Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Dunja

Dunja (Cydonia oblonga) je nisko drvo iz porodice Rosaceae, odnosno ruža. Ima malo, slatko voće koje po izgledu sliči kruški i poprima svetložutu odnosno zlatnu boju tokom sazrevanja. Drvo se često koristi u ornamentalne svrhe pošto ima lepe, ružičaste listove. Nativna je u područjima jugozapadne Azije, Turske i Irana, ali se može gajiti i na severnim geografskim širinama do Škotske. Poznato da su je gajili Akadijanci u plodnom polumesecu i postoji teorija da je njena kultivacija prethodila jabuci, te da su mnoge današnje asocijacije na jabuku zapravo asocijacije na dunju. Kod starih Grka je bila žrtva bogovima tokom bračne ceremonije. Većina vrsta su previše tvrde, kisele i opore da bi se jele sirove osim ukoliko se nakon branja ne ostave da prezru na mrazu. Od njih se može praviti pekmez, džem ili puding, ili se mogu oljuštiti pa ispeći, ispržiti ili skuvati. Izraz marmelada potiče od portugalskog naziva za ovo voće, marmelo. Određene vrste ovog voća, kao što su Kungaskaya su posebno uzgajane da bi se mogle jesti sirove. U podkontinetalnom Indo-Pakistanu koštice ovog voća koriste se u narodnoj medicini zarad uklanjanja šlajma, osipa i zapaljenja. Gel se priprema potapanjem koštica u vodi kojim se čiste zapanjenja grla i glasnih žica. Na Malti, kašika džema se rastvara u šolji ključale vode i pije kao lek protiv stomačnih tegoba. U Iranu i Avganistanu, seme se bari i onda jede kao tradicionalni lek protiv zapaljenja pluća. Dunja je niskokalorično voće, 100g poseduje samo 57 kalorija. Sadrži par određenih antioksidanata kojih nema u jabukama ili kruškama. Voće je bogato fitonutrientima kao što su biljna vlakna, mineralima bakra, gvožđa, kalijuma i magnezijuma i vitaminima C, B6, Riboflavinom i Tiaminom. Iako nije pouzdano dokazano, dunja ima jaka antialergetska i protivupalna svojstva i često se preporučuje od strane zdravstvenih eksperata kao sigurna alternativa u pripremi hrane za ljude koji boluju od alergija.

1553

Najbolji izvori magnezijuma

Crna čokolada – oko 28 grama sadrži 64 mg magnezijuma što čini 16 odsto preporučenog dnevnog unosa. Bogata je bakrom, gvožđem, manganom... Sadrži korisne antioksidante i nutriente koji neutrališu slobodne radikale koji oštećuje vaše ćelije i tkiva.

Avokado – je neverovatno hranljiv i ukusan izvor magnezijuma. Avokado srednje veličine sadrži oko 58 mg magnezijuma što je 15 odsto preporučenog dnevnog unosa. Bogat je vlaknima koji čine 13 do 17 grama ugljenih hidrata. Povećava osećaj sitosti nakon obroka, a može uticati na smanjenje „lošeg“ holesterola.

Banane – spadaju među najpopularnije voće na svetu, a između ostalog, poznate su i po visokom sadržaju kalijuma i magnezijuma. Jedna banana u proseku sadrži oko 37 mg magnezijuma, što je 9 odsto preporučenog dnevnog unosa. Ipak, sadrže i šećer i veći broj ugljenih hidrata u odnosu na neko drugo voće.

Orašasto voće – hranljivo i ukusno! Najviše magnezijuma sadrže bademi i brazilski orasi. Većina je dobar izvor vlakana i mononezasićenih masti, a pokazalo se i da poboljšavaju nivo šećera.

Mahunarke – bilo da je reč o pasulju, soji, grašku – reč je o izvorima najrazličitijih hranljivih materija, uključujući i magnezijum. Bogate su kalijumom i gvožđem, vlaknima zbog čega povoljno utiču na digestivni trakt.

1110

Prednost fermentisane hrane

Jačanje imunog sistema – Pružaju dosta hranljivih sastojaka, uključujući antioksidante koji jačaju imunitet. Proces rezultira zaštitom od bakterija koji doprinose slabljenju organizma.

Zdravlje creva – Fermentisane namirnice odličan su izvor probiotika koji igraju ključnu ulogu kod pravilnog varenja.

Jača kosti – Većina fermentisanih namirnica bogata je kalcijumom koji utiče na gustinu kostiju i sprečava pojavu osteoporoze.

Izvor vlakana – Nutricionisti sugerišu da redovno konzumiranje adekvatne količine dijetetskih vlakana može sprečiti razne stomačne poremećaje, uključujući i upale. Redovno konzumiranje fermentisane hrane utiče na napetost i nadutost organa za varenje.

1153

Zašto piti sok od breskve?

1. Cvet breskve ima sedativna svojstva zbog čega se često koristi u proizvodnji soka.

2. Čisti bubrege i bešiku.

3. Deluje kao laksativ i može umiriti „nervozan“ stomak.

4. Leči hroničan kašalj.

5. Štiti od slobodnih radikala.

6. Utiče na zdravlje kože i očiju.

7. Značajan je za održavanje nivoa šećera u krvi.

8. Reguliše apetit.

9. Reguliše srčane kontrakcije.

10. Poboljšava rad creva.

1792

Prednosti konzumiranja vinskog sirćeta

Ukoliko želite da smršate, nemojte se fokusirati na izbacivanje namirnica koje vam u tome odmažu. Umesto toga, obratite pažnju na sagorevanje masti na pravi način. Vinsko sirće pomaže smanjenju masti u telu. Najlakši način upotrebe je dodavanje vinskog sirća u salate ili marinade kako biste poboljšali ukus mesa i povrća. Vinsko sirće sadrži zdrave hranljive sastojke i neke minerale. Sadrži i antioksidante koji štite ćelije od oštećenja. Pomaže u apsorpciji šećera i preporučuje se osobama koje imaju dijabetes kako bi regulisali nivo šećera u krvi. U mnogim azijskim zemljama, vinsko sirće pije se između ili tokom obroka kako bi potpomoglo varenje. Služi za ispiranje toksina iz tela i čišćenje urinarnog trakta. Koristi se i u kozmetici. Uglavnom se koristi za negu iziritirane kože i suve kose.

1886