Kada govorimo o lošoj reputaciji, jedino GMO hrana prolazi gore od aditiva. Većina ljudi bi da izbegne aditive, ako je ikako moguće, ali postoji nekoliko stvari koje niste znali o njima.
Npr. mnogi ne znaju da aditivi imaju postoje još od antičkog doba. U Staroj Grčkoj i Rimu postojali su inspektori koji su proveravali da li pekari dodaju boju ili neki sličan dodatak svojim proizvodima. Pritom, primarna uloga začina bila je da zamaskiraju ukus pokvarene hrane, tako da su se i začini koristili kao aditivi.
Prvi zakon koji reguliše upotrebu aditiva datira još iz 1203. godine, od kralja Džona i odnosio se na zabranu pekarima da dodaju boju u hleb. Kralj Henri III kasnije je proširio ovaj zakon na vinare, pivare, mesare i slično. Ovaj zakon stupio je na snagu sredinom XIII veka, a prestao je da se upotrebljava početkom XVIII veka.
Sredinom XIX veka, engleski doktor Artur Hasal ispitivao je vrste kafe koje su bile u prodaji i utvrdio da je svega 3 od 34 vrste čisto. Ostale su sadržale mleveni kukuruz, brašno, čak i mleveni žir. Kada je ponovio isti eksperiment sa crvenom paprikom, našao je i olovo i dodatu boju.
Nemci su u XIV i XV veku imali ozbiljne kazne za one koji su se bavili petljanjima sa hranom. Postoje dokumenti koji pokazuju kako su jednog trgovca vinom naterali da popije sav svoj nečist proizvod. Umro je od posledica.
Galileo i Betoven bolovali su od hroničnog trovanja olovom, a veruje da su se trovali vinom, jer je olovo bilo čest aditiv u tom piću. Navodno, činilo ga je slađim.
Dakle, aditivi nisu kreacija modernog doba. Većina njih je bezbedna za ljudsku upotrebu, ali kao i uvek, treba biti oprezan i imati meru.
Leto je vreme godišnjih odmora, raznih kratkih i dugih putovanja, kao i kampovanja. Zbog visokih temperatura, mnoge namirnice se brzo kvare, pa je pravo pitanje koju hranu je najbolje poneti bez bojazni da će stomačni problemi uništiti ugođaj.
Ako imate neki manji pokretni frižider pri ruci, ne morate uopšte brinuti, ali u drugom slučaju, na jaja, meso i sve mlečne proizvode odmah zaboravite. Takođe, izbegavajte i razne namaze i dodatke poput kečapa i majoneza. Dugotrajno mleko može potrajati eventualno jedan dan, kečap zamenite svežim kolutovima paradajza, a ako ipak ne možete bez mesnih proizvoda, birajte suhomesnate proizvode koji su dobro osušeni i vakuumirani (na primer suva pršuta).
Preporuka je da se umesto teško svarljivog belog hleba ponese dvopek, a razne nezdrave grickalice zamenite orašastim plodovima poput lešnika, badema, oraha... oni su idealna užina jer će vam pružiti neophodne zdrave masnoće.
Svo voće je preporučljivo poneti na duže putovanje, ali ipak izbegavajte breskve i banane jer će se nakon određenog vremena pretvoriti u kašu. Bolji izbor su jabuke, kruške ili pomorandže.
Uvek možete poneti i konzerviranu tunjevinu, sardinu, kao i neko skuvano konzervirano povrće poput graška. U poslednje vreme su sve pristupačnije i gotove ovsene kaše koje je potrebno potopiti u šolju vode koja ne mora da bude vruća.
Ako prilike dozvoljavaju da zapalite vatricu na kampovanju, obavezno ponesite posudicu u kojoj možete skuvati gotovu supu ili neku vrstu testenine.
Što se tiče pića, najbolja je voda, a možete poneti i unapred skuvan čaj ili kafu. Gazirane sokove izbegavajte, od njih ćete biti još više žedni, bolje sami pred put izmiksajte voće, dodajte malo meda, i eto zdravog napitka!
Prvi signal: nadimanje i otežano varenje
Zašto: Ukoliko imate nizak nivo stomačne kiseline, vaše telo neće efikasno prerađivati hranu, posebno onu bogatu mastima i proteinima. Hlorovodonična kiselina je glavni sastojak želudačne kiseline. Uzimajući je kao dodatak, vi u osnovi pravite temelje vašem stomaku za lakše varenje. Pre obroka uzmite jednu kapsulu i pratite svoje stanje nakon obroka. Ukoliko se ne osećate dobro i dalje, obratite se za pomoć stučnjaku.
Ostali signali: gastrični refluks, oslabljen imuni sistem, krhki nokti, hronične infekcije...
Veruje se da su ljudi koji pripadaju ovoj krvnoj grupi naklonjeniji prirodi i životu u zajednici. Karakteriše ih smirenost i odgovornost.
Osobine:
Veliki broj osoba koji pripada ovoj krvnoj grupi je intolerantan na laktozu.
Najbolje apsorbuju ugljikohidrate.
Savetuje se da konzumiraju koštunavo voće i više povrća. Od najvećeg je značaja ishrana bogata gvožđem, vitaminom B12, A, E,C i kalcijumom. Mnogi stručnjaci sugerišu da bi ljudi koji pripadaju krvnoj grupi A trebalo da izbegavaju meso, a da se okrenu vegetarijanskoj ishrani.
Mediteranska ishrana važi za jednu od najzdravijih na svetu. Otkad je Njujork Tajms objavio studije koje pokazuju da je ovaj tip ishrane bolji za srce od ishrane bez masti, mediji su poludeli za Mediteranom. Preko noći su se pojavile brojne knjige o ovoj ishrani, članci, blogovi sa receptima iz ovog područja i svi misle da znaju dovoljno o ovoj temi.
Međutim, evo 5 najčešćih zabluda o mediteranskoj ishrani:
Ne postoji jedna mediteranska dijeta - ne postoji jedna dijeta, ali postoji jedan tip, specifičan posebno za Grčku i južnu Italiju. Odlikuje je korišćenje maslinovog ulja i ribe, manje nego mesa.
Maslinovo ulje treba da se zalije preko salate - mnogi članci savetuju da se salata ili kuvano povrće zalije malom količinom ulja. Međutim, na Kritu, koji služi kao prototip ove ishrane, čak 45% kalorija koje unesu potiče iz masti, tako da jedna kašičica ulja nije dovoljna. Budite velikodušni.
Orašasto voće imao bitan udeo u ishrani - orah i badem se koristi najčešće za slatkiše i pojedine soseve, ali nisu zastupljeni na dnevnom nivou. Dva do tri puta nedeljno je prava mera.
Obilje testenine - mnogi ljudi povezuju mediteransku ishranu sa testeninom i brinu da će se zbog toga ugojiti. Međutim, ovaj tip podrazumeva integralne žitarice, a ne velike činije belog testa. Uživajte u svojoj pasti, ali pazite da bude sa maslinovim uljem, bosiljkom i paradajzom, uz mnogo povrća.
Svi narodi Mediterana se ovako hrane - tradicionalni način ishrane je zdrav, ali ga sve manje ljudi prati na pravi način. Moderan način života uzima danak, nema više vremena za dugačke porodične ručkove, niti meso jednom mesečno. I narodi ovog područja se sve više okreću brzoj hrani, što uzrokuje porast gojaznosti.
