Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Kako izgledaju tradicionalni srpski slavski običaji?

Tradicionalni srpski slavski običaji predstavljaju duboko ukorenjen deo kulturnog nasleđa našeg naroda i odražavaju bogatu istoriju, duhovnost i zajedništvo. Slava, kao porodični praznik, slavi se u čast zaštitnika porodice, a običaji vezani za ovu svečanost imaju svoje specifičnosti koje čine srpsku tradiciju jedinstvenom i neponovljivom.

Muzika - zabava za goste

Muzika je kao i uvek neizostavan deo svakog slavlja, pa tako i kada su u pitanju srpske slave, obogaćuju atmosferu svečanosti omiljenim melodijama. Na selima, gde su tradicija i folklorni elementi još uvek živopisno prisutni, gusle ostaju omiljeni instrumenti uz koje se prenose priče i pesme generacijama. Guslari, nosioci usmenog stvaralaštva, često izvode epske pesme koje oživljavaju herojske trenutke i slavna dela.

U gradovima, dok se mnogi obraduju modernim žanrovima, domaća narodna muzika i dalje zadržava poseban status tokom slavske proslave.

Narodni pevači sa naših prostora, kao istinski čuvari tradicije, su najčešća pojava kada su u pitanju slave na našim prostorima. Ukoliko želite da iznajmite bend za proslave, neka to bude bend sa raznovrsnim repertoarom koji dobro poznaje i one tradicionalne pesme, kako bi vaša slava bila pun pogodak.

Domaća narodna muzika i dalje ostaje važna poveznica sa korenima, odražavajući bogatstvo i raznovrsnost srpske kulturne baštine kroz melodije koje odjekuju tokom slavske proslave.

Crkva i pravoslavni običaji

Odlazak u crkvu i jutarnji običaji nošenja kolača predstavljaju duboko ukorenjeni deo srpskih slavskih tradicija, označavajući duhovni aspekt i povezanost porodice sa verom. Poseta crkvi tokom slavske proslave ima poseban značaj, a jutarnja liturgija je centralni događaj koji okuplja porodicu pred početak svečane proslave. Vernici zajedno sa sveštenikom u crkvi dele molitveni trenutak, a slavski kolač koji porodica nosi postaje simbol zahvalnosti i predanosti porodičnom duhovnom nasleđu.

Običaj nošenja kolača u crkvu nije samo ritual, već i gest poštovanja prema zaštitniku doma. Porodica izražava svoju veru i zahvalnost kroz predstavljanje kolača svešteniku radi osvećenja. Ovaj čin dodatno produbljuje vezu između porodice i vere, čineći slavu ne samo porodičnim okupljanjem, već i duhovnim iskustvom.

Uz svešteničko blagosiljanje, slavski kolač postaje simbol zajedništva i vere. Tradicionalni elementi, poput ukrasa na kolaču koji često simbolizuju krst, grozd ili latice, dodaju dublje značenje ritualu. Na taj način se trudimo da doprinesemo sveukupnom duhovnom i porodičnom iskustvu tokom slavske proslave.

Slavska trpeza

Slavska trpeza, kao središnji deo slavskih običaja, predstavlja pravu gozbu za sva čula, sa bogatstvom ukusa i mirisa koji odražavaju tradicionalnu srpsku kuhinju. Svinjetina i jagnjetina često dominiraju kao glavno jelo, pružajući obilje mesa autentičnih aroma. Slavski sto se često ukrašava raznovrsnim salatama, uključujući rusku salatu, bogatu krompirom, povrćem i majonezom, zelenu salatu, svežu i hrskavu, kao i tradicionalnu kupus salatu, koja donosi osveženje svojom kiselkastom notom.

Uz glavna jela, na slavskoj trpezi često se mogu naći različite vrste sireva, poput sjeničkog ili kajmaka, a sirnica i pogača dodatno obogaćuju izbor pekarskih proizvoda. Hleb, kao osnovna namirnica, često je prisutan u vidu domaćeg hleba ili proje.

Pića koja se nude tokom slavske proslave reflektuju raznolikost ukusa gostiju. Vino je nezaobilazno, sa crvenim i belim sortama koja se nude gostima. Rakija, kao tradicionalno srpsko piće, dodatno upotpunjuje ponudu, često pravljena od domaćih voćaka. Pored alkoholnih pića, na stolu se često nalaze raznovrsni sokovi, poput domaćih voćnih sokova, limunade ili gaziranih pića, pružajući opcije za svakog gosta.

Desertna ponuda na slavskoj trpezi može uključivati kolače, poslastice sa medom, orasima ili makom, čime se zatvara gozba slatkim notama. Sve ove gastronomske poslastice čine slavsku trpezu ne samo bogatom i ukusnom već i izrazito simboličnom, odražavajući plodnost, blagostanje i ljubav koja se deli tokom ovog svečanog okupljanja.

Način proslave srpske slave

Srpska slava ima običaj da se proslavlja 3 puna dana. Prvi dan krsne slave obično označava pripremu, gde porodica zajedno priređuje prostor, sprema hranu i ukrašava dom u znak dobrodošlice za goste koji se od ranog jutra pridružuju proslavi. Ovaj dan je ispunjen radosnim uzbuđenjem i radom, stvarajući atmosferu iščekivanja.

Drugi dan slave ponovo okuplja porodicu i prijatelje kako bi zajedno uživali u svečanom ručku i obredima. Svečana trpeza, obogaćena tradicionalnim jelima, kolačima i pićima, postaje središnji deo proslave.

Treći dan slavske proslave često ima opušteniji ton. Porodica i prijatelji mogu se okupljati, razmenjivati iskustva s prethodna dva dana i uživati u laganim obrocima. Trodnevna proslava slavske svečanosti ne samo što odražava bogatstvo tradicije već i jača porodičnu vezu kroz zajedništvo, ljubav i poštovanje prema nasleđu.

Tradicionalni srpski slavski običaji predstavljaju duboko usađenu vezu između prošlosti, vere i porodičnih vrednosti. Kroz muziku, crkvu i bogatu slavsku trpezu, ovi običaji ne samo da čuvaju identitet srpskog naroda, već i stvaraju nezaboravna iskustva koja se prenose s generacije na generaciju. Slava, kao porodični praznik, spaja duhovno i materijalno, stvarajući jedinstvenu atmosferu ljubavi, radosti i zajedništva.

Tradicionalne vrednosti prepliću se s modernim izrazima tokom proslave, ostavljajući nas sa snažnim osećajem ponosa i poštovanja prema nasleđu koje čini srpsku kulturu jedinstvenom. Ovi običaji nisu samo rituali, već živi elementi koji odražavaju dušu naroda, čineći slavu neizbrisivim delom srpskog identiteta.

209

Grupe namirnica - alat za zdravu ishranu

Ishrana je složena stvar, postoje brojni tradicionalni hranljivi sastojci (vitamini, minerali, vlakna, proteini, masti i ugljeni hidrati), plus hiljade drugih sastojaka. Hrana poput brokolija, šargarepe ili jabuka je izuzetno zdrava, ali ishrana koja bi se sastojala samo od njih ne bi bila zdrava. Način ishrane treba da obezbedi raznovrsnost koja vodi zdravlju.

Grupisanje namirnica u pet grupa treba da nam olakša ova težak posao.

Proteinska grupa sadrži meso, morske plodove, pasulj, grašak, jaja, orašasto voće, semenke i soju. Ova hrana pruža dovoljnu količinu proteina za normalno funkcionisanje. Ograničite unos industrijski obrađenog mesa poput kobasica, viršli, raznih salama, jer su krcate nitratima i solju.

Voćna grupa sadrži sveže, konzervisano, zamrznuto ili suvo voće. Iako je izuzetno zdravo, nemojte preterivati sa voćem, jer sadrži dosta šećera i kalorija.

Grupa povrća sadrži sve vrste povrća, sirovo, kuvano, zamrznuto, konzervisano ili sušeno. Povrće je veoma hranljivo, a sadrži veoma malo kalorija, što znači da ga treba jesti u gotovo neograničenim količinama.

Grupa u koju spadaju mleko i mlečni proizvodi sadrži namirnice bogate kalcijumom - mleko, sir, pavlaku, jogurt i sl.

Žitarice (i proizvodi koji se dobijaju od brašna) imaju sopstvenu grupu. One mogu biti rafinisane ili integralne. Pšenica, pirinač, ječam, kukuruz, ovas, spelta i sl. ako su integralni sadrže dosta vlakana, gvožđa i vitamina B. Rafinisanim žitaricama se dodaje vitamin B i gvožđe, ali ona gotovo da ne sadrže vlakna.

Uravnotežena ishrana obuhvata sve ove grupe, što vodi očuvanju našeg zdravlja.

3653

Kako je avokado dobio ime

Kako ovo voće visi na granama u parovima, postojala je jaka asocijacija sa određenim delom muške anatomije, tako da je aztečko ime za ovu biljku bilo "testis". Kada su konkvistadori razorili kulture centralne Amerike, voće se preselilo na sever, a farmeri su želeli da ga prodaju na tržištu severne Amerike. To bi bilo veoma teško sa imenom koje su mu dali Azteci, tako da su izabrali novo.

Alternativno ime ovog voća bilo je "aligatorska kruška", što takođe nije zvučalo odveć primamljivo, tako da je nazvan neutralno, avokado. Međutim, uprkos promeni imena, fama oko afrodizijačkog svojstva ove biljke nije nestala.

Inače, avokado je bio omiljeno voće Luja XIV, koji se kleo da ta biljka ima pozitivan efekat na njegov libido.

1918

Da li dijabetičari smeju da jedu slatkiše?

Dijabetes je bolest od koje u svetu pati više od 415 miliona ljudi. Prema procenama stručnjaka taj broj će se i dalje povećavati i 2040. godine može dostići čak cifru od 650 miliona. U pitanju je hronična bolest iz grupe poremećaja metabolizma, a nastaje kada gušterača (pankreas) ne luči dovoljno insulina ili ne može iskoristiti postojeći. Iako postoje dve vrste dijabetesa, tip 1 i tip 2, od drugog boluje čak 90% dijabetičara. Ukoliko vam je nedavno dijagnostikovana šećerna bolest, sigurno se pitate koji režim ishrane možete primeniti i da li dijabetičari smeju da jedu slatkiše. Odgovor ćete naći u redovima koji slede.

Kako voditi računa o ishrani kada je povišen šećer u krvi?

Ako vam je glikemija u bilo koje doba dana ili 2 sata nakon opterećenja sa 75 grama glukoze viša od 11,1 mmol/l ili jutarnja glikemija (na prazan želudac) viša od 7,0 mmol/l, biće vam dijagnostikovan dijabetes. Doktor će vas uputiti u režim ishrane koji treba da primenjujete, da li treba da nosite kompresivne čarapeza proširene vene, koliko vam je potrebno fizičke aktivnosti i koje lekove treba da pijete.

Nivo fizičke aktivnosti lekar će vam odrediti na osnovu vaše fizičke spreme i navika. Ukoliko se niste skoro uopšte kretali, nemojte odmah da šetate po sat ili dva. Krenite sa petnaestominutnom šetnjom i nakon nekoliko dana je povećavajte. Ljude obolele od dijabetesa obično prati i problem proširenih vena. Osim kompresivnih čarapa, biće vam potrebna i krema za proširene vene. I tu važi pravilo da ne uzimate ništa na svoju ruku. Nije najbolja krema za veneona koju svi koriste, već ona koja je prilagođena vašem organizmu. Najpoznatiji lekovi koji deluju na insulin su bigvanidi, metformin i tiazolidni lekovi i oni se najčešće pripisuju. Da li ćete koristiti i injekcije insulina, zavisi od celokupnog stanja vašeg organizma.

Sve ove stvari su podjednako bitne kako biste bolest držali pod kontrolom, ali svima najteže pada odricanje od omiljene hrane i slatkiša.

Ukoliko ste gojazni, gubitak težine je, pored normalizovanja glikemije, lipidnog statusa i krvnog pritiska, jedan od glavnih ciljeva. Dijeta se bazira na smanjenom unosu ugljenih hidrata, na unos proteina do 10-20% i unos saturisanih masti do 8-9% ukupnih dnevnih kalorija. Umesto crvenog mesa, dijabetičari treba da jedu piletinu, ćuretinu, teletinu i ribu, jer se na taj način smanjuje količina saturisanih masti. A šta je slatkišima?

Da li dijabetičari smeju da jedu slatkiše i koje?

Kada postavite pitanje da li dijabetičari smeju da jedu slatkiše, neinformisani ljudi će vam sigurno odgovoriti “Ne!”. Ova tvrdnja zapravo je daleko od istine. Postoji način da dijabetičari pojedu slatko, a da šećer u krvi ostane stabilan. Uz prave zamene za šećer, proizvode od prirodnih namirnica i sirove kolače može se uživati uz najukusnije deserte.

Prve svega, potrebno je da se prati količina unetih ugljenih hidrata u toku dana. Zatim, važno je da izbegavate proste šećere (beli šećer). Umesto njih, koristite biljni šećer – fruktozu ili mlečni šećer – laktozu. Dobri supstituti za šećer su agavin ili javorov sirup, visokofruktozni kukuruzni sirup, sirup od slada i slično. Kada kupujete slatkiše u prodavnici, proverite etikete i izbegavajte one proizvode koji sadrže veliki procenat ovih zamena za šećer. Crna čokolada bez dodatog šećera je pravi izbor kada vam je potrebno da hitno pojedete nešto slatko.

Ne zaboravite da nije preporučljivo jesti posle 19h, naročito ne slatkiše!Zato u toku dana možete napraviti kolače koji će zadovoljiti vaše potrebe. Evo i recepta!

Recepti za slatkiše za dijabetičare

Kada malo više istražujete šta smete jesti, na internetu ćete naći veliki broj recepata za slatkiše za dijabetičare. Mi smo izdvojili neke od njih:

Keksići sa puterom od kikirikija

Za pripremu je potrebno: šolja od 2dl putera od kikirikija bez dodatnog šećera, jedno veće jaje, 2/3 šolje eritritola (zaslađivača), pola kašičice sode bikarbone i pola kašičice arome vanile.

Izblendirajte eritrol i zatim u tu smesu dodajte ostale sastojke. Zagrejte rernu na 180 stepeni i ubacite pekač sa keksićima na pek papir koje ste prethodno oblikovali i pritisnuli viljuškom. Nakon 15 minuta izvadite ih iz rerne i uživajte u ukusu.

Sirove bombice

Potrebni sastojci: 100g svežih urmi, 1 banana, 100g mlevenih sirovih badema, 100g mlevenih sirovih lešnika, 1 kašičica kokosovog brašna i 1 kašičica cimeta.

Očistite urme od koštica i skinite im opnu. Ubacite u blender zajedno sa bananom pa dodajte ostale sastojke. Napravite bombice i stavite ih u frižider da stoje nekoliko sati. Nakon toga možete da ih sa uživanjem jedete.

Sladoled sa bobičastim voćem

Kako biste napravili sladoled pogodan za dijabetičare, potrebno je da imate samo dve banane i bilo koje bobičasto voće.

Kada oljuštite banane, iseckajte ih i stavite u friz. Kada se zalede, izvadite ih i izblendirajte. Dodajte maline, kupine, višnje ili brusnice i dobićete sladoled savršenog ukusa.

Kada vam lekar dijagnostikuje dijabetes, nemojte očajavati. Ova bolest se može držati pod kontrolom, a postoji i širok spektar hrane koju smete da jedete. Da li dijabetičari smeju da jedu slatkiše, odgovor ste dobili u ovom tekstu. Primenite recepte i uživajte!

3142

Banane i cimet pomoći će vam da lakše zaspite

Verovatno ste primetili da teniseri jedu banane tokom utakmice. Glavni razlog su magnezijum i kalijum. Ovi minerali sprečavaju malaksalost i pružaju energiju. Osim toga, regulišu krvni pritisak i eliminišu štetne materije nagomilane u vašem telu. Olakšavaju probavu, podstiču proizvodnju melatonina i serotonina... Zapamtite, lekari preporučuju konzumaciju cimeta pri lečenju dijabetesa kao i vaskularnih problema. Ukoliko imate problema sa nesanicom, evo recepta koji vam može pomoći.

Sastojci:

banana

1/2 kašike cimeta

1/2 šolje vode

Priprema:

Ostavite koru na banani, samo odsecite njene vrhove. Bananu ubacite u ključalu vodu i ostavite da odstoji 15 do 20 minuta. Dodajte cimet. Napravljen čaj popijte sat vremena pred odlazak na spavanje.

1294