-
Ishrana po bojama
Sve veći trend u svetu nutricionizma je takozvana ishrana po bojama koja dovodi organizam u izbalansirano stanje i generalno popravlja raspoloženje. Naime, po ovom principu ishrane, ljudima je potrebno između pet i devet porcija voća i povrća dnevno, a ove grupe namirnica se mogu podeliti prema spektru duginih boja - dakle na žute, narandžaste, crvene, zelene, plave i ljubičaste namirnice, kao i na bele.
Smatra se da tokom letnjih perioda treba više konzumirati zelene, plave i ljubičaste namirnice, dok se zimi preporučuju žute, narandžaste i crvene. No, svaka od ovih boja na poseban način doprinosi celokupnom stanju organizma:
Žuta hrana: dobro raspoloženje i jači imunitet - kukuruz, banane, jaja, breskve, paprike, ananas, med, kruške, limun...
Ove namirnice sadrže beta - karoten, vitamin C, bromelain pa su dobre za elastičnost kože, hrane mozak i podstiču memoriju i koncentraciju, jačaju imunitet, čiste jetru, žuč i pankreas.Narandžasta hrana: bolji apetit i varenje - pomorandža, mango, šargarepa, bundeva, žumance, losos, đumbir...
Narandžaste namirnice su takođe bogate beta karotenom, ali i antioksidansima, dobre su za oči, čiste organizam i izbacuju toksine iz creva, ubrzavaju metabolizam i štite od alergija.Crvena hrana: energija - crveno meso, paradajz, lubenice, cvekla, rotkvice, trešnje, jagode, crveni pasulj
Odlika ljudi koji konzumiraju dosta crvene hrane jeste višak energije i jak imunitet. Ova grupa namirnica obezbeđuje pravilan razvoj crvenih krvnih zrnaca i očuvanje krvnih sudova, zbog likopeina pomaže i pri detoksikaciji organizma.Zelena hrana: harmonija i smirenost - blitva, spanać, brokoli, kelj, grašak, celer, tikvice, smokva, zeleno grožđe, krastavac, kivi....
Za razliku od crvene, zelena boja donosi ravnotežu, mirnoću...a većina zelenih namirnica čini bogat izvor celuloze, i alkalizuje organizam čime štiti od tumora gušterače, bubrega, želuca. Zelena hrana ujedno potpomaže i zaceljivanje rana i sprečava loš zadah.Plava hrana: dobar san - kupine, šljive, borovnice, crne ribizle, alge, cikorije, crne masline, crne trešnje...
Plava hrana takođe umiruje, ali kako se veruje, štiti i od ružnih snova, te izbacuje frustraciju koja se nagomilala tokom dana. Ove namirnice su bogate kalijumom pa olakšavaju cirkulaciju i izbacuju otrove. Pomažu i u borbi protiv zatvora.Ljubičasta hrana: kreativnost - patlidžan, ljubičasti brokoli, artičoke, radič, timijan, ljubičasta žalfija...
Ova boja je na neki način spoj smirene plave i stimulativne crvene, pa kad se to spoji, donosi kreativnost, jača intuiciju, spiritualnost. Preporučuje se kao "ispomoć" kod lečenja mentalnih bolesti i kod manjka motivacije.Bela boja: protiv holesterola - beli luk, mlečni proizvodi, piletina, ćuretina, belance...
Ishrana belom bojom se preporučuje osobama koje imaju manjak kalcijuma, kojima su zbog holesterola začepljene arterije, kao i osobama koje pate od osteoporoze.2923 -
Šta se događa ukoliko izbacite crveno meso iz ishrane?
Crveno meso bogato je kalorijama i proteinima ali može biti zamenjeno alternativnim izvorima koji imaju manje kalorija i lakše se vare. Porcija govedine sadrži oko 170 kalorija, ali pasulj sadrži oko 100 kalorija i tofu oko 70, a svaki snabdeva istom količinom proteina kao i crveno meso. Riba, piletina i mahunarke su idealna zamena i pravi izbor. Potrebno je ostvariti i dobar pH balans. Crveno meso, uključujući belo brašno, kafu doprinose velikoj kiselosti što izaziva stres i podložnost brojnim bolestima. Telo sporije vari crveno meso u odnosu na bilo koje druge namirnice, zbog čega vrlo često dolazi do zatvora, bolova u stomaku i osećaja naduvenosti. Ukoliko izbacite crveno meso iz ishrane smanjićete količinu unosa zasićenih masti i holesterola. Istraživanja takođe pokazuju da konzumiranje crvenog mesa podiže nivo estrogena, što dovodi do hormonskog disbalansa i do smanjenja energije.
2470 -
Artičoka
Artičoka ili gardun (lat.Cynara Scolymus) je na našem području nepravedno zapostavljeno povrće poreklom iz Sredozemlja koje se, osim kao hrana, zbog svog specifičnog izgleda i listova ljubičaste ili zelene boje, može se koristiti i kao ukras.
Iako se gaji širom sveta, može se reći da je Artičoka najpopularnija u Grčkoj, na Pirinejskom poluostrvu, u Francuskoj i Izraelu, dok su najveći svetski proizvođači i izvoznici ove biljke Italija i Egipat.
No, osim kao ukras i hrana, artičoka se od davnina koristi i kao lek. Po tradicionalnom verovanju podstiče apetit, leči šećernu bolest i upale unutrašnjih organa, dok je moderna medicina dokazala da lekoviti sastojci ove biljke (ponajviše fitonutrijenti) potpomažu probavu, snižavaju loš holesterol, štite srce i smiruju nadraženo crevo.
Nije loše napomenuti ni to da su artičoke dobar izvor antioksidanasa, deluju kao blag diuretik i bogate su vitaminom C i K, te da sadrže čak 5,4g dijetalnih vlakana na 100 grama. Posebno se preporučuje dijabetičarima.
Naravno, najbolje je konzumirati sveže i termički neobrađeno povrće, ali artičoke je ipak bolje prvo prokuvati u slanoj vodi ili sa malo limunovog soka kako bi se izgubio gorak ukus koji daje taninska kiselina. Pošto potiču iz mediteranskih krajeva, najbolje je pri pripremi jela kombinovati ih sa maslinovim uljem, maslinama, komoračem, ribom, ili ih možete marinirati zajedno sa pečurkama. Artičoke se odlično slažu i sa začinima kao što su bosiljak, origano ili peršun, možete ih dodati u bilo koje italijansko jelo (na primer lazanje).
Zanimljivo je da je po nekim verovanjima artičoka afrodizijak i da pospešuje libido, pa je pre par vekova bila zabranjena ženama.
1733 -
Antibakterijska svojstva cimeta
Američka istraživanja pokazuju da cimet ima antibakterijska i antifungalna svojstva. Pokazalo se da je posebno značajan kao saveznik za borbu protiv bakterije koja je odgovorna za pojavu čira na želucu. Prema časopisu „Journal of Clinical and Diagnostic Research“ ulje cimate može neutralisati kandidu. U Australiji je sproveden pilot eksperiment prilikom koga je posmatran uticaj cimeta na 31 osobu sa simptomima iritabilnog creva. Zaključeno je da cimet ima blagi laksativni efekat. Ipak, njegova prekomerna upotreba može dovesti i do žgaravice.
1089 -
Bol u donjem delu leđa i nedostatak vitamina
Bol u donjem delu leđa je uobičajeno zdravstveno stanje koje pogađa i do 75 odsto populacije koja veći deo svog vremena provodi sedeći. Simptomi ponekad mogu uključivati i bolove u mišićima, probadajući bol koji se širi duž noge, ograničenu fleksibilnost... Različiti vitamini mogu ublažiti bolove:
Vitamin B12 smanjuje pritisak u leđima i ublažava hronične bolove. Hrana bogata ovim vitaminom uključuje mleko, jaja, ribu, sir. Vitamin C pomaže u proizvodnji kolagena koji popravlja oštećena tkiva, smanjuje zapaljenje, ubrzava proces zarastanja i smanjuje rizik od hroničnog bola u leđima. Vitamin D jača kosti, pomaže u apsorpciji kalcijuma i smanjuje upale. Vitamin E reguliše bolove u mišićima, poboljšava cirkulaciju i štiti tkiva.
2120
