-
Kako iskoristiti ostatak zelene salate?
Sve što je potrebno jeste da odsečete dno zelene salate i stavite u malu posudu sa vodom. Posuda bi trebalo da bude plitka, ali dovoljno široka. Vodu proveravajte svakih nekoliko dana. Ukoliko je vrh niži i vodostaj mora biti nizak. Takođe, ukolimo je voda sluzava trebalo bi je zameniti. Za oko dve nedelje dobićete polovinu glavice salate.
1140 -
Puter ili margarin?
Pre mnogo godina puter je smatran štetnim, a margarin na bazi biljnog ulja dobio je na popularnosti kada su doktori uočili opasnost zasićenih masti. Neki stručnjaci ipak tvrde da margarin sadrži nezdrave trans-masti i ističu puter kao "potpuno prirodan i najzdraviji izbor". Izaberite spoj bez trans-masti i sa najmanjom količinom zasićenih masti. Jednostavno, proverite sastojke. Ukoliko piše da sadrži delimično hidrogenizovana ulja, sadrži trans masti.
Prirodan puter sadrži najmanje 80 odsto mlečne masti. Sadrži oko 100 kalorija po kriški, 11 grama masti i 30 miligrama holesterola.
Margarin kao alternativa najpre je korišćen u Francuskoj i imao je svojih uspona i padova, uključujući i nekoliko zabrana. Sadrži više trans-masti koji pomažu održavanju sastojaka na bazi ulja u čvrstom stanju. Unos trans-masti bi trebalo izbegavati zarad zdravlja srca. Izbor je na vama.
1217 -
Zanimljiva priča za sve ljubitelje pereca
Iako je pravo poreklo pereca i dalje misterija, legenda kaže kako je prva verzija ovog peciva nastala još 610. godine u Italiji. Naime, tada su italijanski monasi svojim studentima kao obrok davali pečeno testo u obliku ruku prekrštenih preko ramena, što je tada bila tradicionalna poza tokom molitve. Uostalom, neki tvrde kako su se perece prvenstveno zvale "bracellae" što na latinskom znači "mala ramena".
Takođe, ako malo bolje pogledate, svaka pereca ima tačno tri rupe, koje predstavljaju sveto trojstvo (oca, sina i svetog duha). Još jedna zanimljivost ide u prilog ovoj priči: kako su perece tada bile pravljene samo od vode, brašna i soli, one su bile savršno jelo za vreme posta, koji je tada u sedmom veku bio takoreći obavezan.
Tokom srednjeg veka, perece su bile i simbol dobre sreće, dugog života, prosperiteta i ljubavi (na primer, u Švajcarskoj ni jedno venčanje nije moglo da prođe bez pereca, a u Nemačkoj su deca za novogodišnju noć nosila ovo pecivo oko vrata kako bi im donelo sreću tokom predstojeće godine).
A danas? Pa, ne možemo baš reći da se i u današnjem modernom dobu perecama pripisuju neka magična svojstva i simboli. Ali čik probajte da nađete neku pekaru koja ih ne proizvodi :) Ako je verovati legendi, dobre, stare perece pune naše zahtevne stomake već 14 vekova, a čini nam se da će to raditi još dugo, dugo....
3514 -
Hrana i kultura: Norveška
Usklađenost je ključ kulture i načina života u Norveškoj. Kada je ostatak civilizacije bio još u povoju, vikinški brodovi su uveliko krenuli daleko od obala kako bi istraživali, trgovali i pljačkali. Čak i danas, sa nešto više od tri odsto obradivog zemljišta, Norveška ima efikasan sistem na kome počiva poljoprivreda. Najveća prednost u odnosu na ostale zemlje - količina čiste izvorske vode. Uživanje uz sve obroke je neizbežno uz čašu hladnog kiselog mleka. Mnoge vrste sireva (mada uglavnom ovčijeg i kozjeg) imaju savršenu penastu strukturu. Kisela pavlaka je neizostavna uz voće, povrće, čorbe, supe, palačinke i peciva. Norvežani uživaju u mesu, ali ribu vole iznad svega. Od lososa, pastrmki, skuša, haringa, jegulja do raža, bakalara, škampi... Poznati su i po velikom izboru hleba i peciva. Maslac se koristi kao sastojak u gotovo svakom jelu.
3887 -
Lavandino ulje protiv opekotina
Pored aromatičnog mirisa lavande i njene upotrebe u proizvodnji parfema, nije na odmet znati da se lavandino ulje može koristiti u medicinske svrhe. U tom slučaju, bocu lavandinog ulja dobro je imati pri ruci u kuhinji jer je efikasno u borbi protiv lakših opekotina.
Lavanda je poreklom sa planinskih predela Mediterana, ali raste širom Evrope, u Australiji, pa i Americi. Drevni Egipćani su koristili lavandu u proizvodnji parfema, a kao lek postaje popularna u kasnom srednjem veku.
Dve vrste lavande se koristi u aromaterapiji. Ulje se dobija iz cvetova i obično je bezbojno. Ponekad se meša sa malo eukaliptusa što pojačava miris.
Pored upotrebe u lečenju opekotina, može se koristiti i protiv uboda insekata. U tankom sloju maže se na povređeno mesto i u veoma kratkom roku ublažiće bol. Ukoliko se bol vrati, neophodno je postupak ponoviti. Aktivni sastojci ulja obuhvataju vrstu anelgetika koji ima efekat anestezije i koji čini 40 odsto ukupnog sastava. Sadrži još i beta-kariofilen i antibakterijski agens koji zajedno doprinose borbi protiv infekcija kože.
2329
