• Zašto jogurt utiče na probavu?

    Zašto jogurt utiče na probavu?

    Digestivni trakt sadrži bakterije koje su važne za metaboličke funkcije jer podstiču varenje i proizvode neophodne hranljive materije. Održavanje ovih bakterija u ravnoteži je od suštinskog značaja za dobro zdravlje. Jogurt sadrži probiotike koji utiču na pravilan rad sistema za varenje.

    Probiotski jogurti mogu da sadrže mnoštvo bakterija. Jedna od njih pomaže varenje u tankom crevu, takođe proizvodi vitamin K. Druge sprečavaju zatvor, smiruju želudac i utiču na netoleranciju na laktozu. Ukoliko osećate bol u abdomenu, imate dijareju ili osećate napetost, popijte čašu jogurta.

     420
  • Soja sos: čuvati u frižideru ili ne?

    Soja sos: čuvati u frižideru ili ne?

    Mnogi proizvođači na etiketama soja sosa imaju jasnu naznaku: „Čuvati na hladnom nakon otvaranja.“ Ipak, u mnogim restoranima primetićete soja sos na svakom stolu. U čemu je stvar? Našli smo odgovor! Soja sos se neće pokvariti ukoliko ga čuvate na sobnoj temperaturi, osim što će sačuvati svoj ukus i svežinu mnogo duže ukoliko ga odložite u frižider.

     285
  • Najbolji izvori magnezijuma

    Najbolji izvori magnezijuma

    Crna čokolada – oko 28 grama sadrži 64 mg magnezijuma što čini 16 odsto preporučenog dnevnog unosa. Bogata je bakrom, gvožđem, manganom... Sadrži korisne antioksidante i nutriente koji neutrališu slobodne radikale koji oštećuje vaše ćelije i tkiva.

    Avokado – je neverovatno hranljiv i ukusan izvor magnezijuma. Avokado srednje veličine sadrži oko 58 mg magnezijuma što je 15 odsto preporučenog dnevnog unosa. Bogat je vlaknima koji čine 13 do 17 grama ugljenih hidrata. Povećava osećaj sitosti nakon obroka, a može uticati na smanjenje „lošeg“ holesterola.

    Banane – spadaju među najpopularnije voće na svetu, a između ostalog, poznate su i po visokom sadržaju kalijuma i magnezijuma. Jedna banana u proseku sadrži oko 37 mg magnezijuma, što je 9 odsto preporučenog dnevnog unosa. Ipak, sadrže i šećer i veći broj ugljenih hidrata u odnosu na neko drugo voće.

    Orašasto voće – hranljivo i ukusno! Najviše magnezijuma sadrže bademi i brazilski orasi. Većina je dobar izvor vlakana i mononezasićenih masti, a pokazalo se i da poboljšavaju nivo šećera.

    Mahunarke – bilo da je reč o pasulju, soji, grašku – reč je o izvorima najrazličitijih hranljivih materija, uključujući i magnezijum. Bogate su kalijumom i gvožđem, vlaknima zbog čega povoljno utiču na digestivni trakt.

     178
  • Zašto je neophodno piti vodu kada ste pod stresom?

    Zašto je neophodno piti vodu kada ste pod stresom?

    Neki simptomi stresa su svima dobro poznati: glavobolja, poteškoće sa koncentracijom, akne... Da li ste znali da dehidracija takođe utiče na stres? Sve je povezano sa nadbubrežnim žlezdama. Ove male žlezde (koje se nalaze na vrhu oba bubrega) proizvode hormone koji regulišu vaš imuni sistem, metabolizam i druge važne funkcije. Jedan od tih hormona je kortizol koji utiče na energiju. Manji unos tečnosti direktno utiče i na funkcije nadbubrežnih žlezda. To znači da se proizvode manje hormona, uključujući i aldosteron, koji reguliše nivo tečnosti i elektrolita u telu. Ukoliko je nivo kortizola povećan, depresija je gotovo neizbežna kao rezultat.

     603
  • Masna hrana i astma

    Masna hrana i astma

    Nije tajna da je masna hrana loša za srce, ali nove studije pokazuju da obroci krcati mastima utiču i na funkciju pluća.

    Studija sprovedena u Australiji potvrdila je da se masnim obrocima podstiču upalni procesi i smajuje funkcija pluća. Ovo je prva studija koja povezuje masnu hranu i zapaljenja disajnih puteva. Preliminarni rezultati ukazuju da četiri sata nakon obroka ljudi koji su jeli masnu hranu imaju problema sa disajnim putevima, kao i da ne reaguju dobro na lekove za astmu.

    Rasprostranjenost astme se znatno proširila u proteklih nekoliko decenija, a ovo istraživanje pokazuje da je jedan od faktora i način ishrane bogat mastima. Masna hrana izaziva odgovor imunog sistema u celom telu.
    Obrok korišćen u ovoj studiji sastojao se od hamburgera i pomfrita (ukupno oko 60 grama masti i 1000 kalorija). Prosečan čovek ne bi trebalo da unosi više od maksimalno 35% kalorija čiji su izvor masti. Funkcija pluća merena je pre i posle jela, a istraživači su otkrili da astmatičarima koji su pojeli ovaj obrok nije mnogo pomogao ni inhalator (samo 1% ispitanika je osetilo olakšanje).

    Evo još jednog razloga zbog kojeg ne treba često konzumirati hranu zasićenu mastima.

     745
Brze bombice sa pudingom.
Brzo i jednostavno za pripremu.
Služiti sa jogurtom.
Strana 5 od 1228