Ulje i jogurt meriti čašom od jogurt (od 180 g). Ukupno je pptrebno 360 g jogurta (2 čaše od po 180 g). Pita je veoma ukusna, a pritom se brzo…
-
Hrana za zdravlje mišića
Ishrana koja utiče na rast, jačanje i zdravlje mišića bi trebalo da bude sastavljena od proteina, složenih ugljenih hidrata i zdravih masti. Proteini su od suštinskog značaja za rast, održavanje i „popravku“ tkiva i mišića. Kompleksni ugljeni hidrati, uključujući voće, povrće i žitarice, obezbeđuju telu energiju, kao i esencijalne vitamine i minerale. Zdrave masti su neophodne za hormonsku ravnotežu i pomažu u gubitku masti. Dodavanjem specifičnih namirnica koje sadrže navedene hranljive sastojke možete povećati mišićnu snagu uz redovnu fizičku aktivnost.
Jaja su zdrav dodatak jer su kompletan izvor proteina. Sadrže malo kalorija i izvor su gvožđa. Jedno jaje sadrži 75 kalorija, 6 grama proteina i 5 grama masti.
Zeleno lisnato povrće je dobar izvor proteina, a sadrži i esencijalne amino kiseline.
Ovsene kaše sadrže kompleksne ugljene hidrate i obezbeđuju energiju. Pored toga što su bogate vlaknima, ovsene kaše stabilizuju nivo šećera u krvi i drže apetit pod kontrolom.
997 -
Kokice - izvor kalijuma
Kokice su izvor visoko kvalitetnih ugljenih hidrata, kao što su vlakna. Između obroka, kokice mogu biti odlična i zdrava užina sa niskom količinom masti, a velikom količinom kalijuma koja zadovoljava svakodnevne potrebe vašeg organizma. Kalijum je elektrolit i mineral koji je neophodan za pravilan rad srca, kao i mišićnih kontrakcija.
Važno je održati ravnotežu kalijuma u organizmu. Visok nivo može izazvati nepravilan rad srca, mučninu i nizak puls. Nizak nivo izaziva osećaj obamrlosti, zatvor i bolove u mišićima. Jedna šolja kokica sadrži od jedan do četiri odsto kalijuma koji je neophodan organizmu na dnevnom nivou.
1829 -
Kako čistiti ketlere?
Ketleri postaju izvori brojnih bakterija ukoliko se ne čiste pravilno i redovno. Mogu sadržati više štetnih materija od umivaonika i klozetskih šolja, što ukazuje studija iz 2011. godine. Plesni i bakterije u određenom trenutku mogu dosegnuti nivo dovoljan da izazove i neke od opasnijih bolesti. Zvuči surovo, zar ne? Ručno pranje većine kuhinjskih aparata, pa i ketlera, ponekad nije dovoljno samo uz pomoć deterdženta i tople vode. Poklopac i filter bi trebalo čistiti svakodnevno nakon upotrebe i to jedino toplom vodom. Ketler koji se koristi svakodnevno, a posebno njegov filter trebalo bi čistiti minimum jednom mesečno. Sve što vam je potrebno je sirće! U aparat sipajte jednu čašu vode i jednu čašu sirćeta. Kada prokuva, ostavite da odstoji. Nakon toga isperite. Ni traga kamencu, kao ni bakterijama.
2329 -
Pitagora - otac vegetarijanizma?
Antički grčki filozof Pitagora, danas je svetu poznat kao tvorac mnogih matematičkih teorema, a mnogi ga smatraju i ocem geometrije. Ipak, mnogi ne znaju da je ovaj Grk vekovima slavljen i kao otac vegetarijanizma. Naime, dijeta koja je podrazumevala potpuno izbacivanje mesa iz svakodnevne ishrane, sve do sredine 19. veka bila je poznata kao "Pitagorina dijeta".
Međutim, vegetarijanci su postojali davno pre Pitagorinog doba. Mnogi antropolozi se slažu u tome da su ljudi jeli isključivo biljke još na samom početku civilizacije. Uostalom, biljke (za razliku od životinja) ne mogu nigde da pobegnu, a u to vreme adekvatno oružje za lov još uvek nije pronađeno. Vremenom, praisotrijski čovek je sve više jeo meso, ali je biljna ishrana i dalje činila bazu.
Pitagora i njegovi sledbenici praktikovali su vegetarijanski način ishrane iz nekoliko razloga, a ponajviše zbog religijskih i etičkih načela. Pitagora je verovao da sva živa bića imaju dušu, te da ni životinje nisu izuzetak. Zanimljivo je to da je Pitagora branio i konzumiranje pasulja, jer je verovao da su ljudi i pasulj stvoreni od istog materijala.
Ubrzo nakon Pitagorine smrti, njegovi sledbenisi i poštovaoci su vratili pasulj u svakodnevnu ishranu, ali su i dalje izbegavali meso. Njegovi principi uticali su na generacije i generacije akademika i verskih mislioca, što je dovelo do toga da je sredinom 19. veka u Engleskoj osnovana prva "Unija Vegetarijanaca". Po principima ove unije, trezvenost, samokontrola i samoodricanje bili su usko povezani sa idealima vegetarijanizma, dok se ishrana bazirana na mesu poistovećivala sa pohlepom, pijanstvom i generalno nedoličnim ponašanjem.
Tek 1960-ih godina vegetarijanstvo postaje mejnstrim i među građanima srednje klase, a ponajviše među omladinom. Tome je najviše doprineo mladi student Frensis Mur Lap, tvorac bestselera "Ishrana za mladu planetu". U ovoj knjizi, on preporučuje vegetarijanstvo ne iz etičkih i religijskih razloga, već zbog toga što ishrana bazirana na biljkama ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu.
A danas? Može se reći da je vegetarijanstvo uzelo maha više nego ikada, i to zbog zaista širokog spektra razloga: neki zbog popularizovanja ishrane bazirane na sirovim namirnicama (takozvane "presne ishrane"), neki zaista zbog religijskih principa, a neki zbog svirepog načina na koji se životinje tretiraju u procesu proizvodnje mesa za ljudsku ishranu.
2420 -
Vitaminima protiv zime
Zimi je najkorisnije jesti zimsko povrće, koje sadrži dosta vitamina. Najbolja pomoć telu u održavanju telesne toplote može biti korenasto povrće. To su sve one biljke koje ne sazrevaju brzo, već im je potrebno izvesno vreme. Njihovom rastu ne smetaju ni vetar ni mraz, već im pogoduje hladno zimsko vreme, a jestivi delovi im se nalaze ispod površine zemlje. Sitno seckano i obareno korenasto povrće može se koristiti i kao "temeljac" za laganu čorbu.
Ovo je takođe period u godini kada je moguće da osećate veću potrebu za konzumiranjem mesa i mesnih proizvoda nego u letnjem periodu. I meso sadrži elemente koji pomažu telu u održavanju toplote.
Ako ste ljubitelj salata, probajte, umesto uobičajene zelene salate, salate koje sadrže više korenastog povrća, pasulja, boba ili vlaknastih biljaka. U salatu možete dodati i malo mesa.
Ljudi koji žive u hladnim područjima trebalo bi da u najhladnijim mesecima u potpunosti izbace zelenu salatu iz svog jelovnika. U našim uslovima umereno hladnih zima možemo je, međutim, slobodno s vremena na vreme jesti, na primer u mešanoj salati s piletinom. Ako ste ljubitelj ribe, možete je spremiti na svoj omiljeni način i servirati kao priloge: barene korenaste biljke i zimsko povrće, ili krompir umesto uobičajenog pirinča.
Predlažemo neke od najzdravijih namirnica za jesenju i zimsku sezonu, koje će vas zagrejati i pomoći vam da ostanete aktivni i u dobroj formi: šargarepa, cvekla, rotkvice, krompiri, kelj, pasulj, bob, klice žitarica, kupus.
Izvor: Krstarica/Novi magazin, Autor: VPS
6961
