nešto od sastojaka da popravite svoje jelo, uparite ga sa slatkim vinom poput prošeka, ili sa gaziranom mineralnom vodom, jer će svaki gutljaj osvežiti nepce i pružiti vam priliku da uživate u hrani, čak iako nije baš najbolje začinjena.
Ukoliko su vaše mogućnosti unutar radnog prostora u kuhinji ograničene – evo nekoliko saveta kako da što ekonomičnije i praktičnije iskoristite isti. Ukoliko je vaša radna ploča malih dimenzija, neka prostor ispod nje bude ispunjen pregradama i fiokama u kojima ćete čuvati začine, ulja, glomazno posuđe i alate koji vam uvek moraju biti pri ruci. Na samoj radnoj ploči odlažite držač sa noževima kao i daske za sečenje.
Čuvanje aparata koje koristite svakodnevno može biti jedan od većih problema. Zato savetujemo otvorene police iznad same radne površine na kojima ćete odlagati toster, blender i slično. Biće vam nadohvat ruke, a neće oduzimati i ono malo mesta na vašoj radnoj ploči.
Pribor koji svakodnevno koristite možete čuvati na zidu. Razmislite o metalnim konstrukcijama sa nizom drški na koje ćete okačiti varjače, kutlače, spatule...
Ukoliko imate neiskorišćenog prostora između frižidera i radnih elemenata, pretvorite ga u skladište na točkovima. Razmislite o uzanom ali visokom setu polica na točkovima na kojima možete čuvati podmetače za posuđe, krpe, sunđere...
Viseće košare mogu biti idealne za skladištenje voća i povrća koje ne bi trebalo odlagati u frižider.
Ploče ispod kuhinjskih prozora mogu biti idealne za gajenje začinskog bilja koje vam je samim tim nadohvat ruke tokom kuvanja.
