Mini krofnice prelivene različitim ukusima, od čokolade ,kajsije, lešnika, pomorandže... odlična su poslastica u svakom trenutku. Jednostastavno se pripremaju, a miris i ukus je zaista neodoljiv.
-
Tri prednosti drvenih daski za sečenje u odnosu na plastične ili staklene
- Iako se može činiti da je plastika neporozna i da ne može apsorbovati tečnosti, oštećenja njene površine od noževa otežavaju čišćenje. Drvene daske za sečenje, sa druge strane, ne zadržavaju bakterije nakon pranja na visokoj temperature. U studiji sprovedenoj na Univerzitetu u Viskonsinu, testirane su bakterije koje uzrokuju trovanje hranom. Ove bakterije postavljene su na daske za sečenje od sedam različitih vrsta drveta i četiri vrste plastike. I naravno, drvo je nadmašilo plastiku.
- Daske za sečenje od drveta ne oštećuju noževe kao što to čine staklene daske.
- Drvene daske mogu se iznova brusiti i premazivati netoksičnim mineralnim uljima što ide u prilog njihovom veku trajanja.
Proizvod sa slike kao i mnoge druge drvene proizvode za Vašu kuhinju i domaćinstvo možete pronaći i poručiti putem:
1267 -
Crni luk
Iako se mnogima pri samu pomisao seckanja ovog povrća zavrti u glavi zbog suza koje obavezno proteku, crni luk (lat. Allium cepa) je u mnogim krajevima širom sveta nezaobilazni deo gulaša, variva i drugih čorbi, dok je kod nas obavezan deo roštilja.
U narodu poznat i kao crvenac, ljutika, kapula i mrki luk, odavnina je dobar saveznik ljudskog zdravlja pa su ga koristili još pre pet hiljada godina. U Egiptu su faraone sahranjivali sa glavicom crnog luka, dok su ga u Indiji, Staroj Grčkoj i RImu koristili za lečenje mnogih bolesti. Danas su najveći uzgajivači ovog povrća zemlje Dalekog Istoka, Rusija i SAD.
No, ono zbog čega je luk najzdraviji jeste činjenica da, isto kao i beli luk, sadrži redak element sumpor (zbog kojeg i ima jak, ljutkast ukus), koji je dragocen po zdravlje, a jako malo biljaka ga sadrži u sebi. Mnogi ne znaju da redovna upotreba luka smanjuje nivo glukoze u krvi, pa je ovo povrće odlično za ishranu dijabetičara. Takođe, sok od luka je odličan za lečenje mnogih kožnih bolesti kao što su akne, bradavice, opekotine i osip.
Što se tiče ishrane, crni luk zaista spada među najomiljenije sastojke koji se koriste u kuhinjama širom sveta. Koristi se u raznim varivima, u paprikašu, čorbama, ili sirov kao deo mnogih letnjih salata. Zajedno sa avokadom, paprikom i paradajzom, čini ukusni i svetski poznat umak Gvakamole.
Jedan od načina da ublažite ljutinu i peckanje očiju prilikom seckanja jeste to da luk prvo posolite i ostavite da odstoji.
2127 -
Zbog čega je celer važan u ishrani?
Bogat je vodom i elektrolitima koji su od vitalnog značaja za hidrataciju i pravilno funkcionisanje brojnih ćelija.
Sadrži kalijum, magnezijum, natrijum i gvožđe. Neutrališe efekte kiselih namirnica kao što su meso i mlečni proizvodi i visoko prerađena hrana.
Hlorofil u celeru pomaže regeneraciji krvi i ima antitumorska, antiinflamatorna i antioksidativna svojstva.
Visok nivo rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana reguliše nivo šećera u krvi.
Eleminiše toksine i nagomilanu vodu u organizmu.
Sadrži veliku količinu vitamina A.
Smanjuje "loš" holesterol.
Bogat je vitaminom K, koji je važan za zgrušavanje krvi, izgradnju jakih kostiju i dobro zdravlje srca.
Zbog visokoh nivoa vitamina C, redovnim konzumiranjem celera možete smanjiti rizik od prehlada i raznih drugih bolesti.
Štiti nervne ćelije i omogućava normalno funkcionisanje nervnog sistema i mozga.
1335 -
Hrana za bolje pamćenje
Losos i sardine - Bogate su omega 3 masnim kiselinama koje su neophodne za optimalnu funkciju mozga, kao i memoriju. Jedite ribu bar tri puta nedeljno.
Jaja - Jedan od najvećih izvora holina, hranljivog sastojka koji je važan za neurotransmitere asamim tim i memoriju.
Orasi - Sadrže antioksidant koji štiti mozak od slobodnih radikala.
Ginko - Travari oduvek koriste ovu biljko upravo u svrhu poboljšanja memorije. Poboljšava cirkulaciju krvi u mozgu.
Ruzmarin - Eterično ulje ruzmarina korišćeno je od davnina za podsticanje mentalnih performansi.
1240 -
Šta su astronauti jeli u svemiru?
Picu, pomfrit, burger? Možda ćevape?
Nažalost, ne. Obedovanje u svemiru je bio pravi izazov za svakog astronauta, i to zbog - gravitacije. Naime, svako parče hrane, pre nego što stigne u digestivni trakt, završiće plutajući po svemirskom brodu. Zbog toga su naučnici morali da osmisle posebne aluminijumske tube (kao paste za zube) u kojima se nalazila mekana hrana, poput pirea ili bebi hrane, a astronauti bi sadržinu te tube direktno istiskali u usta. Tako je, na primer, američki astronaut Džon Glen, 1962. godine tokom jedne svemirske misije iz jedne takve tube jeo pire od jabuka. Zvuči dosta gadno, a ni astronauti nisu baš bili oduševljeni takvom ishranom.
Vremenom, naučnici su razvili neke "atraktivnije" tehnike pripremanja hrane u svemiru. Hrana bi prvo bila dehidrirana, pa smrznuta. Hrana poput komada mesa u gustom sosu ili nekoliko parčića kuvanog povrća. Neposredno pred jelo, astronauti bi u hranu ubrizgali malo tople vode, sačekali koji minut i brzo pojeli hranu. Takođe, često su grickali i sušeno voće, koje bi neretko iskočilo iz pakovanja i plutalo po stanici, te bi astronauti morali da se bace u pravu jurnjavu za komadićima voća. Koristili su i začine poput soli i bibera, ali u tečnoj formi, jer bi zrnevlja....pa znate već, plutala. Što se tiče pića, čuvalo se u posebnim vrećicama, iz kojih su astronauti pijuckali svoju kafu ili sokić pomoću slamčica. U slične vrećice se i danas pakuju uglavnom dečiji sokovi.
Kako bi bili sigurni da njihova hrana neće završiti tamo negde u svemiru, astronauti su i svoje konzerve sa hranom, pomoću čičak trake, pričvršćivali za posebne poslužavnike koji su se nalazili u njihovom krilu. Sve ovo zvuči dosta komplikovano, ali verujemo da ne može ni da se uporedi sa svim drugim trudom i treninzima kroz koje jedan prosečni astronaut mora da prođe kako bi uživao u beskrajnom svemiru.
1257
