-
Dodajte pistaće u ishranu, a evo i zašto
- Bogati su fosforom koji pospešuje toleranciju na glukozu.
- Prepuni su antioksidantima koji štite od upala i srčanih bolesti.
- Odličan su izvor vlakana i vitamina B6.
- Sadrže zavidne količine kalijuma koji snižava nivo kortizola - hormona stresa.
- Preporučuje se kod bolova u želucu, protiv povraćanja i hroničnog kašlja.
2597 -
Šta je zdravije: belo ili crveno vino?
Osnovna razlika između belog i crvenog vina se najpre svodi na prisustvo tanina. Reč je o prirodnim sastojcima koji se nalaze u opni grožđa, a koji doprinose ukusu i crvenoj boji. Crveno vino je takođe bogatije antioksidantima koji štite arterije od oštećenja i sprečavaju razvoj bolesti srca. Broj kalorija po čaši vina varira, ali belo vino obično sadrži nešto manje kalorija u odnosu na crveno.
1294 -
Kako redovna konzumacija kokosove vode utiče na organizam?
Jača imuni sistem i uklanja bakterije koje izazivaju bolesti desni i infekcije urinarnog trakta. Suzbija viruse koji mogu biti prečica do brojnih hroničnih bolesti.
Poboljšava rad štitne žlezde i daje energetski podsticaj.
Razgrađuje kamen u bubregu i čisti urinarni trakt.
Nizak nivo masti, hidratacija, suzbijanje glavobolje, nega kože su samo neke od brojnih prednosti i rezultata koje ćete osetiti samo nekoliko nedelja nakon redovne konzumacije.
Štiti zdravlje očiju i reguliše probleme sa kataraktom. Podstiče energiju i smanjuje rizik od srčanih i moždanih udara.
1045 -
Slikovit prikaz 2000 kalorija
Svi znamo da dnevno obično unosimo oko 2000 kalorija (neko malo manje, neko malo više), ali da li smo ikad vizualizovali koliko je to zapravo hrane?
U videu koji sledi videćete kako 2000 kalorija zapravo izgleda. I bićete veoma iznenađeni i zabavljeni! Možda pica za doručak baš i nije najbolja ideja, kad budete videli šta možete jesti umesto toga.
2361 -
Kako neuhranjenost utiče na zdravlje?
Neuhranjenost može nastati usled neadekvatnog ili preobilnog unosa hrane, neravnoteže dijetetskih hranljivih materija ili nemogućnosti njihove apsorpcije. Neuhranjenost može imati blage, ali i veoma opasne posledice po zdravlje.
Neuhranjenost često izaziva nekontrolisan rast, razvoj i telesnu težinu. Neadekvatan unos hrane kod odojčadi i dece može dovesti do usporenog rasta i odloženog fizičkog i psihičkog razvoja. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je 2001. godine da je neuhranjenost bio glavni aktor smrti dece u 54 odsto slučajeva.
Smanjena količina mišićne mase, pa i veličina organa je stanje koje je rezultat nemogućnosti tela da generiše energiju koja mu je potrebna svakodnevno. Ograničena fizička sposobnost, trajno oštećenje organa su najčešći ishod.
Sa druge strane, preterana gojaznost je sve veći problem među decom u svetu. Hronična gojaznost povećava rizik od dijabetesa, koronarnih bolesti srca, moždanog udara, visokog krvnog pritiska, ženske neplodnosti, bolesti jetre, kamena u žuči... Kod dece može se javiti rizik od razvoja ateroskleroze, dijabetesa, astme, alergija i bolesti srca.
3135
