Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Ublažite gorušicu pravilnom ishranom

Gorušica je neugodan osećaj peckanja ili čak žarenja u želucu i grudima koji se polako preko jednjaka penje do grla i javlja se odmah nakon obilnijeg i masnog obroka. Smatra se da pogađa skoro petinu svetske populacije i ako se jako retko javlja, ne pretstavlja veliki problem. Međutim, ako vas želudačna kiselina muči više puta nedeljno, možda je vreme da povedete računa o ishrani, jer dugotrajna gorušica može stvoriti i ozbiljnije zdravstvene probleme kao što su oštećenje sluznice jednjaka i gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), koju prati otežano gutanje, promuklost, suv kašalj i konstatan bol u predelu stomaka.

Pre svega, ako imate problema sa gorušicom treba da izbegavate bilo koji alkohol, gazirana pića, kafu i citrusne sokove. Što se tiče jela, izbacite svu masnu, prerađenu, previše začinjenu i ljutu hranu, kao i onu koja je pržena na mnogo masti i ulja.

Preporučljivo je svo voće sem citrusnog, a najviše prijaju banane. Što se tiče povrća, može se jesti sve osim luka, dok su mnogi primetili da im ni paprike ne prijaju, pogotovo ako su spremljene u vidu đuveča ili ajvara. Izbegavajte i žumance. Pošto su meso i proteini bitni za pravilan rad organa, jedite samo meso sa niskim procentom masnoće (i to obareno) i ribu. Od ugljenih hidrata, najviše se preporučuje zob koji je zbog visokog procenta minerala i rastvorljivih vlakana savršen saveznik u borbi protiv gorušice. Sličan pozitivan efekat imaju i mahunarke, integralni pirinač i kuskus.

Još par preporuka: ako vam pravilna ishrana nije donela željene rezultate, postoji još par stvari na koje treba da obratite pažnju. Pre svega, jedite više manjih obroka. Obilan obrok pritiska mišić između želuca i jednjaka i veće su šanse da će nastati gorušica iako ste uneli zdrave namirnice. Ako ste gojazni, smršajte jer salo okupljeno oko abdomena takođe stvara pritisak na želudac. Krećite se posle svakog obroka i izbegavajte kaiševe i preusku odeću. Za kraj, ostavite duvan - po mnogim studijama upravo duvanski dim sprečava čišćenje kiseline iz jednjaka.

Pravilna ishrana može u dosta velikoj meri potpomognuti lečenje gorušice, ali ako nakon dužeg vremena simptopi i dalje ne prestaju, najbolje je da se konsultujete sa lekarom koji će vam prepisati lekove koji će podupreti vaš put do izlečenja.

2148

Energetske i hranljive vrednosti: kestenje

Smatra se da kesten potiče iz Male Azije i sa Mediterana. Danas najveće poznato drvo kestena nalazi se na Siciliji. Nadzemno drvo čini više velikih stabala koja ispod zemlje imaju zajedničko korenje. Godine 1780. izmeren je obim koji je iznosio 57,9 metara. Glavni element u sastavu kestena je skrob. Izuzetan je kod prehlada i problema sa organima za varenje, kod proširenih vena, kao i za snižavanje krvnog pritiska. Podstiče pravilan rad srca i koristi se za izbacivanje viška vode iz organizma.

Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):

Energetska vrednost: 213 kcal

Ugljeni hidrati: 45,54 g

Proteini: 2,42 g

Masti: 2,26 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna:8,1 g

Niacin: 1,2 mg

Vitamin A: 28 IU

Vitamin C: 43 mg

Vitamin K:

Natrijum: 3 mg

Kalijum: 518 mg

Kalcijum: 27 mg

Gvožđe: 1 mg

Magnezijum: 32 mg

Cink: 0,52 mg

1337

Previše osetljivo čulo ukusa

Ne podnosite miris crne kafe? Ne sviđa vam se gorak ukus brokolija, spanaća ili zelenog čaja? Ako je tako, možda imate veoma istančeno čula ukusa.
Zahvaljujući većem broju ćelija pomoću kojih osećamo ukus, gorke namirnice imaju jači ukus nego što bi trebalo.

Već gotovo čitavog veka poznato je da ne percipiraju svi gorak ukus na jednak način. Međutim, tek je nedavno otkrivena genetska mutacija koja četvrtinu ljudske populacije čini osetljivije na gorko.
Niko ne zna zašto, ali žene su češće nosioci ove sposobnosti nego muškarci. Kada imate ovako osetljivo čulo ukusa hrana poput kupusa, brokolija i karfiola može biti teška za gutanje.

Postoje trik da se ovo reši - malo soli pomaže da se gorak ukus ublaži, tako da malo soja sosa ili čiste kuhinjske soli čuda čine.

Sa pozitivne strane, mnogi ljudi koji imaju osetljivo čulo ukusa osetljivi su i na slatko ili masno, tako da kao rezultat unose manje takvih namirnica.

1907

Najvažnije karakteristike i upotreba cediljki

Iako se čini da cediljke uglavnom izgledaju isto, postoji nekoliko karakteristika koje prave važnu razliku. Veličina i raspored rupica kroz koje prolazi tečnost igraju najvažniju ulogu. Najidealnije su cediljke od nerđajućeg čelika i sa što više "rupica". Pored najčešće upotrebe - u ceđenju testenine, cediljke su korisne i za pranje raznih vrsta voća i povrća.

U zavisnosti od materijala od kog je napravljena, ponekad cediljku možete postaviti direktno u lonac ili šerpu i tako kuvati hranu, ali u tom slučaju obavezno koristite i poklopac. Možete je koristiti i za čuvanje i odlaganje osetljivog voća i povrća, njihov rok trajanja biće produžen zbog otvora koji omogućavaju cirkulaciju vazduha namirnicama osetljivim na vlagu.

1442

Japanska tradicionalna kuhinja - suši i pirinač na sto načina

Japan je ostrvska zemlja u Istočnoj Aziji, te se može zaključiti da se većina jela zasniva na morskim plodovima. Prosečan Japanac pojede oko 68 kila ribe godišnje! Od kultura se najviše uzgaja pirinač, koji je zastupljen na polovini ukupnog obradivog zemljišta.

Kina je izvršila veliki uticaj na kulturu Japana i sama tradicija gajenja pirinča je doneta iz Kine, kao i korišćenje štapića, upotreba soja sosa i tofua u ishrani. Kroz istoriju, bitan je bio uticaj budizma jer je njegovo širenje dovelo do zabrane mesa u ishrani, što je i dovelo do najpopularnijeg japanskog obroka, suši. U XIX veku, hrana je podeljena u pet grupa po boji (zelena, crvena, žuta, bela i ljubičasto-crna) i šest po ukusu (gorko, kiselo, slatko, ljuto, slano i delikatno) i ovaj sistem se i danas koristi u tradicionalnoj kuhinji Japana. Iz Amerike je, posredstvom Holanđana, donet i krompir. Zapadnjačka hrana postaje popularna tek tokom kasnog dvadesetog veka.

Osnova japanske kuhinje su pirinač i nudle. Pirinač se služi pri svakom obroku, skuvan u vodi ili na pari, a što se tiče nudli, postoji mnogo vrsta rezanaca koji se razlikuju po debljini i po vrsti brašna. Soja je takođe veoma važna u japanskoj kuhinji.Tipični sastojci su takođe bambus, đumbir, morske alge i susam. Kao neka vrsta salate se tokom svakog jela na trpezu iznosi i kiseli krastavci. Nacionalno piće je zeleni čaj, ali je popularan i crni. Čaj igra veoma bitnu ulogu u Japanu i ispijanje čaja predstavlja pravu ceremoniju.

Dva najspecificniča japanska jela su već spomenuti suši (sirova riba ili morski plodovi sa pirinčom) i sašimi (umesto pirinča se koristi soja sos). Na sva četiri japanska ostrva su popularni obroci koji se pripremaju u samo jednom loncu, na primer sukijaki koji se pravi od tanko nasečenog goveđeg buta, povrća i kockica tofu sira. Ostrvo Hokaido je specifično zbog upotrebe krompira, kukuruza, kao i zbog jela pripremljenih na roštilju. Hrana na zapadu Japana je začinjenija od one na istoku.

Pošto Japanci puno vremena provode na poslu, zanimljiv detalj u japanskoj kuhinji su bento tradicionalne kutije za ručak, sa posebnim pregradama za ribu, meso, povrće i pirinač. Jedinstveno je to što Japanci tokom svakog obroka dopunjuju čase svojih suseda, ali nikada svojih, a omiljeno piće je sake, rakija od pirinča.

3041