• Energetske i hranljive vrednosti: bosiljak

    Energetske i hranljive vrednosti: bosiljak

    Bosiljak je poreklom iz Indije, a pripada porodici usnatica. U zapadnu Evropu su ga doneli moreplovci i trgovci. Poznato je da se uzgajao u antičkoj Grčkoj i srednjevekovnoj Vizantiji. Danas se najviše uzgaja u Holandiji. Reč bosiljak dolazi od grčke reči bazilikon što znači kraljevski. Savremena ispitivanja potvrđuju da bosiljak blagotvorno deluje na ljudsku psihu jer ima umirujuće dejstvo pa se preporučuje kao prirodni lek protiv stresa i napetosti. Smanjuje rizik od plućnih oboljenja. Jača desni. Koristi se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, a u vidu čaja za ublažavanje menstrualnih tegoba.

    Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):

    Energetska vrednost: 23 kcal

    Ugljeni hidrati: 2,65 g

    Proteini: 3,15 g

    Masti: 0,64 g

    Holesterol: 0 mg

    Dijetalna vlakna: 1,60 g

    Niacin: 0,902 mg

    Vitamin A: 5275 IU

    Vitamin C: 18 mg

    Vitamin K: 414 µg

    Natrijum: 4 mg

    Kalijum: 295 mg

    Kalcijum: 177 mg

    Gvožđe: 3,17 mg

    Magnezijum: 64 mg

    Cink: 0,81 mg

    Beta karoten: 3142 µg

     834
  • Koje se grickalice grickaju u svetskim bioskopima?

    Koje se grickalice grickaju u svetskim bioskopima?

    U SAD i Velikoj Britaniji su ubedljivo najpopularnije kokice. Ok, očekivali smo da se u bioskopima širom sveta kupuju kokice, ali zanimljivo je to da je sve veći trend da se u SAD tokom projekcija filmova jede specijalna vrsta kokica sa ukusom piva, dok u Velikoj Britaniji, filmofili obožavaju slatke kokice (na primer sa topingom od čokolade).

    U Grčkoj se, očekivano, ovom prilikom tradicionalno jede suvlaki, Španci grickaju semenke, a u Holandiji se u biskopima najviše jede posebna vrsta bombona sa ukusom mentola - licorice.

    Što se tiče azijskih zemalja, u Kini se najviše konzumiraju osušene i usoljene šljive, u Japanu osušene sardine. Riblje specijalitete volje i Korejci koji u bioskopu najviše naručuju sušene štapiće sipe, dok Izraelci vole klasičan čips. Na Tajvanu ne vole da grickaju dok gledaju filmove, oni se lepo zavale i naruče piletinu i pasulj.

    U zemljama Latinske Amerike, poput Meksika, se gricka kukuruzni čips koji se umače u razne soseve (što i nije tako čudno), ali je zato u Kolumbiji omiljeno meze tokom gledaja filmova - porcija prženih mrava!

    Izvor: foodista.com

     1284
  • Hrana bogata jodom

    Hrana bogata jodom

    Jod reguliše zdravlje metabolizma, održava nivo energije, značajan je za zdravlje kože i kose, jača imunitet, odličan je saveznik u lečenju fibrocističkih bolesti, uklanja toksine i utiče na zdravlje zuba. Sadrži hranljive materije neophodne za pravilan rad štitne žlezde.

    Najveći proizvođači ovog halogena i hemijskog elementa su Japan i Čile. Namirnice koje sadrže jod:

    morsko povrće

    brusnice

    organski jogurt

    jagode

    sirovi organski sir

    krompir

    jaja

    so

    himalajska so

    škampi

     554
  • Kada ti život da limun, napravi Quatarmizat

    Kada ti život da limun, napravi Quatarmizat

    Teško da postoji piće koje tokom vrelih letnjih dana bolje rashlađuje od limunade - i to su vrlo dobro znali čak i naši preci, još pre par stotina godina.

    Naime, limun, koji je poreklom iz Azije (India, Burma i Kina) je tokom 12. veka našao svoj put do Mediteranske obale i Egipta. Iako mnogi smatraju da se limunada pravila i ranije, prve beleške o ovom napitku je upravo tada napisao persijski pesnik Nasir - I - Khusraw, dok u nekim dokumentima stoji da su Egipćani u tom periodu prodavali ceđeni limun pomešan sa šećerom, i da su to piće nazivali - Quatarmizat.

    U mnogim arapskim knjigama iz 13. veka se sirup od limuna spominje kao odličan dodatak kolačima, dok su Mongoli voleli da piju ovo piće od limuna i šećera, ali sa dodatkom alkohola.
    Do 17. veka, recept limunade se proširio po gotovo celoj Evropi, pa su tako, na primer, u Francuskoj obožavali da je piju sa dodatkom meda, a u 18. veku, limunada je imigrirala u Severnu i Južnu Ameriku zajedno sa hiljadama drugih Evropljana a potom i u Australiju, pa je samim tim Quatarmizat postao jedno od najomiljenijih pića na svim kontinentima!

     1869
  • Da li gazirana pića utiču na rad pluća?

    Da li gazirana pića utiču na rad pluća?

    Čaša hladnog gaziranog pića može vas osvežiti, ali isuviše česta konzumacija može loše uticati na zdravlje. Visok sadržaj šećera povećava rizik od zubnog karijesa, a kofein u gaziranim napicima može uticati i na respiratorni sistem.

    Za većinu brendova, osnovni sastojci gaziranih napitaka su isti. Bezalkoholna pića obično sadrže: limunsku kiselinu, zaslađivače, prirodne i veštačke arome. Kofein u njima deluje kao stimulans čak i na respiratorni sistem. Utiče na povećanje njegove aktivnosti, čineći da se pluća ubrzano šire i skupljaju.

    Mnogi dietetski napici zahvaljujući veštačkim zaslađivačima kao što je aspartam imaju manji broj kalorija i mogu negativno uticati na respiratornu aktivnost. Neki ljudi otežano dišu nakon ispijanja pića koje sadrži aspartam. Ne doživljavaju svi promene u disanju nakon ispijanja napitka, međutim velike količine gaziranih pića mogu ubrzati rad srca, pre svega zbog visoke količine šećera ili sadržaja kofeina.

     800
Ukusna musaka bez mesa.
Obavezan na slavskoj trpezi.
Neizostavni kolač na slavskoj trpezi. Može biti i posna varijanta.
Ako ne volite kupljene korice za rozen vrlo lako možete napraviti domaće. Meni su ukusnije i više volim kad ih sama napravim.
Pravim krompiriće na hiljadu načina, šta mi padne pod ruku u tom trenutku sa tim ih začinim. Ovo je jedna od omiljenih varijanti. Predlažem da probate!  
Strana 2 od 1359