• Artičoka

    Artičoka

    Artičoka ili gardun (lat.Cynara Scolymus) je na našem području nepravedno zapostavljeno povrće poreklom iz Sredozemlja koje se, osim kao hrana, zbog svog specifičnog izgleda i listova ljubičaste ili zelene boje, može se koristiti i kao ukras.

    Iako se gaji širom sveta, može se reći da je Artičoka najpopularnija u Grčkoj, na Pirinejskom poluostrvu, u Francuskoj i Izraelu, dok su najveći svetski proizvođači i izvoznici ove biljke Italija i Egipat.

    No, osim kao ukras i hrana, artičoka se od davnina koristi i kao lek. Po tradicionalnom verovanju podstiče apetit, leči šećernu bolest i upale unutrašnjih organa, dok je moderna medicina dokazala da lekoviti sastojci ove biljke (ponajviše fitonutrijenti) potpomažu probavu, snižavaju loš holesterol, štite srce i smiruju nadraženo crevo.

    Nije loše napomenuti ni to da su artičoke dobar izvor antioksidanasa, deluju kao blag diuretik i bogate su vitaminom C i K, te da sadrže čak 5,4g dijetalnih vlakana na 100 grama. Posebno se preporučuje dijabetičarima.

    Naravno, najbolje je konzumirati sveže i termički neobrađeno povrće, ali artičoke je ipak bolje prvo prokuvati u slanoj vodi ili sa malo limunovog soka kako bi se izgubio gorak ukus koji daje taninska kiselina. Pošto potiču iz mediteranskih krajeva, najbolje je pri pripremi jela kombinovati ih sa maslinovim uljem, maslinama, komoračem, ribom, ili ih možete marinirati zajedno sa pečurkama. Artičoke se odlično slažu i sa začinima kao što su bosiljak, origano ili peršun, možete ih dodati u bilo koje italijansko jelo (na primer lazanje).

    Zanimljivo je da je po nekim verovanjima artičoka afrodizijak i da pospešuje libido, pa je pre par vekova bila zabranjena ženama.

     892
  • Vijetnamska ishrana

    Vijetnamska ishrana

    Vijetnamska ishrana u velikoj meri oslanja se na pirinač, sveže voće i povrće, začinsko bilje i plodove mora. Iako pod uticajem kineske kuhinje, ipak obuhvata više sirovog povrća i lekovitog bilja. Kao bivša kolonija Francuske, oslanja se i na neke tradicionalne evropske namirnice.

    Ako postoji nacionalno jelo Vijetnama, to je definitivno goveđa supa sa pilećim kostima, lukom i đumbirom. Komponente variraju u zavisnosti od dostupnih sastojaka ali uvek sadrži pirinač. Obično se služi uz bosiljak.

    Vijetnamska ishrana podrazumeva dugo pirinčano zrno i rezance kao istaknute sastojke. Povrće koje je obavezno u kuhinji je: spanać, brokoli, sveži krastavci, klice pasulja, pečurke... Od voća: ananas, banane, kokos, mango, liči. Nana i bosiljak su obavezni dodaci mnogim jelima.

    Najčešće se služi dinstana riba u slatko kiselom sosu. Samim tim, vijetnamska kuhinja ističe harmoniju slatkog, kiselog, gorkog i slanog. Skoro svako jelo sadrži beli luk, a vrlo često i ljutu papriku.

     923
  • Hrana za bolje raspoloženje

    Hrana za bolje raspoloženje

    Jedite voće, povrće, ribu...

    U nedavnoj studiji koja je brojala 3.500 testiranih muškaraca i žena: onih koji su prijavili da su tokom godine jeli dosta integralnih namirnica nisu imali problema sa povremenim padom raspoloženja ili čestom depresijom. Međutim oni ispitanici čija je ishrana obilovala masnim prerađevinama, prženim namirnicama, punomasnim mlečnim proizvodima kao i proizvodima bogatim šećerom, požalili su se na česte promene raspoloženja. Rezultat studije je zaključak da antioksidansi u voću i povrću, kao i omega 3 masne kiseline u ribi imaju veze sa manjim rizikom od depresije.

    Pojedite po tablu crne čokolade svakog dana. Nakon dve nedelje smanjićete nivo kortizola. Neujednačen nivo glukoze u organizmu može nepovoljno uticati na fiziološke funkcije. Nizak nivo šećera takođe može izazvati oblik depresije srodan melanholiji koji je najprepoznatljiviji kod mladih žena. Stoga povećajte udeo proteina u svakom obroku, a regulišite dnevni unos šećera. Opšte je poznato mišljenje da ono što jedemo direktno utiče i na to kako se osećamo, zato izbegavajte prerađene namirnice kako biste smanjili rizik od depresije od koje pati sve veći broj ljudi.

     917
  • Rotkvice kao čistači krvi i bubrega

    Rotkvice kao čistači krvi i bubrega

    Rotkvice se koriste kao hrana i lek još od Rimskog carstva. One pripadaju istoj porodici kao kelj, brokoli i kupus.

    Dobrih strana rotkvice ima zaista mnogo - ekstremno nizak broj kalorija, nepostojanje masti, mnogo vlakana, folne kiseline, magnezijuma, kalijuma, bakra, kalcijuma, mangana i vitamina C i B.
    Ne možete pogrešiti sa ovim povrćem, kada se sitno isecka dobra je u salatama, a može se dodati i supama ili paprikašima.

    Ovo povrće se bori protiv raka, a visok procenat vlakana čini ga posebno delotvornim u borbi protiv raka debelog creva. Ako imate problema sa disanjem, rotkvice su prirodan lek za to. Vlakna, vitamini i minerali koji se nalaze u rotkvici pametan su izbor za kardiovaskularno zdravlje. Osim toga, pankreas, bubrezi i jetra se lakše čiste. Povrh svega toga, pomažu u gubljenju težine, jer dugo drže sitost, uprkos tome što sadrže veoma malo kalorija (svega 19 kalorija u porciji).

    Rotkvice jesu male, ali su sasvim sigurno moćne!

     1416
  • Da li je tost za doručak zdrav izbor?

    Da li je tost za doručak zdrav izbor?

    Tost obezbeđuje ugljene hidrate i neka vlakna, zavisno od vrste hleba koji se koristi. Sadrži malo proteina i masti. Dodavanjem jaja možete obezbediti nivo energije za čitav dan. Mlečni proizvodi takođe obezbeđuju proteine i povećavaju nutritivnu vrednost vašeg doručka. Ne bi trebalo zaboraviti da je tost hleb jedan od najefikasnijih načina da se izborite sa mučninom.

     1137
Treća sreća, ni predhodna dva hleba nisu ispala loše ali mislim da je ovaj treći najbolji. Evo kako da umesite TAIN, srpski hleb iz Prvog svetskog rata i jedete ga…
Kod mene je bundeva čarobni sastojak.
Dekorativne, ukusne u znaku jeseni.
Može biti glavno jelo, predjelo....
Bundeva je čarobni dodatak testu. 
Neko će reći nisu oblatne već oblande, za mene su oblatne, u mojoj porodici su se uvek tako zvale.
Strana 14 od 1293