-
Rešite problem suve i ispucale kože ruku
Grube, suve ruke nisu samo bolne - napukla koža može nepravilno zarastati. Postoje brojni losioni, kreme i određeni tretmani koji se preporučuju. Izdvajamo neke od njih koji možete sprovesti brzo i lako.
Utrljajte vazelin na ruke, a zatim ih uvijte u plastičnu kesu i mirujte 15 minuta. Novonastala sredina će uticati na zagrevanje vaših ruku, pri čemu će koža lakše apsorbovati vazelin.
Sirće takođe omekšava kožu. Nanesite malu količinu na meke rukavice pre nego što odete na spavanje. Ujutro isperite toplom vodom.
Maslinovo ulje u kombinaciji sa šećerom je vrsta pilinga koji će vratiti vašoj koži mekoću. Kašiku maslinovog ulja zajedno sa kašikom šećera dobro promešajte, zatim kružnim pokretima utrljajte. Sve mrtve ćelije na vašoj koži će vrlo brzo nestati.
1915 -
Ljubičasto je uvek u modi
Biljke čiji su plodovi tamno ljubičaste nijanse krcate su polifenolima.
Crno grožđe - svi znamo da je crveno vino zdravo, ali jeste li znali da se svi polifenoli koji bi završili u vinu možete i pojesti.
Ljubičaste kupusnjače - crveni kupus i karfiol, bogati su vlaknima, vitaminom C i folnom kiselinom. Čak i prokelj ima ljubičasti varijetet, pa ako tražite malo raznovrsniju ishranu, možda je to baš rešenje.
Borovnice i kupine - uživajte u šolji ovih bobica, jer ćete uz manje od 100 kalorija uneti neverovatnih 4-8 grama vlakana i mnoštvo minerala i vitamina.
Ljubičasti krompir - ovo povrće blagotvorno deluje na nivo šećera u krvi, a kao i ostale biljke iz ove kategorije, bori se protiv kardiovaskularnih bolesti.
Nije u pitanju samo voće i povrće - lavanda i ljubičasti bosiljak imaju slična svojstva u pogledu zdravlja. Lavanda ubrzava cirkulaciju, ublažava migrene i smanjuje anksioznost.
Ljubičasta je u modi ove sezone, i na pisti, i u tanjiru.
1622 -
Šta nikako ne bi trebalo da radite nakon obroka?
Volite da odspavate ili zapalite cigaretu nakon obroka? Ovo su samo neke od loših navika koje bi trebalo da izbegavate jer mogu loše uticati na vaše zdravlje. Idemo redom!
Ukoliko legnete nakon obilnog obroka može delovati kao idealno rešenje zbog koga se naizgled osećate bolje. Ipak, vašem digestivnom sistemu otežavate posao. Može se stvoriti višak stomačne kiseline što dovodi do pulsiranja u predelu stomaka, sve do grudi. Odolite ovom iskušenju makar nekoliko sati kako se želudačna kiselina ne bi vraćala u grlo ili još gore – kako ne bi oštetili mukoznu membranu.
Bez obzira na to što je nekome cigareta nakon obroka omiljeno zadovoljstvo, ne zaboravite da vaše telo mora ispravno da digestira nakon obroka. Nikotin se vezuje za višak kiseonika koji je potreban pri varenju, omogućavajući vašem telu apsorpciju više kancerogena.
Kupanje nakon obroka povećava protok krvi. Drugim rečima, krv u stomaku koja podstiče varenje dostiže u kožu i tamo se zadržava duže vreme. To znači da će varenje biti otežano i odloženo.
Verovali ili ne, voće nakon obroka je loš izbor. Pošto zahteva različite enzime za varenje, voće je najbolje jesti na prazan želudac kako bi se omogućila maksimalna apsorpcija.
Čaj takođe ometa apsorpciju posebno gvožđa jer se vezuje za njega i pre nego što telo ima mogućnost da ga razloži.
Vežbanje nakon jela može uticati na pojavu refluksa, štucanje pa čak i mučninu i povraćanje.
1010 -
Znate li kako je Snikers dobio ime?
Ova čokoladica, popularna širom sveta, dobila je ime po omiljenom konju Frenka Marsa. Frank Mars bio je osnivač kompanije Mars, koja se i danas bavi proizvodnjom slatkiša.
Postojao je desert koji je preteča Snikersa, koji se sastojao od nugata, kikirikija i karamela, a Mars je došao na ideju da tu doda i čokoladu i da svoj proizvod počne da prodaje u obliku štanglice.
Snikers je ubrzo posao najpopularnija čokoladica na svetu, a taj status ima do danas. Godišnja prodaja Snikersa vredna je oko dve milijarde dolara, a svakoga dana se na svetu proizvede oko 15 miliona komada.
2697 -
Ishrana bez rizika – izazovi spremanja jela kada ste alergični na određenu hranu
Život sa alergijama na hranu može izgledati kao preveliki izazov, posebno kada govorimo o pripremanju obroka. Kako birati namirnice, spremati jela koja su “bezbedna” i pritom osigurati da ukus bude sjajan?
Pažljivo planiranje, učenje o alergijama, ali i otkrivanje novih recepata mogu učiniti da kuvanje za osobe koje imaju alergiju na hranu ne bude samo lako, već i izuzetno prijatno. Predlažemo neke korisne savete, recepte i tehnike kuvanja bez alergena. Pročitajte kako da održavate kuhinju da se zaštitite od alergija i održite optimalno zdravlje. Otkrivamo kako da se krećete jednostavnije u svetu kuvanja bez glutena, mleka, jaja i još mnogo drugih namirnica…
Razumevanje imunologije i alergija na hranu
Imuni sistem funkcioniše kao odbrana našeg tela od štetnih agenasa kao što su bakterije, virusi i strane supstance. Sastoji se od različitih komponenti, uključujući ćelije poput belih krvnih zrnaca, tkiva i organa. Kada je naš imunitet jak i kad funkcioniše kako treba, naš je organizam zdrav. Međutim, dešava se ponekad da imuni sistem pogrešno identifikuje određene bezopasne supstance, u ovom slučaju proteine hrane, kao štetne, što izaziva imuni odgovor.
Najčešći alergeni u hrani su mleko, jaja, kikiriki, orašasti plodovi, riba, pšenica (odnosno gluten), školjke, soja i susam. Kada imuni sistem naiđe na ove supstance, proizvodi antitela protiv njih, konkretno, imunoglobulin E ili IgE antitela. Prilikom naknadnog izlaganja, ova antitela podstiču određene imune ćelije da oslobađaju hemikalije kao što je histamin, što izaziva alergiju. Reakcija se može javiti u vidu niza simptoma. Neki su blagi, poput osipa, svraba i kijanja. Međutim, postoje i veoma ozbiljni i teški znaci kao što je anafilaktički šok.
Na pojavu prvih simptoma najbolje je da se javite svom lekaru, koji će vas uputiti na ispitivanje. Imunološke analize krvi precizno utvrđuju alergiju na različite namirnice, pa se na osnovu rezultata dalje može pristupiti lečenju i tretiranju problema.
Opcije lečenja alergija na hranu
Blagovremeno otkrivanje alergija i uzroka svih simptoma prvi je korak u lečenju. Lekari će preporučiti izbegavanje alergena, što znači i detaljno čitanje deklaracija, raspitivanje o sastojcima kada jedete u restoranu.Takođe, biće veoma važno da pripremate hranu u okruženju bez alergena kako bi se izbegla unakrsna kontaminacija.
Možete dobiti i neki od antihistaminika za ublažavanje simptoma koprivnjače ili svraba, ali za ozbljnije reakcije bolje je da imate uz sebe epinefrin (EpiPen, tj. auto-injektor epinefrina).
Promene u režimu ishrane su neizbežne. Neophodno je držati se ravnoteže, unositi sve potrebne nutrijente u organizam, a pritom izbegavati alergene. U ovom slučaju rad sa nutricionistom može biti od koristi kako bi se osiguralo da se neophodni hranljivi sastojci ne propuste. Takođe je neophodno naučiti o zamenama alergena u kuvanju, kao što je upotreba lanenog semena umesto jaja kada pečemo neka jela.
Kao i uvek, o svakom planu lečenja treba razgovarati sa zdravstvenim radnikom, jer ono što najbolje funkcioniše može zavisiti od specifične alergije, težine reakcija i ukupnog zdravlja pojedinca. Redovne kontrole i pregledi su takođe od vitalnog značaja za praćenje stanja i prilagođavanje lečenja po potrebi. Postarajte se da što više naučite o tipu alergije od kog patite i o najlakšim načinima za upravljanje simptomima.
Kako da vaša kuhinja bude bezbedna od alergija?
Pre nego što se prepustimo radosti kuvanja, ključno je da razumemo kako da izgradimo bezbedno okruženje za pripremu obroka. Dakle, cilj je stvoriti kuhinju u kojoj je rizik od izlaganja alergenima minimalan. Ovde fokus treba staviti na unakrsnu kontaminaciju, odnosno na nenamerni prenos alergena sa jedne površine ili namirnice na drugu prilikom skladištenja, pripreme i kuvanja hrane.
Čak i male količine alergena koje se prenose unakrsnom kontaminacijom mogu biti dovoljne da izazovu alergijsku reakciju. Da biste to sprečili odredite odvojeni pribor za kuvanje. Kao što imamo različite alate i pribore za meso i povrće kako bismo sprečili unakrsnu kontaminaciju bakterijama, takođe bi trebalo da imamo namenski pribor za kuvanje bez alergena. Između ostalog, to može uključivati lonce, tiganje, daske za sečenje, noževe, kašike. Najbolje je imati ovaj pribor u drugoj boji ili jasno označen kako bi se izbegla bilo kakva mešanja.
Uvek temeljno čistite površine i pribor za kuvanje pre početka pripreme bilo kakvog obroka, posebno kada se radi o kuvanju bez alergena. U većini slučajeva dovoljno je da koristite toplu vodu i sapunicu.
Kada skladištite hranu, držite hranu bez alergena odvojeno od onih namirnica koje sadrže alergene. Odredite police u ostavi ili frižideru za hranu bez alergena ili koristite činije sa poklopcima za zaštitu od unakrsne kontaminacije.
U nekim slučajevima će možda biti potrebno imati zasebne uređaje, kao što su tosteri ili friteze, za kuvanje bez alergena. Mrvice ili ostaci u ovim aparatima mogu kontaminirati hranu bez alergena.
Uz pažljivo planiranje i strogu praksu, kuhinja bezbedna od alergija može postati stvarnost. Priprema obroka više neće biti stresna, već vreme koje provodite u uživanju i kreativnosti.
Planiranje obroka
Planiranje obroka za alergije na hranu je još jedan ključni aspekt koji treba uzeti u obzir. Uz niz recepata bez pšenice, mlečnih proizvoda ili ribe, možete kreirati izbalansiran plan obroka koji odgovara vašim ograničenjima u ishrani i potrebama, a da pritom i dalje uživate u raznoraznim ukusima.
Pregledajte našu bazu korisnih saveta i recepata i pronađite ona jela i specijalitete koji vam se dopadaju, a odgovaraju vašem tipu alergije. Postoji mnogo bezglutenskih poslastica, kao i delikatesa koji se mogu pripremiti bez jaja, kikirikija i drugih najčešćih alergena. Naravno, kad god nabavljate namirnice i planirate pripremu obroka, zapamtite da uvek dvaput proverite sve svoje sastojke da biste potvrdili da zaista ne sadrže mlečne proizvode i soju. Ovo uključuje naizgled nevine sastojke poput ekstrakta vanile i kakao praha, koji ponekad mogu da sadrže skrivene komponente soje ili mleka. Uvek birajte proizvode brendova koji prate stroge protokole kontrole alergena. Uživajte u pečenju!
286
