• Omiljeni restoran Ernesta Hemingveja je ujedno i najstariji na svetu

    Omiljeni restoran Ernesta Hemingveja je ujedno i najstariji na svetu

    Najstariji restoran na svetu i omiljeno mesto poznatog pisca Ernesta Hemingveja je restoran Sobrino de Botin koji se nalazi u srcu Madrida.

    Njega su još davne 1725. godine otvorili francuski kuvar Žan Botin i njegova supruga i početku je takođe služio i kao gostionica i prenoćište. Zanimljivo je to što je restoran u početku nosio naziv Casa Botin, da bi nakon smrti vlasnice, gospođe Botin, njen nećak preuzeo posao i preimenovao ga u Sobrino de Botin ("nećak Botina").

    Danas je Botin priznat kao jedan od najboljih restorana koji služe tradicionalne kastiljske specijalitete od kojih su najpoznatije pečene svinjske grudi i pečena jagnjetina. Oni se spremaju u izvornoj, 300 godina staroj peći na drva, i uglavnom služe uz specijalan sos od crnog i belog luka, čili papričica, suvog belog vina, pire sosa i lovorovog lista. Ne zvuči loše, nije Hemingvej bio od juče.

     935
  • Karfiol kao lek

    Karfiol kao lek

    Karfiol je povrće koje pripada porodici kupusa.

    Karfiol sadrži sumporna jednjenja koja su glavni uzročnik njegovog oštrog mirisa i ukusa.

    Sadrži velike količine kalijuma koji reguliše otkucaje srca i održava telo hidriranim.

    Jedna šolja seckanog karfiola sadrži samo 27 kalorija, u poređenju sa jednom bananom koja sadrži 105 kalorija.

    Karfiol ima iznenađujuću količinu vitamina C koji je važan za zdravlje kože i mozga.

    Kuvanjem karfiol gubi na oštrini ukusa, ali gubi veliki broj hranljivih materija. Da bi sačuvao svoju prirodnu boju dodajte jednu kašiku mleka ili limunovog soka u ključalu vodu.

    Ne preporučuje se osobama koje imaju poremećaja u varenju, bolesti želuca i creva zbog velikog sadržaja celuloze.

    Istraživanje sprovedeno na Onkološkom institutu univerziteta u Pitsburgu, pokazalo je da fenetil, koji se oslobađa sečenjem ili žvakanjem karfiola, usporava formiranje krvnih sudova koji hrane određene vrste raka i tako sprečava širenje tumora.

    Sadrži i nešto karotina i hlorofila, ima izvesno dejstvo i na sprečavanje pojave raka pluća, kojem su naročito izloženi pušači.

     1857
  • Zašto se gojimo?

    Zašto se gojimo?

    Jedno nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo da se u poslednjih nekoliko godina više nego ikada troši na programe mršavljenja, razne preparate i napitke, članarine u fitnes centrima i slično, a sve s namerom da se dosegne idealna težina. Pa otkuda onda i podatak da se prosečna težina iz godine u godinu povećava? Lekari i nutricionisti glavnim „krivcima" za naše nove slojeve sala smatraju više sati rada, manje vežbe, ulazak u mirnije vode stalne veze i veće porcije hrane. Cosmo je pokušao da (raz)otkrije uzroke gojenja i načine na koje možemo sebi da pomognemo. I to uspešno!
    Pretrpavate tanjir

    U poslednjih 20 godina porcije hrane postaju sve veće, kao i tanjiri. Uporedimo li staro posuđe sa onim koje danas koristimo, uvidećemo da je razlika u veličini neverovatna. Kada sipate hranu imajte u vidu koliko energije trošite. Ako radite neki fizički zahtevan posao, sigurno će vam trebati više hrane nego nekome ko ceo dan provodi sedeći za stolom.

    Šta činiti: Naučite kolika bi trebalo da bude zdrava porcija. Meso i piletina bi trebalo da budu veličine špila karata, gomilica žitarica za doručak neznatno veća od sijalice, a povrće, testeninu i pirinač sipajte u količini koja bi odgovarala veličini stisnute pesnice. Nutricionisti savetuju da i pre i posle podne gricnete nešto sitno kao užinu (najbolje voće), kako dok dođe vreme za obrok ne biste bili mrtvi-gladni. Večeru servirajte u manjem tanjiru ili činijici koju koristite za spremanje muslija, umesto u tanjiru za glavno jelo ili dubokom tanjiru za testeninu.
    Osećate se umorno i pod stresom

    Kada telo oseća da je pod pritiskom, prebacuje se na primitivni bori-se-ili-beži mehanizam funkcionisanja, koji može da dovede do gomilanja kilograma. „Vi pod stresom u stvari postajete mašina za proizvodnju sala, jer za njegovu proizvodnju su potrebne određene hemijske supstance koje organizam pod uticajem stresa obilno luči", objašnjavaju stručnjaci. A ako ste preumorne da biste spremile sebi pristojan obrok, veća je i verovatnoća da ćete jesti neku brzu hranu.

    Šta činiti: Potrudite se da svake noći spavate po 8 sati. Navijte budilnik da zvoni 10 minuta ranije da biste stigli da napravite zdrav obrok; na radnom stolu držite malu činiju sa voćem i svakodnevno odvojte nešto vremena za odmor - makar to bilo i samo 15 minuta. Za vreme pauze za ručak izađite u šetnju, idite na jogu ili fitnes - jer vežbanje je odličan način da se oslobodite napetosti!
    Jedete kao muško

    To što jedete isto koliko i vaš dečko/otac/brat mogao bi da bude glavni uzrok vaše gojaznosti. „Žene troše manje energije, odnosno ne sagorevaju metabolizmom i kroz aktivnosti toliko kalorija kao muškarci", kažu nutricionisti. Dodajte tome i testosteron i jasno je da ne možemo da jedemo isto. „Muškarci su pošto imaju više testosterona mišićaviji", objašnjavaju stručnjaci. „A mišići sagorevaju više kalorija nego salo, zato će muškarci na iste aktivnosti potrošiti više kalorija nego žene."

    Šta činiti: Ako vaš dečko kuva, same sebi sipajte kako biste kontrolisale količinu hrane. Muškarci imaju tendenciju da trpaju hranu u sebe kao lopatom, zato vi posle svakog zalogaja spustite viljušku i nož na sto i uživajte u ukusu hrane. Stomaku je potrebno 20 minuta da pošalje signal mozgu da je pun - zato jedite polako. A pri vežbanju se usredsredite vežbe opterećenja koje su usmerene na jačanje mišića i pomažu vam da sagorite masti.
    U ishrani vam nedostaje vlakana

    Iako problemi sa stomakom (sindrom iritabilnog kolona i/ili zatvor) neće zaista dovesti do povećanja težine, definitivno izazivaju gadno nadimanje, zahvaljujući kome se osećate i izgledate deblje nego što jeste. Glavni uzroci zatvora su nedovoljan unos tečnosti i dijetnih vlakana, kao i nedovoljno vežbe.

    Šta činiti: „Održavajte uredan rad creva tako što ćete se potruditi da svakog dana unesete 30 grama vlakana", savetuju nutricionisti. Na pakovanju hrane proverite koliki je sadržaj dijetnih vlakana. Dobra vest je da većina namirnica sa visokim sadržajem vlakana ima malu količinu masti. Jabuka srednje veličine ima oko 4,5 g vlakana, kriška integralnog hleba 2 g, a 100 g prirodnih (neprepečenih) muslija ili ovsenih pahuljica sadrži oko 3 g. „Ako vam ne ide od ruke da unesete dovoljno vlakana, dodajte razne vrste pasulja (najlakše je onih iz konzerve) u različite salate, sosove za špagete i jela koja možete kombimovati sa ovim povrćem."
    Volite da popijete pićence... ili tri

    Većina ljudi zaboravlja da alkohol ima dvostruko štetno dejstvo na liniju. Prvi štetan efekat je to što sadrži puno kalorija - čaša vina je ekvivalentna čokoladici. Druga loša stvar proizilazi iz toga što dok god imate alkohola u organizmu jetra ne uspeva da se bavi razgradnjom bilo čega drugog. To znači da će vam sav taj šećer iz alkohola otići pravo u kukove. Što baš i ne pomaže da izgledate seksi u farmerkama, zar ne?

    Šta činiti: Alkohol smatrajte poslasticom, savetuju nutricionisti. Povedite računa da naručite piće koje bi vam zaista prijalo, a ne tek bilo koje. I izbegavajte žestoka pića ili bilo šta što ćete verovatno brzo „slistiti".
    Preskačete doručak

    Ovo ste već puno puta čuli, ali da ponovimo: istina je preskakanje obroka zaista usporava metabolizam i često, kada konačno dočekate obrok, dovodi do prejedanja. A od svih obroka najvažnije je ne preskakati doručak. „Kada ne doručkujete organizam počinje da funkcioniše kao kada je izložen gladovanju", upozoravaju nutricionisti. „A to znači da taloži zalihe masti koje bi kasnije mogao da iskoristi."

    Šta činiti: Da biste pokrenuli metabolizam neka doručak bude najobilniji obrok tokom dana. A da bi i tokom ostatka dana radio „punom parom", održavajte ga u pogonu užinama sa niskim sadržajem masti sredinom prepodneva i popodneva. To ne znači da ceo dan treba da jedete, već samo da povedete računa da telo stalno razgrađuje masti i oseća se sito i zadovoljno. Na primer, izaberite omlet sa povrćem ili voće i jogurt.

    Izvor: Cosmopolitan.rs

     8966
  • Jim Coleman

    Jim Coleman

    Džim Kolman je izuzetno uspešan kuvar i vrste biznismena koji mudro barata svojim kulinarskim veštinama. Već 1993. godine proglašen je kraljem svih medija: štampe, radija i televizije. Ukoliko nije u kuhinji, Kolman je pred mikrofonom. Vodio je brojne emisije, a u nekima od njih je uživo u programu razgovarao sa svetski poznatim kuvarima. Objavio je dva kuvara koji su bili neka vrsta pratnje televizijskim emisijama koje je tada vodio. Diplomirao je na Kulinarskom institutu u Americi. Rođen je i odrastao je u Dalasu (Teksas), ali ga je karijera vodila širom sveta - od plaža Kalifornije do Kine. Trenutno živi i radi u Njujorku.

     3749
  • Masline, maslinovo ulje i zdravlje

    Masline, maslinovo ulje i zdravlje

    I masline i maslinovo ulje smatraju se zdravim namirnicama prvenstveno zbog toga što sadrže nezasićene masne kiseline. Kulture čija ishrana podrazumeva dosta ovih kiselina imaju manji broj stanovnika koji boluju od kardiovaskularnih oboljenja, raka i gojaznosti, jer telo ove vrste masti drugačije razlaže i čuva.

    Zelene masline, koje su ubrane pre nego što sazru, imaju više polifenola, dok crne masline koje zriju na drvetu, pa se onda beru imaju veći procenat ulja. I jedne i druge su odličan izvor gvožđa, bakra i vitamina E.
    Masline se ne mogu jesti direktno sa drveta, jer su tvrde i gorke, već se konzerviraju u teglama, čime se uklanjaju gorke komponente, plod omekšava i obogaćuje im ukus.

    Postoji jedna velika razlika između maslina i maslinovog ulja - ulje je doslovce 100% masna kiselina, dok je taj procenat u maslinama 20%. Rezultat toga je da jedna kašika ulja ima 120 kalorija, a 10 maslina svega 40 kalorija.

    Ima još drugih razlika - masline sadrže dosta soli, jer se obično čuvaju tako što se kisele, dok ulje uopšte ne sadrži so; proces kiseljenja uklanja mnogo polifenola iz maslina, dok su oni sačuvani u ulju; u maslinama se nalaze vlakna, kojih nema u ulju.

    Kao što vidite i masline i ulje imaju nedostatke i prednosti, a dobro ćete učiniti ako u svoju ishranu uvedete i jedno i drugo.

     2850
Mogu se služiti kao predjelo.
Odlična čorba za posne dane.
Jedna od omiljenih poslastica.
Jednostavno, ukusno, slatko, kremasto, sočno.
Odličan i zdrav namaz za doručak ili večeru, ili užinu.
Strana 14 od 1723