Verovali ili ne, prvu mašinu za pravljenje šećerne vune, omiljene dečije poslastice koja (polako ali sigurno) uništava zubnu gleđ, konstruisao je ni manje ni više nego - zubar.
Vilijam Džejms Morison (1860-1926) bio je dosta ugledni zubar iz Nešvila, ali ga je uvek zanimala i tehnologija, kao i rad sa decom, pa je tako 1897. godine, u saradnji sa poslastičarem Džonom Vartonom spojio ova dva interesovanja te konstruisao prvu poznatu mašinu za pravljenje šećerne vune.
Svoj proizvod pod nazivom "Fairy Floss" je potom premijerno predstavio na jednom sajmu 1904. godine i postigao ogroman uspeh: ova mašina se prodala u čak 68.655 primeraka po ceni od sedam dolara.
Ko zna, možda je ovaj zubar namerno izumeo ovakvu stvar kako bi što više dece dobilo karijes, pa da ima što više posla kao stomatolog?
Bundeva potiče iz Južne Amerike gde je bila jedna od omiljenih namirnica indijanskih starosedelaca. Seme bundeve ima gotovo 20 puta veću kalorijsku vrednost od samog ploda. Posebno se preporučuje za izbacivanje viška vode iz organizma, kod problema sa prostatom, a efikasna je i kod nege kože lica. Reguliše varenje, pa je korisna kod suzbijanja zatvora. Zahvaljujući cinku, utiče na zdravlje kostiju. Bogata je vitaminom A, kao i betakarotenom, stoga je odlična za čulo vida.
Energetske i hranljive vrednosti (na 100 g):
Energetska vrednost: 26 kcal
Ugljeni hidrati: 6,50 g
Proteini: 1 g
Masti: 0,1 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 0,5 g
Niacin: 0,6 mg
Vitamin A: 7384 IU
Vitamin C: 9 mg
Vitamin K: 1,1 mg
Natrijum: 1 mg
Kalijum: 340 mg
Kalcijum: 21 mg
Gvožđe: 0,80 mg
Magnezijum: 12 mg
Cink: 0,32 mg
U porodici južnog voća, limun (Citrus medica) se najviše koristi i najpopularniji je. Ima 57 procenata hranljivih sastojaka, čak 40 je u kori, dok semenke sadrže oko tri. Osim toga, ima osam procenata limunske i drugih organskih kiselina, oko tri odsto šećera i obilje vitamina, najviše C. Sadrži kalcijumove i kalijumove soli, fosfor, gvožđe, magnezijum, bakar.
Od njega se najčešće prave sokovi, uzima se limunska kiselina, kore je pogodna za proizvodnju kandiranog voća, esencije i pektina. Od semenki se pravi ulje, a ostatak prerađuje za životinjsku hranu. Najviše blagotvornih sastojaka ima sok, sveže isceđen iz zrelog ploda, bez ikakvog konzervansa. Rok trajanja mu je godinu dana i ukusan je dodatak jelima i pićima. Koristi se i u industrijskoj preradi za gotova jela i pića.
Limun se od davnina koristi i kao lek. Veoma je delotvorno sredstvo kod krvarenja otvorenih rana i čišćenja zagnojenih. Na Siciliji se koristio kao sredstvo za dezinfekciju pijaće vode, jer je ostrvo imalo problem sa snabdevanjem pitkom vodom. Njegovu antibakterijsku moć potvrdila je i savremena nauka.
Danas se i zvanično limun smatra namirnicom sa najviše antioksidansa. Zahvaljujući limunskoj kiselini, u organizmu neutrališe toksične materije, olakšava varenje, ubrzava razgradnju masti i poboljšava iskorišćavanje hranljivih sastojaka. Sa vitaminom C i visokim procentom selena, povećava odbrambenu moć organizma, usporava starenje, dok sa vitaminima B grupe "hrani" nervni sistem.
Delotvoran je i u lečenju angine, viška želudačne kiseline, lošeg varenja, bolesti žuči, groznice, oboljenja usne duplje, promrzlina, ujeda insekata, opekotina. Ali, i kod slabe cirkulacije, prehlade, gripa, glavobolje, malaksalosti...
Zapravo, postoji bezbroj razloga da se limunu obezbedi počasno mesto na trpezi. Svojim ukusom i mirisom, svakom jelu od predjela do deserta, daje posebnu notu!
Čaša soka od limuna ujutru pre doručka je odličan način da se sačuva zdravlje i popravi raspoloženje, ako ustanete na "krivu nogu". Na prazan stomak deluje previše jako, ali to ćete da ublažite kada ga razblažite sa malo soka od pomorandže.
Idealan je začin za salate, a jela od mesa i ribe postaju lakša za varenje i ukusnija, čak i kada se peku na roštilju. Kada sokom od limuna istrljate tek isečeno voće, ono neće da promeni boju. Limun bi trebalo cediti neposredno pre korišćenja, jer je sok osetljiv na vazduh i svetlost, brzo gubi vitamine.
Kora limuna je takođe vrlo ukusna i lekovita, ne bi je trebalo odbaciti jer je prepuna flavonoida, koji daju elastičnost kapilarima i olakšavaju razmenu kiseonika u organizmu. Istrugana ili iseckana na kockice, može da se doda sufleu, džemu i pudingu, koji tako dobijaju poseban ukus.
Prilikom kupovine trebalo bi birati plodove svetložute boje, koji u ruci deluju teško u odnosu na svoju veličinu. Izbegavajte mekani limun, sa pegama i mrljama na kori. Voćke sa tanjom korom imaju više soka. Čuvajte ga na sobnoj temperaturi do dve nedelje, a u frižideru u plastičnoj kutiji do šest nedelja.
Izvor: novosti.rs
Smokva je poznata i pod imenom "voće bogova", a u staroj Grčkoj je označavala prosperitet.
Pronađeni su fosilni ostaci koji pokazuju da smokva postoji već više od 9000 godina.
Tri velike sveže smokve sadrže svega 140 kalorija i 5.5 grama vlakana, što je više nego cela šolja ovsenih pahuljica.
Oko 100 grama smokava sadrži oko 150 mg kalcijuma, odnosno oko 16% dnevno preporučenog unosa.
Pire od smokava može da se koristi kao zamena za puter ili ulje u pečenim kolačima, poput biskvita. Pola šolje pirea menja celu šolju ulja ili putera.
Smokve su najslađe od sveg voća, jer sadrže 55% udela prirodnog šećera.
Smokve ne cvetaju na grani, već se njihov cvet nalazi unutar ploda.
"Food Stamped" je humoristički a opet informativni dokumentarni film koji prati bračni par iz Amerike koji pokušava da jede zdravu, nutricionistički bogatu hranu koja se bazira na "Food Stamped" programu.
Taj program, donet od strane američkog zavoda za agrokulturu, obezbeđuje oskudna sredstva za hranu porodicama sa niskim primanjima, kao i nezaposlenima. Zbog mnogih kritika da se za par dolara dnevno prosto ne može obezbediti zdrava i kvalitetna ishrana, profesor nutricionizma Šira Potiš, koja predaje u osnovnoj školi koju pohađaju siromašni đaci koji se i sami hrane po "Food Stamped" sistemu, odlučuje da oseti kako je biti u njihovoj koži. Zajedno sa svojim suprugom i filmskim producentom Joav Potišem započinje izazov u kojem sme da potroši samo jedan dolar po obroku, a da taj obrok bude zdrav i da čini sitim.
Tokom ovog izazova, Šira se konsultuje sa raznim aktivistima za ljudska prava, nutricionistima, političarima ali i običnim građanima koji se hrane po ovom sistemu, kako bi dala dublji pogled na poteškoće siromašnih ljudi i njihovu borbu da svojoj deci obezbede tri kvalitetna obroka dnevno. Takođe, kroz film se na ciničan način kritikuje i ceo globalni sistem u kojem je više od milijardu ljudi na planeti primorano da se na neki drugačiji način hrani po sličnom sistemu.
Ovaj film je dobitnik prve nagrade na prestižnom festivalu nezavisnih filmova u San Francisku.
