• Pet namirnica koje treba jesti posle trčanja

    Pet namirnica koje treba jesti posle trčanja

    Kratko vežbanje zapravo i ne zahteva neku posebnu korekciju u ishrani, međutim, kada pretrčite duže od pola sata, neophodno je organizmu nadoknaditi ono što je potrošeno i omogućiti mišićima da se obnove na odgovarajući način, što će biti učinjeno konzumiranjem ugljenih hidrata i proteina. Ukoliko trčite više od sat vremena, te hranljive supstance treba da budu u određenoj proporciji (4:1).
    Naravno, nakon vežbe treba i da se počastimo nečim što ima pristojan ukus, a u ovom tekstu saznaćete kojih su pet namirnica idealne za jelo nakon napornog trčanja.

    Ovsena kaša - sjajna je za posle trčanja jer sadrži ugljene hidrate, proteine i vlakna. Iako je sama kaša pomalo bezukusna, može joj se dodati voće što će je svakako učiniti boljom, uz sve zdravstvene benefite koje sadrži.

    Jogurt - prepun je proteina i poznato je da poboljšava izdržljivost, a možete mu dodati med, voće ili bademe, ukoliko ne volite ukus samog jogurta.

    Pileće belo meso - osim što je puno proteina, ovo meso ne sadrži mnogo masti i lako se kuva.
    Banana - sportistima su neophodni ugljeni hidrati, jer se ponašaju kao gorivo za teške fizičke napore.

    Banana je puna ugljenih hidrata, a da biste dobili najbolje rezultate, konzumirajte je sa mlekom ili nekim drugim izvorom proteina.

    Bademi - puni antioksidanasa, smanjuju holesterol, puni su vlakana i odličnog su ukusa. Ukoliko vam se više sviđa da ih jedete u kombinaciji sa nečim, odlično se slažu sa salatama, jogurtom ili voćem.

     1007
  • Povrće i voće bogato vodom

    Povrće i voće bogato vodom

    Ako ste ikada uživali u zalogaju lubenice i poznat vam je njen osvežavajući, sočan ukus, onda bi trebalo da znate da sadrži 92 odsto vode, kao i jagode. Malina, ananas, šljive, breskve, narandže, brusnice, kajsije i borovnice se takođe nalaze u ovoj grupi. Ostalo voće ima našto manje vode – u rasponu od 81 do 84 odsto, a tu spadaju jabuke, višnje, grožđe i kruške.

    Krastavci prednjače sa 96 odsto vode u svom sastavu, u odnosu na celer, paradajz, karfiol, spanać, brokoli koji sadrže nešto manji iznos.

    Više od polovine ukupne telesne težine čini voda. Elektroliti, kao što su natrijum i kalijum moraju se rastvoriti u vodi pre nego što mogu izazvati kontrakcije mišića i nervne impulse. Voda pomaže u regulaciji telesne temperature, štiti vaš mozak, zglobove, transportuje hranljive materije...

    Gubitak od samo 2 do 4 odsto vode u telu smanjuje mišićnu snagu i izdržljivost.

     425
  • Signali tela koje ignorišemo: nedostatak vlakana

    Signali tela koje ignorišemo: nedostatak vlakana

    Prvi signal: konstipacija

    Zašto: Konstipacija je najjasniji pokazatelj potrebe tela za većim unosom vlakana. Creva imaju ključnu ulogu u eliminaciji toksina iz tela, a kada im je to onemogućeno – toksini se zadržavajuiI može doći do niza zdravstvenih problema zasnovanih na upalama. Može doći i do hormonskih poremećaja ali i do slabljenja imuniteta.

    Ostali signali: čest pad energije, problemi sa varenjem, problemi sa kožom, upale

    Jedite više mahunarki, povrća i voća. Bogati su vlaknima i drugim hranljivim materijama. “Unos preporučenih 35 do 40 grama vlakana dnevno ne samo da poboljšava zdravlje creva, već smanjuje rizik od dijabetesa I bolesti srca,” napominje Endrju Vejl, direktor Centra za integrativnu medicinu u Arizoni.

     356
  • Prednosti jabukovog sirćeta

    Prednosti jabukovog sirćeta

    Sve prednosti jabukovog sirćeta potiču od fitohemikalija. Flavonoidi i karotenoidi iz jabuke igraju ključnu ulogu u smanjenju pojava hroničnih bolesti. Osobe koje redovno konzumiraju jabuke u ishrani smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, astme, dijabetesa i nekih oblika raka. Jabuke su važan izvor antioksidanasa koji štite organizam.

    Jabukovo sirće pomaže varenju, posebno kod ljudi čiji organizam ne proizvodi dovoljno sone kiseline. Koristi se i kao prirodni lek protiv zatvora i dijareje. Zbog pektina olakšava varemke, a rastvorljiva vlakna pomažu radu creva.

    Konstatovano je i da neke od bakterija i kiselina u jabukovom sirćetu mogu ubrzati metabolizam.

     680
  • Dunja

    Dunja

    Dunja (Cydonia oblonga) je nisko drvo iz porodice Rosaceae, odnosno ruža. Ima malo, slatko voće koje po izgledu sliči kruški i poprima svetložutu odnosno zlatnu boju tokom sazrevanja. Drvo se često koristi u ornamentalne svrhe pošto ima lepe, ružičaste listove. Nativna je u područjima jugozapadne Azije, Turske i Irana, ali se može gajiti i na severnim geografskim širinama do Škotske. Poznato da su je gajili Akadijanci u plodnom polumesecu i postoji teorija da je njena kultivacija prethodila jabuci, te da su mnoge današnje asocijacije na jabuku zapravo asocijacije na dunju. Kod starih Grka je bila žrtva bogovima tokom bračne ceremonije. Većina vrsta su previše tvrde, kisele i opore da bi se jele sirove osim ukoliko se nakon branja ne ostave da prezru na mrazu. Od njih se može praviti pekmez, džem ili puding, ili se mogu oljuštiti pa ispeći, ispržiti ili skuvati. Izraz marmelada potiče od portugalskog naziva za ovo voće, marmelo. Određene vrste ovog voća, kao što su Kungaskaya su posebno uzgajane da bi se mogle jesti sirove. U podkontinetalnom Indo-Pakistanu koštice ovog voća koriste se u narodnoj medicini zarad uklanjanja šlajma, osipa i zapaljenja. Gel se priprema potapanjem koštica u vodi kojim se čiste zapanjenja grla i glasnih žica. Na Malti, kašika džema se rastvara u šolji ključale vode i pije kao lek protiv stomačnih tegoba. U Iranu i Avganistanu, seme se bari i onda jede kao tradicionalni lek protiv zapaljenja pluća. Dunja je niskokalorično voće, 100g poseduje samo 57 kalorija. Sadrži par određenih antioksidanata kojih nema u jabukama ili kruškama. Voće je bogato fitonutrientima kao što su biljna vlakna, mineralima bakra, gvožđa, kalijuma i magnezijuma i vitaminima C, B6, Riboflavinom i Tiaminom. Iako nije pouzdano dokazano, dunja ima jaka antialergetska i protivupalna svojstva i često se preporučuje od strane zdravstvenih eksperata kao sigurna alternativa u pripremi hrane za ljude koji boluju od alergija.

     1066
Ova krem supa je veoma aromatična i ukusna.  Preporučujem je za hladne zimske dane.
6364
Ova pita se priprema veoma brzo i lako. Najukusnija je dok je topla.
15752
Recept je isti kao i za pekarske kiflice, samo ovo je varijanta za one koje vole nešto konkretnije.
22255
Oduvek sam se divila osobama koje umeju da naprave ceo pleh kiflica koje su podjendake veličine. U mom prvom i poslednjem pokušaju bilo je svih dimenzija pa čak i različitih…
32993
Nisu ni princes krofne, nisu ni obicne krofne već nešto između. Jednostavni predivni, morate ih probati. Možete naleteti na njih na ulicama Lisabona, u Meksiku, Španiji ...
30945
Suvlaki su grčki ražnjići. Možete ih servirati i kombinovati kako god želite.  Uz krompir, salatu, kao sendvič…
38399