• Pravila bezglutenskog režima ishrane i par ukusnih recepata

    Pravila bezglutenskog režima ishrane i par ukusnih recepata

    Celijakija ili glutenska enteropatija je hronična bolest sistema za varenje koju karakteriše trajna nesposobnost organizma da razgrađuje gluten iz hrane u tankom crevu. Celijakija pripada grupi autoimunih gastroenteroloških bolesti i može biti urođena ili stečena (razvijena). Prilikom utvrđivanja da li osoba boluje od celijakije neophodno je pogledati genetsku predispoziciju (sklonost ka celijakiji se nasleđuje). Međutim, ova bolest može biti „tiha“ ili „prikrivena“, bez ikakvih simptoma, te ju je često teško prepoznati. Klasični simptomi celijakije kod najvećeg broja obolelih su sledeći:


    - Gubitak apetita,
    - Povraćanje,
    - Nadutost,
    - Povećan stomak,
    - Dugotrajan proliv i učestale stolice,
    - Masna i svetla stolica, veoma neprijatnog mirisa,
    - Promene raspoloženja i poremećaji raspoloženja kao i depresivna stanja,
    - Umor i slabost,
    - Povećan stomak,
    - Kožna oboljenja ili dermatitis,
    - Zatvor u određenim slučajevima,
    - Anemija,
    - Gubitak telesne mase,
    - Kod dece obolele od celijakije prisutna je malapsorpcija i nedovoljna razvijenost.


    Jedini lek za celijakiju je kompletno izbacivanje glutena i glutenskih namirnica iz ishrane. Dakle, zabranjene namirnice su: pšenica, ječam, ovas, raž, i industrijske prerađevine koje sadrže ove namirnice (čak i u tragovima). Bezglutenska ishrana podrazumeva: sveže voće i povrće (kuvano ili spremljeno u uslovima bez kontakta sa glutenskim namirnicama, konzervisano sa dozvoljenim, bezglutenskim konzervansima), meso (čista svih vrsta osim sušenog i pohovanog u glutenskom brašnu; treba biti oprezan pri konzumiranju mesnih prerađevina, jer mnoge šunke, kobasice i salame mogu sadržati gluten – obavezno čitati sastav), mahunarke, dozvoljena žita i semenke (kukuruz, pirinač, proso, kinoa, kuskus, lan, heljda, sirak, amarant, tapioka), mlečni proizvodi (osim jogurta koji sadrže pšenični skrob), masnoće kao što su životinjske masti, maslac, kajmak (margarin i majonez mogu sadržati nedozvoljene aditive). Treba biti naročito oprezan prilikom konzumacije začina, pića, suplemenata i lekova, i obavezno čitati sastav. Takođe, mnoge namirnice koje same po sebi nemaju gluten, prilikom industrijske obrade dolaze u kontakt sa glutenskim namirnicama te postoji opasnost od kontaminacije (ukoliko se u jednom pogonu obrađuju bezglutenske i glutenske namirnice). Čips, na primer, ne sadrži gluten, ali prilikom industrijske obrade može biti kontaminiran.


    Ljudi koji prelaze na bezglutenski režim ishrane mogu često biti očajni zbog toga što su bezglutenski proizvodi mahom teško dostupni ili skupi u našem regionu. Samostalno napraviti bezglutenski hleb je, na primer, veoma težak poduhvat, budući da su čista bezglutenska brašna (pirinčano, kukuruzno...) veoma „teška“ te hleb ispadne tvrd i nedovoljno vazdušast. Takođe treba napomenuti da pekarski kvasac spada u nedozvoljene namirnice, te bezglutenski hleb može izgledati nedostižno. Postoje mešavine brašna koje su bezbedne za upotrebu, a moguće je pronaći ih u prodavnicama zdrave hrane ili po bolje snabdevenim mega marketima.

    Nudimo vam nekoliko recepata koji mogu olakšati vaš prelazak na bezglutenski režim.


    Hleb od heljde:
    500g heljdinog brašna, 350 ml mlake vode, 2 kašike ulja, 2 kašike suvog bezglutenskog kvasca, 2 kašike šećera, 1 kašika soli, 1 kašika jabukovog sirća, 2 jaja.
    Kvasac i šećer pomešati u vodi, ostaviti da odstoji 10-tak minuta; 2 jaja ulupati; dodati ulje i promešati. U heljdino brašno dodati so, smešu sa jajima, sirće i smešu sa kvascem. Presuti u kalup. Prekriti folijom obloženu uljem dok naraste. Peći 25 – 30 minuta na 190 – 220 stepeni.

    Brownies:
    1 šolja bezglutenskog mixa za hleb i peciva (u nedostatku ovog brašna, moguće je zameniti pirinčanim i kukuruznim brašnom), pola kašike gustina, ½ šolje kakao praha, prstohvat soli, prstohvat sode bikarbone, 5 kašika margarina, 2 kašike jogurta, 1-2 šolje šećera (ovisno od preferiranja), 2 jaja.
    Sastojke sjediniti, peče se 12 minuta u kalupu za sitne kolače.

    Keksići od kokosa:
    2 belanca od većih jaja malo ulupati da zapeni, sipati 6 ravnih kašika šećera u prahu (može i manje), dobro promešati. Dodati 12 punih kašika kokosa. Mešati; masa mora biti kompaktna. Napraviti loptice i staviti na pek papir. Peče se oko 20 minuta na 170 stepeni.

    Pizza iz tiganja:
    120 g bezglutenskog mixa za hleb i peciva, 250 ml vode, 2 kašike ulja, prstohvat soli, materijal za pizzu – po želji, kačkavalj, šunka, pečurke, kečap...
    Sastojci se pomešaju i stave u nelepljiv tiganj. Poklopiti. Peći oko 5 minuta, zatim preokrenuti i onda staviti kačkavalj, kečap i druge sastojke. Ponovo poklopiti i peći dok se kačkavalj ne rastopi.

     557
  • Ishrana prema krvnim grupama: Krvna grupa B

    Ishrana prema krvnim grupama: Krvna grupa B

    Ljudi koji pripadaju B krvnoj grupi lakše se prilagođavaju novim klimatskim uslovima. Nekonvencionalni, a opušteni i individualni su njihove najkarakterističnije osobine.

    Osobine:

    -Generalno gledano, smatraju se tolerantnim na mlečne proizvode.

    -Imaju jak imuni sistem.

    Predlaže se uključenje veće doze proteina u ishranu. Izbegavajte šećerne napitke, a u ishranu uključite više pasulja, oraha, jaja, ribe i jagnjetine.

     139
  • Pravilno pakovanje hrane u ručni frižider

    Pravilno pakovanje hrane u ručni frižider

    Piknici su najatraktivniji porodični rituali tokom letnjeg perioda. Ipak, leto je period tokom koga vladaju sezonske bolesti koje se ponajviše prenose hranom. Jedan od šest ljudi se svake godine otruje hranom, zbog čega je važno voditi računa o pravilnom hlađenju namirnica. Bakterije se ubrzano šire na temperaturi od 40 do 140 stepeni. Pre nego što napunite ručni frižider, vodite računa da li je dostigao sobnu temperaturu. Ukoliko je frižider bio odložen na mestu izloženom sunčevim zracima, uz pomoć leda ćete ubrzati proces stvaranja odgovarajuće temperature. U svakom slučaju, pre nego što odložite hranu, dno frižidera popunite ledom. Najpre ređajte mesne proizvode zbog proteina, zatim stavite još jedan sloj leda nakon čega slede mlečni proizvodi. Posle mlečnih proizvoda ređajte povrće i voće, a na samom kraju sledi piće. Uvek proverite da li je vaš frižider ispunjen do samog vrha, prazan prostor će ubrzati proces zagrevanja.

     520
  • Pravilan obrok nakon treniranja

    Pravilan obrok nakon treniranja

    Čak i ukoliko ne osećate glad, unos tečnosti i užina nakon treniranja su ključ za povratak energije i hranljivih materija u telu. Telo mora obnoviti glikogen jednako koliko mu je neophodna i voda. Proteini i ugljeni hidrati su najbolja kombinacija nakon treninga. Mišići koji su hidrirani i negovani ugljenim hidratima i proteinima će se lakše oporaviti od napornog vežbanja. Trebalo bi užinati do 30 minuta nakon treninga, i to od 0,5 do 0,7 grama ugljenih hidrata po kilogramu telesne težine. Najefikasnije je užinati u prva dva sata posle treninga kako bi proces oporavka tela trajao što kraće.

     384
  • Kako zaustaviti ili ublažiti prehladu?

    Kako zaustaviti ili ublažiti prehladu?

    Grebe vas grlo? Mutna vam je glava? Boli vas svaki mišić? Da, hvata vas "nešto".

     16147
Strana 2 od 1217