• Nedeljni horoskop: 17. februar - 23. februar 2014.

    Nedeljni horoskop: 17. februar - 23. februar 2014.

    Predstavljamo Vam nedeljni horoskop za period od 17. februara do 23. februara 2014. godine!

     4561
  • Neobičan spoj – kobasica punjena džemom

    Neobičan spoj – kobasica punjena džemom

    Koji je najnoviji bizarni hibrid u svetu hrane? Kobasica punjena džemom!

    Lijam Benet iz Velsa stvorio je novi proizvod, kobasicu sa džemom i kaže da je radio na njemu godinu dana. Upario je svinjsku kobasicu sa džemom od jagode i goveđu sa džemom od maline. Prema njegovim rečima, ukus je odličan.

    Lijam je pokrenuo Kikstart kampanju kako bi prikupio novac za masovniju proizvodnju ovog proizvoda.

    Da li biste vi probali ovaj specijalitet?

     402
  • Jagoda

    Jagoda

    Jagoda (Fragaria × ananassa) je opšte poznata hibridna vrsta. Kultiviše se širom sveta zbog svog voća. Ima karakterističnu aromu, jarko crvenu boju, sočnu teksturu i vrlo je slatka. Konzumiraju se u masovnim količinama širom sveta, sirove ili u formi džema, soka, sladoleda, milkšejkova i kao aditiv čokoladi. Veštački zaslađivači i ukusi na bazi jagode se takođe koriste u širokom spektru produkata kao što su šminke, slatkiši, sapuni, parfemi i mnogi drugi. Prve baštenske jagode su kultivisane u Francuskoj tokom 1750ih ukrštanjem Fragaria virginiana sa istoka Severne Amerike i Fragaria chiloensis, koja je donešena iz Čilea od strane Amedija Frans Frezijera 1714. Kultivacija pitomih odnosno baštenskih jagoda je zamenila u komercijalnoj produkciji šumske jagode, koje su prve pritimoljene tokom početka 17-og veka. Ovo voće je od tada zauzelo mesto omiljenih poslastica širom sveta. Jagode i šlag su poznati dezert na Vimbldonu. U Švedskoj se tradicionalno suše tokom letnje dugodnevnice. Koristi se vrlo često u kolačima, tortama i naravno, pitama. U Grčkoj, jagode se obično poprskaju šećerom pa umaču u Metaksu, poznati grčki brendi, pa se potom serviraju kao dezert, dok su u Italiji uobičajni dodatak za gelato, famozni italijanski sladoled. Određeni procenat ljudi pati od anafilatičke reakcije na jagode, odnosno alergije koja se manifestuje osipom ili upalama na koži i u težim slučajevima može uzrokovati disajne probleme. Par studija su direktno sprovedene nad zdravstvenim efektima jagoda na zdravlje. Ograničena istraživanja ukazuju da unos jagoda može biti povezan sa smanjenjem rizika kardiovaskularnih bolesti, kao i da fitonutrienti u voću mogu imati protivupalna i antikancerogena svojstva. Još par istraživanja ukazuju da smanjuju nivo holesterola u krvi, kao i da umanjuju skokove u krvnom šećeru i masnoćama nakon unosa hrane bogate šećerom i holesterolom. Jagode imaju nizak broj kalorija i masnoća, ali su bogate antocijaninima i elagijskom kiselinom. Imaju izraženo antioksidantno svojstvo. Bogate su vitaminom C, celim kompleksom B vitamina, vitaminom A i E, beta-karotinom i luteinom od kojih svi smanjuju štetna dejstva slobodnih radikala, koji igraju bitnu ulogu u starenju i velikom broju bolesti. Takođe sadrže jod, flor, kalijum i mangan, od kojih svaki ima ulogu u krvnoj slici, formiranju i zarastanju kostiju i zuba. Danas je ovo voće u kulturi često povezano sa senzualnošću, željom i seksipilom.

     455
  • Zagrevanje hrane u mikrotalasnoj: da ili ne?

    Zagrevanje hrane u mikrotalasnoj: da ili ne?

    Zagrevanje hrane u mikrotalasnoj pećnici ne utiče na kalorijski sadržaj hrane. Vitamini u hrani su osetljivi mikroelementi koji su telu neophodni kako bi ga održavali zdravim. Kuvanjem hrane smanjuje se sadržaj vitamina, a to se posebno odnosi na povrće. Mikrotalasna peć doprinosi uništavanju hranljivih materija, ali ne i smanjenju sadržaja vitamina.

     465
  • Pohvala sardini

    Pohvala sardini

    Postoji koncenzus među nutricionistima da bismo svi trebali da jedemo manje mesa i više ribe. Za većinu ljudi to znači više tune, lososa ili sl. Međutim, sa tom ribom postoji problem - obe su velike vrste, treba im nekoliko godina za uzgoj, godina tokom kojih se u velikom broju desi da upiju više žive nego što je zdravo, zato postoje nedeljni limiti konzumiranja ove ribe (posebno za decu i trudnice).

    I za ovo postoji rešenje - sardine. Ovi potcenjeni rođaci haringe su nešto što često preskačemo u supermarketu, na sopstvenu štetu.

    Ono što treba da znate o sardinama - mogu se jesti sa sve kostima, obično se jedu iz konzerve (ali mogu se naći i grilovane, posebno u području Mediterana). Zahvaljujući tome što su male i što im se ishrana sastoji od planktona, sardine ne sakupljaju teške metale u sebi.
    Što se hranljivih materija tiče, sardine su hit. Bogate su omega-3 masnim kiselinama, vitaminom D, vitaminom B12, proteinima (jedna konzerva sardina zadovoljava gotovo polovinu dnevnog preporučenog unosa), njihove mekane kosti pune su kalcijuma.

    Negativno je to što konzervisane sardine sadrže dosta soli i holesterola.

    Imajte ovo na umu sledeći put kad budete krenuli u kupovinu.

     785
Jako ukusne...
Ukusne korpice.
Desert na brzinu.
Veoma osvežavajuće za vrele letnje dane.
Da obojimo malo ovaj tmurni i kišoviti dan! Hrskava i mekana pita u isto vreme, da uživaju sva čula iako mi vreme nije naklonjeno za fotografisanje!
Divna voćna poslastica!
Strana 1 od 1009