Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Maskarpone: bogat zasićenim mastima

Kremasta struktura maskarpone sira savršena je za punjenje brojnih slatkih obroka, pa čak i testenina. Samo dve kašiće maskarpone sira sadrže 120 kalorija. Većina potiče iz proteina, a minimalne količine iz ugljenih hidrata. Dakle, skoro sve kalorije potiču od masti. Dve trećine masti u maskarponeu je zasićeno. Zasićene masti podižu novo holesterola u krvi i mogu povećati rizik od kardiovaskularnih problema.

1200

Patlidžan

Patlidžan ilite plavi paradajz (lat.Solanum melongena) je povrće gorkastog ukusa i sunđeraste teksture koje po obliku može biti jajoliko, loptasto ili kruškoliko. Krasi ga sjajna, ljubičasta pokožica a gorčina ploda zavisi od količine semenki koju sadrži u sebi.

Patlidžan se prvo uzgajao na Dalekom Istoku, dok su ga u Evropu, tačnije Španiju, prvi put preneli arapski trgovci tokom tokom 13. i 14. veka. Danas se najviše specijaliteta u kojima je glavni sastojak ovo povrće spremi u Grčkoj i Turskoj.

Patlidžan je posebno zdravo konzumirati jer sadrži vrlo malo masoća i kalorija, a opet je bogat kalijumom (te normalizuje krvni pritisak) i sadrži važne fitonutrijente koji štite organizam od slobodnih radikala, samim tim i od raka i smanjuju holesterol. Takođe, bitno je napomenuti da ovo povrće spada u grupu biljaka koje sadrže visok nivo dijetetskih vlakana koja pokreću creva, a opet daju osećaj sitosti.

Od patlidžana možete spremiti zaista širok spektar ukusnih specijaliteta. Možete ga pržiti, peći u rerni ili na roštilju, kuvati, dinstati. Pre svake pripreme, potrebno ga je baš kao i artičoku ili tikvice posoliti i ostaviti da odstoji kako bi se izvukla gorčina i vlažnost. U italijanskoj kuhinji se najčešće iseče na kolutove, prelije sa malo maslinovog ulja ili sa parmezanom i servira sa sosem od paradajza i bosiljka, u Maroku ga spreme kao pire, dok se u Aziji patlidžan sprema u voku zajedno sa lukom i soja sosem.

No, nikad nemojte zaboraviti da se prilikom pečenja ili prženja patlidžan duplo smanji, pa nikada nemojte štedeti sa količinom ovog specifičnog povrća.

1931

Kako jabukovo sirće utiče na detoksikaciju?

Ne postoji velik broj istraživanja koja potvrđuju da detoks ishrana uspešno oslobađa telo od toksina. Ali postoje ona istraživanja koja iznose argumente u prilog detoksikaciji i jačanju organizma uz pomoć jabukovog sirćeta, a to su:

- obezbeđuje telo enzimima

- ojačava imuni sistem

- utiče na pH ravnotežu

- olakšava varenje

- povećava broj crevnih bakterija

- utiče na zdravlje kože

- smanjuje apetit

- ukoliko se redovno konzumira smanjuje visok holesterol

1253

Ne možete da zaspite? Pokušajte sa nekom od sledećih namirnica!

Banane - bogate su kalijumom i magnezijumom koji opuštaju mišića i nerve, utiču na cirkulaciju i probavu.

Kelj - sadrži velike količine kalijuma i kalcijuma. Ubacite ga u salatu kao deo večernjeg obroka.

Slatki krompir - opušta mišiće i nerve, a pored kalijuma dobar je izvor ugljenih hidrata.

Bademi - sadrže magnezijum i doprinose "čvrstom snu". Bogati su proteinima, održavaju nivo šećera u krvi i odlična su užina pred spavanje.

Mleko - zbog kalcijuma koji ima direktnu ulogu u proizvodnji melatonina.

1599

Japanska tradicionalna kuhinja - suši i pirinač na sto načina

Japan je ostrvska zemlja u Istočnoj Aziji, te se može zaključiti da se većina jela zasniva na morskim plodovima. Prosečan Japanac pojede oko 68 kila ribe godišnje! Od kultura se najviše uzgaja pirinač, koji je zastupljen na polovini ukupnog obradivog zemljišta.

Kina je izvršila veliki uticaj na kulturu Japana i sama tradicija gajenja pirinča je doneta iz Kine, kao i korišćenje štapića, upotreba soja sosa i tofua u ishrani. Kroz istoriju, bitan je bio uticaj budizma jer je njegovo širenje dovelo do zabrane mesa u ishrani, što je i dovelo do najpopularnijeg japanskog obroka, suši. U XIX veku, hrana je podeljena u pet grupa po boji (zelena, crvena, žuta, bela i ljubičasto-crna) i šest po ukusu (gorko, kiselo, slatko, ljuto, slano i delikatno) i ovaj sistem se i danas koristi u tradicionalnoj kuhinji Japana. Iz Amerike je, posredstvom Holanđana, donet i krompir. Zapadnjačka hrana postaje popularna tek tokom kasnog dvadesetog veka.

Osnova japanske kuhinje su pirinač i nudle. Pirinač se služi pri svakom obroku, skuvan u vodi ili na pari, a što se tiče nudli, postoji mnogo vrsta rezanaca koji se razlikuju po debljini i po vrsti brašna. Soja je takođe veoma važna u japanskoj kuhinji.Tipični sastojci su takođe bambus, đumbir, morske alge i susam. Kao neka vrsta salate se tokom svakog jela na trpezu iznosi i kiseli krastavci. Nacionalno piće je zeleni čaj, ali je popularan i crni. Čaj igra veoma bitnu ulogu u Japanu i ispijanje čaja predstavlja pravu ceremoniju.

Dva najspecificniča japanska jela su već spomenuti suši (sirova riba ili morski plodovi sa pirinčom) i sašimi (umesto pirinča se koristi soja sos). Na sva četiri japanska ostrva su popularni obroci koji se pripremaju u samo jednom loncu, na primer sukijaki koji se pravi od tanko nasečenog goveđeg buta, povrća i kockica tofu sira. Ostrvo Hokaido je specifično zbog upotrebe krompira, kukuruza, kao i zbog jela pripremljenih na roštilju. Hrana na zapadu Japana je začinjenija od one na istoku.

Pošto Japanci puno vremena provode na poslu, zanimljiv detalj u japanskoj kuhinji su bento tradicionalne kutije za ručak, sa posebnim pregradama za ribu, meso, povrće i pirinač. Jedinstveno je to što Japanci tokom svakog obroka dopunjuju čase svojih suseda, ali nikada svojih, a omiljeno piće je sake, rakija od pirinča.

3366