Zašto je Portugalija toliko sličana Španiji, a opet tako drugačiji? Mnogi pisci pominju neka od tradicionalnih portugalskih jela i izjednačavaju ih sa strašću, pa čak i manijom. Šolja kafe ili čaša vina u ovoj zemlji mogu postati opsesija. Bilo koji od nekoliko stotina tradicionalnih jela mogu se poistovetiti sa strašću. Uživanje u slatkišima je posebna priča. Do srednjeg veka, Portugalija i Španija zaista dele sudbinu kao deo Iberijskog poluostrva, stoga naravno da je sličnost jasna. Na vrhu liste popularnog povrća nalazi se krompir, a veoma blizu je i kelj. Portugalci uživaju u kuvanom povrću, češće no u sirovom. Riba je obavezna, posebno leti kada je sezona sardina. Pasulj se služi često, čak i u vidu sastojka za pite. Neka od tradicionalnih jela ove zemlje sežu još od 8. veka. Začini zauzimaju važno mesto, posebno peršun, lovorov list, muskantni oraščić, origano, cimet, menta... Velika preporuka su kobasice, a kao desert izuzetno su popularne prženice sa sirupom od šećera i narandže.
Pinja Kolada je danas definitivno jedno od najpopularnijih pića i ono što znamo o ovom ukusnom koktelu od kokosa, ananasa i ruma jeste to da je nastao u Portoriku i da predstavlja nacionalno piće ove zemlje. No, identitet barmena koji je prvi "izmiksovao" ovu dobitnu kombinaciju je i dalje predmet mnogih rasprava. Ovo su četiri priče o barmenima koji su tvrdili (ili i dalje tvrde) da su tvorci ovog egzotičnog koktela:
- Prva priča kaže kako je menadžment Caribe Hiltona, luksuznog hotela koji je lociran u glavnom gradu San Huanu, 1954. godine naredio svom barmenu Ramonu Marreru da napravi autentično piće koje će sadržati sve sastojke tipične za to ostrvo. Ramon je navodno čak tri meseca eksperimentisao sa stotinama kombinacija dok nije naišao na onu savršenu.
- Druga teorija je takođe vezana za ovaj hotel. Naime, jedan drugi barmen Caribe Hiltona, Ricardo Gracia, u jednom intervjuu za Living Magazine iz 2005. godine izjavljuje kako je upravo on "otac" ovog koktela. On u tom intervjuu tvrdi kako se ranije pravilo neko popularno piće od kokosovog mleka. Pošto je jednom prilikom došlo do nestašice ovog mleka, Ricardo takođe 1954. odlučuje da sve druge sastojke prosto stavi u sok od ananasa (kojeg je tada bilo u izobilju) - i da je tako nastala današnja pinja kolada.
- Krajem pedesetih godina prošlog veka je samo dve milje zapadno od Hiltona bio otvoren novi restoran Barrachina koji je izuzetno brzo stekao popularnost. Vlasnik i glavni kuvar ovog restorana, Pepe Barrachina, tih godina odlazi na kratak put u Argentinu gde upoznaje čuvenog majstora koktela Ramona Portasa Mingota. Tu počinje priča o trećoj teoriji nastanka ovog pića. Oduševljen njegovim veštinama, Pepe zapošljava Ramona u svom portorikanskom restoranu i od onda tvrdi kako je upravo ovaj Argentinac tvorac pinja kolade.
- Po četvrtoj, a ujedno i poslednjoj teoriji, pinja kolada je još u 19. veku izmislio pirat Ricardo Cofresi, koji je pomoću ovog pića dizao moral svojim saputnicima na brodu. Ova teorija ipak ima najmanje pristalica, jer je za pravu pinja koladu kakvu danas poznajemo potreban specijalan krem od kokosa kojeg je tada bilo skoro nemoguće napraviti.
Jeste li nekad čuli da morate potpisati dokument koji potvrđuje da vam je jasno da je to što radite opasno po zdravlje pre nego što sednete da jedete? Ako ne, sigurno niste bili u kafeu Bear Grills.
Ovaj kafe u severnoj Engleskoj služi najnezdraviji doručak na svetu. Ovaj obrok se zove Hibernator, ima 8000 kalorija i sastoji se od 4 pržena jajeta, 8 parčadi slanine, 8 kobasica, 4 uštipka od krompira, omleta sa sirom, 4 vafla, 4 parčeta tosta, 4 prženice, 4 parčeta krvavice, dve kutlače pasulja, paradajza i pečuraka i ogromne porcije pomfrita. I kao šlag na tortu, uz njega ide litar milkšejka.
Ovu grdosiju od doručka pokušalo je da savlada oko 20 ljudi, ali niko od njih nije uspeo da dovrši čitavu porciju.
Svi volimo ukus osvežavajuće lubenice ali retko ko zna da je i beli deo njene kore jestiv i hranljiv. Više hranljivih sastojaka koncentrisano je upravo u belom omotaču u odnosu na samo jezgro. Utiče na bolju cirkulaciju, reguliše krvni pritisak i štiti telo od slobodnih radikala. Jača imuni sistem, pomažući mu da se izbori sa brojnim bolestima i infekcijama. Sadrži veliku količinu vlakana koja će pomoći vašem telu da efikasnije obradi hranu. Sadrži likopen i odličan je saveznik za čišćenje bubrega.
Ljubomir Stanišić, rođen u Sarajevu 1978 svoje početke u svetu kulinarstva započeo je u Beogradu 1995 godine.
Završio je Hemijsko-prehrambeno tehnološku školu gde je završio kurs za pekara i internacionalnu kuhinju. Nakon toga seli se za Portugal gde je otvorio svoj prvi restoran "100 Maneiras" što znači "na sto načina" otvorio je 2004 godine u Kaškaišu. Nakon pet godina restoran je preselio u Lisabon gde trenutno ima tri restorana. Dobio je prestižne nagrade "Gourmand World Cookbook Awards" i "Academia Internacional De Gastronomia 2011". Bio je deo žirija portugalskog Masterchef-a. Prema svojoj drugoj knjizi "Pap Quilinteros" snimio je i kulinarsku emisiju koju možemo da pogledamo 24 Kitchen kanalu.
Malo više o Ljubomirovim puteštestivijama po Evropi možete pročitati na njegovom blogu http://papakms.com
A o restoranima ovde: 100Maneiras
