Prvo, većina ovih zaključaka nije bazirana na eksperimentima, već su doneseni na osnovu posmatranja svakodnevnog života. Ne zna se sigurno da će usvajanje ovih navika dovesti do veće plodnosti, ali ne škodi pokušati, a i u pitanju su navike u ishrani koje će vam doneti samo dobro.
Prvi važni faktori su godine i telesna masa. Za razliku od žena, muškarci mogu postati roditelji u i kasnijem životnom dobu. Međutim, kvalitet sperme počinje da opada posle 35. godine, a isto važi i u slučajevima kad je muškarac gojazan.
Što se same ishrane tiče, evo nekoliko hranljivih sastojaka na koje treba obratiti posebnu pažnju.
Muškarci koji unose više omega 3 masnih kiselina generalno imaju zdraviju spermu. Dakle, ako planirate porodicu, mudro bi bilo da u svoju ishranu unesete više ribe, orašastih plodova i lanenog semena.
Folati - žene koje hoće da ostanu u drugom stanju, ili već jesu trudne treba da uzimaju suplemente folne kiseline. Ne samo što smanjuje rizik od defekata ploda, već povećava i samu šansu za začeće. Izgeda da važi i u slučaju muškaraca, jer je veći unos folata povezan sa boljim kvalitetom sperme. Najbolji izvor je spanać i drugo tamno zeleno povrće.
Antioksidanti su veoma važni, jer je kvalitet reproduktivnog materijala veoma osetljiv na oksidaciju. Antioksidanti se bore protiv slobodnih radikala koji oksiduju ćelije, time značajno poboljšavajući kvalitet tih ćelija. Voće, povrće, orašasti plodovi, leguminoze najbolji su vam saveznici u ovoj borbi.
Iako druge vrste hranljivih materija drugačije utiču na mušku i žensku plodnost, postoji šema koja odgovara i jednima i drugima - mediteranska dijeta. Prema jednoj studiji, parovi koji žele da dobiju dete, a prešli su na mediteranski način ishrane poboljšali su svoje šanse za oko 40%.
Pre nego što se odlučite da prezrele banane bacite u kantu za smeće, razmislite o tome na koji način biste mogli da ih iskoristite. Ogulite ih i iseckajte na komadiće, zatim umotajte u papir za pečenje i zamrznite. Nakon što su potpuno zamrznute, možete ih prebaciti u zip kesice za zamrzivač. Idealne su za jutarnje ili večernje smutije. Isprobajte!
Čak i ukoliko konačno zaspite, bolovi u stomaku zbog gladi drže mozak "mentalno budnim". Ukoliko učestalo ne večerate pred odlazak na spavanje, oslabićete imuni sistem i poremetiti metabolizam. Ukoliko čekate da veoma ogladnite do svog prvog obroka, nivo šećera u krvi može pasti toliko nisko da će vam apetit biti iznenađujuće povećan. Telo koristi energiju 24 sata dnevno, pri čemu sagoreva kalorije sve vreme. Ako ipak odete u krevet gladni, nedostatak energije će biti izražen narednog dana. Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu otkrili su da osećaj gladi utiče i na serotonin. Odnosno, ukoliko ste dugo gladni, znajte odakle potiče vaša razdražljivost. Istraživanja takođe pokazuju da ukoliko jedete kasno noću imate veće šanse da se ugojite. Budući da tokom spavanja trošite manje energije, telo pretvara dodatne kalorije u masti dok spavate.
Galbanum je biljka koja se vezuje i za drevne rimske i grčke civilizacije gde se koristio i kao dodatak u balzamima i parfemima jer se smatralo da donosi blaženstvo duše. Esencijalno ulje galbanuma je posebno dobro u lečenju mišićnih grčeva. Opušta mišiće i živce, a povoljno utiče i na respiratorni trakt. Koristi se i kod povreda zarad smanjenja ožiljaka, a ulje je efikasno i kod uklanjanja akni, bubuljica ili raznih vrsta kožnih gljivica. Čisti bronhije, pluća i grlo, pa se koristi radi olakšanog disanja. Reguliše i podstiče proizvodnju određenih hormona. Koristi se i kao dodatak određenim proizvodima za ubijanje insekata. Ubrzava zarastanje rana i sprečava razvoj bilo kakvih mikroba u ranjenom području.
1. Voda - hidratacija je ključ ukoliko imate problema sa zatvorom. Ključna komponenta kada osetite ovakvu vrstu neprijatnosti. Ima i dodatne beneficije u vezi sa svim funkcijama ćelija, a jednako je važna i za sam metabolizam i zdravlje kože. Prvi korak u zaustavljanju zatvora je upravo čaša vode.
2. Jabuka - jer sadrži veliko broj rastvorljivih vlakana. Zadržaće vodu dok prolazi kroz digestivni trakt i veoma brzo ukloniti neugodan osećaj.
3. Pasulj - i generalno sve mahunarke su od najveće pomoći. U zavisnosti od vrste, sadrže od 6 do 9 grama vlakana po polovini šolje. Koristite ga kao dodatak salatama kako biste pospešili rad digestivnog trakta.
4. Ovsena kaša - sadrži kombinaciju rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, ali pomaže u smanjenju nivoa holesterola i smanjuje rizik od dijabetesa.
5. Pistaći - bogati su kalijumom, obezbeđuju vitamin B i poseduju dovoljnu količinu vlakana. Savršena su užina jer brzo stvaraju osećaj sitosti, a bogati su proteinima. Napravite i puter od pistaća ili ih sirove koristite kao dodatak jelima ili salatama.
