Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Riba je dobar izvor proteina. Ovaj esencijalni nutrijent pružiće vam energiju i regenerisaće oštećene ćelije.

Pržena riba sadrži veoma malo masti.

Sadrži više Omega 3 masnih kiselina koje su od velike važnosti kada je reč o zdravlju srca.

Visok nivo vitamina D i kalcijuma uticaće na zdravlje kostiju.

Značajan je saveznik u sprečavanju bolesti organa za disanje.

1677

Zašto nije preporučljivo jesti nakon 19h?

Ukoliko ste već imali tri glavna obroka do 19 časova, dodatan unos kalorija rezultiraće povećanjem telesne težine. Ako neke od glavnih obroka završavate dezertom, a želite da održavate svoju telesnu težinu - ne zaboravite da samo jedna šolja sladoleda od čokolade, na primer, ima više od 375 kalorija, 25 g šećera i 25 g masti. Nivo gladi igra značajnu ulogu u količini procija kao i onome što ćete odabrati da jedete. Ako ste uprkos svemu gladni i nakon 19 časova, odlaganje obroka ili izgladnjivanje nikad nije dobar izbor, prednost su uvek namirnice niske hranljive vrednosti. Važnije je da regulišete ukupan unos kalorija tokom dana, kao i da pravilno rasporedite svoje obroke.

1191

9 saveta za ishranu ukoliko ste vegan

1. Učinite povrće zvezdama vašeg obroka – Glavni obrok ne mora biti usredsređen na meso. Vege obroci su uvek pobednički izbor jer su puni vitamina A i K, sadrže mnoštvo kalijuma i imaju visoku količinu vlakana.

2. Jedite raznovrsnu hranu – Da biste bili sigurni da unosite sve hranljive sastojke koji su vam potrebni, važno je da imate izbalansirane obroke koji uključuju raznovrsnost namirnica. Na primer, proteine i vlakna dobićete iz pasulja, zeleno povrće je odličan izvor vitamina A, C i K...

3. Fokusirajte se na cela zrna kao što su braon pirinač i kinoa koji će vam obezbediti gvožđe i vitamine B kompleksa.

4. Biljnim proteinima do zdravlja! Veganski izvori proteina uključuju tofu, sočiva, pasulj, bademi, suncokret, bundeva... Neophodno je da unesete 46 grama proteina dnevno ukoliko ste žena, a 56 grama ukoliko ste muškarac.

5. Ne predpostavljajte da su veganski proizvodi zdraviji – Prerađena veganska hrana ponekad sadrži palmino ili kokosovo ulje koji mogu biti na bazi „loših“ masti.

6. Fokusirajte se na Omega-3 – Čak i kada jedete raznovrsno, teško ćete doći do nekih hranljivih sastojaka. Omega 3 masne kiseline važne su za zdravlje očiju, mozga i srca. Dostupne su u biljkama poput semenki lana, u orasima i soji.

7. Ne zaboravite na vitamin D – Većina ljudi unosi vitamin D putem ribe ili mlečnih proizvoda. Ne zaboravite da je on prisutan i u sojinom ili bademovom mleku, kao i soku od pomorandže. Neke gljive koje su izložene suncu su takođe dobri izvori.

8. Obratite pažnju na gvožđe – Ovaj mineral možete uneti putem pasulja, mahunarki i zelenog povrća. Da biste maksimalno iskoristili gvožđe koje unosite putem biljaka, jedite namirnice koje su ujedno bogate i vitaminom C što povećava apsorpciju minerala.

9. Imajte u vidu važnost vitamina B12 – Pomaže u transformaciji hrane u energiju, a nalazi se uglavnom u hrani životinjskog porekla. Ovaj vitamin naći ćete u pojedinim žitaricama, a ukoliko se odlučite za uzimanje dodataka obavezno porazgovarajte sa lekarom.

1323

Vino se meša uz svaku hranu. Evo kako izabrati ono najbolje!

Crveni nektar od grožđa vekovima predstavlja piće bogova. U njemu se uživa, a bez njega ne može proći nijedan bitan događaj. Bez obzira da li ste ljubitelj belog, crvenog ili roze vina, sigurno imate svog favorita. Neko voli suva vina, dok drugi biraju slatka vina, koja podsećaju na neki sok i lako se ispijaju. Vino je proizvod višegodišnjeg, pa čak i viševekovnog truda pojedinih porodica. Ono predstavlja rezultat ljubavi, savršen je spoj znanja i plodova zemlje.

Kada je u pitanju vinoteka Beograd nudi širok izbor vrhunskih vina najvećih svetskih vinarija. Ljubav prema vinu prenosi se sa kolena na koleno, a vrhunski stručnjaci su tu da nam približe i upoznaju nas sa različitim ukusima ovog božanskog pića. Ukusi su različiti, ali se i menjaju vremenom, pa tako možete postati ljubitelj vina koje vam nekada nije prijalo. Kao i svemu u životu, tako i vinu treba dati drugu šansu, i dopustiti da se zaljubite u njega.

Uparite hranu i vino

Postoji par pravila kako da uz večeru poslužite pravo vino, koje će naglasiti ukuse hrane. Penušavo vino se obično koristi kao aperitiv, ili uz neko meze. Lepo se slaže i sa mocarelom, kao i sa belom ribom. Ukoliko ste planirali da poslužite roze vino, onda za jelo izaberite sir, kozice, gambore ili škampe. Belo vino savršeno se slaže sa laganim salatama. Odlično će upotpuniti i vašu trpezu ukoliko je na njoj piletina, rakovi ili neki dobar stari sir. Takođe, dobro se slaže i sa kremastim sosevima, kao što je na primer sos od pečuraka.

Crvena vina su intenzivnija od svetlijih vina pa zbog toga zahtevaju i intenzivnije delikatese na trpezi. Divljač, pečeno ili meso na grilu vole jača vina poput crvenih. Biftek, kao i konjsko meso odlično se slažu sa sortom Cabernet Sauvignon. Opšte prihvaćeno pravilo je belo meso – belo vino, crveno meso – crveno vino. Hrana ne treba da dominira nad vinom, kao ni vino nad hranom, već treba da budu u ravnoteži. Međutim, kako o ukusima ne treba raspravljati uvek postoje izuzeci. Iako je boju vina najbolje upariti sa bojom mesa koje je posluženo, nemojte robovati pravilima, već uživajte u hrani i vinu.

Najpoznatije vinske sorte u beogradskim vinotekama

Prilikom degustacije vina, preporuka je da probate vina jedno za drugim kako biste otkrili koje vam najbolje odgovara. Cabernet Sauvignon je vino punog ukusa i spada u najpopularnije vinske sorte na svetu. Ova sorta se uzgaja u regiji Bordo. Pino Noar je lagano crveno vino koje karakterišu jake kiseline. Uzgaja se širom Francuske, i spada u veoma tražena vina. Od crvenih sorti izdvaja se i Širaž, koja se uzgaja u Francuskoj i Australiji. Ovo vino obiluje voćnim aromama, a često se kombinuje i sa drugim sortama.

Šardone je sorta od koje se pravi belo vino i uzgaja se uglavnom u Francuskoj. Sauvignon Blanc je sorta od koje se dobija lagano vino. Uzgaja se u Francuskoj, Australiji i Novom Zelandu. Rizling je sorta od koje se dobija vino koje može biti slatko ili suvo. Ovo vino može imati izraženije kiseline. Ukoliko se vino pravi od jedne sorte naziva se sortno vino, a ukoliko je mešavina više sorti onda nosi naziv kupaža.

669

Znate li kada je počeo da se lomi jadac?

Kako je ova kost neobičnog oblika koja se nalazi tačno između vrata i grudi ptice postala deo tradicije? Odgovor je sličan kao i u drugim istorijskih pitanjima - stari Rim.

U starom Rimu jadac je smatran simbolom sreće, a kako su Rimljani širili svoj uticaj širom Evrope, tako se širio i ovaj običaj. Smatrano je da kada u lomljenju ove kosti izvučete duži deo, sreća vam je naklonjena i želje će vam se obistiniti.

Ova tradicija je stigla i do Engleske, a rani američki imigranti odneli su je na novi kontinent. Svoje ime "wishbone" jadac je dobio sredinom XIX veka, u Americi.

Da bi kost pukla kako treba, treba da se osuši, a da bi se osušila treba joj nekoliko dana. Tako da morate imati na umu, ako biste da igrate igru sa jadcem, morate razmišljati unapred. Taman da smislite koju biste želju poželeli.

3695