-
Salaš 137
Ako Vas put nekada navede u okolini Novog Sada nemojte propustiti šansu da posetite Salaš 137.
Salaš 137 je jedinstveno mesto ako želite da uživate u domaćoj hrani i piću uz autentični ambijent i lokalnu Vojvođansku etno muziku.
Poseduje restoran sa tradicionalnom Vojvođanskom kuhinjom (gibanica, carska pita, štrudla sa makom i orasima, bundevara, rinflaš sa 5 sosova, rolovana teletina, ribić na kajmaku, salašarski sote, punjene tikvice,...). Restoran je kapaciteta 70 mesta (sala), 80 mesta (bašta) i ''Gazebo" 150 mesta (letnja bašta). Rezervacija je obavezna.
Ukoliko želite da se zadržite malo duže Salaš 137 vam nudi mogućnost i da prespavate.
Smeštajni kapacitet od 13 soba uređenih u Alt Deutsche stil-u. Svaka soba ima svoje kupatilo, TV i mini liniju. U sklopu kompleksa nalazi se i Sauna.
Sadržaji i usluge u okviru Salaša 137:
* Škola jahanja, rekreativno jahanje
* Vožnja Fijakerom / sankama
* Igralište za decu
* Tereni za mali fudbal, odbojku i badminton
* Pansion za pse i konje
* Degustacija vina
* Organizacija lova
* Škola golfa - početni udarac (za organizovane grupe)
* Gađanje lukom i strelom (za organizovane grupe)
* Iznajmljivanje prostora za poslovne sastanke
* Organizacija proslava
Više informacija o ponudi i rezervaciji kao i mapu kako da ih pronađete možete pronaći na njihovom sajtu. www.salas137.rs6741 -
Kako je "Pariska presuda" presudila u čast kalifornijskih vina, a ne svojih francuskih
Pre više od 30 godina, tačnije u proleće 1976. godine, u Parizu se odigrao jedan (naizgled nevažan) događaj čije će posledice imati ogroman značaj u razvoju tada gotovo nevidljive vinske industrije SAD.
Naime, te 1976. godine, engleski trgovac Stiven Spurier (Steven Spurrier) je, u želji da reklamira svoj biznis, došao na ideju da održi neku vrstu takmičenja, tj. stručnu degustaciju nepoznatih kalifornijskih, kao i dobro poznatih i renomiranih francuskih vina. Stručni žiri sačinjavalo je devet uglednih kritičara i novinara kulinarskih magazina, i to upravo iz Francuske! Nije ni potrebno posebno napominjati činjenicu da su vina iz ove evropske države bila totalni favorit.
Na takmičenju su se ocenjivala četiri francuska bela Burgundy vina protiv kalifornijskog belog Chardonaya, a potom četiri francuska crna vina iz Bordeauxa protiv kalifornijskog Cabernet Sauvignona. No, tu je bila jedna začkoljica - boce su bile neoznačene i žiri nije znao u kojoj je flaši koje vino. Pa ipak, Francuzi su i dalje bili ubeđeni da se njihovo vino vrlo lako može razlikovati od američkog. I, nakon degustacije, usledio je šok - kalifornijska vina su osvojila puno više bodova, a za najbolje vino proglašen je kalifornijski Chardonay Chateau iz 1973. godine!
Kritičari, trgovci i publika su bili šokirani, ali pošto je degustacija bila izuzetno slabo posećena, Francuzi su se nadali da će sve vrlo brzo pasti u zaborav. Ali ipak nije - a za to je glavni krivac Džordž Taber (George Taber), pariski dopisnik Time-a, i ubrzo je ova vest stigla na naslovnice ne samo njegovog lista, nego na naslovnicama mnogih, izuzetno čitanih novina širom sveta.
172 -
Varfarin i ishrana
Zdrava ishrana može biti pojednostavljena pri konzumiranju leka varfarina kada znate koje namirnice sadrže vitamin K. Neka hrana u interakciji sa ovim lekom - uključujući i voće i povrće, može učiniti varfarin neefikasnim.
Preporučeni dnevni unos vitamina K je 80mg, a važno je izdvojiti voće koje omogućava 60 odsto ili više dnevnih vrednosti za ne više od tri obroka dnevno. Porcija šljiva je najveći izvor ovog vitamina sa ukupno 129 odsto preporučene dnevne vrednosti.
Nekoliko plodova ne sadrži vitamin K, a to su mandarine, pomorandže sa izuzetkom grejpfruta koji je veliki izvor ovog vitamina. Voće koje sadrži vitamin K u tragovima: lubenica, jabuka, ananas, banane, trešnje, breskve...
Zeleno povrće je veliki izvor vitamina K, može pružiti i više od 200 odsto preporučene dnevne vrednosti. Kako bi varfarin kao lek efikasno radio, ne znači da bi trebalo da izbegavate namirnice bogate vitaminom K, već da ih konzumirate u malim količinama.
1499 -
Mnoštvo vitamina u kriški lubenice
Lubenica je odličan izvor aminokiselina, koje su neophodne za deobu ćelija i zarastanje rana. Bogata je vitaminima, a sadrži nizak nivo masti, holesterola i kalorija.
Posebno je bogata vitaminom A koji je neophodan za formiranje i čuvanje sluzokože, kože i kostiju. Sadrži 33 odsto preporučene dnevne vrednosti.
Vitanin E takođe ne izostaje. Štiti ćelije od slobodnih radikala koji mogu da ih oštete.
Vitamin C je potreban za sintezu kolagena i deluje kao antioksidans, štiti tkiva. Jedna kriška lubenice sadrži 39 odsto preporučene dnevne vrednosti.
Tiamin koji je potreban za rast i održavanje nervnih i mišićnih tkiva takođe ne izostaje u lubenici.
Vitamina B6 ima u izobilju, a potreban je za normalno formiranje crvenih krvnih zrnaca, kao i lipida u nervnom i imunom sistemu. Jedna kriška lubenice sadrži oko 6 odsto preporučene dnevne vrednosti.
Folna i pantotenska kiselina u lubenici važne su za proizvodnju i održavanje novih ćelija koje su potrebne za formiranje DNK, kao i za razgradnju masti, ugljenih hidrata i proteina.
565 -
Kamut
Kamut (lat. Triticum turanicum) je drevna žitarica slična durum pšenici koja se još pre četiri milenijuma gajila u starom Egiptu. Vekovima je bila zaboravljena, a postoji urbana legenda da ju je američki pilot tokom Drugog svetskog rata pronašao u jednom egipatskom grobu i poneo sa sobom u Ameriku.
Kamut važi za jednu od najzdravijih žitarica jer sadrži čak 40% više proteina i 65% više aminokiselina od rođaka pšenice. Zbog toga je često omiljena hrana mnogih sportista. Sve se više u ishrani koristi kao zamena pšenici jer ne sadrži gluten, a zbog slatkastog ukusa su ga mnogi prozvali "slatka pšenica".
Ovu žitaricu možete koristiti za pravljenje hleba, peciva, palačinaka i kolača, kao pilav. Sve u svemu, možete ga u svakom receptu koristiti umesto pšenice.
Kuva se u razmeri jedna šolja zrnevlja u odnosu na dve šolje vode.
1649
