• Zašto je tunjevina zdrava?

    Zašto je tunjevina zdrava?

    Tunjevina sadrži vrlo malo ugljenih hidrata, gotovo da ne sadrži šećere i vlakna. Bogata je omega-3 masnim kiselinama i odličan je izvor proteina. Od vitamina najzastupljeniji su: D, B6 i B12. Od minerala prisustvo gvožđa i selena je najizraženije. Tunjevina je značajna za zdravlje srca jer je odlična zamena za hranu sa visokim sadržajem zasićenih masti što smanjuje rizik od srčanih bolesti. Zbog omega-3 masnih kiselina odličan je saveznik za zdravlje očiju, posebno kada je reč o makularnoj degeneraciji. Zahvaljujući proteinima, tunjevina obezbeđuje i poboljšan mišićni tonus i ukupnu metaboličku efikasnost.

     214
  • Kruška

    Kruška

    Kruške (Pyrus communis) su, kao i njene "sestre" jabuke i dunje rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae. Rastu uglavnom u umerenim predelima Evrope, Afrike i Azije. Može se reći da u našim predelima i nisu tako popularne kao npr. jabuke, iako u Francuskoj simbolišu luksuz, dok su u Staroj Grčkoj bile smatrane za "dar bogova". A zašto je to tako? Kruške su izuzetno zdrave pre svega zbog velike količine dijetalnih vlakana koje nose u sebi pa dobro utiču na probavni i kardiovaskularni sistem, a sadrže i zavidan nivo vitamina C kao i drugih minerala (magnezijum, kalcijum, fosfor). Zanimljivo je da su kruške voće od kojeg postoje najmanje šanse za dobijanje alergije, pa se često koriste u ishrani beba. Danas postoji preko hiljadu vrsti ove voćke, a najopširnija podela bi bila na domaće evropske (Pyrus communis) i dalekoistočne (Pyrus pyrifolia), i mogu biti zelenkaste, smeđe, crvene, i žute (najčešća nijansa). Izuzetno su slatke pa se često u ishrani koriste kao zamena za šećer, od njih se prave razne pite, kolači, kompoti...i naravno domaća rakija - dobro poznata viljamovka. Jednom kad krenu da sazrevaju, brzo se kvare pa ih treba što pre iskoristiti.

     1484
  • Najvažnije hranljive materije za zdravo telo

    Najvažnije hranljive materije za zdravo telo

    Proteini, ugljeni hidrati i masti su telu neophodni u velikim količinama. Telo koristi proteine iz hrane za obnovu i izgradnju tkiva. Pojedine popularne dijete preporučuju protein u različitim količinama, ali je Institut za medicinu ustanovio da je ženama neophodno 46 grama dnevno, a muškarcima 56 grama. Hrana koja sadrži neophodnu količinu proteina takođe može imati i zasićenih masti koje mogu ugroziti zdravlje srca. Zato su neophodne namirnice u svakodnevnoj ishrani: riba, pasulj, mahunasto voće...

    Ugljeni hidrati su "gorivo" za ljudski organizam. Nisu svi sasvim jednaki. Oni koje nalazimo u sokovima, pecivu, slatkišima, belom hlebu, testenini, vare se brzo i za sobom ostavljaju osećaj gladi. Ugljeni hidrati u namirnicama bogatim vlaknima obezbeđuju stabilan protok energije, tako da se osećamo sito kada jedemo pojedinu hranu u manjim količinama. Za to su odgovorne žitarice, povrće, voće, pasulj...

    Masti su važne za proizvodnju hormona i tkiva. Odrasli bi trebalo da unose minimum 20 do 35 grama mononezasićenih i polunezasićenih masti dnevno, tip masti u hrani kao što su riba, masline i maslinovo ulje, avokado i različite vrste semenki.

    Svaki od vitamina igra određenu ulogu u celokupnom zdravlju organizma. Vitamin A jača vid, vitamin C podstiče zarastanje rana i obnovu tkiva, vitamin E pomaže izgradnji crvenih krvnih zrnaca, vitamin D jača kosti, a B odžava pravilno i zdravo funkcionisanje nerava... Neki od njih rade udruženi sa mineralima, vitamin C recimo pomaže apsorbovanju gvožđa. Ishrana ispunjena voćem, povrćem, žitaricama može ispuniti sve potrebe organizma za vitaminima.

    Minerali obavljaju niz funkcija, uključujući regulisanje rada srca, zdravlja kostiju i krvnih ćelija, proizvode neophodne hormone... Važno je održavati njihovu ravnotežu zarad pravilnog funkcionisanja organizma. Telu su neophodni: kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum, sumpor, gvožđe, cink, mangan, jod, selen...

    Voda se smatra jednim od makronutrijenata, takođe. Pomaže varenju i apsorpciji hranljivih sastojaka, a i regulisanju telesne temperature i radu srca. Preporučeno je piti od 9 do 12 čaša vode dnevno.

     1191
  • Kako sprečiti "tamnjenje" banana?

    Kako sprečiti "tamnjenje" banana?

    Banane postaju braon zbog jednostavnog procesa oksidacije. Kiseonik oksidira enzime, a pulpa reaguje na vazduh i postaje braon. Iako je hemijska reakcija neizbežna, njen proces može biti usporen uz pomoć nekoliko kuhinjskih trikova.

    Banane bi trebalo čuvati van frižidera. Izloženost sunčevoj svetlosti može ubrzati proces oksidacije, pa banane prekrijte krpom.

    Čim oljuštite bananu, ona će početi ubrzano da oksidira a samim tim i "tamni". Jedno od načina kako da usporite proces je da krišku banane potpite u sok od limuna ili je premažete u nekoliko slojeva.

    Pomaže i ukoliko isečete bananu na kolutove i ostavite je u vodi kojoj dodate nekoliko kapi limuna.

    Tableta vitamina C izmrvljena i rastvorena u vodi takođe može sprečiti ubrzan proces oksidiranja banane.

     1410
  • Celer – sve što niste znali

    Celer – sve što niste znali

    Celer sadrži 95 odsto vode zbog čega je idealan za hidriranje tela. Jedna šolja celera ispunjava 6 odsto dnevnog unosa vlakana. Bogat je kalcijumom, natrijumom, magnezijumom, gvožđem, cinkom i kalijumom. Od vitamina prisutni su: A, K, C, E, B i D vitamin. Celer sadrži i organska hemijska jedinjenja koja mogu smanjiti nivo hormona stresa, čime se smanjuje i krvni pritisak. Seme celera pomaže u regulisanju infekcija urinarnog trakta. Preporučuje se svima onima koji boluju od artritisa jer smanjuje otoke i bolove u zglobovima.

     335
Prelak kolač bez pečenja.
Jednostavno zdravo... osvežavajuće.
Super brza voćna tortica.
Lagan i ukusan ručak.
Strana 2 od 1268