-
Koja je idealna temperatura za skladištenje i serviranje vina?
Da li skladištenje i serviranje vina na određenoj temperaturi utiče na kvalitet, miris i ukus samog vina? Da li postoji idealna temperatura za svaku vrstu vina? Odgovor na oba pitanja je - da!
U principu, postoje četiri osnovna pravila koja bi trebalo da vam "dobro služe":
1. Penušava vina (npr. Prozeko) bi trebalo da se skladište u frižider sat vremena pre otvaranja i drže na temperaturi od 5-10 stepeni celzijusa. Time će zadržati svoju penušavost na idealnom nivou. Nakon otvaranja, čuvajte ostatak pića u kofi sa ledom, sve dok se ne popije cela flaša.
2. Belo vino (npr. Rizling) bi trebalo da se čuvaju na temperaturi od 7-14 stepeni. Što je vino svetlije, to hladnije može da bude. Hrastova bela vina mogu biti toplija, blizu 14 stepeni.
3. Svetlo crvena i rose vina (npr. Burgundac) je idealno čuvati i servirati na temperaturi od oko 14 do 17 stepeni, nikako manje od 12. Što je voćkastije vino, to toplije može biti.. Flašu ovakvog vina je najbolje čuvati u frižideru samo 30-ak minuta pre otvaranja, a ono se posle može ostaviti na sobnoj temperaturi, kako bi otpustilo svoje zanosne arome.
4. Crno vino (npr. Bordo, Merlot) - generalno vlada mišljenje kako ovo vino treba čuvati na sobnoj temperaturi, ali je ipak bolje ako se malo rashladi - 17 do 20-ak stepeni je idealna temperatura za tamna i jaka vina. Ako pak mislite da je vino previše hladno, servirajte ga u toplijim čašama.5949 -
Kratka istorija sendviča
Obrok sličan današnjem sendviču prvi put se u pisanoj istoriji pominje u prvom veku pre nove ere, u sagi „Hilel stariji“, gde je glavni protagonista obedovao tako što je stavio jagnjetinu sa začinima između dva parčeta hleba.
U Srednjem veku, u Francuskoj, ljudi su koristili komade bajatog hleba kao podmetače za meso i povrće.
U XVII veku, holandske krčme počele su da služe obrok koji se sastojao od govedine, putera i hleba.
Svoje moderno ime sendvič duguje jednom engleskom plemiću iz XVIII veka. Džon Montegju, četvrti grof od Sendviča, strasni kockar, voleo je da poručuje meso između dva parčeta hleba, jer je mogao istovremeno da jede i da nastavi da igra karte. Vremenom, ljudi su počeli da poručuju „isto kao Sendvič“, tako da je to ime ostalo, iako sam grof nije bio tvorac ovog popularnog jela.
Početkom XIX veka, 1827. godine, sendvič je našao svoje mesto u kuvarima, a do početka XX veka već je stekao popularnost u Sjedinjenim Američkim Državama.
Istovremeno, sendvič je zauzeo svoje mesto i u srcima i stomacima Evropljana, jer je ljudima bio potreban jeftin obrok koji je mogao lako da se transportuje, a koji je dovoljno kaloričan da posluži kao obrok dovoljan za veći deo dana.
Danas postoje sendviči svih veličina i kombinacija, od popularnih engleskih sendviča sa krastavcima, koji se konzumiraju uz čaj, pa sve do pljeskavica i drugih ukusnih varijacija jednog od najpopularnijih obroka na svetu.
2908 -
Kako da poboljšate ishranu?
Povećajte unos proteina – Povećanje unosa proteina od 15 do 30 odsto kalorija čini da ljudi dnevno unose oko 440 kalorija manje. Proteini pomažu u zadržavanju mišićne mase koja određuje brzinu vašeg metabolizma. Unos proteina umnogome utiče na sagorevanje kalorija što je naročito važno za sprečavanje gubitka mišićne mase koja se može javiti usled gubitka težine.
Vodite računa o dnevnom unosu vode – Voda utiče na održavanje telesne težine, pa čak i povećanje broja kalorija koje dnevno sagorite. Čaša vode pre obroka smanjuje apetit, a samim tim i unos kalorija tokom kasnijeg obroka. Zamenite druge napitke vodom, tako ćete drastično smanjiti unos šećera i kalorija.
Izbegavajte pečenje i duboko prženje hrane – Tokom ovih metoda pripreme formira se nekoliko potencijalno toksičnih jedinjenja kao što su policiklični aromatični ugljovodonici i heterociklični amini. Birajte zdravije metode poput kuvanja ili kuvanja na pari.
Povećajte unos zelenog povrća – Dokazano je da konzumiranje zelenog povrća pre obroka pozitivno utiče na nivo šećera u krvi. Zeleno povrće usporava brzinu kojom se ugljeni hidrati apsorbuju u krvotok što utiče na kontrolu šećera.
Umesto voćnih sokova, jedite voće – Voće je puno vlakana, vitamina i antioksidanata. Izbegavajte voćne sokove jer sadrže previše koncentrata i šećera. Zamenite svoj slatki napitak činijom voća, na taj način ćete smanjiti unos šećera ali i kalorija.
Pažljivo birajte biljna ulja – Zamenite nezdrava ulja maslinovim, uljem od avokada ili kokosovim uljem.
955 -
Zašto je zdrava voda u kojoj su kuvane leblebije?
Leblebije su omiljena hrana vegana jer sadrže mnogo proteina, vlakana i složenih ugljenih hidrata. Voda u kojoj su kuvane leblebije zadržava proteine i skrob što je čini odličnim stabilizatorom. Svako traži savršenu zamenu za jaja, pa je pored mešanja lana sa vodom – preostala voda nakon kuvanja leblebija još jedan odličan kandidat.
3338 -
Iscrpljeni ste? Evo kako da povratite energiju!
Jedno je sigurno – izbegavajte energetska pića, kao i gazirane i voćne sokove koji su puni šećera. Dok obezbeđuju brzu nadoknadu energije, takođe oduzimaju dvostruko više uzrokujući nagli pad šećera u krvi. Nedavna studija tima istraživača iz Australije, otkrila je da energetska pića mogu uticati na emocionalno ponašanje i kognitivnu funkciju.
Čak iako ste malo žedni jedna čaša vode može da promeni nivo energije ali i da utiče na vaše emocionalno stanje – kažu istraživači sa Univerziteta u Konektikatu. Utvrđeno je da blaga dehidratacija izaziva glavobolje, zamor i probleme sa koncentracijom. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih bi trebalo da povedete računa o dnevnom unosu tečnosti. Kada se osećate iscrpljeno – popijte čašu vode. Upravo ta mala količina tečnosti može vas razbuditi i pojačati vašu koncentraciju.
Razlog učestaloj i izraženoj potrebi za snom može biti i nedovoljan unos vitamina i minerala koji igraju glavnu ulogu u proizvodnji energije. Od ključnog značaja su vitamin B i magnezijum. Povećajte unos zelenog lisnatog povrća, koštunjavog voća, ribe...
Obratite pažnju i na to kada i koliko puta dnevno jedete. Ravnomerno raspoređeni obroci i njihova raznovrsnost imaju veliki uticaj na vaše emocionalno i fizičko zdravlje, posebno na dnevni nivo energije.
1591
