Postoje jela čiju pripremu ne bi trebalo komplikovati jer sama po sebi ne zahtevaju više od usredsređenosti na nekoliko uobičajenih saveta. Jedno od takvih jela je i pečena piletina. Sigurno ste dobijali najrazličitije savete za to kako da tretirate meso pre i nakon pečenja, da bi piletina bila što ukusnija. Navešćemo vam nekoliko kojih se ne morate pridržavati jer nemaju naročit uticaj na kvalitet i ukus mesa.
Začinite piletinu solju i ostavite da odstoji – nepotreban korak koji može dovesti do toga da meso ima sunđerastu teksturu.
Pecite meso u zasebnoj posudi zarad očuvanja ukusa i teksture – ne libite se da piletini dodate krompiriće, ili drugo omiljeno povrće, soseve ili premaze. Možete jedino uticati na bogatstvo ukusa.
Dodajte puter ili ulje – potpuno nepotrebno. I bez toga, uz prisustvo vode, meso će ostati kompaktno, a kožura će biti hrskava.Učestalo prevrćite meso tokom pečenja – ne morate sve dok kožura ne postane zlatno braon. Čak će se i onda meso ravnomerno ispeći.
Etno restoran "Srpska brvnara" nalazi se na samoj obali reke Save i predstavlja savršen kutak za bekstvo od gradske buke i potpuno uživanje u prijatnoj pordičnoj atmosferi.
Poznat je po vrhunskoj ponudi hrane i pića i sigurno će zadovoljiti najistančanije gurmanske ukuse. Od proleća do jeseni možete uživati na terasi sa koje se pruža divan pogled na reku.
U prelepom etno ambijentu koji je pažljivo dizajniran može ugositi i do 250 osoba u zatvorenom delu i do 300 osoba na terasi. Obaveštavamo naše goste da imamo nove snižene cene kao i to da svakog vikenda organizujemo drugačiji program (Gurmanski dani, Dani vina, Dani Srpske kuhinje, Veče boema, Kafansko veče, Meraklijsko veče...)
U etno restoranu "Srpska brvnara" organizuju se nezaboravne proslave rođendana, svadbe, krštenja, poslovnog uspeha i drugih trenutaka koji su gostima veoma značajni.
Zahvaljiući specijalitetima kuće, prijatnoj atmosferi, ljubaznom i profesionalnom osoblju sigurno ćete poželiti da etno restoran "Srpsku brvnaru" posećujete iznova i iznova.
Telefon za informacije i rezervacije: 064/102-36-47
Kineska anđelika je biljka koja se hiljadama godina upotrebljava u tradicionalnoj kineskoj medicini. Dostupna je i u obliku kapsule, čaja ili tečnog ekstrakta. Uspeva na hladnijim temperaturama i obično se sreće u planinskim predelima Kine, Japana i Koreje. Vekovima je korišćena za ublažavanje simptoma depresije, pa čak i za lečenje konstipacije. Danas se najčešće koristi za uravnoteženje hormona i ublažavanje simptoma menopauze. Sve zdravstvene prednosti ove biljke potiču od kumarina, prirodnog sastojka mnogih biljaka. Sadrži i druga korisna jedinjenja poput ferulinske kiseline i fitosterola. Ima jak, gorak ukus koji je sličan anisu. Studija časopisa „Food and Function“ pokazala je da kineska anđelika snižava nivo šećera u krvi.
Hrastove buradi su najprepoznatljiviji simbol koji se dovodi u vezu sa vinom. Tokom vekova, romantizovali smo ove buradi i sam proces starenja vina u njima do te mere da ih sada koristimo kao stolove, klupe, postolja za sveću, neizostavnu dekoraciju prilikom sređivanja romantičnog enterijera, itd....a nismo ni svesni toga da je razlog zbog kojeg koristimo baš hrastove buradi rezultat srećnog incidenta. Vekovima su se u ove svrha ustvari koristili glineni ćupovi.
Dakle, pre više od dve hiljade godina, kada su Rimljani širili svoju imperiju, sa sobom su nosili ne samo hranu i oružje, već i vino. A zašto i ne bi? Vino je bilo bezbednije piti od vode, bogatije je kalorijama, a i poboljšava raspoloženje. Tada su se za čuvanje i transport vina koristili glineni ćupovi. Neke druge civilizacije, poput one u Mesopotamiji, koristile u burad od palminog drveta, ali to je pre bio izuzetak nego pravilo. Jeste da je palmino drvo lakše od gline, ali se mnogo teže oblikovalo i savijalo. Zbog toga je upravo glina bila prvi i pravi izbor. Ali, kako su Rimljani napredovali i širili svoje teritorije, bilo je sve teže i teže transportovati ove ćupove. Postali su Rimljeni svesni te činjenice da je palmino drvo možda bolje rešenje, ali i dalje nisu imali dovoljno sredstava za nabavku. No, njihovim mukama uskoro će doći kraj. Kada su prodrli sve do Galije, sluačjno su zatekli su grupu ljudi koja je za transport koristila burad od hrastovog drveta. Doduše, za transport piva, ali to nije tako bitna razlika.
Upravo tada su Rimljani shvatili da je njihovim mukama konačno došao kraj. Hrastovo drvo je imalo puno prednosti u odnosu na palmino: lakše se savija i oblikuje, a šume kontinentalne Evrope su obilovale ovim drvećem. Na kraju, hrast je, zbog svoje čvrte strukture, u velikoj meri i vodootporan. Za manje od dvesta godina, na desetine miliona glinenih ćupova je odbačeno i zamenjeno novim, od hrasta.
I tu priča nema kraj. Rimljani su, vremenom, primetili kako je njihovo vino odjednom počelo da poprima nov, kvalitetniji ukus. Uz dodatnu obradu drveta, vino je poprimalo različite ukuse poput cimeta, vanile ili karanfilića...a možda je najveće otkriće bilo to da je vino, što duže bude stajalo, kvalitetnije i boljeg ukusa.
- Proteini i masti u jajima pomažu u održavanju nivoa energije.
- Odličan su izvor proteina što znači da sadrže sve esencijalne amino kiseline.
- Ne utiču na nivo holesterola.
- Holin u jajima utiče na razvoj i stimuliše funkcionisanje mozga.
