Višnja (lat. Prunus cerasus) je vrsta dvenastih skrivenosemenica čiji se crveni plodovi koriste u ljudskoj ishrani. Pripada porodici ruža (Rosaceae) i poreklom je iz Male Azije, odakle se preko Grčke prenela i u naše krajeve i ostatak Evrope, dok je danas Rusija najveći proizvođač višanja. Kao i većinu koštunjavog voća, i nju krasi blago kiselkast ukus. U domaćoj kuhinji se najviše koristi za pravljenje raznih vrsti džemova, kompota, sokova, ali i kremova, kolača, pita i sladoleda. Zanimljivo je da neki narodi prave vruć sos od višanja koji se servira uz meso i kuvan krompir, a itekako je popularna i čuvena višnjevača (rakija). Višnje su bogat izvor vitamina C, B i kalijuma i biljnog pigmenta antocijana, te su dobar antioksidans, jačaju krvne sudove, štite srce i leče anemiju. Smrzavanjem ne gube dragocene sastojke, tako da se mogu koristiti tokom cele godine. Ipak, treba paziti sa upotrebom ovog voća jer sadrže dosta šećera, pa se ne preporučuje dijabetičarima.
Prve konzerve koje su služile za čuvanje hrane počele su da se upotrebljavaju krajem XVIII veka u Holandiji, a koristila ih je vojska.
Prvi patent za konzerve predao je britanski trgovac Piter Duran. Konzerve su se otvarale alatom, korišćeno je šta je ko imao, a konzerve su često bile teže od onoga što je bilo u njima. Poneke su imale i uputstvo za otvaranje koje je glasilo: „odstraniti gornji deo korišćenjem čekića i dleta".
Tek 1855. patentiran je prvi otvarač u obliku specijalnog noža, dok se 15 godina kasnije pojavio okrugli dizajn. I ta okrugla alatka bila je teška za upotrebu jer je takođe zahteva primenu sirove snage. Tek gotovo pola veka kasnije patentiran je oblik kakav danas poznajemo i koji je i sada najpopularniji način za otvaranje konzervi.
Skorašnja studija sprovedena na univerzitetu u Merilendu pokazala je da osobe koje češće jedu kiselu hranu poput turšije, krastavčića ili kiselog kupusa ređe pate od društvene anksioznosti u odnosu na ljude koji tu hranu izbegavaju.
Sledeći put kad budete bili nervozni u vezi sa nečim, probajte da svoju nervozu ublažite na ovaj način.
Verovatno vam je poznat osećaj uživanja u ukusnim jelima neposredno pred odlazak na spavanje, što kao posledicu donosi: gorušicu, nesanicu, otežano varenje... Oko 60 odsto stanovništva ima pojedine simptome gorušice na nedeljnom nivou. Pored lekova, izbegavanjem određenih namirnica, napitaka, pa čak i navika možete smanjiti njene simptome. U pitanju su: cigarete, žvakaće gume, grickalice, ležanje odmah nakon obroka, masna i pržena hrana, ulja, čokolada, brza hrana, kafa, kisele namirnice, mesne preprađevine... Uz samo nekoliko sastojaka možete napraviti napitak koji će ublažiti sve simptome koji su povezani sa kiselinskim refluksom. Svi daju neverovatne zdravstvene beneficije, reč je o: kurkumi, đumbiru, kokosovom mleku, medu i crnom biberu. Udruženi, pomažu detoksikaciju jetre, cirkulaciju, umiruju digestivni trakt, smanjuju bolove i povišenu temperaturu, ublažavaju simptome artritisa, utiču na pravilan rad srca.
Recept:
dve šolje kokosovog mleka
jedna kašičica kurkume
kašičica đumbira u prahu
četvrtina kašičice mlevenog crnog bibera
supena kašika organskog meda
Priprema:
Pomešajte sve sastojke osim meda u činiju i mešajte. Sipajte smesu u šerpu i sačekajte da dođe do ključanja. Smanjite temperaturu i ostavite da se kuva pet minuta. Dodajte med dok je piće još uvek toplo i uživajte pre spavanja!
Ako volite ukus piva, ali ne možete sebi da dozvolite da po ceo dan budete supijani, biće vam drago da čujete da jedna italijanska kompanija napravila bezalkoholni namaz koji sadrži 40% piva.
Ovaj prilog se proizvodi od 2012, ali tek od skora se može naći na internacionalnom tržištu, gde se reklamira kao odličan dodatak siru, ili u kombinaciji sa tostom. Ima glatku, ali lepljivu strukturu, i nema ukus sličan ničemu što ste probali dosad.
Kako biste se malo bolje upoznali sa ovim proizvodom, pogledajte video.
