• René Redzepi

    René Redzepi

    René Redzepi je trenutno najuticajniji kuvar nordijske kuhinje. Rođen je u Kopenhagenu 16. decembra 1977. godine i suvlasnik je i glavni kuvar čuvenog danskog restorana „Noma“, koji je čak četiri puta progalašavan za najbolji restoran na svetu.


    Rene je svoju kulinarsku karijeru započeo u malenom restoranu Pierre André, koji je zahvaljujući njemu dobio svoju prvu Mišelin zvezdu. Zahvaljujući tome, njegov rad biva zapažen i ubrzo dobija posao u popularnom danskom restoranu Kong Hans Kælder. Nakon toga, kratko radi u Kaliforniji, ali se vraća u svoju domovinu i 2004. na poziv poznatog danskog kuvara Klausa Mejera postaje glavni kuvar novootvorene Nome.


    Očekivano, Rene je prepoznatljiv po tome što se na njegovom meniju nalaze tipični skandinavski recepti sa popularnim lokalnim sastojcima kao što su riba, ostrige, zeleniš, kupine... ali mnogi ne znaju da je on u stvari poreklom iz Makedonije, gde je živeo sve do početka ratova devedesetih godina, te često u svoj meni ubacuje i razne đakonije inspirisane našom tradicionalnom kuhinjom.


    Svoje kulinarske trikove i tajne otkrio je u tri uspešne knjige: „Noma Nordic Cuisine“, „Noma: Time and Place in Nordic Cuisine“, „Rene Redzepi: A Work In Progress“. Njegov rad krunisan je prošle godine dvosatnim dokumentarcem „Noma, my perfect storm“, koji se bavi njegovom kulinarskom filozofijom koja je i dovela do tolikog uspeha Nome: Koristite sveže, lokalne sastojke!


    Za kraj, dobro bi bilo da Vam napomenemo da ako ikada želite da isprobate Redzepijeve recepte u Nomi, požurite malo sa rezervacijama – nekada se na slobodan termin čeka i po godinu dana! Do tada, probajte sami da napravite neka jela koja se mogu naći u njegovom restoranu: http://www.theguardian.com/lifeandstyle/2011/sep/16/rene-redzepi-masterclass-recipes

     1984
  • Uticaj višanja na artritis

    Uticaj višanja na artritis

    Artritis je hronično reumatsko oboljenje koje izaiva otok, ukočenost, bol i ograničenu mobilnost zglobova. Tretmani variraju u zavisnosti od tipa artritisa, uglavnom se prepisuju lekovi, aktuelne kreme na biljnoj bazi. Višnje imaju anti-inflamatorna i antioksidativna svojstva koja mogu biti od pomoći u borbi protiv ovog oboljenja.

    Višnje sadrže vitamin A, C, kalijum, kalcijum, gvožđe, fosfor, tanin i druge brojne elemente koji imaju potencijal da smanje upale i njihov dalji razvoj. Sadrže aktivni sastojak cijanidin koji je i do deset puta jači od aspirina u borbi protiv upala, i to bez rizika od neželjenih efekata.

    Američka studija je pokazala da jedna porcija višanja za doručak smanjuje nivo azot oksida, biološku supstancu koja, ukoliko je povišena, šteti zglobovima.

    Pored bolova u zglobovima, višnje utiču i na opuštanje mišića nakon napornih aktivnosti. Tokom jednog istraživanja, 54 sportista je dobilo dve boce od po 355 ml soka od višanja koji su pili pre i nakon trčanja. Većina njih osetila je značajno smanjenje bola u odnosu na onaj koji prirodno osećaju nakon treninga.

     1671
  • Kako je sendvič dobio ime?

    Kako je sendvič dobio ime?

    Kako svi živimo brzim životom u kojem je vreme postalo luksuz, tako je i čuveni sendvič postao najčešći obrok koji možemo gricnuti u hodu, dok trčimo da obavimo hitne stvari, jurimo na posao, faks...ili kad nas prosto mrzi da kuvamo pa se zavalimo u fotelju ispred TV- a ili laptopa sa sve ogromnim komadom gotovog sendviča u rukama. No, da li znate kako je sendvič nastao i po kome je dobio ime?

    Sendvič se prvi put spominje u prvom veku nove ere, kada je drevni jevrejski rabin počeo da stavlja komadiće jagnjećeg mesa između dva parčeta beskvasnog hleba. Tokom 17. veka, u holandskim tavernama bi se gostima služilo goveđe meso upareno sa hlebom na koji je namazan domaći puter.

    Polako ali sigurno, sendvič se pojavljuje ne samo u holandskim tavernama, već i među britanskom aristokratijom. Tako je sendvič zapravo u 18. veku dobio ime po engleskom plemiću Džonu Montažu, poznatijem kao grof od Sendviča (4th Earl of Sandwich).

    Priča ide ovako: Grof, koji je obožavao da jede meso, bio je i strastveni kartaroš, pa je tražio način kako da jede meso dok igra karte, bez da mu se prsti umaste i uprljaju. Tako je došao na ideju da mu se meso servira između dva parčeta hleba. Ubrzo su ljudi takođe počeli da naručuju "isto ono što i grof Sendvič", pa je to ime ostalo do dan danas.

    Tokom 19. veka, sendvič je postao popularan širom Evrope, pogotovo u Engleskoj, najviše zbog industrijske revolucije. Ljudima je bio potreban obrok koji se brzo može spremiti i poneti na radno mesto, a koji će celog dana držati sitim. Pripadnici svake klase su obožavali sendvič, a on se danas može spremiti na više hiljada načina, sa raznim varijacijama ukusa i veličine.

     1696
  • Ribizla

    Ribizla

    Ribizla (lat.Ribes) je rod bobičastog voća koji pripada porodici Grossulariaceae. Pretpostavlja se da vodi poreklo iz zemalja Sredmozemlja, a današnji oblik je dobila ukrštanjem nekoliko divljih vrsta. Ribizla je svoj latinski naziv dobila zbog svog kiselkastog ukusa, dok su u narodu ustaljeni i nazivi boričak i ivanovo voće. Iako postoji oko 130 vrsti ovog bobičastog voća, najrasprostranjenija je ona podela na crnu, crvenu i belu ribizlu. Njen plod u obliku grozda, veličine graška, prepun je vitaminom C tako da sto grama ovog osvežavajužeg voća sadrži polovinu dnevne doze potrebne čoveku. Za razliku od drugog voća, ribizla ne gubi vitamine prilikom kuvanja, tako da od nje možete slobodno praviti razne džemove i sokove, bez bojazni da ćete izgubiti pun potencijal zdravih sastojaka koje pruža. Osim za džemove i sokove, ribizla se koristi i za pravljenje želea, sirupa, sladoleda i kolača, a možete ih jednostavno posuti šećerom i tako dobiti osvežavajuću letnju poslasticu. Od nje se može praviti čak i vino. Ribizla je takođe poznata i po svom lekovitom svojstvu. Naime, zbog pregršti vitamina K, zdrava je za kosti, a zbog vitamina A štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija u organizmu. Listovi crne ribizle su posebno zdravi jer sprečavaju bolove u stomaku, a ako 50g ovih listova pospete sa litrom vrele vode, ostavite da deluje 10 minuta i pijete svakog dana, zagarantovano ćete ubrzati metabolizam i skinuti koju kilu.

     3812
  • Pekarsko tuce

    Pekarsko tuce

    Mnoga društva su tokom istorije imala veoma stroge zakone u vezi sa pekarima. Na primer, u drevnom Egiptu je zakon bio da se pekaru koji vara svoje kupce odseče uvo i zakuca na vrata radnje. U Vavilonu, ako bi pekar prodao nekome lakšu veknu, odsekla bi mu se ruka. Slične oštre mere bile su na snazi i u drugim delovima sveta, posebno u Evropi.

    Pošto se moglo desiti da pekar slučajno prevari kupca, u XIII veku u Engleskoj, pekari su se dosetili da umesto 12 vekni hleba daju 13. Pekari su se na ovaj način osigurali, kako ne bi prekršili zakon i bili podvrgnuti oštrim kaznama.

     2041
Ukusni, kremasti, fini desert.
Priprema se lako, a spada u lekovita pića.
Fine, slane palačinke, koje se mogu poslužiti i kao predjelo i kao glavno jelo.
Ukoliko volite slađe, kada se prohladi dodatno pospite šećerom u prahu, kristal šećerom ili vanilin šećerom.
Ukusniji od kupovnog.
Strana 12 od 1723