• Kratka istorija sendviča

    Kratka istorija sendviča

    Obrok sličan današnjem sendviču prvi put se u pisanoj istoriji pominje u prvom veku pre nove ere, u sagi „Hilel stariji“, gde je glavni protagonista obedovao tako što je stavio jagnjetinu sa začinima između dva parčeta hleba.

    U Srednjem veku, u Francuskoj, ljudi su koristili komade bajatog hleba kao podmetače za meso i povrće.

    U XVII veku, holandske krčme počele su da služe obrok koji se sastojao od govedine, putera i hleba.

    Svoje moderno ime sendvič duguje jednom engleskom plemiću iz XVIII veka. Džon Montegju, četvrti grof od Sendviča, strasni kockar, voleo je da poručuje meso između dva parčeta hleba, jer je mogao istovremeno da jede i da nastavi da igra karte. Vremenom, ljudi su počeli da poručuju „isto kao Sendvič“, tako da je to ime ostalo, iako sam grof nije bio tvorac ovog popularnog jela.

    Početkom XIX veka, 1827. godine, sendvič je našao svoje mesto u kuvarima, a do početka XX veka već je stekao popularnost u Sjedinjenim Američkim Državama.

    Istovremeno, sendvič je zauzeo svoje mesto i u srcima i stomacima Evropljana, jer je ljudima bio potreban jeftin obrok koji je mogao lako da se transportuje, a koji je dovoljno kaloričan da posluži kao obrok dovoljan za veći deo dana.

    Danas postoje sendviči svih veličina i kombinacija, od popularnih engleskih sendviča sa krastavcima, koji se konzumiraju uz čaj, pa sve do pljeskavica i drugih ukusnih varijacija jednog od najpopularnijih obroka na svetu.


     1530
  • Najskuplje pečurke na svetu

    Najskuplje pečurke na svetu

    Macutake ili matake pečurke prepoznatljive po svom oporom mirisu u prevodu nose značenje „gljiva koja pleše". Ova vrlo cenjena mikrozna gljiva može se naći u Aziji, Severnoj Americi i Evropi, posebno u Japanu, Kini, Koreji, SAD, Kanadi, Finskoj i Švedskoj. Obično se krije ispod opalog lišća i veoma ih je teško pronaći. Godišnja berba u Japanu iznosi manje od 1000 tona. U prošlosti, težina gljive macutake merena je u zlatu. Najviše je korišćena za jačanje imunog sistema i u borbi protiv neželjenih efekata nakon hemioterapija, kao i za ublažavanju visokog krvnog pritiska i dijabetesa.

     1611
  • Grožđe

    Grožđe

    Kada nam neko pomene grožđe (Vitis vinifera) prvo što nam padne na pamet jeste da je to bobičasto voće od kojeg dobijemo popularno crno ili belo vino. O tome koliko je popularna i daleka istorija grožđa govori i činjenica da se spominje čak u bibliji, a nađeni su i podaci da se uzgajalo i u Mesopotamiji pre devet milenijuma, kao i u Egiptu pre šest hiljada godina. Plod ovog voća sastoji se od sitnih bobica različitih nijansi koje čini želatinska unutrašnjost sa semenkama. Veoma je rasprostranjeno širom sveta i danas je poznato oko 8000 vrsti grožđa, a najpoznatija podela je ona na crno, crveno i belo grožđe. Može se podeliti i na stono (oko 50 vrsti, koristi se za ishranu) i 60 vrsti onog koje se uzgaja za vinarije. Neke od najpoznatijih evropskih vsti su Tompson, Carsko grožđe i Crni Korint. No, ovo voće se svakako ne koristi samo za pravljenje vina. Zbog visokog sadržaja polifenola, zdravo je za srce i za krvne žile. Smatra se da jedna čaša grožđanog soka dnevno pomaže kod malokrvnosti i jača koncentraciju. Prirodan je izvor gvožđa pa samim tim pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca i sintezu hemoglobina. U ishrani se često koristi i u suvom obliku, u raznim kolačima i pitama. Puno je fruktoze i glukoze pa brzo vraća izgubljenu energiju. Naravno, nećete pogrešiti ni ako napravite džem ili pekmez od ove voćke, a svaka salata će biti zdravija i izgledati zanimljivije ako dodate par različitih bobica grožđa.

     1009
  • Piskavica – drevna lekovita biljka

    Piskavica – drevna lekovita biljka

    Piskavica potiče sa Bliskog istoka i prepoznatljiva je po malim, okruglim listovima. Čak su i drevni Egipćani vrednovali ovu biljku budući da je njeno seme pronađeno u brojnim grobnicama. Najviše se konzumira u Indiji. Njeni listovi se mogu sušiti i koristiti kao lekovito bilje, a seme služi kao začin. Bogata je vlaknima, a prema jednoj studiji utiče na ublažavanje simptoma dijabetesa. Ima umirujuće dejstvo, pa se koristi i za lečenje rana, upale grla ili lečenja kašlja.

     210
  • Naterajte mozak da zavoli zdravu hranu

    Naterajte mozak da zavoli zdravu hranu

    Ako možemo da istreniramo telo kako bismo postigli ciljeve u sportu, a um kako bismo postigli akademske ciljeve, zašto ne bismo mogli i da se istreniramo da zavolimo ono što je dobro za nas?
    Evo nekoliko načina kako to možemo postići:
    Pričajte sami sa sobom i slušajte se - mozak je mišić (ne po sastavu, ali se tako ponaša) i mora se trenirati kao i svaki drugi. Svakog dana bombardovani smo mnoštvom reklama koje nam poručuju koliko je nezdrava hrana ukusna i poželjna. Oduprite se tome i počnite da govorite sebi koliko su zdrave opcije dobre na duže staze.

    Asocijativno povežite zdravu hranu sa dobrim stvarima, a brzu i nezdravu sa lošim - reklame obično povezuju brzu hranu sa srećom, bogatstvom, društvom i sl. Međutim, kada biste svaki put kada vidite brzu hranu pomislili na bolesti koje ona prouzrokuje, ili na to kako ćete nakon nekoliko dana takve ishrane morati da menjate kompletnu garderobu, instinktivno ćete posegnuti za povrćem.

    Isprobavajte nove stvari - ako se čim vam neko ponudi nešto zdravo, što ranije niste probali, namrštite i zaključite kako to ne želite da jedete, teško da će vam se to svideti čak i ako probate. Ako pristupite probanju nove hrane (posebno povrća) sa pozitivnim stavom, veće su šanse da vam se to zapravo i dopadne.

    Držite se svojih ciljeva - bilo da su oni vraćanje na staru kilažu, sređivanje situacije sa šećerom u krvi, ili popravljanje svog kvaliteta života, nikad to nemojte ispuštati iz vida.

    Nemojte odustajati - ne postoji savršena dijeta i ne postoji čovek koji bar ponekad neće prekršiti svoj režim ishrane. Povremeni ispadi vam neće naškoditi, bitna je promena u stilu života, a kada se ona desi, nemojte se osećati krivim ako ponekad i zgrešite, samo sutradan nastavite po starom i sve vreme imajte na umu zbog čega je zdrava ishrana važna.

     696
Služiti toplo. Prijatno.
Brzo - a ukusno!
Ovo je stari bakin recept po kojem uvek kuvam slatko od šljiva.
Ukusan, jesenji ručak.
Fantastična štrudla, koja stajanjem u poklopljenoj posudi postaje još bolja.
Strana 3 od 1242