Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Preporučena dnevna doza belog luka

Beli luk koristi se kao začin za brojna jela, od morskih plodova do raznih salata. Neki zagovornici tvrde da beli luk može izazvati gastrointestinalne komplikacije i brojne nuspojave. Preporučena doza svodi se na četiri čena dnevno, pri čemu svaki teži jedan gram.

Primarna upotreba belog luka svodi se na dodatak jelima, a koristi se i za lečenje srčanih bolesti, ateroskleroze, visokog holesterola, infekcija kože i zagušenja sinusa. Neka od laboratorijsih ispitivanja pokazala su da beli luk može ubiti pojedine bakterije, poput salmonele. Međutim, može biti neefikasan kada je u pitanju lečenje dijabetesa, bakterija koje izazivaju čir na želucu i kod lečenja loše cirkulacije.

Neželjeni efekti koji se mogu javiti usled preteranog konzumiranja su osećaj žarenja u ustima, dijareja i povraćanje. Beli luk takođe može povećati rizik od krvarenja. Ako imate osetljiv stomak ili gastrointestinalne poremećaje, preporučena doza za vas je mnogo manja u odnosu na četiri čena dnevno.

12773

Veganstvo - na šta obratiti pažnju prilikom prelaska na ovaj način ishrane

Veganstvo je prešlo veliki put od svojih skromnih početaka i sada je izbor brojnih poznatih osoba koje su odlučile da iz svoje ishrane izbace sve namirnice životinjskog porekla.

Međutim, pre nego što i vi odlučite da se odreknete svih životinjskih proizvoda u svojoj ishrani, pogledajte nekoliko stvari koje vam mogu pomoći u odluci:

Vaši prijatelji i rodbina će imati mnoštvo pitanja
Ljudi su veoma osetljivi kada je ishrana u pitanju, posebno kada u pitanje dovodite nešto u šta ceo svoj život veruju. Najbolji način da sprečite bilo kakav konflikt jeste da naglasite da to činite zbog sebe i ličnih razloga i da vam to prija.

Trebaće vam suplementi vitamina B12
Ovaj vitamin prirodno dobijamo isključivo iz životinjskih namirnica tako da ćete morati da svoju ishranu obogatite suplementima vitamina B12. Ovaj vitamin održava nervne i krvne ćelije zdravima a njegov manjak može dovesti do umora, zatvora, gubitka apetita, nervnih problema i depresije. Kako biste saznali koliko ovog vitamina morate da uzimate najbolje bi bilo da se konsultujete sa doktorom.

Trebaće vam verovatno i suplementi gvožđa
Gvožđe dobijamo iz životinjskih namirnica i ono se lako apsorbuje. Sa druge strane, veganska ishrana sadrži gvožđe koje se teže apsorbuje tako da čete morati da unosite više gvožđa. Dobri izvori gvožđa su suncokretove semenke, suvo grožđe i tamno, lisnato povrće. Namirnice bogate vitaminom C mogu pomoći apsorpciji gvožđa (crvene paprike, citrusi i brokoli).

Moraćete da pronađete nove izvore proteina
Svaki obrok bi morao da sadrži i proteine. Oni pomažu rast ćelija i njihovo popravljanje. Najbolji izvori proteina su prirodna soja, sočivo, mahunarke i kvinoa.

Ne bi trebalo da zamenjujete životinjske proizvode lošom hranom
Menjanje mesa za hleb, pastu i druge procesuirane namirnice vam neće pomoći. Nije dobro menjati životinjske proizvode koji sadrže proteine, vitamine i minerale za brzu hranu koja poseduje malo hranjivih vrednosti i mnogo kalorija. Rezultat ovoga može biti povećana glad, gojaznost i loše raspoloženje.

Ne preterujte sa proizvodima od soje
Kritičara naglašavaju mane soje dok njeni pobornici ukazuju samo na prednosti. Iako naučnici i dalje diskutuju o efektima soje na rak i zdravlje srca, jedna stvar je sigurna – konzumiranje previše „mesa od soje" je verovatno lošije od konzumiranje loših životinjskih proizvoda. Zamene za meso su vrlo često industrijski procesuirane i prepune natrijuma i hemikalija tako da je potrebno čitati etikete na proizvodima jako pažljivo. Najzdraviji izbor su soja, tofu, miso i sojino mleko.

Prelazak na novi način ishrane ne mora da bude trenutan
Nećete se jedno jutro probuditi kao vegan. Za to je potrebno dosta vremena i truda. Počnite da polako u vašu ishranu ubacujete više namirnica biljnog porekla dok u isto vreme izbacujete životinjske proizvode. Pravljenje postepenih promena će vam takođe pomoći da pratite i vaše zdravstveno stanje i raspoloženje.

Možda ćete se osećati srećnije
U poređenju sa veganskom ishranom, osobe koje konzumiraju meso unose i posebnu kiselinu koja može dovesti do neuroloških promena koje kvare raspoloženje.

Biljke mogu da pokriju potreban unos kalcijuma
Odraslim osobama se preporučuje minimum 1.000 miligrama kalcijuma dnevno, ali pojedina istraživanja pokazuju da vegani mogu da prođu i sa manjim količinama. Vegani koji su konzumirali barem 525 miligrama kalcijuma nisu imali veći rizik od lomova kostiju. Ključ je u konzumiranju namirnica koje su prirodno bogate kalcijumom kao što su kelj, bademi i smokve.

Izvor: B92.net (Huffington Post)

12504

Evo zašto treba biti ljubitelj čaja

Iako je često mišljenje da čaj služi samo da se ugreješ nakon ledenog zimskog dana, studije pokazuju da je njegova uloga u očuvanju zdravlja mnogo veća nego što smo ranije slutili. Čaj pomaže u ublažavanju simptoma nekoliko bolesti, a u ovom tekstu ćemo pokazati za šta je sve ovaj napitak koristan i zašto treba da postanete ljubitelj čaja, ako to dosad niste bili.

Čaj pomaže u prevenciji od razvitka kardiovaskularnih bolesti i snižava nivo LDL holesterola.

Čaj je delotvoran u prevenciji i lečenju degenerativnih neuroloških oboljenja, poput Alchajmerove bolesti. Polifenoli iz čaja sprečavaju degeneraciju neurotransmitera, a dve šolje zelenog čaja dnevno poboljšaće vam pamćenje i sposobnost za učenje.

Antioksidanti iz zelenog čaja delotvorni su u poboljšanju imunog sistema, a ovaj čaj treba da konzumiraju ljudi koji imaju infekcije izazvane stafilokokom i streptokokom, kao i osobe koje pate od upale pluća.

Čaj poboljšava čvrstinu i izdržljivost kostiju, tako da je odličan u prevenciji osteoporoze.

1541

Šta je zdravije - kečap ili majonez?

Kečap i majonez su prilozi bez kojih mnogi ne mogu ni da zamisle sendvič ili neku drugu vrstu brze hrane. Gotovo da ne postoji frižider u kojem nećete naći bar jedan od ovih priloga. Pitanje šta je od ta dva zdravije je teško, jer nijedno zapravo nije zdravo, ali u ovom tekstu pokušaćemo da pronađemo odgovor.

Jedna kašičica kečapa ima 15 kalorija, ali sve te kalorije potiču iz šećera. Kečap ne sadrži ni masti, ni proteine. Osim toga, ovaj prilog sadrži izuzetno mnogo natrijuma (190 mg). Ipak, napravljen je od paradajza, tako da sadrži malu količinu antioksidanata.

Kašičica majoneza, sa druge strane, sadrži 90 kalorija, a sve kalorije potiču od masti. Majonez ne sadrži ni proteine, ni ugljene hidrate, a ima gotovo upola manje natrijuma od kečapa.

Dakle, pitanje nije "šta je zdravije?", već "šta je manje nezdravo?". Ako pazite na težinu, klonite se majoneza, a ako vam je boljka prekomeran unos šećera, kečap vam nikako nije prijatelj.

Ni jedan, ni drugi prilog nije zdrav, tako da je u ovom slučaju odgovor - birajte manje od dva zla, po sopstvenom ukusu.

14188