Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Hubert Keller

Hubert Keler je najprepoznatljiviji po svojim svetski priznatim restoranima: „Fleur de Lys" (San Francisko), „Fleur" (Las Vegas,) i „Burger Bar" (San Francisko, Las Vegas). Pošto je oduševio svoje kolege, kritičare - dobio je brojne nagrade i smatra se jednim od najznačajnijih i najtalentovanijih američkih kuvara. Njegov uticaj seže i van restorana. Autor je i televizijske emisije „Secrets of a Chef". Danas je gotovo nemoguće da ne naiđete na Kelera na televiziji. Odrastao je u Francuskoj i već sa šesnaest godina poželeo je da bude profesionalac kada je o kulinarskoj umetnosti reč. Priznati francuski kuvari prepoznali su njegov talenat i obučavali ga, pa kasnije i promovisali kako bi mu pomogli da izgradi karijeru zbog svojih nesvakidašnjih talenata. Njegov restoran „Fleur de Lys" vrlo brzo je stekao reputaciju najboljeg restorana u zemlji. Keler je međunarodno priznat, poznat po svojoj inovativnosti i kreativnosti dugo se smatrao "kuvarom kuvara". Ostaje upečatljiv i zahvaljujući svojoj velikodušnosti i podršci mnogobrojnim edukativnim, humanitarnim i društvenim događajima širom zemlje.

3548

Šta je zdravije - kečap ili majonez?

Kečap i majonez su prilozi bez kojih mnogi ne mogu ni da zamisle sendvič ili neku drugu vrstu brze hrane. Gotovo da ne postoji frižider u kojem nećete naći bar jedan od ovih priloga. Pitanje šta je od ta dva zdravije je teško, jer nijedno zapravo nije zdravo, ali u ovom tekstu pokušaćemo da pronađemo odgovor.

Jedna kašičica kečapa ima 15 kalorija, ali sve te kalorije potiču iz šećera. Kečap ne sadrži ni masti, ni proteine. Osim toga, ovaj prilog sadrži izuzetno mnogo natrijuma (190 mg). Ipak, napravljen je od paradajza, tako da sadrži malu količinu antioksidanata.

Kašičica majoneza, sa druge strane, sadrži 90 kalorija, a sve kalorije potiču od masti. Majonez ne sadrži ni proteine, ni ugljene hidrate, a ima gotovo upola manje natrijuma od kečapa.

Dakle, pitanje nije "šta je zdravije?", već "šta je manje nezdravo?". Ako pazite na težinu, klonite se majoneza, a ako vam je boljka prekomeran unos šećera, kečap vam nikako nije prijatelj.

Ni jedan, ni drugi prilog nije zdrav, tako da je u ovom slučaju odgovor - birajte manje od dva zla, po sopstvenom ukusu.

13612

Hrana koju ne bi trebalo odlagati u frižider

Bilo koje voće ili povrće koje ima visoku koncentraciju vode poput krompira, celera, krastavca, zelene salate i lubenice - ne bi trebalo čuvati u frižideru. Usled niske temperature menja svoju teksturu i ukus, postaje gnjecavo i meko.

Prženu hranu ne odlažite u frižider, postaće vlažna i postepeno će se pretvarati u kašu.

Crni luk je najbolje čuvati u kesi ili vreći koja omogućava strujanje vazduha na sobnoj temperaturi.

Paradajz u frižideru može da izbledi, zato je bolje da ga čuvate na sobnoj temperaturi, ali nikad u plastičnoj kesi.

Breskve, kajsije, nektarine, šljive, trešnje, treba držati na sobnoj temperaturi ako nisu sasvim dozrele. Tako će sačuvati više hranljivih sastojaka.

Bosiljak voli toplotu. U frižideru će bosiljak prerano uvenuti.

1252

Kako sok od pomorandže utiče na konstipaciju?

Osvežavajući sok od pomorandže bogat je vlaknima, koji, kao što znate, igraju važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju digestivnog trakta. Pulpa je posebno bogata vlaknima koji stimulišu rad creva i olakšavaju varenje hrane. Takođe, ovaj napitak sprečava zgrušavanje krvi, jača organizam i čini ga otpornim na štetne bakterije i viruse, ublažava simptome alergijskih reakcija i povoljno utiče na zdravlje kože, kose i noktiju.

957

Šest saveta za zdravije srce

Čak i u slučaju da trenutno nemate srčanih problema, dobro je povesti računa o ishrani koja će sprečiti da do problema uopšte dođe. Plus, dobre strane poštovanja ovih saveta činiće dobro ne samo srcu.

Jedite što više povrća i voća - kada govorimo o zdravom srcu, što više voća i povrća to bolje. Povrće i voće su najbolji izvor kalijuma, ključnog minerala za regulisanje srčanih funkcija i krvnog pritiska. Manjak kalijuma, u kombinaciji sa viškom natrijuma iz ishrane uzrokuje visok krvni pritisak i kardiovaskularne probleme. Osim kalijuma, voće i povrće je bogato antioksidantima koji pomažu u rešavanju problema sa LDL holesterolom. Cilj treba da vam bude bar jedan tanjir voća i povrća dnevno (mada, trebalo bi birati zeleno povrće, a ne ono koje je puno skroba).

Jedite čokoladu - kakao sadrži visoku koncentraciju flavanola (koji se može naći i u bobicama, čaju i crvenom vinu). Ova supstanca poboljšava stanje krvnih sudova, posebno u pogledu elastičnosti. Naravno, da bi ovo imalo efekta, treba birati crnu čokoladu sa visokim postotkom kakao praha, a ne mlečnu ili neku drugu vrstu.

Birajte zdravije ugljene hidrate - ishrana bogata niskokvalitetnim ugljenim hidratima najštetnija je po srce. Rafinisani ugljeni hidrati povećavaju trigliceride, nivo LDL holesterola i snižavaju nivo HDL holesterola. Žene treba da konzumiraju do 6 kašičica šećera dnevno, a muškarci do 9. Da bi se to postiglo, ograničite unos voćnih sokova, a jedite više voća, jedite više integralnih žitarica i zamenite belo testo i brašno povrćem bogatim skrobom.

Orašasto voće je prijatelj vašeg srca - bademi, orah, brazilski orah ili bilo koja druga vrsta orašastog voća je nešto što treba da jedete svakog dana, ali u ograničenim količinama. Orašasto voće sadrži magnezijum, vitamin E, zdrave masnoće i vlakna.

Krećite se svakog dana - vežbanje doslovce ojačava srčani mišić i poboljšava cirkulaciju, snižava krvni pritisak, reguliše nivo šećera u krvi i poboljšava raspoloženje. Ako niste bili aktivni ranije, učinite to postepeno, dok ne stignete do svakodnevne vežbe. Ipak, treba znati da je sedenje veoma loše za srce, čak iako vežbate redovno.

Rešite se stresa - hronični stres ima direktnu ulogu u slabljenju srčanog mišića. Držanje stresa pod kontrolom je ključno za zdravo srce, a aktivnosti poput pravilog disanja, joge i meditacije mogu vam pomoći da se to dogodi.

7686