Pinja Kolada je danas definitivno jedno od najpopularnijih pića i ono što znamo o ovom ukusnom koktelu od kokosa, ananasa i ruma jeste to da je nastao u Portoriku i da predstavlja nacionalno piće ove zemlje. No, identitet barmena koji je prvi "izmiksovao" ovu dobitnu kombinaciju je i dalje predmet mnogih rasprava. Ovo su četiri priče o barmenima koji su tvrdili (ili i dalje tvrde) da su tvorci ovog egzotičnog koktela:
- Prva priča kaže kako je menadžment Caribe Hiltona, luksuznog hotela koji je lociran u glavnom gradu San Huanu, 1954. godine naredio svom barmenu Ramonu Marreru da napravi autentično piće koje će sadržati sve sastojke tipične za to ostrvo. Ramon je navodno čak tri meseca eksperimentisao sa stotinama kombinacija dok nije naišao na onu savršenu.
- Druga teorija je takođe vezana za ovaj hotel. Naime, jedan drugi barmen Caribe Hiltona, Ricardo Gracia, u jednom intervjuu za Living Magazine iz 2005. godine izjavljuje kako je upravo on "otac" ovog koktela. On u tom intervjuu tvrdi kako se ranije pravilo neko popularno piće od kokosovog mleka. Pošto je jednom prilikom došlo do nestašice ovog mleka, Ricardo takođe 1954. odlučuje da sve druge sastojke prosto stavi u sok od ananasa (kojeg je tada bilo u izobilju) - i da je tako nastala današnja pinja kolada.
- Krajem pedesetih godina prošlog veka je samo dve milje zapadno od Hiltona bio otvoren novi restoran Barrachina koji je izuzetno brzo stekao popularnost. Vlasnik i glavni kuvar ovog restorana, Pepe Barrachina, tih godina odlazi na kratak put u Argentinu gde upoznaje čuvenog majstora koktela Ramona Portasa Mingota. Tu počinje priča o trećoj teoriji nastanka ovog pića. Oduševljen njegovim veštinama, Pepe zapošljava Ramona u svom portorikanskom restoranu i od onda tvrdi kako je upravo ovaj Argentinac tvorac pinja kolade.
- Po četvrtoj, a ujedno i poslednjoj teoriji, pinja kolada je još u 19. veku izmislio pirat Ricardo Cofresi, koji je pomoću ovog pića dizao moral svojim saputnicima na brodu. Ova teorija ipak ima najmanje pristalica, jer je za pravu pinja koladu kakvu danas poznajemo potreban specijalan krem od kokosa kojeg je tada bilo skoro nemoguće napraviti.
Uređenje kuhinje predstavlja jedan od najvažnijih koraka prilikom renoviranja ili opremanja doma.
Pogrešne odluke mogu dovesti do nefunkcionalnog prostora, otežati svakodnevne aktivnosti i umanjiti uživanje u pripremi obroka. Od lošeg rasporeda elemenata do neadekvatnog osvetljenja, svaka greška može značajno uticati na udobnost i estetiku vaše kuhinje.
U nastavku teksta saznaćete koje su najčešće greške pri uređenju kuhinje i kako ih izbeći, kako biste stvorili prostor koji je istovremeno lep, praktičan i dugotrajan.
Jedna od najčešćih grešaka u dizajnu kuhinje je nepravilno raspoređivanje elemenata, što može otežati kretanje i korišćenje prostora. Kuhinja treba da bude dizajnirana u skladu sa principom „radnog trougla“, koji obuhvata frižider, sudoperu i šporet – tri bitne tačke koje koristite svakodnevno. Takođe, važno je razmisliti o dodacima koji mogu poboljšati funkcionalnost prostora.
Na primer, ideje za kuhinjska ostrva mogu biti korisne ako razmišljate o centralnom prostoru, jer omogućavaju dodatnu radnu površinu, služe kao prostor za obedovanje ili nude dodatni prostor za skladištenje. Međutim, ukoliko nisu pravilno dimenzionisana i pozicionirana, mogu ometati kretanje i blokirati pristup osnovnim elementima.
Još jedna česta greška je ignorisanje ergonomskih principa. Radne površine ne bi trebalo da budu previše visoke ili niske, jer to može uzrokovati nelagodnost tokom kuvanja. Optimalna visina radne ploče je između 85 i 95 cm, u zavisnosti od visine korisnika. Pravilno planiranje rasporeda elemenata doprinosi ne samo estetici već i efikasnosti u svakodnevnoj upotrebi.
Mnogi prilikom planiranja kuhinje ne obraćaju dovoljno pažnje na kapacitet kuhinjskih elemenata, što kasnije dovodi do nereda i manjka funkcionalnosti. Nedostatak ormarića, fioka i polica može značiti da će se stvari gomilati na radnoj površini, čineći prostor neorganizovanim i nepraktičnim.
Jedan od najboljih načina da se izbegne ovaj problem jeste iskorišćavanje vertikalnog prostora. Gornji kuhinjski ormarići treba da idu do plafona kako bi se obezbedila dodatna skladišna površina. Otvorene police mogu biti vizuelno privlačne, ali nisu idealne za svakodnevnu upotrebu ako nisu pažljivo organizovane.
Takođe, fioke sa ugrađenim organizatorima za escajg, začine i sudove mogu značajno olakšati svakodnevno korišćenje kuhinje. Ako imate dovoljno prostora, razmislite o ugradnim rešenjima, poput izvlačnih polica u uglovima ormarića ili fiokama sa skrivenim pregradama.
Kada planirate skladištenje, obratite pažnju na to gde će se određene stvari nalaziti. Na primer, posuđe i pribor treba da budu blizu sudopere, dok začini i osnovne namirnice treba da budu nadohvat ruke pored mesta za pripremu hrane. Dobro osmišljen skladišni prostor doprinosi organizaciji i čini kuhinju mnogo prijatnijim mestom za rad.
Osvetljenje je često zanemaren aspekt pri uređenju kuhinje, ali ono igra bitnu ulogu u njenoj funkcionalnosti i atmosferi. Loše osvetljena kuhinja ne samo da otežava pripremu hrane, već može učiniti prostor sumornim i neprijatnim za boravak.
Idealno rešenje je kombinacija tri tipa osvetljenja:
Jedna od najčešćih grešaka je oslanjanje isključivo na centralno osvetljenje, koje često stvara senke na radnim površinama. Ako imate kuhinjsko ostrvo, razmislite o postavljanju visećih lampi, koje ne samo da osvetljavaju prostor već i vizuelno doprinose njegovom izgledu.
Takođe, obratite pažnju na boju svetla. Previše hladno osvetljenje može učiniti prostor sterilnim bez obzira na kombinaciju boja koju imate u kuhinji, dok previše toplo osvetljenje može smanjiti vidljivost. Najbolja opcija je neutralna bela svetlost (4000K – 5000K), koja balansira između topline i funkcionalnosti.
Prilikom odabira materijala za kuhinju, mnogi se vode isključivo estetikom, zanemarujući dugotrajnost i lakoću održavanja kuhinjskih elemenata. Pogrešan izbor može dovesti do brzog habanja, što znači da ćete češće morati da popravljate ili menjate određene elemente.
Jedna od najvećih grešaka je korišćenje materijala osetljivih na vlagu i toplotu za radne ploče. Drvo, iako vizuelno privlačno, može upiti vlagu i postati oštećeno ako nije pravilno zaštićeno. Staklene radne ploče izgledaju moderno, ali su sklone ogrebotinama i zahtevaju često čišćenje. Najbolje opcije su kvarc, granit i kvalitetni laminati, jer su dugotrajni i otporni na visoke temperature.
Još jedna greška je pogrešan izbor podnih obloga. Materijali poput poliranog mermera mogu biti klizavi, dok svetli podovi mogu brzo postati prljavi. Idealna opcija su keramičke pločice ili vinil, koji su otporni na vlagu i lako se održavaju.
Kada birate materijale, ne zaboravite da razmišljate dugoročno. Investicija u kvalitetne materijale na početku može značiti manje troškove održavanja i popravki u budućnosti.
Uređenje kuhinje zahteva pažljivo planiranje kako bi se izbegle česte greške koje mogu umanjiti njenu funkcionalnost i estetiku.
Pravilno raspoređivanje elemenata, dovoljno prostora za skladištenje, adekvatno osvetljenje i odabir kvalitetnih materijala važni su faktori za stvaranje kuhinje u kojoj ćete uživati dugi niz godina.
Ulaganje vremena u planiranje može vam pomoći da izbegnete skupe greške i stvorite prostor koji je praktičan, moderan i prilagođen vašim potrebama.
Za nju kažu da je „majka svih žitarica" jer datira od pre više hiljada godina. Reč je o kinoi (quinoa), koja potiče sa planinskog venca Anda u Južnoj Americi.
Poreklo joj je zaista drevno, jer zajedno sa krompirom i kukuruzom spada u tri osnovne namirnice prastare civilizacije Inka.
Oni su je smatrale čak svetom biljkom, zbog čega je njihov vladar, lično, svake godine sejao prva zrna, koristeći specijalnu zlatnu alatku.
Tek poslednjih petnaestak godina postaje popularna i van prostora Latinske Amerike, dok stručnjaci proriču da će se svrstati u red namirnica zdrave hrane budućnosti. U zapadnim zemljama koristi se u proizvodnji testenina, kao zamena za pirinač, ali i na mnoge druge načine.
Kinoa je svakako unikatna po mnogo čemu. To je usev koji podnosi oštre klimatske uslove, odnosno uspeva i u polusušnim i u planinskim oblastima. Izuzetno je zdrava, vrlo ukusna i lako se priprema. Predstavlja savršenu zamenu za beli pirinač ili proso, može da se dodaje varivima, a od njenog brašna mogu da se pripremaju ukusna peciva. Kinoa je vrlo hranljiva i sadrži više kalcijuma od mleka i više proteina od mesa i smatra se nutritivno najvrednijom namirnicom na planeti.
Bolivijski poljoprivrednici tvrde da nikada nisu bolesni, jer konzumiraju kinou od koje prave hleb, alkoholno piće koje „vraća snagu", supe i kolače. Zrno ove biljke sadrži 12 odsto belančevina, pet odsto masti, 63 odsto ugljenih hidrata. Sadrži i dragocene vitamine, među kojima su posebno važni B 1, B 2 i E. Zbog raznolikog mineralnog sastava, gde je najupečatljivije gvožđe i fosfor, kinoa se smatra super namirnicom.
Najvažnije od svega je da kinoa sadrži svih osam amino-kiselina, za razliku od drugih žitarica koje sadrže najviše tri. Poseduje retke amino-kiseline za biljni svet, kao što je lizin, metionin i cistein, zbog čega se, inače, savršeno nadopunjuje sa pirinčem. Osim toga, kinoa je bogata dobrim zasićenim mastima, a sadrži manje ugljenih hidrata nego većina drugih žitarica. Stručnjaci iz NASE kinou su proglasili izuzetno izbalansiranom i kompletnom hranom, koja se pokazala korisnom u ishrani astronauta u svemirskim misijama.
Zdravstveni stručnjaci, s druge strane, ističu njenu lekovitost u jačanju organizma, preventivnom delovanju protiv zapaljenskih procesa i hipertenzije, a obezbeđuje i zdravo majčino mleko. Svakako se preporučuje osobama koje pate od malokrvnosti, ali i svima drugima koji stanje anemije treba da spreče. Dobri poznavaoci kinou preporučuju i u prevenciji migrene, ateroskleroze, kao i u terapiji protiv gojaznosti.
Kao i sve druge žitarice, kinoa je bogata skrobom i prostim šećerima, zbog čega predstavlja dobar izvor energije neophodne sportistima. Istovremeno predstavlja savršenu hranu za vegetarijance koji imaju želju za mesom. Ne sadrži gluten, pa mogu da je koriste i osobe koje pate od celijakije
Iako se ubraja u zrnastu hranu koja potiče od trava, kinoa botanički pripada porodici spanaća. Činija kuvane kinoe daje oko 160 kalorija koje potiču od ugljenih hidrata i kvalitetnih belančevina, bogate vrednim sastojcima lizinom i metioninom. Zanimljivo je da sadrži i albumin, protein koji se primarno dobija iz belanca.
Za kuvanje kinoe potrebno je daleko manje vremena nego za druge žitarice. Skuva se za 15 minuta, ali važno je dobro je oprati da bi se otklonili saponini koji se nalaze u spoljašnjoj opni. Može da se jede i hladna i topla, a lepo se kombinuje sa povrćem u salati ili kao testo u supi.
Zdravi obroci
* Doručak - Pomešati šolju kinoe sa pola šolje mleka i pola šolje bobičastog voća. Ovaj ukusni doručak može da se jede hladan ili zagrejan.
* Ručak - Na maslinovom ulju ispržiti glavicu crnog luka i tri češnja belog, dodati kuvanu kinou i nastaviti sa prženjem još tri minuta. Posle toga dodati šolju seckanog kuvanog pilećeg belog mesa i krčkati još deset minuta. Pred kraj dodati grašak iz konzerve, posoliti i posuti parmezanom.
* Večera - Skuvati šolju kinoe, pomešati sa četvrt šolje seckanih maslina, 150 grama rendanog feta sira, kašikom maslinovog ulja i paradajzom. Posoliti, pobiberiti i promešati.
izvor: novosti.rs
Stvarna količina ugljenih hidrata i proteina zavisi od toga koliko vremena će proći pre vašeg vežbanja. Neophodno je da jedete oko tri ili četiri sata pre vežbanja. Ne preporučuje se vežbanje na pun stomak, pored toga što se nećete osećati prijatno, hranljive materije neće biti dostupne vašem telu. Ukoliko imate samo sat vremena pred trening za obrok, držite se manjih porcija.
Temišvar se nalazi na samo 165 km od Beograda, 144 km od Novog Sada, 78km od Vršca, 93 km od Zrenjanina, 78 km od Kikinde, 163 km od Subotice.
Sa svojih 450 000 stanovnika najveći je grad Banata. Četvrti grad po veličini u Rumuniji. Interesantna je činjenica da je ime dobio po reci Tamiš iako leži na reci Begej. Razlog tome je što su nekada ranije tokovi ovih reka bili isprepleteni ali su posle veštačkim putem razdvojeni.
Temišvar je kroz vekove pretrpeo uticaj različitih kultura i zbog toga danas predstavlja veoma interesantan spoj kultura i zanimljivu destinaciju za putovanje. Rimljani su ga koristili kao važno utvrđenje, Tatari su ga razrušili u 13. veku, Turci su ga osvojili 1552. i zadržali svoju vlast do 1718. kada su na red došli Austrijci i tu ostali dva veka. U Temišvaru je 1989. počeo ustanak protiv Nikolaja Čaušeskua, jednog od najpoznatijih svetskih diktatora. Što se tiče arhitekture najveći uticaj su imali Habsburgovci i zbog toga se danas Temišvar sa ponosom nosi nadimak “Mali Beč”.
Na prvom zvaničnom popisu 1720. većinsko stanovništvo je bilo srpske nacionalnosti, danas taj procenat iznosi svega 2%, ali je i dalje najveći kulturno-istorijski centar Srba u Rumuniji. Tu se nalazi i sedište Eparhije Temišvarske Srpske pravoslavne crkve kao i savez Srba u Rumuniji.
Temišvar je poznat po tome što je prvi evropski grad koji je koristio ulično osvetljenje, a pored Njujorka drugi u svetu. Takođe je prvi evropski grad gde je uveden tramvajski prevoz.
Zahvaljujući svojoj blagoj klimi Temišvar ima puno javnih trgova i bujno zelenilo, pa ga neretko zovu i gradom parkova. Veoma je lako istražiti ga pešice. U centru se nalaze tri trga –Trg Pobede, Trg Slobode i Trg Ujedinjenja.
Trg Pobede (Piata Victoriei) odlikuju elegantne barkone zgrade. Na južnom kraju trga nalazi se Rumunska Pravoslavna Katedrala koja je izgrađena oko 1940. godine i ima specifičan zeleni i crveni crep. Ispred katerdrale se nalazi spomen muzej revolucije u čast onima koji su izgubili svoje živote tokom revolucije 1989. godine. Sa druge strane trg se spaja sa trgom Opere, gde se i nalazi zgrada pozorišta i Opere.
Na trgu Ujedinjenja (Piata Unirii) sa jedne strane leži impozantna Rimsko-katolička crkva a odmah preko puta je Srpska saborna crkva i sedište eparhije. Na istom trgu nalazi se i Nikolas Lenau Koledž (Liceul Nicolas Lenau) sagrađen 1761. godine koji je bio prvo pozorište u Temišvaru.
Na Trgu Slobode (Piata Libertatii) nalazi se stara gradska kuća i razni kipovi.
Naša preporuka je da se obavezno prošetate gradskim trgovima, probate đevreke (covrigi) raznih ukusa ispred zgrade Opere, popijete kaficu u jednom od kafića na Trgu Ujedinjenja dok uživate u predivnom pogledu na sam trg i zgrade oko njega.
Što se shoppinga tiče Temišvar vam nudi jedan od najvećih tržnih centara na Balkanu- Julijus Mol (Iulius Mall). Otvoren je u 2005. i predstavlja najveći tržni centar van Bukurešta u Rumuniji. Nalazi se na samo petnaesetak minuta pešačenja od Trga Ujedinjenja na površini od 64.000 kvadratnih metara. Ima preko 330 radnji, 2500 parking mesta, sprat sa restoranima, kutak za decu… Više o radnjama koje možete tamo naći pogledajte na zvaničnom sajtu Iulius Mall-a.
Ukoliko vas zanima uređenje doma sve vezano za enterijer i eksterijer možete naći u Praktikeru i Baumax-u na samom ulazu u Temišvar iz pravca Beograda. U njihovoj blizini se nalazi i Metro Cash&Carry i Hipermarket Real.
Temišvar je predivan grad koji vam može ponuditi nezaboravan dan bez razlike da li ste krenuli u šetnju sa porodicom, šoping sa prijateljima, kulturnu posetu. Brzo, lako i jednostavno se stiže do Temišavara, na granicama nema gužve. Može se desiti da vam zatraže na granici da pokažete 250 eura po osobi ili potvrdu iz banke da imate taj novac na računu. Vinjeta košta 3 eura i kupuje se odmah na graničnom prelazu. Do samog centra se lako stiže, ima dosta parking prostora a veoma je lako snaći se po centru grada.
Ostaje vam samo da se spakujete i krenete na put županije Timiš, kako biste uživali u lepotama Temišvara!
