Prvi mit - alergija na hranu nije isto što i intolerancija. Ta dva termina se odnose na dve različite stvari. Alergija označava stanje kada imuni sistem reaguje na neposredni nadražaj, a reakcije variraju od blagih do smrtno opasnih. Blagi su povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku i kijanje, dok su ozbiljniji problemi sa disanjem, oticanje usana i disajnih puteva i gubitak svesnosti. Preko 90% alergijskih reakcija izazvano je jednom od ovih 8 namirnica - mleko, žitarice, kikiriki, orah, jaja, soja, riba i morski plodovi.
Intolerancija na hranu, sa druge strane, jeste reakcija digestivnog sistema i simptomi se ispoljavaju kada pojedete određenu količinu hrane, a simptomi su mučnina, nadutost, dijareja i gasovi. Ovo najčešće izazivaju mlečni proizvodi i žitarice.
Drugi mit - kada vam jednom dijagnostifikuju alergiju, nikad više ne smete jesti tu hranu. Alergije na hranu se mogu razviti u svim dobima života i mnoga deca su pogođena ovim, ali je moguće da kasnije u životu više nemaju reakcije na hranu na koju su bili alergični u detinjstvu. Testove treba regularno ponavljati, da bi se utvrdilo jeste li i dalje alergični.
Treći mit - morate izbegavati mleko i mlečne proizvode ako ste intolerantni na laktozu. Odrasli i adolescenti kojima je dijagnoza intolerancija na laktozu mogu da tolerišu oko 12 grama laktoze, što je otprilike jedna šolja mleka ili jogurta. Količina laktoze varira u određenim namirnicama, tako da se ti ljudi mogu držati onih sa nižim postotkom poput švapskog sira, jogurta, kiselog mleka i mocarele. Jogurt je posebno preporučljiv.
Četvrti mit - ljudi koji su alergični na mleko mogu da piju mleko bez laktoze. Mleko bez laktoze je i dalje mleko, tako da nije dobar izbor za ljude zaista alergične na mleko. Međutim, za ljude koji imaju intoleranciju na mleko, ovo je savršen izbor.
