Sočivo ili leča (lat. Lens culinaris) je mahunasto povrće koje vodi poreklo sa Bliskog istoka, te nije čudo što je već vekovima sastavni deo mnogih egzotičnih recepata iz Indije, Turske i drugih arapskih zemalja.
Nažalost, čini se kako je u našim krajevima sočivo nekako zapostavljeno u odnosu na drugo mahunasto povrće, pre svega pasulj. No, postoji dosta razloga zašto ga treba više uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Sočivo je pre svega veliki izvor belančevina pa je dragoceno za ishranu vegetarijanaca, a zanimljivo je to što svi novopečeni vegetarijanci od ove mahunarke mogu praviti i ukusne pljeskavice (u pasiranom obliku). Dalje, ovo povrće obiluje dijetalnim vlaknima, smanjuje holesterol u krvi i pomaže kod problema sa varenjem. Sporo se vari, pa ne proizvodi nagle skokove šećera u organizmu kao na primer hleb, te dosta dugo čini sitim i pogodno je za ishranu dijabetičara.
Sočivo može biti žućkaste, zelene, crvene, braon do skroz crne boje, i ono što je bitno jeste to da ga pre kuvanja obavezno treba potopiti u vodu da odstoji par sati. Kuva se kraće nego pasulj, ovisno od vrste najviše sat vremena, i odlično se kombinuje sa pirinčem, testeninom, pečenim mesom, ali i bilo kojim obarenim povrćem. Sočivo je najbolje začiniti orijentalnim začinima kao što su kari ili đumbir, mada se odlično slaže i sa uobičajenijim belim lukom. Vodu u kojoj ste kuvali sočivo nemojte nikada baciti - možete od nje napraviti ukusnu povrtnu čorbu.
Ipak, ovo povrće ne bi trebali da konzumiraju oni koji pate od gihta, jer sadrži purin.
Mandarina (lat. citrus reticulata) je citrusno voće poreklom iz Jugoistočne Azije. Neki podaci govore da se u Kini koristila još pre tri hiljade godina, dok je tek u devetnaestom veku preneta u Evropu i Ameriku. Iako vlada mišljenje da je dobila naziv po narandžastoj kori i mesnatom delu koje je iste nijanse, ime je zapravo dobila po narandžastoj boji mandarina - drevnih kineskih javnih službenika. Izuzetno podseća na pomorandžu, s tim što je sitnija i tanje kore pa se lakše guli. Kao i svo drugo citrusno voće, i mandarine su izuzetno bogate vitaminom C, te su najbolji saveznik u borbi protiv gripe tokom hladnih zimskih dana. Takođe, sadrže i sinefrin koji smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi ali i flavanoide koji sprečavaju mnoge vrste raka. Koliko su zdrave za organizam, toliko su dobre i za lepotu, jer zbog svog diuretičkog svojstva smanjuju celulit i podstiču metabolizam, a malo ljudi zna da sok od mandarine mnogo bolje čisti kožu od akni nego mnogo poznatiji sok od limuna. Što se tiče primene u ishrani, mogu se jesti sirove, može se praviti sok od njih, džem, kompot, može se dodavati u salate. Iako su zimsko voće, od njih se može napraviti ukusan sladoled, ili se jednostavno mogu iskoristiti kao dekoracija na voćnom kupu. Zbog svoje specifične arome, poznat je trik da se kora mandarine ostavi pored šporeta, čime se dobije prirodan i aromatičan osveživač prostora.
U poslednjih nekoliko godina puter od badema preuzeo je primat kao najzdraviji puter. Međutim, on nije jeftin (često košta i duplo više nego kikiriki).
Kada govorimo o ugljenim hidratima, mastima i proteinima puter od kikirikija i puter od badema su gotovo identični. Trideset grama putera sadrži oko 200 kalorija i 7 grama proteina i dosta zdravih masti.
Kada, pak, govorimo o mikronutrijentima, tu već počinju da se vide razlike. Badem ima više magnezijuma i vitamina E. Magnezijum je važan za zdravlje kostiju i centralni nervni sistem, a vitamin E je moćan antioksidant koji se ne može naći u mnogim vrstama hrane. Badem takođe ima više kalcijuma i gvožđa od kikirikija.
Kikiriki može da izazove nadimanje, jer je tehnički mahunarka, a ne orašasto voće, dok badem brže i efikasnije može da zasiti, tako da je bolji izbor za ljude koji žele da oslabe.
Dakle, pobednik je jasan, ako možete da birate, posegnite za puterom od badema.
Najpre kožu isperite toplom vodom I anti-bakterijskim sapunom.
Ne upotrebljavajte zapaljive materijale (poput kerozina ili petroleja) za tretiranje rana.
Utrljajte luk na mesto ugriza. Moćna antioksidativna svojstva utiču na brži oporavak.
Jabukovo sirće razblaženo u malo vode može smanjiti nastalu iritaciju.
Hemikalije u deterdžentima za čišćenje mogu oštetiti površinski sloj drvenih kuhinjskih elemenata. Potencijalno toksične materijale za čišćenje zamenite prirodnim sredstvima. Verovatno u kuhinji već posedujete sodu bikarbonu ili sirće. Drvene površine najpre prebrišite vlažnim sunđerom kako biste detektovali masne naslage. Pripremite litru tople vode u koju ćete sipati čašu sirćeta. Drugi predlog su ulja na bazi bilja. Dodajte nekoliko kapi u toplu vodu i započnite čišćenje. Po završetku, kuhinjske elemente obrišite suvom i mekom krpom. Izbegavajte grube, abrazivne materijale koji mogu trajno oštetiti površinske slojeve.
