Osim što poboljšava rad srca, crno vino ima pozitivan uticaj i na čulo sluha.
Do problema sa sluhom može doći usled nedostatka mangana, kalcijuma i vitamina A, zato konzumirajte što više namirnice koje sadrže navedene vitamine i minerale.
Izbegavajte industrijsku hranu, kao i preteranu konzumaciju alkohola, šećera i kofeina.
Beli luk je izrazitno značajan, posebno u kombinaciji sa maslinovim uljem. Koristite ga i kao dodatak jelima ili napravite ulje koje ćete redovno koristiti za jačanje dragocenog čula.
Napravite mešavinu meda i cimeta, koristite po jednu kašičicu svako jutro i uveče pred spavanje. Osetićete rezultate nakon izvesnog vremena.
Celer, arnija, bademi, smokve, sočivo, grašak, peršun samo su neke od namirnica koje su preporučljive ukoliko imate problema sa sluhom.
Antički grčki filozof Pitagora, danas je svetu poznat kao tvorac mnogih matematičkih teorema, a mnogi ga smatraju i ocem geometrije. Ipak, mnogi ne znaju da je ovaj Grk vekovima slavljen i kao otac vegetarijanizma. Naime, dijeta koja je podrazumevala potpuno izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane, sve do sredine 19. veka bila je poznata kao "Pitagorina dijeta".
Međutim, vegetarijanci su postojali davno pre Pitagorinog doba. Mnogi antropolozi se slažu u tome da su ljudi jeli isključivo biljke još na samom početku civilizacije. Uostalom, biljke (za razliku od životinja) ne mogu nigde da pobegnu, a u to vreme adekvatno oružje za lov još uvek nije pronađeno. Vremenom, praisotrijski čovek je sve više jeo meso, ali je biljna ishrana i dalje činila bazu.
Pitagora i njegovi sledbenici praktikovali su vegetarijanski način ishrane iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog religijskih i etičkih načela. Pitagora je verovao da sva živa bića imaju dušu, te da ni životinje nisu izuzetak. Zanimljivo je to da je Pitagora branio i konzumiranje pasulja, jer je verovao da su ljudi i pasulj stvoreni od istog materijala.
Ubrzo nakon Pitagorine smrti, njegovi sledbenisi i poštovaoci su vratili pasulj u svakodnevnu ishranu, ali su i dalje izbegavali meso. Njegovi principi uticali su na generacije i generacije akademika i verskih mislioca, što je dovelo do toga da je sredinom 19. veka u Engleskoj osnovana prva "Unija Vegetarijanaca". Po principima ove unije, trezvenost, samokontrola i samoodricanje bili su usko povezani sa idealima vegetarijanizma, dok se ishrana bazirana na mesu poistovećivala sa pohlepom, pijanstvom i generalno nedoličnim ponašanjem.
Tek 1960-ih godina vegetarijanstvo postaje mejnstrim i među građanima srednje klase, a ponajviše među omladinom. Tome je najviše doprineo mladi student Frensis Mur Lap, tvorac bestselera "Ishrana za mladu planetu". U ovoj knjizi, on preporučuje vegetarijanstvo ne iz etičkih i religijskih razloga, već zbog toga što ishrana bazirana na biljkama ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu.
A danas? Može se reći da je vegetarijanstvo uzelo maha više nego ikada, i to zbog zaista širokog spektra razloga: neki zbog popularizovanja ishrane bazirane na sirovim namirnicama (takozvane "presne ishrane"), neki zaista zbog religijskih principa, a neki zbog svirepog načina na koji se životinje tretiraju u procesu proizvodnje mesa za ljudsku ishranu.
Avokado je bogat omega 3 masnim kiselinama. Poznat je i kao prirodni puter koji je čest dodatak sendvičima, sušiju, jelima na bazi jaja. Zbog oksidacije, za samo nekoliko sati može promeniti boju. Ipak, postoji rešenje! Zadržite košticu u neiskorišćenoj polovini. Da, dobro ste pročitali. Koštica će omogućiti duže trajanje avokada. Zatim, na zahvaćena mesta možete naneti i limunov sok (deluje i sa maslinovim uljem). Pokrijte plastičnom folijom, što je moguće jače zategnite, i čuvajte u hermetički zatvorenoj posudi. Iako ova metoda može da produži život vašeg avokada samo za dan ili dva, mnogo je bolje nego bacanje neiskorišćene polovine nakon što je omekanila ili postala smeđa.
Gvatemala nema nacionalno jelo, ali ima mnogo specijaliteta koji su postali deo svakodnevne ishrane. Baš kao i za vreme Maja, kukuruz je i dalje glavna namirnica. Najčešće se jede u obliku tortilja, obično se služi toplo i umotano u tkaninu. Crni pasulj je neizbežan. Pirinač, jaja i sir su takođe među omiljenim namirnicama. Meso se često služi u čorbama ili kuvano u začinjenim sosevima. Popularna je i pečena ili pržena govedina, avokado sa lukom i začinima se veoma često služi. Gvatemalska kafa smatra se jednom od najboljih na svetu. Sladak voćni sok pomešan sa vodom ili mlekom, nazvan likuado, osvežavajuća je alternativa.
Glavno nacionalno jelo Etiopije je čist, začinjeni paprikaš. Pravi se od govedine, jagnjetine, piletine... Đumbir je obavezan sastojak. Za većinu Etiopljana, zabranjena je svinjetina. Etiopska hrana jede se rukama. Hleb se koristi kako bi se njime zahvatila hrana sa velike zajedničke ploče na kojoj je poslužena. Meki beli sir zvani lab je izuzetno popularan. Etiopljani retko koriste šećer, umesto njega upotrebljavaju med kao zaslađivač. Ponekad obrok neće početi sve dok domaćin ne udeli komade hleba za svaku osobu za stolom. Kao znak poštovanja, Etiopljanin može uz pomoć hleba uzeti najkvalitetniji komad hrane sa stola i staviti ga u usta svog gosta. Kafa je najpopularnije piće u zemlji i pije se na kraju obroka.
