Pisali smo već koliko su probiotici blagotvorni za varenje, imuni sistem i krvni pritisak i da se u najvećoj količini nalaze u jogurtu, ali kako ih jesti ako niste ljubitelj ovog mlečnog proizvoda?
Srećom, jogurt nije jedini izvor probiotika, a u nastavku slede namirnice koje će isto tako poslužiti kao odličan izvor ovih korisnih bakterija.
Po prvi put otkad postoji ovaj lanac brze hrane, ove godine će se zatvoriti više restorana nego što će ih biti otvoreno.
Predstavnici ovog lanca nisu precizirali koliko će tačno restorana biti zatvoreno, ali su istakli da neće uticati značajno uzevši u obzir da ih trenutno u Americi ima oko 14.300.
Mekdonalds je jedna od retkih kompanija koja je napredovala čak i u vreme recesije, međutim, konkurencija se zaoštrila i tržište se pomalo zasitilo poznatog brenda, tako da je ovakav korak bio za očekivati.
Pretpostavlja se da će na globalnom nivou biti zatvoreno oko 700 restorana ove godine.
Torte su čest i mnogima omiljeni gost najraznovrsnijih trpeza. Od nekadašnjih jednostavnih poslastica sa svega nekoliko sastojaka, slobodno možemo reći da su se torte danas razvile u ozbiljna umetnička dela.
Danas možete pronaći poslastice najraznovrsnijih oblika poput torte u obliku srca, ili torte sa motivima bliskim deci koje će zadovoljiti apetite sladokusaca, ali i krasiti stolove na mnogobrojnim svečanim događajima.
Kako je pravljenje torte nekada izgledalo, kako su kuvari kombinovali sastojke, kao i kada je nastala prva torta, saznajte u redovima ispod.
Istorija slatkiša, kao i torti datira od davnina. Poznato je da su još Egipćani preoznali sva zadovoljstva koje slatkiši pružaju, te da su uživali u ukusima meda, oraha i suvog voća. Tadašnji kolači bili su pravljeni upravo kombinacijom ova tri sastojka koji su dodavani hlebu.
Neverovatno, zar ne?
Oslanjajući se na ove činjenice, možemo reći da je određena forma torte postojala još u Antičkom dobu. Međutim, reč torta vikiniškog je porekla i prvi put se pojavljuje tek u 13. veku u Oksfordskom rečniku. Prve forme torti koje su tada pripremane bile su znatno drugačije strukture, nalik današnjim palačinkama.
Prvi recept za tortu zabeležen je u 17. veku i reč je o receptu za popularnu Lincer (Linzer) tortu. Sastojci od kojih se Lincer torta sprema su puter, brašno, šećer, badem, kakao, cimet, vanilin šećer, jaje i marmelada.
Danas se mogu pronaći brojne varijacije za pripremu ove torte, a njena popularnost i dalje ne jenjava i tradicionalan je praznični slatkiš u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj i drugim zemljama Evrope.
Napretkom tehnologije tokom 17. veka, upravo zahvaljujući Evropljanima, receptima se dodaju jaja, puter i mešavina najsličnija današnjem šlagu.
Kako su novi sastojci stizali u Evropu i kako se tehnologija razvijala, tako su torte postale kompleksnije. Već u 18. veku veliki broj stolova na aristokratskim proslavama krasile su raskošne torte.
Devetnaesti vek vezuje se za napredak čitavog čovečanstva, a tehnološke promene imale su uticaja i na industriju slatkiša. Tokom 19. veka, otvaraju se poslastičarnice širom Evrope, a u ovom periodu osmišljeni su neki od najpopularnijih svetskih recepata za torte poput Doboš i Saher torte.
O značaju torti u tom periodu svedoči i činjenica da je prvu Doboš tortu probala austrougarska kraljica Elizabeta i njen suprug Franc Jozef, a od originalnog recepta nastalo je čak 120 novih od kojih nijedan nije mogao da se poredi sa izvornim.
S obzirom na to da su belo brašno i šećer u ovom periodu postali jeftiniji, i niži slojevi stanovništva mogli su se zasladiti ukusnim tortama, a kolači i torte postali su važan deo svake trpeze i služili su se nakon glavnog jela.
Istorijski podaci o pravljenju torti u SrbijI sežu od 19. veka, iako se pretpostavlja da je tradicija pripremanja torti znatno starija. Dezerti koji su bili centralni deo mnogobrojnih proslava pravljeni su pretežno od brašna, šećera, jaja i mleka.
Pomenućemo da je u 19. veku pronađen revolucionaran sastojak koji je danas deo gotovo svake poslastice, ali i slanog peciva - soda bikarbona. Isti slučaj je i sa praškom za pecivo koji je doprineo da torte izgledaju onako kako ih danas poznajemo.
Poslastičarnice u Srbiji, odnosno u Beogradu otvorene su pre Drugog svetskog rata, a otvarali su ih pretežno Česi i Mađari, koji su i danas u svetu poznati kao jedni od najboljih poslastičara.
Neke od najpoznatijih torti na našim prostorima, koje datiraju od davnih vremena su Vasina torta, Puslica torta, Reform torta i Plazma torta. Ova torta je nešto mlađa, a njen naziv potiče od popularnog keksa.
Pomenućemo i jednu od najpoznatijih poslastica kod nas, koju turisti obavezno probaju prilikom pesete Beogradu. Reč je o torti Moskva šnit koja je poznata kao specijalitet hotela Moskva, a sprema se od 1974. godine. Sastojci ovog ukusnog dezerta su višnje, ananas, badem i keks.
Veliki broj žena, ali i muškaraca uživa u pravljenju preukusnih poslastica, kako za posebne prilike, tako i bez povoda. Prednosti koje nam donosi 21. vek dolaze u vidu raspoloživosti brojnih sastojaka tokom čitave godine, ali i mnoštva recepata čiju detaljnu pripremu možete pronaći online.
Čak i oni neiskusni se uz nekoliko trikova mogu sasvim dobro snaći u ulozi poslastičara i pripremiti ukusnu poslasticu. Za one koji nisu vešti u kreiranju slatkiša, tu su poslastičarnice, odnosno specijalizovane radnje za proizvodnju slatkiša različitog tipa.
Bilo da ste ljubitelji voćnih ukusa ili radije birate čokoladne torte, danas možete pronaći najukusnije torte izvanrednog izgleda.
Pažljivo osmišljeni i sa ljubavlju kreirani slatkiši izuzev punog ukusa, pružiće vam i poseban osećaj zadovoljstva sjajnom estetskom završnicom. Osim što će zadovoljiti vaše apetite za slatkim, ova karakteristika torte čini originalnim poklonom za najrazličitije prilike.
S obzirom na veliki izbor poslastica, u zavisnosti od povoda za koji su vam neophodne, imate priliku da poručite jednostavne, minimalističke torte ili pak one koje će vas zadiviti svojim raskošnim izgledom, ali i upečatljivim ukusom.
Naš savet je da se odlučite za specijalizovane radnje koje će vam pružiti vrhunsku uslugu, slatkiše originalnog izgleda, ali pre svega bogatog ukusa koji će probuditi sva vaša čula. Ako su vaš izbor zdravi slatkiši, takođe ih sa lakoćom možete pronaći širom Beograda.
Nadamo se da vam je naš tekst bio interesantan, nakratko vas vratio u istoriju i da ste se čitanjem upoznali sa zanimljivom istorijom jednog od najpoznatijih slatkiša na svetu.
Pistaći su pustinjska biljka koja je izdržljiva i na veoma visokim temperaturama. Drvo narasta i do 10 metara, a svako stablo ima u proseku 50 kilograma ploda. Kraljica od Sabe volela je pistaće, pa je zabranila „običnim smrtnicima" da ih konzumiraju i proglasila ih kraljevskom hranom. Pistaći su nekada korišćeni kao lek: bilo je preporučljivo uzimati ih protiv zubobolje i ciroze jetre, a korišćeni su i za povećanje potencije kod muškaraca. Pistaći su u Iranu poznati kao "nasmejani orah", a u Kini ga zovu "srećni orah". Snižavaju holesterol i smanjuju rizik od srčanog udara.
Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):
Energetska vrednost: 557 kcal
Ugljeni hidrati: 27,97 g
Proteini: 20,60 g
Masti: 44,44 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 10,3 g
Niacin: 1,3 mg
Vitamin A: 553 IU
Vitamin C: 5 mg
Vitamin E: 22,60 mg
Natrijum: 1 mg
Kalijum: 1025 mg
Kalcijum: 107 mg
Gvožđe: 4,15 mg
Magnezijum: 121 mg
Cink: 2,20 mg
Beta karoten: 332 µg
Veliki broj ljudi pogođen je atrijalnim fibrilacijama, pa je svakako dobro znati šta je dobro uzimati kao hranu u tom slučaju. Ako ste deo ove grupe ljudi sa dijagnozom ove vrste aritmije, možda ćete imati veliki broj sumnji u vezi sa svojom bolešću, kao što je, šta to treba da jedete ako imate aritmiju. Stoga, u ovom članku želimo da vas približimo jednoj od tema koja na koju se najviše postavlja pitanje: kojoj vrsti ishrane treba da se pridržavate kada patite od aritmije i, preciznije, atrijalne fibrilacije?
A priori, ne postoji posebna dijeta za osobe sa atrijalnom fibrilacijom. U osnovi, za ovu vrstu aritmije preporučljivo je pratiti ishranu zdravu za srce. Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da poboljšate svoje navike u ishrani.
Preporučljivo je svesti na minimum unos hrane koja sadrži visok nivo zasićenih i/ili trans masti. Ova vrsta masti doprinosi povećanju nivoa holesterola koji, u visokim nivoima, pomaže nastanku srčanih bolesti i začepljuje arterije izazivajući promenu krvnog pritiska, pa ih izbegavajte ako imate srčanu aritmiju.
Iz tog razloga je neophodno smanjiti nivo holesterola u našem telu, odnosno u krvi. Da biste to uradili, potrebno je da unesete neke promene u vaše prehrambene navike i da namirnice koje obično konzumirate redovno (punomasni mlečni proizvodi, puter ili masno meso) zamenite zdravijim (manje masne mlečne proizvode, devičansko maslinovo ulje ili nemasno meso). Pored toga, preporučljivo je izbegavati brzu hranu, industrijska peciva i kobasice.
Sve ovo, u kombinaciji sa umerenim svakodnevnim vežbanjem, učiniće da vaš holesterol stavite pod kontrolu i, pre svega, sprečiće da se vaša bolest pogorša.
Još jedan osnovni sastojak koji često koristimo je so. Uverite se da hrana koju jedete ima malo natrijuma, jer zloupotreba ove supstance u našoj ishrani može dovesti do povećanja krvnog pritiska i srčane frekvencije, što dovodi do epizode atrijalne fibrilacije. Začinjavanje jela određenim začinima može biti rešenje za smanjenje upotrebe soli.
Konačno, trebalo bi da unos pića kao što su kafa, čaj, alkohol, energetska pića i bezalkoholna pića sa kofeinom smanjite na minimum. Nema direktnih indicija da kofein utiče na atrijalnu fibrilaciju, ali su to ekscitatorna pića koja mogu izazvati promene u našem otkucaju srca i krvnom pritisku, favorizujući pojavu epizode fibrilacije.
Ako ste na terapiji antikoagulansima, morate kontrolisati količinu hrane bogate vitaminom K koju konzumirate. Višak ove vrste vitamina može uticati na efikasnost antikoagulansa, smanjujući ga. Vitamin K možemo pronaći posebno u tamno žutom povrću ili zelenom lisnatom povrću.
Postoje različite namirnice koje doprinose poboljšanju našeg zdravlja i zato preporučujemo da ih uključite u ishranu.
Plava riba
Ova vrsta ribe sadrži veliku količinu Omega 3 masnih kiselina. Neki primeri su inćuni, sardine, sabljarka i losos. Preporučljivo je da je konzumirate najmanje 3 puta nedeljno.
Orašasti plodovi – orasi, bademi...
Ove namirnice su bogate magnezijumom i bolje ih je uzimati sirove.
Žitarice i derivati kao što su hleb, testenina ili pirinač (puna pšenica ako je moguće)
Ove namirnice ne sadrže velike količine vitamina K i poželjno ih je jesti 2 do 3 puta nedeljno.
Mahunarke
Povećana konzumacija mahunarki je korisna za naše zdravlje, jer nedostatak istih u našem organizmu može da nosi rizik od aritmija.
Voće
Veoma je korisno jesti između 3 i 5 komada voća dnevno.
Ne samo da je važno da jedemo zdravu hranu, već moramo da vodimo računa i o načinu na koji ih kuvamo kako ne bi izgubili svoja osnovna svojstva. Najefikasniji načini da jela koja pripremamo budu zdrava su pripremanje u rerni, na roštilju ili na pari.
Kada kupujete, pažljivo pogledajte etikete proizvoda koje kupujete. Važno je da prehrambeni proizvodi imaju malo zasićenih masti i natrijuma. Uz to, svakako treba izbegavati kupovinu industrijskog peciva punog šećera i rafinisanih ulja od palmine masti.
Zaključak: Ukratko, usvajanje dobrih navika u ishrani i zdravog načina života uz redovno vežbanje će doprineti povećanju kvaliteta vašeg života. Ovo, zajedno sa redovnim medicinskim praćenjem, smanjiće vaše šanse da patite od atrijalne fibrilacije.
