• Čaj nije samo za piće - koristite ga i u kulinarstvu

    Čaj nije samo za piće - koristite ga i u kulinarstvu

    Ako čaj koristite isključivo kao topli napitak tokom zimskih dana, grešite. Vrhunski američki kuvar Helaina Hovitz otkriva za sajt Reader's Digest nekoliko zanimljivih načina kako da izvučete maksimum iz listića čaja:

    - Kada pravite pastu, rižoto, ili ovsenu kašu, koristite čaj umesto vode. Na primer, probajte da skuvate prinač u čaju od limuna, ili ovsenu kašu u bilo kojem voćnom čaju. Prijatno ćete se iznenaditi ukusom! Pri tom, u ovsenu kašu se često dodaje šećer ili neki drugi veštački zaslađivač, a u ovom slučaju za tim nema potrebe.

    - Skuvajte omiljeni čaj, ostavite ga da se rashladi i potom stavite u zamrzivač u obliku kocki. Ove ukusne ledene kocke potom možete staviti u bilo koji sok ili frape. Na primer - stavite ledene kocke čaja od mente u limunadu ili koka kolu. Idealno je za vrele letnje dane!

    - Dodajte prstohvat mlevenog čaja u čorbu zajedno sa drugim začinima. Pileća čorba sa dodatkom malo zelenog čaja je posebno ukusna i vekovima se već nalazi na meniju žitelja Istočne Azije.

    - Napravite neobičnu marinadu za grilovano meso ili ribu: izmešajte mleveni crni čaj, malo soli, djumbir, mleveni beli luk i čili, sve ovo dodajte u malo maslinovog ulja - i marinada je spremna!

     1445
  • Annabel Langbein

    Annabel Langbein

    Anabel Langbein je poznati kuvar i publicista sa Novog Zelanda. Ona takođe ima svoju TV emisiju "Annabel Langbein The Free Range of Cooking" koju možemo gledati ovih dana na 24 Kitchen kanalu.

    Poznata je po tome što često učestvuje u TV i radio emisijama i promoviše organsku hranu i korisiti sezonske namirnice.

    Ananbel nije školovani kuvar, već ima diplomu za Hortikulturu, ali je iskustvo stekla putujući i isprobavajući razne kuhinje. Takođe  završila  je i neke kuvarske kurseve u Nju Jorku. 1984. godine je počela da piše o hrani u raznim novinama, objavila je 18 kuvara koji su prevedeni na različite jezike. 1991. godine osnovala je Kulinarski Institut Novog Zelanda koji je zadužen za marketing i promociju proizvođača sa Novog Zelanda. 2010 je krenula sa snimanjem svoje TV emisije u njenoj predivnoj kući za odmor na jezeru Vanaka. Obzirom da je zagovornik organske i sezonske hrane, namirnice koje koristi prilikom snimanja emisije su iz njene bašte.

    Više o Anabel možete pročitati na njenom zvaničnom sajtu:http://www.annabel-langbein.com ili blogu: http://blog.annabel-langbein.com

    A evo i predivnog recepta za čokoladnu tortu:

    Sastojci:

    3 šolje brašna

    2 šolje šećera

    1 1/2 kašičica vanila ekstrakta

    3/4 šolje kakao praha

    2 kašičice sode bikarbone

    200 g putera, omekšalog

    1 šolja mleka ili jogurta (bez šećera)

    3 velika jaja

    1 šolja vrele instant kafe

    *Obzirom da u receptu ide "self-rising" brašno koje se teško pronalazi kod nas možete koristiti obično brašno za kolače i dodati 1 punu kašičicu praška za pecivo i na vrh kašičice soli.

    Orginal recept možete pronaći ovde, a način pripreme u video snimku niže!

     25350
  • Kafa, kafa, kafica

    Kafa, kafa, kafica


    Kafa ili arapski kahva, latinski coffea je napitak bez koga mnogi ne započinju dan. Obično se služi topla ali u toplim letnjim danima prija hladna uz dodatne kockice leda ili čak kugle sladoleda.
    Kratko nakon konzumacije ovog napitka dolazi do blage nervne stimulacije što pojačava budnost, uzrokuje osećaj toplote, nesanicu, ubrzani rad srca itd.
    U našim krajevima ranije je bio poznat samo jedan način pripreme kafe - takozvana turska kafa. Danas kako kod nas tako i u svetu postoje mnogi načini pripreme ovog napitka neki od najpoznatijih su: tuska kafa, filter kafa, espreso, instant kafa, irska kafa, kapućino, makijato...
    Biljka kafe je iz roda niskog drveća iz familije Rubiacceae (latinski). Postoje oko 40 vrsta ove biljke dok samo tri daju kafu, a to su Arabica, Liberica i Stenophylla.
    Najzastupljenija i najkvalitetnija na tržištu je Arabika sa nekih 80%. Raste u Brazilu, bere se jednom godišnje od maja do avgusta.  
    Arapi su dugo ljubomorno čuvali tajnu uzgajanja i pripremu kafe ali su Indusi ipak uspeli da prošvercuju i krenu da uzgajaju u Indiji. 1555 godine Sirijci su prvi put doveli kafu u Carigrad i u tom periodu je otvorena prva kafana. U 17 veku kafa je dospela u Mletačku republiku i proširila se celom Evropom.
    Evo još nekih zanimljivosti vezano za ovaj čudesni napitak:
    -Veruje se da je kafu prvi otkrio neki  Etiopljanin koji je primetio da su njegove koze veoma živahne kada jedu crvene bobice nekog žbuna. Kada ih je i sam probao osetio je isto.
    -U svetu se godišnje proizvede količina od 5.700.000 tona sirove kafe godišnje na površini od oko 1.070.000 ha
    - Najskuplja kafa na svetu je sorta Kopi Luwak koja je izuzetno retka i godišnje se proizvede oko 250 kg a prodaje se 100gr. za 75 američkih dolara.
    -Tokom prženja ploda kafe razvija se preko stotinu aroma.
    -Na planeti se popije više od 400 milijardi kafa godišnje.
    -Prva pržionica kafe na Balkanu proradila je u Hrvatskoj u Zagrebu 1892 (Frank kafa).
    -Bah je u čast kafi  komponovao kantatu koja se zvala "Kafa".
    -Onore de Balzak je često naglašavao da mu kafa daje inspiraciju i ispijao je i do 60 šoljica dnevno.
    -Mnogi lekovi protiv glavobolje koji se izdaju bez lekarskog recepta zasnovani su na kofeinu.
    -U mnogim arapskim domovima služenje kafe gostima se podrazumeva i odbijanje može biti protumačeno kao odbijanje gostoprimstva i nepoštovanje domaćina. Često vas neće ni pitati da li želite jednostavno će je staviti ispred vas.

     6279
  • Začini i aromatične biljke

    Začini i aromatične biljke

    Najčuvenije svetske kuhinje Francuske, Italije, Kine, Indonezije, Indije itd. odlikuju se po upotrebi mnogih začina u skoro svakom jelu. Aromatično začinsko ulje, bilo je traženo i cenjeno još u staro doba. Njime se trgovalo i sticalo ogromno bogatstvo. Začinske biljke ne samo da poboljšavaju ukus i miris jela, već produžavaju trajnost hrane i čuvaju je od kvarenja. Začinske biljke najčešće uspevaju u tropskim krajevima, ali mnoge uspevaju i kod nas gajene ili samonikle. Koriste se sveže ili osušene, a u jelo se dodaju pred kraj kuvanja da ne bi izgubile aromu.

    Sušene začine treba čuvati u dobro zatvorenim staklenim ili metalnim bočicama. Domaćice obično znaju koje jelo traži koji začin. Evo nekih osnovnih začina:

    • Karanfilići ili Klinčići: Koriste se celi ili u prahu. Imaju intenzivan miris, pa treba oprezno sa njima. Koriste se za sosove sa govedinom, kuvano vino, poslastice sa jabukama ili voćem.
    • Kardamom: Male zelene bobice sa puno semenki, aroma slična limunu, imaju jači ukus i slabiji miris.
    • Chilli: Vrlo pikantne zelene i crvene papričice jake arome i ljutine. Sušeni chilli je još pikantniji. Po ukusu je sličan Kajenskom biberu.
    • Cimet: Štapići cimeta se odstružu od kore stabla i osuše. Ima veoma jaku aromu. Koristi se u jelima od pirinča i mesa i u raznim voćnim poslasticama.
    • Šafran: Od tankih sušenih niti šafrana dobija se prah koji se u vrlo malim količinama dodaje za poboljšanje boje i ukusa jela.
    • Korijandar: Svetlosmeđe semenke sveže arome, koriste se cele ili mlevene. Upotrebljava se za pripremanje jela sa mesom.
    • Kurkuma: Prah žute boje, dodaje se jelima od povrća, riže i piletine za pojačavanje ukusa i boje.
    • Gorušica: ili senf, slačica je aromatični začin za sosove i konzerviranje povrća.
    • Kim: Semenke se mogu koristiti cele ili mlevene, veoma prijatnog ukusa i mirisa, za marinade, čorbice, sosove, peciva.
    • Lovor: Poboljšava ukus mesu, čorbama, ribi i umacima, sveži listovi su aromatičniji i antiseptični.
    • Metvica: Karakterističan miris i ukus mente, koristi se za poboljšavanje ukusa jela od janjetine i piletine. Dobar je i za slatka jela i pića.
    • Anis: Semenke pune etarskog ulja, ide uz piletinu, šunku, sosove, ribu, slatka pića.
    • Đumbir: Uspeva u Aziji, ima veoma prijatan miris sličan limunu, ljutkast. Koren se koristi kao začin za sosove, pečenja, kolače i pudinge.
    • Vanila: Plod je mahunast, koristi se za pojačavanje arome kolača i poslastica.
    • Biber: U zrnu i mleveni koristi se za sva jela kuvana i pečena, aromu razvija na toploti. Ljutina varira od vrste, zrenja i prženja.
    • Beli luk: Omiljeni začin za sva slana jela, prirodni antibiotik, za zaprške, piletinu, mlevena i druga mesa.
    • Vlašac: Sa blagim mirisom luka, odlično prija u omletima, na pečenim krompirima, salatama i kao ukras.
    • Mažuran: Sladak je i mirisav, sveže listovi se mogu dodati salati.
    • Origano: Mediteranski začin, obavezan u talijanskim jelima od testenine i picama.
    • Kapar: Miriše lagano na anis i dobro prija uz ribu.
    • Ruzmarin: Jak začin, koristi se za mariniranje mesa i pečenja.
    • Estragon: Ukus podseća na anis. Začin za salate, nadeva za testo.
    • Majčina dušica: Veoma jake arome i mirisa, koristi se za mesne nadeve, pečurke, mediteransko voće i povrće.
    • Bosiljak: Ima jaku aromu i dobro pristaje u jelima od paradajza i u mediteranskoj kuhinji.
    • Peršun: Za poboljšavanje ukusa kuvanim jelima, čorbama, ribi, salatama. Svež list za dekoraciju.
    • Kadulja ili Žalfija: Opora ali puna mirisa i arome, listovi se koriste za nadeve uz pečenu svinjetinu ili gusku, za pripremu kobasica i pašteta.
    • Kleka: Obavezno se stavlja u jela koja se pripremaju od divljači. Stavlja se u rakiju, po čemu je poznata rakija klekovača.
    • Muskatni oraščić: Utiče na bolje raspoloženje, dodaje se testu, mlevenom mesu i kuvanom vinu.
    • Mirođija: Uspeva u svakoj bašti. Izrazitog je mirisa, koristi se za razne čorbe, umake, salate, turšiju.
    • Nana: Jednako se koristi sveža i sušena. Dodaje se jelima od povrća i mesa, likerima i kremovima. Ima osvežavajući ukus mente.
    • Paprika aleva: Koristi se slatka i ljuta mlevena i tucana kao zaprška za paprikaš, sarmu, pasulj, čorbe. Deo je nacionalnih kuhinja.
    • Ren: Upotrebljava se naribani koren pripremljen sa sirćetom, veoma izražajne prijatne ljutine. Dodaje se raznim sosovima uz pečenje i šunku.
    • Timijan: Dodaje se raznoj mesnatoj hrani, kobasicama i pašteti.
    • Celer: Sveži koren se upotrebljava za supe i salate, sušen za poboljšanje ukusa raznim jelima od mesa i povrća.
    • Crni luk: Slatko ljutog ukusa, svež ili kuvan osnova je mnogim jelima od povrća, sosova i salata.

     

    Zamrzavanje začinskog bilja

    Peršun, celerov list, mirođija, majčina dušica, estragon, mažuran, vlašac, kopar, korijandar, metvica mogu se zamrznuti. Pojedinačno ili mešano po želji, sitno naseckane začine staviti do polovine posudice za led, pa sipati vodu i zamrznuti.

     

    Sušenje začinskog bilja

    Mažuran, majčina dušica, ruzmarin, kadulja, lovor metvica su dobri za sušenje. Začinsko bilje uberite po lepom sunčanom vremenu dok sunce nije prejako. Najbolje je sušiti sa stabljikom. Spojite biljke u vezice i obesite ih na toplom, senovitom, prozračnom mestu najmanje nedelju dana. Ako sušite biljke u pećnici, stavite na rešetku na 30 stepeni sa polu otvorenim vratima. Osušene staviti u staklene ili glinene posude.

     

    Začinjeno sirće

    U staklenu flašu dodati začinske trave po želji, estragon, majčinu dušicu, metvicu, kopar, beli luk. Na začine sipati jabukovo sirće. Crvenom vinskom sirćetu dodajte ruzmarin. Koristiti nakon 2-3 nedelje za marinade, salate.

     

    Začinjeno ulje

    Takođe je ukusno kad je začinjeno. Maslinovo ulje sa belim lukom i bosiljkom uvek je spremno za paradajz salatu. Ulje sa belim lukom, kimom i mirođijom za salatu sa krastavcima. Orahovo ulje sa narandžinom korom, lovor, biber, majčina dušica pogodan je za ribu, govedinu ili divljač..

     19375
  • Prosečna i neophodna količina soli

    Prosečna i neophodna količina soli

    3 g soli dnevno je dovoljna količina. Ukoliko se bavite sportom ili fizičkim poslovima, potrebno vam je nešto više soli. U svakom slučaju, nije preporučljivo uzimati više od 5 g dnevno. Previše slana hrana može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, a ponajčešće probleme sa krvnim pritiskom. Osim toga, mogu se javiti i problemi sa bubrezima, pa i njihova trajna oštećenja. Ukoliko volite slanu hranu, pijte što više vode, ali nemojte da navikavate organizam na preslanu hranu.

     1039
DInstani grašak i lepljivi pirinač: jednostavno, brzo, neobično i ukusno.
Brza i jednostavna poslastica.
Za doručak, za večeru, izbor je vaš.
Doručak, užina, večera. 
Fina okrepljujuća čorba.
Voćni sok prepun vitamina.
Strana 15 od 1732