Ponekad svakodnevne situacije mogu dovesti do anksioznih poremećaja. Postoji nekoliko tipova, uključujući opsesivno-kompulsivni i post-traumatski stresni poremećaj. Često dovode do nesanice ili poremećaja sna. Pored održavanja zdravog načina života, kao i nekih lekova, bosiljak je biljka koja takođe može biti od pomoći.
Bosiljak je mali, razgranati žbun koji se od davnina koristio za lečenje raznih bolesti. Snažno aromatični listovi biljke sadrže hemikalije kao što su tanin, flavonoid i eterična ulja koja su odgovorna za njegovu biološku aktivnost.
Prema studiji objavljenoj u septembru 2008. godine, 500 mg bosiljka u vidu kapsule dva puta dnevno nakon obroka može smanjiti intezitet generalizovanog anksioznog poremećaja. Klinička ispitivanja dokazuju nepouzdanu sigurnost i efikasnost bosiljka iako se smatra sigurnim za kratkoročnu upotrebu. Iako je lako dostupan u apotekama i prodavnicama zdrave hrane, njegova proizvodnja i distribucija nisu regulisane. Sve prednosti bosiljka koje su naučno dokazane, ispitane su u laboratorijskim uslovima na životinjama.
Nutritivna vrednost aronije razlikuje se u odnosu na način uzgajanja I pripreme.
Vitamini
Vitamin C: 130 – 270 (μg/kg)
Vitamin B1: 180 (μg/kg)
Vitamin B2: 200 (μg/kg)
Vitamin B6: 280 (μg/kg)
Niacin: 3000 (μg/kg)
Pantotenska kiselina: 2790 (μg/kg)
Vitamin K: 242 (μg/kg)
Minerali
Natrijum: 26 mg/kg
Kalijum: 2180 mg/kg
Kalcijum: 322 mg/kg
Magnezijum: 162 mg/kg
Gvožđe: 9.3 mg/kg
Proso je žitarica poreklom iz Azije. Dok je kod nas njegova upotreba malo splasnula od pojave kukuruza u Aziji je na istom nivou kao i pirinač. Sadrži fosfor, kalijum, magnezijum, riboflavin, lecitin i gotovo sve aminokiseline.
Odličan je kao hrana za osobe koje imaju problema sa jetrom, želucem i pankreasom. Proso ne sadrži gluten.
Grašak (lat. Pisum sativum) je zeljasto povrće iz porodice mahunarki koje često mnogi brkaju sa sličnim bobom. Koristio se još pre sedam milenijuma u staroj Grčkoj i južnim delovima Rusije, dok se na ostatak Evrope proširio u Srednjem veku gde je bio bazična hrana siromašnim slojevima stanovništva. Tada su mu pripisivana i razna afrodizijska svojstva i važio je za lek protiv neplodnosti. Danas se najviše uzgaja na Dalekom istoku i u Indiji i SAD.
Grašak je bitno uvrstiti u svakodnevnu ishranu jer 100 grama ove mahune sadrži čak 10% preporučenog dnevnog unosa gvožđa, 24% kalijuma i 50% vitamina C. Svi ovi nutritijenti u zajedničkoj kombinaciji daju energiju čitavom organizmu, jačaju imunitet i leče anemiju. Grašak je takođe dobar izvor folne kiseline koja je posebno bitna za trudnice. Zbog prisustva purina, ne preporučuje se onima koji boluju od gihta.
Ovo povrće možete skuvati u vodi ili pari i od njega napraviti klasično varivo, a možete njime posipati razne salate, zgnječiti pa dodati krompiru pri pravljenju pirea, a grašak možete i dodati rižotu ili umacima od pavlake ili majoneza. Naravno, nezaobilazan je deo čuvene ruske salate. Osušene plodove graška možete samleti i napraviti brašno koje je daleko zdravlije i hranljivije od običnog pšeničnog.
Hrana sadži hranljive materije neophodne za zdravlje, ali može uključivati i hemikalije koje povećavaju rizik od brojnih bolesti. Njih izazivaju: pesticidi, herbicidi, đubriva, konzervansi, veštačke boje i arome, kao i industrijski proizvedene masti i zaslađivači. Vrlo često se neke od ovih supstanci ni ne pojave na nalepnicama za prehrambene proizvode.
Voće i povrće koje sadrže ostatke pesticida mogu biti opasni po zdravlje ljudi svih uzrasta. Proizvođači koriste konzervanse poput nitrita i sulfida kako bi prepađenoj hrani produžili rok trajanja. Važno je znati da naše telo pretvara nitrite u kancerogene materije pod nazivom nitrozamini. Sulfiti se koriste radi očuvanja sušenog voća, vina i može povećati rizik od napada astme. Veštačke boje takođe povećavaju rizik od brojnih bolesti, a industrijski proizvedene masti utiču na gojaznost i povećavaju rizik od dijabetesa.
