Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Višnja

Višnja (lat. Prunus cerasus) je vrsta dvenastih skrivenosemenica čiji se crveni plodovi koriste u ljudskoj ishrani. Pripada porodici ruža (Rosaceae) i poreklom je iz Male Azije, odakle se preko Grčke prenela i u naše krajeve i ostatak Evrope, dok je danas Rusija najveći proizvođač višanja. Kao i većinu koštunjavog voća, i nju krasi blago kiselkast ukus. U domaćoj kuhinji se najviše koristi za pravljenje raznih vrsti džemova, kompota, sokova, ali i kremova, kolača, pita i sladoleda. Zanimljivo je da neki narodi prave vruć sos od višanja koji se servira uz meso i kuvan krompir, a itekako je popularna i čuvena višnjevača (rakija). Višnje su bogat izvor vitamina C, B i kalijuma i biljnog pigmenta antocijana, te su dobar antioksidans, jačaju krvne sudove, štite srce i leče anemiju. Smrzavanjem ne gube dragocene sastojke, tako da se mogu koristiti tokom cele godine. Ipak, treba paziti sa upotrebom ovog voća jer sadrže dosta šećera, pa se ne preporučuje dijabetičarima.

6475

Zašto su „tamnije“ banane zdravije?

Da biste održali svoj nivo krvnog pritiska, važan je nivo kalijuma u krvi koga u dovoljnim količinama možete pronaći upravo u tamnijim bananama. Imaju nizak nivo natrijuma, sadrže i triptofan - aminokiselinu koju vaše telo koristi u proizvodnji serotonina.

Dobro je poznata činjenica da vam banane mogu pomoći da se oslobodite zatvora. Sledeći put, ukoliko budete imali problema sa varenjem - pojedite bananu.

Banane imaju visoku kalorijsku vrednost, što ih čini odličnim izvorom instant energije. Dakle, sledeći put tokom napornog treninga, u pauzi - nagradite svoje telo bananom. Kalijum u bananama sprečava grčeve u mišićima i pomaže dugotrajnu fizičku izdržljivost.

Bogate gvožđem, smanjiće mogućnost od pojave anemije, a vitamin B6 smanjiće šanse za nadutost i zadržavanje vode u organizmu.

1112

Zašto je tunjevina zdrava?

Tunjevina sadrži vrlo malo ugljenih hidrata, gotovo da ne sadrži šećere i vlakna. Bogata je omega-3 masnim kiselinama i odličan je izvor proteina. Od vitamina najzastupljeniji su: D, B6 i B12. Od minerala prisustvo gvožđa i selena je najizraženije. Tunjevina je značajna za zdravlje srca jer je odlična zamena za hranu sa visokim sadržajem zasićenih masti što smanjuje rizik od srčanih bolesti. Zbog omega-3 masnih kiselina odličan je saveznik za zdravlje očiju, posebno kada je reč o makularnoj degeneraciji. Zahvaljujući proteinima, tunjevina obezbeđuje i poboljšan mišićni tonus i ukupnu metaboličku efikasnost.

1115

Energetske i hranljive vrednosti: maline

Ne može se sa tačnošću tvrditi odakle potiču maline, danas su rasprostranjene po celom svetu i broje 195 vrsta. U Evropi se gaji od početka 17. veka. Navodno, prvi pisani tragovi koji ukazuju na maline nalaze se u knjizi engleskog autora o herbalnoj medicini iz 1548. godine. Bogate su folnom kiselinom koja može da spreči oštećenja nervnih vlakana kod novorođenčadi. Kod upala, maline slično deluju kao i aspirin. Ubrzavaju sagorevanje masti i imaju snažno antioksidativno dejstvo.

Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):

Energetska vrednost: 52 kcal

Ugljeni hidrati: 11,94 g

Proteini: 1,2 g

Masti: 0,65 g

Holesterol: 0 mg

Dijetalna vlakna: 6,5 g

Niacin: 0,59 mg

Vitamin A: 33 IU

Vitamin C: 26,2 mg

Vitamin K: 7,8 µg

Natrijum: 1 mg

Kalijum: 151 mg

Kalcijum: 25 mg

Gvožđe: 0,69 mg

Magnezijum: 22 mg

Cink: 0,42 mg

1473

Hrana za čistu kožu lica

Istraživači su uspeli da dokažu još 1969. godine da čokolada ne izaziva akne. U stvari, nauka je od tada dokazala da određena hrana može da očisti kožu lica. Studija objavljena u časopisu Akademije za ishranu i dijetetiku pokušala je da otkrije povezanost određenih namirnica i akni. Istraživanje je uključivalo dve grupe od 32 učesnika. Prva grupa imala je čistu kožu lica, dok su drugu činile osobe sa umerenim i ozbiljnim kožnim problemima. Svaka grupa imala je zadatak da pet dana vodi dnevnik ishrane i nakon toga izvrši analizu krvi. Od svih učesnika, 61 odsto je verovao da njihova ishrana utiče na zdravlje kože. Učesnici sa najproblematičnijom kožom unosili su velike količine ugljenih hidrata kao i namirnice sa visokim glikemijskim indeksom. U navedenu vrstu namirnica spadaju: beli pirinač, beli hleb, pečeni krompir, špagete, instant ovsene kaše... Suprotne njima su: jabuke, šargarepe, grejpfrut, kupus, zelena salata, spanać, avokado... Istraživači pretpostavljaju da spomenuti faktori igraju veliku ulogu jer hrana sa visokim glikemijskim indeksom stimuliše prekomernu proizvodnju insulina.

1557