• Zanimljiva priča za sve ljubitelje pereca

    Zanimljiva priča za sve ljubitelje pereca

    Iako je pravo poreklo pereca i dalje misterija, legenda kaže kako je prva verzija ovog peciva nastala još 610. godine u Italiji. Naime, tada su italijanski monasi svojim studentima kao obrok davali pečeno testo u obliku ruku prekrštenih preko ramena, što je tada bila tradicionalna poza tokom molitve. Uostalom, neki tvrde kako su se perece prvenstveno zvale "bracellae" što na latinskom znači "mala ramena".

    Takođe, ako malo bolje pogledate, svaka pereca ima tačno tri rupe, koje predstavljaju sveto trojstvo (oca, sina i svetog duha). Još jedna zanimljivost ide u prilog ovoj priči: kako su perece tada bile pravljene samo od vode, brašna i soli, one su bile savršno jelo za vreme posta, koji je tada u sedmom veku bio takoreći obavezan.

    Tokom srednjeg veka, perece su bile i simbol dobre sreće, dugog života, prosperiteta i ljubavi (na primer, u Švajcarskoj ni jedno venčanje nije moglo da prođe bez pereca, a u Nemačkoj su deca za novogodišnju noć nosila ovo pecivo oko vrata kako bi im donelo sreću tokom predstojeće godine).

    A danas? Pa, ne možemo baš reći da se i u današnjem modernom dobu perecama pripisuju neka magična svojstva i simboli. Ali čik probajte da nađete neku pekaru koja ih ne proizvodi :) Ako je verovati legendi, dobre, stare perece pune naše zahtevne stomake već 14 vekova, a čini nam se da će to raditi još dugo, dugo....

     1862
  • Kako vrućina utiče na ishranu?

    Kako vrućina utiče na ishranu?

    Vrelo vreme tera telo da više radi i sagoreva više kalorija, srce kuca brže, kako bi distribuiralo više krvi, jetra i bubrezi rade prekovremeno, a gubimo vodu znojenjem mnogo brže nego u toku zimskih meseci.
    Svi ovi faktori utiču na zdravlje i leti nisu retke nesvestice, mučnina ili srčani problemi kao posledica ekstremnih uslova kojima je telo izloženo. Ovo se češće dešava starijim ljudima, ali ni mladi nisu pošteđeni. Najrizičnija kategorija su naravno deca, jer ona nemaju dobro razvijen termoregulacioni sistem, tako da im je i mnogo kraće izlaganje visokim temperaturama problem.

    Kada je telo izloženo ovakvim uslovima, ono postavlja prioritete među svojim funkcijama. Rashlađivanje i zaštita vitalnih organa preuzimaju primat, dok je varenje sekundarno, što treba imati na umu kada birate šta ćete jesti tokom vrelih leta.

    Namirnice bogate vodom (lubenica, dinja, borovnica, krastavac i sl.) su takođe odličan izbor leti, jer se obično lako vare, ne sadrže puno kalorija, tako da olakšavaju funkcionisanje čitavog organizma, koji ne mora da troši mnogo energije kako bi preradio hranljive materije koje ste uneli.
    Voda postaje posebno važna, ali treba imati na umu da nikako nije dobro piti više od litar i po na sat vremena, jer voda "spira" elektrolite koji su nezamenljivi u funkcionisanju organizma, tako da je dobra ideja konzumirati i sportske napitke sa dodatkom elektrolita.

    Čak iako se aktivno bavite sportom, nemojte podceniti opasnosti kojima se izlažete leti. Pravilna ishrana, hidratacija i obazrivost ključni su pojmovi u preživljavanju letnjih meseci.

     1398
  • Signali tela koje ignorišemo: prevelik unos kofeina

    Signali tela koje ignorišemo: prevelik unos kofeina

    Prvi signal: umor

    Zašto: Kofein deluje stimulišuće na centralni nervni sistem. Kratkoročni rezultat može biti povećan fokus i bolja koordinacija. Razmislite o kvalitetu izvora. Da li piti zeleni čaj, kafu ili energetski napitak sa aditivima? Kofen nam je ponekad potreban kao dodatan izvor neophodne energije, ali se ona crpi iz naših rezervi kojih je sve manje, zbog čega niste u mogućnosti da je ujednačeno obnavljate.

    Ostali signali: insomnija, učestalo mokrenje, neujednačeni otkucaji srca...

     515
  • Ne možete da zaspite? Pokušajte sa nekom od sledećih namirnica!

    Ne možete da zaspite? Pokušajte sa nekom od sledećih namirnica!

    Banane - bogate su kalijumom i magnezijumom koji opuštaju mišića i nerve, utiču na cirkulaciju i probavu.

    Kelj - sadrži velike količine kalijuma i kalcijuma. Ubacite ga u salatu kao deo večernjeg obroka.

    Slatki krompir - opušta mišiće i nerve, a pored kalijuma dobar je izvor ugljenih hidrata.

    Bademi - sadrže magnezijum i doprinose "čvrstom snu". Bogati su proteinima, održavaju nivo šećera u krvi i odlična su užina pred spavanje.

    Mleko - zbog kalcijuma koji ima direktnu ulogu u proizvodnji melatonina.

     1065
  • Energetske i hranljive vrednosti: mak

    Energetske i hranljive vrednosti: mak

    Najstariji zapis o upotrebi maka potiče iz Mesopotamije. Poznat je i kao "biljka veselja". Interesantno je da su atletičari u antičkoj Grčkoj pre takmičenja pili napitak čiji je sastav uključivao vino, mak i med. I danas se koristi za opuštanje mišića i protiv bolova. Od davnina je korišćen za bolove u stomaku kao i za probleme sa organima za disanje. Nedovoljno je poznata činjenica da je mak bogat mnoštvom minerala. Dugo je smatran simbolom sna i smrti zbog opijuma koji se iz njega ekstrahuje.

    Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

    Energetska vrednost: 525 kcal

    Ugljeni hidrati: 28, 13 g

    Proteini: 18 g

    Masti: 42 g

    Holesterol:0 mg

    Dijetalna vlakna: 20 g

    Niacin: 0,89 mg

    Vitamin A:

    Vitamin C: 1 mg

    Vitamin E: 1,7 mg

    Natrijum: 26 mg

    Kalijum: 719 mg

    Kalcijum: 1438 mg

    Gvožđe: 9,76 mg

    Magnezijum: 347 mg

    Cink: 7,9 mg

     1446
Brzo, lako, jednostavno!
Brzo se spremaju, ne dodaje im se hleb i ne prže se na ulju ili masti, uz bilo kakav prilog su odlične. A odlične su i same!
Jedna od najboljih salata.
Lepota u dunst teglama.
Na ovaj način ćete imati jagode u sred zime.
Savršen spoj, i miris i ukus i izgled!
Strana 14 od 1356