• Iđirot

    Iđirot

    Za začinsko bilje iđirot (lat. Acorus calamus) verovatno mnogi nisu ni čuli, iako se već hiljadama godina koristi kao začin i lek širom sveta, a ponajviše na Dalekom istoku i u arapskim zemljama. Upravo Arapi su ga preneli u Evropu u 16. veku.

    Iđirot se može naći na močvarnom zemljištu i čini ga stabljika sa cvetnim klipom žućkaste boje i listovi koji dosežu i do jednog metra. U ishrani se koristi ili isečen na komadiće i osušen, ili samleven, i često je deo začinskih mešavina, ređe se koristi samostalno, ponajviše zbog gorkastog ukusa.

    U narodu poznat i kao temišvarka, komuš, vodeni božur, izuzetno je dobar za varenje, smiruje nadutost želuca i creva, leči prehladu, kašalj, čireve, žuticu i giht. Posebno je zdrav čaj od iđirota koji pomaže kod infekcija mokraćnog kanala i izbacivanja kamena u bubregu. Pun potencijal svih zdravih sastojaka ostvaruje ako se kombinuje sa medom.

    Mnogi tvrde da im žvakanje korena iđirota pomaže u odvikavanju od pušenja, pa isprobajte ovaj metod ako želite da se odviknete od te navike.

     985
  • The Future of Food

    The Future of Food

    The Future of Food je još jedan u nizu dokumentaraca koji se bave tematikom GMO hrane u Americi, ali ono što ga izdvaja od drugih jeste činjenica da je ovaj film, za razliku od mnogih drugih iz ove branše, pokupio izuzetno pozitivne kritike stručnjaka i filmoljubaca širom sveta, kao i visoke ocene na mnogim portalima.

    Režiran od strane Debore Kuns Garsija, ovaj film skreće pažnju na glas poljoprivrednika u SAD, Kanadi i Meksiku koji se ne slažu sa trenutnom globalizacijom GMO hrane koju drže velike monopolističke kompanije, koje im ujedno otimaju zemlju i primoravaju ih da uzgajaju genetski modifikovana semena.

    Takođe, ovaj film na izuzetno zanimljiv a opet argumentovan način prikazuje izumiranje tradicionalnog načina uzgoja žitarica, voća i povrća i kritikuje velike korporacije kao što je Monsanto zbog malih ekoloških standrarda pri uzgoju i nebrige o zdravlju konzumenata te hrane.

    Na kraju filma, na nama je da odlučimo da li želimo da dozvolimo da nam politika i nekolicina krupnih korporacija diktira režim ishrane, ili da li želimo da sami biramo zdrave, ekološke i raznovrsne namirnice za koje znamo odakle dolaze i kakvog su kvaliteta.

     433
  • Optimalna ishrana za žene

    Optimalna ishrana za žene

    Iako danas preovlađujuća, ideja da pravilna ishrana zavisi i od pola relativno je nova i postoji svega nekoliko decenija. Do pre pedesetak godina ideja pravilne ishrane podrazumevala je tri velika obroka dnevno za sve.

    Međutim, svake godine otkrije se ponešto u prilog tvrdnji da postoje hranljive materije koje su korisnije ženama, i da je korekcija ishrane najjednostavniji način da poboljšate svoje zdravstveno stanje.

    U nastavku sledi spisak nekoliko nutrijenata koji su izrazito bitni za žene.

    Folna kiselina – posebno je bitna u trudnoći, jer njen nedostatak može da izazove neurološke poremećaje kod bebe. Osim toga, folna kiselina važna je i za žene u menopauzi, jer je ovaj vitamin ključan u stvaranju novih ćelija, a smanjuje i nivo amino kiseline koja se dovodi u vezu sa demencijom i kognitivnim poremećajima.

    Minimalna preporučena dnevna količina je 400 mikrograma dnevno, a može se naći u spanaću i kelju, integralnom hlebu i žitaricama, orašastom voću i leguminozama.

    Kalcijum – pošto osteoporoza češće pogađa žene, odgovarajući unos kalcijuma trebalo bi da pomogne u prevenciji ove bolesti. Žene koje unose više kalcijuma i vitamina D takođe imaju manje izražene simptome predmenstrualnog sindroma.
    Minimalni dnevni unos ovog minerala je 1000 mg u mlađem dobu, dok se starenjem ta količina povećava (ali ne u jednom obroku, pošto organizam može da apsorbuje do 500 mg odjednom). Hrana bogata kalcijumom su mlečni proizvodi, bademi i brokoli.

    Vitamin D – iako je zvanično vitamin, ponaša se više kao hormon, jer pomaže pri apsorpciji kalcijuma iz hrane. Osim toga, pomaže u normalnom razvoju ćelija, pa postoje studije (još uvek u toku) koje tvrde da se dovoljnim unosom vitamina D može sprečiti razvitak raka (posebno raka dojke i jajnika). Preporučeno je uneti bar 400 IU (internacionalnih jedinica) dnevno. Ako imate preko 50 godina, čak i do 600. Ovaj vitamin možete naći u lososu, inćunima, mleku i mlečnim proizvodima, a telo ga i samo proizvodi kada koža dođe u dodir sa sunčevim zracima (10-15 minuta, nekoliko puta nedeljno trebalo bi da obezbedi dovoljnu količinu).

    Gvožđe – ovaj mineral pomaže u snabdevanju ćelija kiseonikom i u održavanju zadovoljavajućeg nivoa energije. Žene i do tri puta češće osećaju zamor i manjak energije od muškaraca, a to je često posledica nedostatka gvožđa u organizmu.
    Ženama je do menopauze potrebno 18 mg dnevno, u trudnoći 27 mg, a u menopauzi 8 mg, a možete ga naći u mesu i ribi, pasulju, cvekli i spanaću.

    Omega 3 masne kiseline – esencijalne kiseline čijim se konzumiranjem i do 60% smanjuje rizik od šloga kod žena. Snižavaju nivo triglicerida u krvi, smanjuju krvni pritisak i smiruju upale. Potrebno je 1,1 gram dnevno, a najbolji izvor je riba i riblje ulje.

     1260
  • Da li je crni čaj zaista dobar?

    Da li je crni čaj zaista dobar?

    Visok sadržaj kofeina u crnom čaju ima svoje prednosti i mane. Povećava budnost, ali stvara razdražljivost i utiče na nepravilan rad srca i eventualno povećanje krvnog pritiska.

    U poređenju sa ostalim čajevima, crni čaj ima manji sadržaj katehina. Oni deluju kao antioksidansi, supstance koje skupljaju i uništavaju slobodne radikale koje mogu oštetiti ćelije DNK ali i povećati rizik od srčanih oboljenja, raka ili dijabetesa.

    Crni čaj može smanjiti apsorpciju gvožđa čak i do 70 odsto, što može izazvati anemiju.

     1099
  • Danas je Nacionalni dan krofni u SAD!

    Danas je Nacionalni dan krofni u SAD!

    Nacionalni dan krofni proslavlja se danas širom Amerike. Obeležava se svakog prvog petka u junu mesecu. Slavi se u čast žena koje su služile krofne vojnicima u Prvom svetskom ratu. Najviše krofni godišnje pojede se u Kanadi, zatim Japanu pa u SAD. Prvu krofnu sa rupom napravio je Gregori Hanson davne 1847. godine.

     381
Zatvorite oči i pokušajte da zamislite miris i ukus toplog domaćeg hleba... ili još bolje spremite ga sami i zaista uživajte u njemu.
44602
Predivan način da započnete dan, provedete popodne uz porodicu ili veče uz prijatelje… slane, slatke, mirišljave, u svakom slučaju šta god da odaberete nećete pogrešiti jer su jednostavno neodoljive.
22872
Pomalo zaboravljena nedeljna porodična poslastica. Vratite se u detinjstvo kada je bakina kuća bila ispunjena slatkim mirisom rogača …
46585
Strana 1261 od 1261