Torta toliko jednostavna da mogu i početnici u kuvanju lako da je spreme, a odlična za ljubitelje čokolade.
-
Činjenice koje morate znati o alergijama na hranu
1. Mleko, jaja, kikiriki, soja, riba, školjke, orasi i pšenica odgovorni su za 90 odsto svih alergija na hranu. Najveći broj alergija javlja se u zrelom dobu, naročito ako su u pitanju školjke ili orasi. Zanimljivo je da se najveći broj alergija javlja u urbanim sredinama.
2. Alergije na hranu su u porastu. Skoro 40 odsto dece su doživela veoma teške reakcije od kojih su neke opasne po život, a oko 30 odsto ima veći broj alergija. Više od 17 miliona Evropljana ima alergije, a hospitalizacija usled ozbiljnih simptoma je porasla u poslednjih 10 godina.
3. Alergije na hranu uključuju imuni sistem, dok je za netoleranciju odgovoran sistem za varenje. Simptomi alergijske reakcije uključuju osip, bol u stomaku, mučninu, proliv, povraćanje, teško disanje, otežano gutanje, otok jezika i usana kao i slab puls. Nasuprot tome, kada je u pitanju netoleranicija na hranu javlja se bol u stomaku, dijareja, gorušica, glavobolja i nadimanje.
4. Pozitivan test na alergije ili rezultat krvne slik ne mora da znači da imate alergiju. Često se dešava da test pokaže jedno, a nakon konzumacije namirnica nema alergijskih reakcija. U prošlosti, roditelji su bili upozoreni da sačekaju do 12 meseci nakon čega mogu uvesti kravlje mleko u ishranu deteta, a dve godine za jaja i tri godine za kikiriki, orase i ribu. Trenutno razmišljanje među lekarima je da rano izlaganje određenim namirnicama pomaže razvoju alergija.
1231 -
Kako se rešiti suvog kašlja?
Suv kašalj je simptom povezan sa nekoliko različitih bolesti i alergija. Tretiranje uzroka može ublažiti simptome, ali ukoliko je uzrokovan virusom, lekovi često ne mogu regulisati infekciju. Umesto toga, koriste se lekovi za ublažavanje kašlja dok virus ne prođe.
Inhalacijom uz pomoć pare možete osloboditi svu nagomilanu sluz koja se javlja kao posledica suvog grla.
Čaj je dobar način da pomognete tankom sloju sluzi da izađe iz vašeg organizma. Dobar izbor su kamilica, eukaliptus, pa čak i sok od limuna.
Suvo grlo je refleks organizma kojim se bori protiv infekcija. Disanje na usta, ukoliko vam je nos zapušen, stvara dodatne bolove zbog čega je najbolje što pre početi sa inhalacijom uz pomoć vodene pare.
Istraživanja u oblasti refleksa kašljaotkrila su nekoliko potencijalnih mesta dejstava za nove lekove. Za veliki broj ovih lekova nisu sprovedena sva neophodna klinička ispitivanja, međutim, ali su na vidiku.
1451 -
Šta doprinosi problemima sa digestivnim traktom?
Veštački zaslađivači – nepovoljno utiču na crevnu floru zbog čega doprinose gastrointestinalnim problemima.
Kofein – može pojačati mučninu i dovesti do dehidracije. Štaviše, izaziva želudac da proizvodi hlorovodoničnu kiselinu koja dovodi do žgaravice.
Citrusi – mogu dodatno iritirati sluznicu stomaka i izazvati žgaravicu.
921 -
Kako usrećiti svoj stomak
Gotovo da ne postoji osoba koju u nekom momentu nije mučila neka od stomačnih tegoba. U nastavku teksta nalaze se smernice kojih biste trebali da se pridržavate, kako biste pomogli svom stomaku da ponovo počne nesmetano da radi.
Ukoliko vas muči zatvor, izbegavajte mlečne proizvode, ugljene hidrate, prženu i visokokaloričnu hranu, a jedite što više jabuka, krušaka, kivija, ribljeg i susamovog ulja.
Ako je vaš problem dijareja, klonite se pržene hrane, namirnica sa velikim udelom vlakana, alkohola I slatkiša, a uživajte u fermentisanom povrću, zelenom čaju, probioticima, cimetu ili pilećoj supi.
Nadutost je još jedan od čestih problema, a ako ste vi jedna od osoba koji muku muče sa tim stanjem, izbegavajte gazirana pića, pivo, pasulj i masnu hranu, a dajte šansu divljoj mirođiji, nani i anisu.
1830 -
Šta je molekularna gastronomija?
Šta je molekularna gastronomija?
Molekularna gastronomija je grana nauke o hrani koja se fokusira na fizičke i hemijske procese koji nastaju prilikom kuvanja. Ovi procesi i interakcije se istražuju i manipulišu kako bi se dobili ukusni, funkcionalni i umetnički rezultati. Tehnike molekularne gastronomije obično primenjuju restorani ili se eksperimentiše kod kuće.
Molekularna gastronomija VS nauka o hrani
Nauka o hrani je šira disciplina koja obuhvata i molekularnu gastronomiju. Poput molekularne gastronomije, nauka o hrani se takođe bavi fizičkim, biološkim i hemijskim sastavom sastojaka. Međutim, bavi se time kako se sastav odnosi na proizvodnju, ishranu, kvarenje i bezbednost hrane na nivou industrijske i masovne proizvodnje hrane. S druge strane, namera molekularne gastronomije je kulinarsko razumevanje i eksperimentisanje tokom pripreme jela u restoranima ili domovima.
Kako funkcioniše molekularna gastronomija?
Molekularna gastronomija funkcioniše na bazi interakcije različitih sastojaka koji izazivaju različite efekte. Svaki recept ima osnovne fizičke, biološke i hemijske mehanizme koji čine da jelo “ispadne” onako kako je zamišljeno. Na primer: sufle se „naduvava“ umesto da postane poput palačinke kao rezultat proteina koji čine belance. Kada se belanca umuti, stvaraju se sitni vazdušni mehurići koji se zagrevanjem šire. Kombinacija zagrevanja i stvrdnjavanja proteina jajeta i vazdušnih mehurića izaziva naduvavanje.
Sufle je uobičajen recept, ali molekularna gastronomija takođe nastoji da identifikuje nove i inovativne mehanizme i rešenja.
U nastavku o receptima molekularne gastronomije…
Izvor: webstaurantstore.com
1010
