Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Kako održati nivo vitamina D u zimskom periodu?

Samo zato što se vitamin D proizvodi zahvaljujući izlaganju suncu, ne znači da njegov nivo ne možete održavati i ishranom. Neke namirnice, uključujući meso, gljive i ribu, prirodno su bogate vitaminom D. Na primer, jedna porcija konzervirane tunjevine sadrži oko trećinu preporučenog dnevnog unosa. Konzumirajte jaja makar jednom nedeljno kako biste svom organizmu obezbedili dovoljne količine ovog dragocenog vitamina.

Ukoliko se u dogovoru sa svojim lekarom odlučite na uzimanje suplemenata, preteran unos bi trebalo izbegavati. Konsultujte se u vezi sa preporučenom dozom koja će biti najefikasnija i sledite savete. Posledica hroničnog manjka vitamina D izaziva osteoporozu, javlja se najčešće kod žena, ali sve više i kod muškaraca. Unos vitamina D uz kalcijum je najbolja preventiva.

1377

Kako pravilno čuvati pojedino voće i povrće

Čuvanje orašastih plodova iI suvog voća u frižideru produžava njihov rok trajanja.

Lišće korijandera čuvajte u plastičnoj kutiji, ali prethodno ih umotajte u salvetu.

Pre skladištenja, na ribu nanesite malo kurkume u prahu, soka od limuna i so kako bi ostala što svežija.

Voće i povrće umotajte u foliju, kako biste im produžili rok trajanja.

Da bi se izbeglo brzo sazrevanje, banane odvojte od ostalog voća.

Neke od začina moćete čuvati i u frižideru, kako bi zadržali svoju aromu.

1402

Zašto izbegavati gazirana pića?

Naša tela su evolucijski tako razvijena da kada unesemo veliku količinu kalorija putem produkta koji je izuzetno zaslađen, dolazi do opuštanja stomačnih mišića i oslobađanja brojnih hormona. Posebno veštački zaslađivači, koji su u velikoj meri jači od prirodnih, stvaraju u našem telu nedostatak zadovoljstva zbog čega imate osećaj „zavisnosti".

Studija objavljena u časopisu „The American Journal of Public Health" pokazuje da konzumiranje gaziranih pića može prouzrokovati hronične bolesti poput dijabetesa i bolesti srca. Takođe, studija obrazlaže tvrdnju da prezaslađeni sokovi ubrzavaju starenje ćelija i da na spoljnji izgled deluju kao i cigarete.

Boja gaziranih sokova je uglavnom veštački stvorena zahvaljujući fosforu koji loše utiče na kosti i bubrege. Fosfor se u svom prirodnom obliku nalazi u pasulju i raznim žitaricama, ali stvoren na veštački način, kao što je to slučaj kod gaziranih sokova, otežava našem telu da ga apsorbuje.

1815

Kratak pregled orašastih plodova

Badem - 163 kalorije (14g masti, 6g proteina, 3.5g vlakana

Dobar izvor: kalcijuma, gvožđa, vlakana, vitamina E, riboflavina, magnezijuma, fosfora, mangana
Smanjuje krvni pritisak i holesterol, kao i procenat masnoće u organizmu. Važi za plod koji celokupno gledano, sadrži najviše nutritijenata po gramu.

Brazilski orah - 205 kalorija (21g masti, 4g proteina, 2g vlakana)

Dobar izvor: selena, vitamina E, vlakana, magnezijuma, tiamina, fosfora, bakra
Selenium pomaže organizmu da se izbori sa slobodnim radikalima koji uništavaju ćelije organizma, a brazilski orah zbog drugih nutritijenata i ubrzava metabolizam, štiti srce, daje energiju

Indijski orah - 163 kalorija (13g masti, 4.5g proteina, 1g vlakana)

Dobar izvor: magnezijuma, fosfora, bakra, gvožđa, proteina
Zbog magnezijuma, indijski orah je idealan za sve one kojima je potrebna dodatna energija; fosfor je esencijalan za izgradnju jakih kostiju i zuba, a generalno gledano, ovaj orah jača kosu, noktu, održava kožu elastičnom

Lešnik - 178 kalorija (17g masti, 4g proteina, 2.5 grama vlakana)

Dobar izvor: magnezijuma, bakra, mangana, fosfora, selena, vlakana
Zbog svoje jedinstvene kombinacije nutritijenata, sprečava prevremeno starenje ćelija organizma i propadanje tkiva, te potpomaže proizvodnju crvenih i belih krvnih zrnaca

Makadamija - 204 kalorija (22g masti, 2g proteina, 2g vlakana)

Dobar izvor: magnezijuma, kalijuma, tiamina, mangana
Smanjuje holesterol, kao i rizik od dobijanja srčanih bolesti. Izgrađuje mišiće, daje energiju, jača kosu.

Kikiriki - 166 kalorija (14g masti, 6.5g proteina, 2.5g vlakana)

Dobar izvor: proteina, niacina, folata, fosfora, magnezijuma, mangana
Održava kožu elastičnom, ubrzava metabolizam, može pomoći pri sprečavanu grčenja mišića

Pekan - 199 kalorija (21g masti, 3g proteina, 3g vlakana)

Dobar izvor: vlakana, cinka, mangana, fosfora
Čisti arterije, štiti od infekcija i po nekim istraživanjima štiti i od raka

Pinjoli - 188 kalorija (19g masti, 4g proteina, 1g vlakana)

Dobar izvor: Vitamina E i K, magnezijuma, fosfora, potasijuma, cinka, mangana
Jača imuni i kardiovaskularni sistem, a može i pomoći kod očnih problema.

Pistaći - 161 kalorija (13g masti, 6g proteina, 3g vlakana)

Dobar izvor: tiamina, vitamina B6, fosfora, bakra, mangana
Pistaći uopšte nemaju holesterola! Jačaju imuni sistem, a kao što se može videti, imaju u sebi redak vitamin B6.

Orasi - 173 kalorija (17g masti, 7g proteina, 2g vlakana)

Dobar izvor: proteina, vitamina B6, fosfora, bakra, selena
Zbog visokog nivoa omega-3 masnih kiselina, čuva od srčanih oboljenja, sprečava artritis i depresiju.

- Kao što se može videti, orašasti plodovi sadrže dosta masnoća. Ali ove masnoće su nezasićene i zapravo smanjuju holesterol i pomažu pri ubrzavanju metabolizma (dakle mršavljenju). Preporučuje se da oko 30% dnevnog unosa kalorija čine nezasićene masnoće. Ukoliko ste alergični na orašaste plodove, ove zdrave vitamine i minerale možete naći i u semenkama bundeve ili suncokreta.

1769

Piskavica – drevna lekovita biljka

Piskavica potiče sa Bliskog istoka i prepoznatljiva je po malim, okruglim listovima. Čak su i drevni Egipćani vrednovali ovu biljku budući da je njeno seme pronađeno u brojnim grobnicama. Najviše se konzumira u Indiji. Njeni listovi se mogu sušiti i koristiti kao lekovito bilje, a seme služi kao začin. Bogata je vlaknima, a prema jednoj studiji utiče na ublažavanje simptoma dijabetesa. Ima umirujuće dejstvo, pa se koristi i za lečenje rana, upale grla ili lečenja kašlja.

1285