I masline i maslinovo ulje smatraju se zdravim namirnicama prvenstveno zbog toga što sadrže nezasićene masne kiseline. Kulture čija ishrana podrazumeva dosta ovih kiselina imaju manji broj stanovnika koji boluju od kardiovaskularnih oboljenja, raka i gojaznosti, jer telo ove vrste masti drugačije razlaže i čuva.
Zelene masline, koje su ubrane pre nego što sazru, imaju više polifenola, dok crne masline koje zriju na drvetu, pa se onda beru imaju veći procenat ulja. I jedne i druge su odličan izvor gvožđa, bakra i vitamina E.
Masline se ne mogu jesti direktno sa drveta, jer su tvrde i gorke, već se konzerviraju u teglama, čime se uklanjaju gorke komponente, plod omekšava i obogaćuje im ukus.
Postoji jedna velika razlika između maslina i maslinovog ulja - ulje je doslovce 100% masna kiselina, dok je taj procenat u maslinama 20%. Rezultat toga je da jedna kašika ulja ima 120 kalorija, a 10 maslina svega 40 kalorija.
Ima još drugih razlika - masline sadrže dosta soli, jer se obično čuvaju tako što se kisele, dok ulje uopšte ne sadrži so; proces kiseljenja uklanja mnogo polifenola iz maslina, dok su oni sačuvani u ulju; u maslinama se nalaze vlakna, kojih nema u ulju.
Kao što vidite i masline i ulje imaju nedostatke i prednosti, a dobro ćete učiniti ako u svoju ishranu uvedete i jedno i drugo.
Komorač je dvogodišnja samonikla biljka. Najviše je rasprostranjena u Južnoj Evropi, a posebno u Italiji, Grčkoj, Turskoj... Sama biljka može da dostigne visinu od 60 -120 cm visine. Komorač je poznat i po imenima morač, slatka mirođija, slatko anis, kopar... Koroste se semenke, lišće, lukovica. Plod je bogat eteričnim uljem. Koristi se kao začin ili čaj protiv nadimanja, ili za ublažavanje kašlja. Dobar je izvor Vitamina C, kaijuma i mangana kao i ostalih vitamina i minerala. Lukovicu komorača možete čak i svežu dodavati raznim salatama, daće im predivnu aromu i specifičan ukus. Kada birate u radnji ili na pijaci obratite pažnju na svežinu lukovice. Neka bude manja i čvršća.
Pored aromatičnog mirisa lavande i njene upotrebe u proizvodnji parfema, nije na odmet znati da se lavandino ulje može koristiti u medicinske svrhe. U tom slučaju, bocu lavandinog ulja dobro je imati pri ruci u kuhinji jer je efikasno u borbi protiv lakših opekotina.
Lavanda je poreklom sa planinskih predela Mediterana, ali raste širom Evrope, u Australiji, pa i Americi. Drevni Egipćani su koristili lavandu u proizvodnji parfema, a kao lek postaje popularna u kasnom srednjem veku.
Dve vrste lavande se koristi u aromaterapiji. Ulje se dobija iz cvetova i obično je bezbojno. Ponekad se meša sa malo eukaliptusa što pojačava miris.
Pored upotrebe u lečenju opekotina, može se koristiti i protiv uboda insekata. U tankom sloju maže se na povređeno mesto i u veoma kratkom roku ublažiće bol. Ukoliko se bol vrati, neophodno je postupak ponoviti. Aktivni sastojci ulja obuhvataju vrstu anelgetika koji ima efekat anestezije i koji čini 40 odsto ukupnog sastava. Sadrži još i beta-kariofilen i antibakterijski agens koji zajedno doprinose borbi protiv infekcija kože.
U svakodnevnom životu koristimo plastiku više nego što smo i sami svesni. Neki brendovi služe kafe za poneti u plastičnim čašama, hrana se pakuje u plastične kutije. Kad bismo malo više znali o štetnosti plastike po okolinu i zdravlje, možda bismo posegnuli za nekim drugima materijalima.
U Sjedinjenim Američkim Državama svaki dan iskoristi se oko 500 miliona slamki. Studija sprovedena 2010. godine pokazala je da je u okean bačeno 8.000.000 tona plastike. Očekuje se da će taj broj narednih godina galopirajuće rasti. Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma napominje da bi do 2050. godine u okeanima bilo više plastike od ribe. Do tada, u okean se isporuči četiri kamiona smeća po minuti.
Plastika se smatra toksičnom jer privlači druge hemikalije i bakterije u okeanskim vodama. Plastične slamke sadrže hemikalije koje u dodiru sa toplotom postaju još opasnije. Takođe, plastika je dizajnirana da bude izuzetno izdržljiva, ne i biorazgradiva. Većina plastike se ne reciklira zbog čega završava na deponiji ili u okeanu.
Umesto korišćena plastičnih slamki, razmislite o upotrebi staklenih. Mala cena koji možete platiti kako biste pomogli okolini.
Smokva je poznata i pod imenom "voće bogova", a u staroj Grčkoj je označavala prosperitet.
Pronađeni su fosilni ostaci koji pokazuju da smokva postoji već više od 9000 godina.
Tri velike sveže smokve sadrže svega 140 kalorija i 5.5 grama vlakana, što je više nego cela šolja ovsenih pahuljica.
Oko 100 grama smokava sadrži oko 150 mg kalcijuma, odnosno oko 16% dnevno preporučenog unosa.
Pire od smokava može da se koristi kao zamena za puter ili ulje u pečenim kolačima, poput biskvita. Pola šolje pirea menja celu šolju ulja ili putera.
Smokve su najslađe od sveg voća, jer sadrže 55% udela prirodnog šećera.
Smokve ne cvetaju na grani, već se njihov cvet nalazi unutar ploda.
