-
Kalendar branja lekovitih biljaka
Volite da koristite lekovite biljke koje ste sami ubrali? Evo kalendara kada se koja bere. Naravno pre svega morate biti upoznati sa tim koja biljka kako izgleda, gde je možete pronaći i na koji način se koristi.
Januar: Imela.
Februar: Imela, zubača i pirevina, maslačak, cvet podbela (konjsko kopito)...
Mart: Zubača, hrastova i druge kore, jagorčevina, kopriva, krušina, ljubičica, maslačak, pirevina, podbel, veliki čičak, srčenjak (trava od srdobolje ili trava od srca), pupoljci od topole, breze i drugog drveća, bedrenika, vodopija (gologuza, cikorija,golica), vrbova kora...
April: Božur, dobričica, glog, gorka detelina, jagorčevina, kamilica, kopriva, ljubičica, dan i noć, maslačak, ognjica (oman, žuti kolotoč, volujsko oko), plučnjak, podbel (cvet i list), čičak, rusa (lastina trava, zmijino mleko, lastavičina suza), rusomača (pastirska torbica, hoću-neću), srčenjak (trava od srdobolje ili trava od srca), trn...
Maj: Božurov i bagremov cvet, bokvica, breza, bunika, đurđevak, divlji kesten, dobričica, glog, gorka detelina, gorocvet, islandski lišaj, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkinja (ivanjsko cveće), lipa, maslačak, majčina dušica, matičnjak, milogled, plučnjak, podbel, zova, žalfija...
Juni: Beli slez, bokvica, borovnica, breza, brusnica, buhač, bunika, dan i noć, digitalis, divizma, dobričica, glog, gorka detelina, hajdučica, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, kantarijon, kičica, kopriva mrtva bela, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, nana, nar, neven, orah, pelin, plučnjak, rusomača, rutvica, rastavić, različak, crni slez, suručica, kamilica, divlji mak, velebilje, virak, vranilovka, zova...
Juli: Bokvica, borovica, breza, brđanka, brusnica, bunika, divlja ruža, hajdučka trava, islandski lišaj, jagoda, kadulja ili žalfija, kantarijon, kim, kokotac, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, matičnjak, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, podbel, rastavić, rosulja, slez beli, slez crni, sitnica, tatula, timijan, titrica, troskot, velebilje, divlji mak, vidac, virak (rosanica, biserka plašt device Marije), zova, žavornjak (delfinijum)...
Avgust: Bokvica, borovnica, brđanka, bunika, čemerika, crvotočina, hajdučica, hmelj, ivansko cveće, islandski lišaj, kantarijon, kim, klek, kopriva, kupina, majoran, majčina dušica, miloduh, neven, pelen, petrovac, podbel, crni i beli slez, smilje, smrduša, srcopuc, razgon, različak, vidac, vratič...
Septembar: Čemerika, divlja ruža (šipak), drenjine, hmelj, hrastova kora i žir, islandski lišaj, klekinje, lincura, morač, mrazovac, nana, nar, neven, orah, oskoruša, pasulj, pelen, peršun, pirevina, repušina, sapunjača (crvena i bela), beli slez, tatula, trava od srca, trandavilje, trnjine, velebilje, zečji trn, sladić, zubača...
Oktobar: Angelika, brđanka (moravka, brđanka, vučji zub), čemerika, dunja, glog, jedić, kopriva, lincura, maslačak, morač, pasulj, peršun, čičak, sapunjača, beli slez, trava od srdobolje, srčenjak, trnjine, zečji trn, slatki koren, zova...
Novembar: Gloginje, iđirot, smreka, maslačak, macina trava, zubača, čičak, trava od srdobolje, bundevino seme, zečji trn, zubača...
Decembar: Imela
5956 -
Pet zdravstvenih koristi čaja od jasmina
Pomaže u smanjenju nivoa lošeg holesterola čime štiti od bolesti srca. Hipolipidemska I hipoglikemična svojstva čaja od jasmina mogu biti korisna za one koji pate od poremećaja šećera u krvi.
Antioksidativna svojstva čaja pomažu u lečenju oboljenja jetre. Neutrališe slobodne radikale prisutne u tkivima i ćelijama tela.
Bogat je vitaminom C koji je esencijalan jer podstiče aktivnost imunog sistema. Koristi se za tretiranje neugodnosti praćenih groznicom zbog efekta hlađenja.
Poboljšava varenje I zbog svojih diuretičkih svojstava koristi se za lečenje konstipacije.
Studija sprovedena na tajvanskom univerzitetu potvrđuje da jasmin usporava rast kancerogenih ćelija.
1375 -
Četiri načina kako da efikasno uklonite herpes sa usana
Kockice leda – uotajte ih u čistu tkaninu I nanesite na obolelo mesto. Držite deset minuta. Umanjiće bol I crvenilo.
Jabukovo sirće – poznato po dezinfekcionim osobinama. Na čistu pamučnu tkaninu nanesite malo jabukovog sirćeta pomešanog sa vodom. Ponovite postupak nekoliko puta dnevno najmanje sedam dana u nedelji.
Beli luk – zbog svojih antiinflamatornih I antimikrobnih osobina, beli luk je idealan za lečenje herpesa. Presecite čen na pola I prislonite luk na obolelo mesto. Držite oko 10 do 15 minuta I ponavljajte postupak oko nedelju dana.
Aloe vera – leči rane I lezije I smiruje upalu. Direktno je nanesite na obolelo mesto I ostavite da se osuši samostalno.
5070 -
Opasnost koja vreba iz police sa začinima
Začini su neizostavni u kuhinji, a osim što čine da hrana ima bolji ukus, oni imaju i dodatne zdravstvene dobrobiti. Međutim, neki od uvoznih začina mogu negativno da utiču na zdravlje, a videćemo i kako.
U studiji sprovedenoj na uzorku od preko 20 000 pošiljki začina, nađeno je da je skoro 7% bilo zaraženo salmonelom. Salmonela izaziva preko milion trovanja u Americi svake godine, a nekoliko stotina ljudi umre svake godine kao posledica trovanja salmonelom. Najosetljiviji su stariji i deca. U ovoj studiji utvrđeno je da su najčešće zaraženi origano i bosiljak, kao i susam, kari i kim. Zemlje iz kojih potiče najveći broj zaraženih pošiljki, prema ovom istraživanju, su Meksiko i Indija.
Ako mislite da je rešenje u kupovanju neuvezenih začina, to nije slučaj. Veliki broj začina raste samo na nekoliko mesta u svetu, tako da se mora uvoziti. Najbolje rešenje je da začine dodajete u kuvana jela, jer se veliki deo patogena ubija visokom temperaturom.
2948 -
Borovnica
Borovnica ( Vaccinium myrtillus L.) je jedna od nekoliko primarno evroazijskih vrsta nisko-rastućih žbunastih biljaka iz porodice Ericaceae koja rađa jestive, gotovo crne bobice. U Evropi ovo voće se naziva blueberry, dok se u Americi pod ovim nazivom zavodi slična vrsta iz iste porodice. Ovo voće raste u vrlo kiseloj, siromašnoj zemlji širom umerenih i podarktičkih regiona u svetu. Plod je vrlo taman, gotovo crn, sa crvenim ili ljubičastim sokom koji ostaje na prstima, usnama i jeziku. Ima jak ukus, i generalno raste sam ili u paru, a ne u grozdu kao ostali pripadnici ove porodice. Ekstrakt ploda se često koristi za pečatiranje mesa. Voće je vrlo teško gajiti i ima mali plod, stoga se retko gaji. Plod se većinski prikuplja sa divljih biljki koje rastu na pristupačnim mestima širom severne i centralne Evrope. Petina površine Švedske je prekrivena ovim žbunjem, a u Austriji, Finskoj, Norveškoj, Estoniji, Latviji, Švedskoj i Švajcarskoj svako može da skuplja borovnice, bez obzira na vlasništvo zemljišta, osim ukoliko je zemljište privatna bašta ili prirodni rezervat. Pošto je voće vrlo meko, uglavnom se prikuplja ručno, te je stoga vrlo skupo i dostiže i do 11 evra po kilogramu. Mogu se jesti sveže ili se od njih može napraviti šitok spektar pekmeza, džema i gotovih jela. Jedno od poznatijih je pita od borovnica, odnosno mustikkapiirakka na Finskom. Popularna aktivnost na Islandu je da tokom avgusta, kada je vrhunac sazrevanja, ljudi šetaju kroz prirodu i skupljaju plodove zarad kasnije konzumacije sa skyr-om, specijalnom vrstom islandskog jogurta. U Irskoj, voće je poznato pod nazivom fraughan, i tradicionalno se sakuplja poslednje nedelje u julu odnosno tokom Fraugham Sunday, kako Irci nazivaju ovu tradiciju. Često se dobar rod borovnica vezuje kao predznak o kvalitetu žetve kasnije tokom godine. U Francuskoj i Italiji se često koriste kao baza za likere i popularni su dodatak sorbetima i ostalim dezertima. U Rumuniji se nazivaju afină i koriste se za pripremu likera afinată. Ovo voće se često povezuje sa vidom i priča tokom drugog svetskog rata govori da su piloti britanskog RAF-a jeli veće količine ovog voća da bi poboljšali svoje ciljanje tokom noćnih misija. Borovnica je bogata kalijumom, folatom, vitaminom C i B6 i često se povezuje sa zdravljem srca i kardiovaskularnim sistemom zbog smanjenja holesterola u krvi i snižavanju rizika srčanog udara.
1532
