Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Breskva - voće mira

Breskva je voće poreklom iz Kine ali se uzgaja u predelima gde vlada topla klima. U nekim krajevima poznata je kao persijska šljiva, a postoji preko 2.000 različitih vrsta breskvi koje su nastale ukrštanjem.

Naročito preporučuje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i razvoj.

Breskve pospešuju varenje, posebno teško svarljive i masne hrane jer povećavaju lučenje želudačnih sokova i zaustavljaju mučninu i povraćanje.

Savršeno je sredstvo za čišćenje creva, jer potpomaže bolje varenje.

Predstavlja pravu riznicu beta karotina. Sadrži i većinu vitamina grupe B, među kojima i folacin (B9), nijacin (B3), ali i vitamin C, E i biotin (vitamin H).

Sok od breskve se preporučuje bolesnicima sa srčanom aritmijom, smanjenim lučenjem želudačne kiseline, osetljivim nervnim sistemom.

Smanjuju rizik od opadanja kose.

Kinezi i Japanci koštice breskve smatraju izuzetno značajnim u lečenju kašlja, upale slepog creva, krvavljenja, povišenog krvnog pritiska.

U Mađarskoj ih zovu "voćem mira" jer smiruju i opuštaju.

1305

Ko kaže da se ne treba igrati sa hranom?

Zamislite da ste sposobni da napravite ovakav sendvič! Deca bi bila oduševljena, a i sami biste uživali u svom umetničkom delu.

Ove neverovatne kreacije delo su Ide Skivenes, izvanredno talentovane umetnice koja je ove fotografije objavila na svom Instragram profilu (@Idafrosk). Tamo možete naći još mnogo zanimljivih i inspirativnih fotografija.

1550

Kako sačuvati zdravu crevnu floru

U digestivnom traktu živi više od milijardu različitih bakterija, a većina njih je smeštena u debelom crevu. Ostatak je mahom u tankom crevu.
Crevna flora se sastoji od bar 800 vrsta i 7000 različitih tipova bakterija. Neke od njih su dobre, neke ne, a količina i odnos dobrih i loših varira od osobe do osobe.

Dobre bakterije su najvažniji uticaj na zdravlje čoveka, a važne su jer:

razgrađuju hranu na supstance koje hrane unutrašnjih sloj digestivnog trakta
pomažu u apsorpciji tih supstanci
one su prva linija odbrane imunog sistema
sprečavaju gastrointestinalne infekcije
smanjuju upale
smanjuju rizik od razvijanja alergije na hranu
pomažu u oslobađanju izvesnih minerala i vitamina

Kada znate koliko je zapravo važna crevna flora, jasno vam je zašto je morati držati u ravnoteži. Evo šta možete uraditi kako biste kultivisali i održali dobre bakterije:

izbegavajte antibiotike izuzev ako su apsolutno neophodni (oni ubijaju dobre bakterije)
svedite rafinisani šećer i skrob na minimum (oni hrane loše bakterije)
jedite što više zelenog povrća i svežeg voća (hrane dobre bakterije)
konzumirajte jogurt i drugu hranu koja sadrži probiotike
nemojte piti industrijske sokove.

1926

Kako tretirati bolove u stopalima?

Ponekad je uzrok bolova u stopalima gljivična infekcija, atletsko stopalo,pa čak i urastanje noktiju. Ukoliko nelagodnost osećate zbog umora, loše obuće, vaš najbolji prijatelj može biti topla ili hladna voda sa dodatkom pojedinog bilja, pa čak i masaža stopala.

Sedite na stolicu, umočite noge najpre u hladnu vodu i nakon pet minuta u toplu. Ponavljajte naizmenično kako biste ojačali cirkulaciju.

Dodavanjem nekoliko kapi pepermint ulja ili ulja ruzmarina u toplu kupku za vaša stopala takođe donosi povoljne rezultate.

Nanesite losion koji sadrži ureu i nežno utrljavajte neko vreme.

1166

Kruška

Kruške (Pyrus communis) su, kao i njene "sestre" jabuke i dunje rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae. Rastu uglavnom u umerenim predelima Evrope, Afrike i Azije. Može se reći da u našim predelima i nisu tako popularne kao npr. jabuke, iako u Francuskoj simbolišu luksuz, dok su u Staroj Grčkoj bile smatrane za "dar bogova". A zašto je to tako? Kruške su izuzetno zdrave pre svega zbog velike količine dijetalnih vlakana koje nose u sebi pa dobro utiču na probavni i kardiovaskularni sistem, a sadrže i zavidan nivo vitamina C kao i drugih minerala (magnezijum, kalcijum, fosfor). Zanimljivo je da su kruške voće od kojeg postoje najmanje šanse za dobijanje alergije, pa se često koriste u ishrani beba. Danas postoji preko hiljadu vrsti ove voćke, a najopširnija podela bi bila na domaće evropske (Pyrus communis) i dalekoistočne (Pyrus pyrifolia), i mogu biti zelenkaste, smeđe, crvene, i žute (najčešća nijansa). Izuzetno su slatke pa se često u ishrani koriste kao zamena za šećer, od njih se prave razne pite, kolači, kompoti...i naravno domaća rakija - dobro poznata viljamovka. Jednom kad krenu da sazrevaju, brzo se kvare pa ih treba što pre iskoristiti.

2488