Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Hrana i kultura: Norveška

Usklađenost je ključ kulture i načina života u Norveškoj. Kada je ostatak civilizacije bio još u povoju, vikinški brodovi su uveliko krenuli daleko od obala kako bi istraživali, trgovali i pljačkali. Čak i danas, sa nešto više od tri odsto obradivog zemljišta, Norveška ima efikasan sistem na kome počiva poljoprivreda. Najveća prednost u odnosu na ostale zemlje - količina čiste izvorske vode. Uživanje uz sve obroke je neizbežno uz čašu hladnog kiselog mleka. Mnoge vrste sireva (mada uglavnom ovčijeg i kozjeg) imaju savršenu penastu strukturu. Kisela pavlaka je neizostavna uz voće, povrće, čorbe, supe, palačinke i peciva. Norvežani uživaju u mesu, ali ribu vole iznad svega. Od lososa, pastrmki, skuša, haringa, jegulja do raža, bakalara, škampi... Poznati su i po velikom izboru hleba i peciva. Maslac se koristi kao sastojak u gotovo svakom jelu.

3690

Četiri razloga zašto jesti jaja za doručak

- Proteini i masti u jajima pomažu u održavanju nivoa energije.

- Odličan su izvor proteina što znači da sadrže sve esencijalne amino kiseline.

- Ne utiču na nivo holesterola.

- Holin u jajima utiče na razvoj i stimuliše funkcionisanje mozga.

1208

Kuhinjski trendovi u 2019. godini

Jedan od prvih se odnosi na viseće kuhinjske elemente od metala ili drveta sa staklenim policama. Inspirisani hotelskim i maloprodajnim prostorom, ovaj trend odbacuje minimalizam koji je bio popularan prethodnih godina.

Prijatno i smirujuće okruženje postiže se putem snažne „veze sa prirodom“. Dizajneri tvrde da je to jedino moguće kroz bezvremenski materijal – drvo.

Ogromna popularnost belih kuhinjskih elemenata je takođe stvar prošlosti, ova godina insistira na jarkim bojama.

Kobinacija kontrastnih tekstura se pokazala kao najzanimljivija. Ukoliko planirate da renovirate kuhinju, dizajneri savetuju da imate na umu kombinaciju kamena i metala sa rustičnim drvenim površinama.

1233

Karfiol

Karfiol (lat. Brasica oleracea) je zeljasto povrće iz familije krstašice koje ukusom i izgledom najviše podseća na kupus i kelj koji pripadaju istoj porodici biljaka. Krasi ga glavica svetle, bledožute boje.

Prvi pisani zapisi o ovom povrću datiraju iz 12. veka no danas je karfiol rasprostranjen u narodnim kuhinjama šriom sveta, a najpoznatiji je kao nezaobilazni deo zimnica i turšija.

Za karfiol se može reći da je pravi saveznik vitke linije jer sadrži samo dvadesetak kalorija na sto grama i holesterol gotovo i da nema, ali je zato bogat vodom i biljnim vlaknima te je odličan za celokupnu detoksikaciju čitavog organizma. Takođe, sadrži i zavidan nivo vitamina C. Naime, smatra se da glavica karfiola kratko kuvana na pari može da zadovolji celokupnu dnevnu potrebu čoveka za ovim vitaminom. Zbog moćnog jedinjenja sulfofrana, ovo povrće je odličan saveznik u borbi prtiv mnogih bolesti kao što su rak prostate, debelog creva i pluća.

Karfiol se naravno može kuvati na pari, dinstati, dodavati raznim čorbama, ali mnogi ne znaju da je izuzetno ukusan kada pohuje ili peče na roštilju. Ne preporučuje se konzumacija sirovog karfiola jer može biti težak za želudac i stomak.

1885

Jedite pistaće svaki dan – evo i zašto!

Pistaći pružaju toliko koristi koje utiču na skoro sve funkcije tela. Iako su zdravi i hranljivi, pistaći se posebno ističu zbog svojih nutritivnih vrednosti. Bogati su vlaknima, zdravim mastima, vitaminima, mineralima, proteinima i esencijalnim masnim kiselinama. Trenutno, zemlja koja proizvodi najviše pistaća je Iran. Zahvaljujući visokom nivou kalijuma, pistaći pomažu u eliminaciji tečnosti. Ovo nam pomaže da izgubimo težinu, smanjimo otok naročito u stomaku i nogama. Zahvaljujući prisustvu fitosterola, arginina, resveratrola i luteina – smanjuju visok krvni pritisak, smanjuju nivo „lošeg“ holesterola, spračavaju arteriosklerozu i utiču na poremećaje kao što su anksioznost, depresija, stres i nesanica.

1347