Mediteranska ishrana važi za jednu od najzdravijih na svetu. Otkad je Njujork Tajms objavio studije koje pokazuju da je ovaj tip ishrane bolji za srce od ishrane bez masti, mediji su poludeli za Mediteranom. Preko noći su se pojavile brojne knjige o ovoj ishrani, članci, blogovi sa receptima iz ovog područja i svi misle da znaju dovoljno o ovoj temi.
Međutim, evo 5 najčešćih zabluda o mediteranskoj ishrani:
Ne postoji jedna mediteranska dijeta - ne postoji jedna dijeta, ali postoji jedan tip, specifičan posebno za Grčku i južnu Italiju. Odlikuje je korišćenje maslinovog ulja i ribe, manje nego mesa.
Maslinovo ulje treba da se zalije preko salate - mnogi članci savetuju da se salata ili kuvano povrće zalije malom količinom ulja. Međutim, na Kritu, koji služi kao prototip ove ishrane, čak 45% kalorija koje unesu potiče iz masti, tako da jedna kašičica ulja nije dovoljna. Budite velikodušni.
Orašasto voće imao bitan udeo u ishrani - orah i badem se koristi najčešće za slatkiše i pojedine soseve, ali nisu zastupljeni na dnevnom nivou. Dva do tri puta nedeljno je prava mera.
Obilje testenine - mnogi ljudi povezuju mediteransku ishranu sa testeninom i brinu da će se zbog toga ugojiti. Međutim, ovaj tip podrazumeva integralne žitarice, a ne velike činije belog testa. Uživajte u svojoj pasti, ali pazite da bude sa maslinovim uljem, bosiljkom i paradajzom, uz mnogo povrća.
Svi narodi Mediterana se ovako hrane - tradicionalni način ishrane je zdrav, ali ga sve manje ljudi prati na pravi način. Moderan način života uzima danak, nema više vremena za dugačke porodične ručkove, niti meso jednom mesečno. I narodi ovog područja se sve više okreću brzoj hrani, što uzrokuje porast gojaznosti.
Sve veći trend u svetu nutricionizma je takozvana ishrana po bojama koja dovodi organizam u izbalansirano stanje i generalno popravlja raspoloženje. Naime, po ovom principu ishrane, ljudima je potrebno između pet i devet porcija voća i povrća dnevno, a ove grupe namirnica se mogu podeliti prema spektru duginih boja - dakle na žute, narandžaste, crvene, zelene, plave i ljubičaste namirnice, kao i na bele.
Smatra se da tokom letnjih perioda treba više konzumirati zelene, plave i ljubičaste namirnice, dok se zimi preporučuju žute, narandžaste i crvene. No, svaka od ovih boja na poseban način doprinosi celokupnom stanju organizma:
Žuta hrana: dobro raspoloženje i jači imunitet - kukuruz, banane, jaja, breskve, paprike, ananas, med, kruške, limun...
Ove namirnice sadrže beta - karoten, vitamin C, bromelain pa su dobre za elastičnost kože, hrane mozak i podstiču memoriju i koncentraciju, jačaju imunitet, čiste jetru, žuč i pankreas.
Narandžasta hrana: bolji apetit i varenje - pomorandža, mango, šargarepa, bundeva, žumance, losos, đumbir...
Narandžaste namirnice su takođe bogate beta karotenom, ali i antioksidansima, dobre su za oči, čiste organizam i izbacuju toksine iz creva, ubrzavaju metabolizam i štite od alergija.
Crvena hrana: energija - crveno meso, paradajz, lubenice, cvekla, rotkvice, trešnje, jagode, crveni pasulj
Odlika ljudi koji konzumiraju dosta crvene hrane jeste višak energije i jak imunitet. Ova grupa namirnica obezbeđuje pravilan razvoj crvenih krvnih zrnaca i očuvanje krvnih sudova, zbog likopeina pomaže i pri detoksikaciji organizma.
Zelena hrana: harmonija i smirenost - blitva, spanać, brokoli, kelj, grašak, celer, tikvice, smokva, zeleno grožđe, krastavac, kivi....
Za razliku od crvene, zelena boja donosi ravnotežu, mirnoću...a većina zelenih namirnica čini bogat izvor celuloze, i alkalizuje organizam čime štiti od tumora gušterače, bubrega, želuca. Zelena hrana ujedno potpomaže i zaceljivanje rana i sprečava loš zadah.
Plava hrana: dobar san - kupine, šljive, borovnice, crne ribizle, alge, cikorije, crne masline, crne trešnje...
Plava hrana takođe umiruje, ali kako se veruje, štiti i od ružnih snova, te izbacuje frustraciju koja se nagomilala tokom dana. Ove namirnice su bogate kalijumom pa olakšavaju cirkulaciju i izbacuju otrove. Pomažu i u borbi protiv zatvora.
Ljubičasta hrana: kreativnost - patlidžan, ljubičasti brokoli, artičoke, radič, timijan, ljubičasta žalfija...
Ova boja je na neki način spoj smirene plave i stimulativne crvene, pa kad se to spoji, donosi kreativnost, jača intuiciju, spiritualnost. Preporučuje se kao "ispomoć" kod lečenja mentalnih bolesti i kod manjka motivacije.
Bela boja: protiv holesterola - beli luk, mlečni proizvodi, piletina, ćuretina, belance...
Ishrana belom bojom se preporučuje osobama koje imaju manjak kalcijuma, kojima su zbog holesterola začepljene arterije, kao i osobama koje pate od osteoporoze.
Ako imate iPad i češto ga koristite u kuhinji ali ste uvek bili zabrinuti za bezbednost vašeg omiljenog tableta onda je vašim mukama došao kraj. Na ovogodišnjem MacWord sajmu predstavljena je daska za sečenja koja je namenski dizajnirana za korišćene uz iPad. Naime na dasci se nalazi žleb u kojem se može veoma lako uglaviti iPad. Na ovaj način će Vaši omiljene recepti biti uvek na dohvat ruke a uz zaštitne kesice koje se isporučuju moće ćete iPad i da koristite bez bozajni da će se po njemu nešto prosuti. Uz dasku se isporučuje još nekoliko dodataka koji omogućavanju korišćenje iPad-a i van daske.
Ipak, vreme će najbolje pokazati da li će ovakvi proizvodi imati svoju primenu ili će ipak tableti u kuhinji biti korišćeni kao što je prikazano na donjem video klipu.
Kada čujemo da je neko neuhranjen, prvo što nam padne na pamet je osoba tipa "kost i koža". Naravno, ljudi kojima nedostaju adekvatne hranljive supstance jesu neuhranjene, ali do neuhranjenosti može doći i kada kalorija ima u izobilju - kada se jede dosta hrane koja sadrži malo nutritivne vrednosti.
Kako smo stigli dovde? Objašnjenje leži u našoj evoluciji. Naši preci morali su da jedu mnogo kako bi ispunili svoje dnevne potrebe. Prvo, oni su bili izuzetno fizički aktivni, sagorevali su hiljade kalorija dnevno, ali njihova ishrana nije sadržala koncentrovane kalorije poput masti i šećera kakve imamo danas.
Ljudska evolucija je vremenom dovela do toga da napravimo hranu kojom se nagrađujemo, koja oslobađa hormone koji nas čine srećnim nakon što pojedemo hranu bogatu kalorijama. Drugim rečima, "programirani" smo da jedemo hranu koja će nam obezbediti najviše kalorija u jednom zalogaju. Međutim, moderno doba uslovljava naše snabdevanje hranom, hranom koja je industrijski obrađena, visokokalorična, ali kojoj manjkaju vitalni sastojci poput vitamina ili minerala.
Kao rezultat, mnogi od nas su preteški, ali neuhranjeni. Kada način ishrane obezbeđuje višak kalorija, a manjak vitamina, minerala i antioksidanata, naše zdravlje je na udaru. Mast počne da se taloži i na mestima koja se ne vide, okružuje organe poput jetre ili pankreasa i time negativno utiče na njihovu funkciju.
Ljudi treba da budu veoma fizički aktivni, a moderan način života ne samo što to ne traži, već i onemogućava u velikom broju slučajeva. Nesklad između genetike i načina života vodi do paradoksa neuhranjenosti i gojaznosti u isto vreme. Jedemo suprotno onome kako bismo trebali.
Dakle, kad pročitate ovaj tekst, ugasite kompjuter i pravac jedna šetnjica, makar po parkiću ispred zgrade.
Ruzmarin je veoma otporna začinska biljka čiji uzgoj zahteva veoma malo nege. I ovoj biljci je potrebna sunčeva svetlost i to od 6 do 8 sati dnevno. Saksiju je neophodno povremeno rotirati kako bi svi delovi biljke imali dovoljno svetlosti. Zaliva se umereno, tek nakon što se zemlja u saksiji potpuno osuši. I ova biljka najbolje uspeva u saksijama sa drenažnim rupicama. Sadi se u zemlji kojoj se dodaje nešto peska. Orezujte ga makazama ukoliko krene da razvija suve grane. Orezivanjem će biljka poprimiti i željeni oblik.
