Antički grčki filozof Pitagora, danas je svetu poznat kao tvorac mnogih matematičkih teorema, a mnogi ga smatraju i ocem geometrije. Ipak, mnogi ne znaju da je ovaj Grk vekovima slavljen i kao otac vegetarijanizma. Naime, dijeta koja je podrazumevala potpuno izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane, sve do sredine 19. veka bila je poznata kao "Pitagorina dijeta".
Međutim, vegetarijanci su postojali davno pre Pitagorinog doba. Mnogi antropolozi se slažu u tome da su ljudi jeli isključivo biljke još na samom početku civilizacije. Uostalom, biljke (za razliku od životinja) ne mogu nigde da pobegnu, a u to vreme adekvatno oružje za lov još uvek nije pronađeno. Vremenom, praisotrijski čovek je sve više jeo meso, ali je biljna ishrana i dalje činila bazu.
Pitagora i njegovi sledbenici praktikovali su vegetarijanski način ishrane iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog religijskih i etičkih načela. Pitagora je verovao da sva živa bića imaju dušu, te da ni životinje nisu izuzetak. Zanimljivo je to da je Pitagora branio i konzumiranje pasulja, jer je verovao da su ljudi i pasulj stvoreni od istog materijala.
Ubrzo nakon Pitagorine smrti, njegovi sledbenisi i poštovaoci su vratili pasulj u svakodnevnu ishranu, ali su i dalje izbegavali meso. Njegovi principi uticali su na generacije i generacije akademika i verskih mislioca, što je dovelo do toga da je sredinom 19. veka u Engleskoj osnovana prva "Unija Vegetarijanaca". Po principima ove unije, trezvenost, samokontrola i samoodricanje bili su usko povezani sa idealima vegetarijanizma, dok se ishrana bazirana na mesu poistovećivala sa pohlepom, pijanstvom i generalno nedoličnim ponašanjem.
Tek 1960-ih godina vegetarijanstvo postaje mejnstrim i među građanima srednje klase, a ponajviše među omladinom. Tome je najviše doprineo mladi student Frensis Mur Lap, tvorac bestselera "Ishrana za mladu planetu". U ovoj knjizi, on preporučuje vegetarijanstvo ne iz etičkih i religijskih razloga, već zbog toga što ishrana bazirana na biljkama ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu.
A danas? Može se reći da je vegetarijanstvo uzelo maha više nego ikada, i to zbog zaista širokog spektra razloga: neki zbog popularizovanja ishrane bazirane na sirovim namirnicama (takozvane "presne ishrane"), neki zaista zbog religijskih principa, a neki zbog svirepog načina na koji se životinje tretiraju u procesu proizvodnje mesa za ljudsku ishranu.
Najukusniji način za povećanje unosa hranljivih materija je konzumiranje čaja od karanfilića. Pravi se od sušenih i mlevenih cvetnih pupoljaka. Oštrog je ukusa ali je bogat eugenolom, vitaminom C, vlaknima, kalcijumom i omega-3 masnim kiselinama. Poboljšava varenje, reguliše nadimanje, a njegovi aktivni sastojci ublažavaju upale sinusa. Povećava lučenje pljuvačke i proizvodnju digestivnih sokova koji su neophodni za efikasno varenje. Efikasan je kod visokih temperatura, a popularan je i zbog svojih antibakterijskih i antigljivičnih svojstava.
Ukoliko priprema hrane uključuje upotrebu brašna, unapred ste spremni na haos u kuhinji. Vrlo dobro znate da bi trebalo da izbegavate vodu prilikom čišćenja jer ćete doslovno napraviti smesu koja vam može poslužiti kao lepak. Voda aktivira skrob u brašnu, što ga čini lepljivim. Ukoliko se osuši i skori, gotovo je nemoguće očistiti ga. Najbolji način za čišćenje brašna? Prilično je jednostavno. Koristite špatulu, tvrđi komad papira kako biste sakupili na gomilu što više brašna. Izbegavajte sunđer jer nećete moći da ga očistite, umesto njega koristite papirni ubrus i pokupite ostatak.
Jedan korak je od presudnog značaja kada je reč o pripremi savršenog omleta. Jednostavno je: dok se vaš tiganj zagreva, dobro umutite jaja dok ne budu ujednačeno žute boje. Brzim i neprekidnim mućenjem stvorićete penastu strukturu koju odmah potom izlijte u zagrejan tiganj. Pričekajte da se jaja zapeku sve dok ne dobiju formu palačinke, a zatim drvenom varjačom polako odvajajte krajeve kako se jaja ne bi zalepila za površinu tiganja. Nemojte soliti jaja pre prečenja jer ćete tako promeniti njihovu strukturu i boju.
