Fizička aktivnost dobra je za rad srca na više načina. Redovni treninzi umerenog inteziteta (poput brze šetnje) može povećati nivo holesterola za skoro 25 odsto u tri meseca. "Dobar" tip holesterola može uticati na razgradnju "lošeg" u vašem organizmu. Pomaže i zdravlju krvnih sudova. Zato makar šetajte, minimum 30 minuta dnevno.
Ponekad pecivo može gore uticati na holesterol od, recimo, krem sira. Sve veći broj dokaza ukazuje na to da ugljeni hidrati iz peciva vas mogu izložiti većem riziku kada je reč o bolestima srca. Trebalo bi imati na umu da peciva utiču na upale, oštećuju krvne sudove i podižu nivo holesterola. Prerađeni ugljeni hidrati, zasićene i trans masti su najveći neprijatelj.
Holesterol proizvodi jetra, a neophodan je za stvaranje hormona i proizvodnju vitamina D. Preterana količina holesterola u arterijama može dovesti do začepljenja i brojnih upala koje neretko dovode do srčanog ili moždanog udara. Najvažniji savet: čuvajte se šećera i prerađene hrane.
Celer je dvogodišnja zeljasta biljka sa mesnatim korenom koja se danas u našim krajevima najviše koristi kao dodatak raznim supama i čorbama, mada mnogi ne znaju da se može koristiti na mnogo više načina. Ukus mu je slatkast i blago ljut, ali opet izuzetno aromatičan. Postoje beli celer, zeleni celer, i celer koji podseća na belu repu. Osim u supama i čorbama, njegovi listovi se mogu koristiti i u raznim salatama, kao dodatak raznom kuvanom povrću, a možete ga i sitno naseckati i dodati u razne marinade za pečeno meso, ribu ili roštilj. Ni seme ovog začina nije za bacanje, može se osušiti i pomešati sa solju i time se dobije izuzetno ukusan začin koji se može koristiti za posipanje slanih peciva. Smatra se da je odličan diuretik, smanjuje celulit, a mnogi tvrde i da zbog velike količine vitamina K jača nervni sistem.
Jaja su bogata visokokvalitetnim proteinima, sadrže i lutein i zeaksantin, vitamine A, D, B12, riboflavin, fosfor... Obezbeđuju holin koji pomaže funkcionisanju mozga.
Mogu igrati važnu ulogu u održavanju mišićne mase tokom gubitka težine.
Telo apsorbuje vitamin D putem izlaganja suncu ali jaja mogu nadoknaditi preporučeni dnevni unos.
Boja ljuske nema uticaja na kvalitet jaja. Boja žumanca varira u odnosu na ishranu kokošaka, ali se to ne odražava na sadržaj hranljivih sastojaka.
Prosečno jaje sadrži 1,5 g zasićenih masti, 1,8 g mononezasićenih i jedan gram polinezasićenih masti.
Jača imunitet – Zbog dobre količine vitamina C.
Snižava nivo holesterola – Zbog nivoa vlakana i antioksidanata.
Ubrzava varenje – Zbog prisustva jabučne kiseline i rastvorljivih vlakana.
Reguliše šećer u krvi – Zbog prirodnih šečera u obliku fruktoze i tako sprečava iznenadni porsat ili pad nivoa šećera u krvi.
Biotin, takođe poznat kao vitamin H, je sastavni deo vitamina B kompleksa. Rastvorljiv je u vodi i ukoliko ga organizam ne iskoristi oslobađa se kroz urin. Sintetiše se uz pomoć bakterija koje nastaju u debelom crevu.
Vitamin H pomaže telu da unetu hranu pretvori u energiju neophodnu za svakodnevno funkcionisanje. Važan je za rast i regeneraciju ćelija, utiče na proces sinteze DNK, RNK i nukleinske kiseline. Neophodan je u proizvodnji masnih kiselina. Važan je jer pospešuje rekaciju tela na insulin.
Pivski kvasac je odličan izvor biotina. Jedan paket kvasca pruža od 1,4 do 14 mikrograma biotina. Parče inregralnog hleba poseduje između 0,02 i 6 mikrograma vitamina H. Bademi, kikiriki i orasi su značajni izvori ovog vitamina.
Jaja, posebno žumanca, imaju najveću koncentraciju biotena. Kuvano jaje sadrži od 13 do 25 mikrograma. Mlečni proizvodi, posebno mleko i sir, su prirodni izvori vitamina H. Većina svežeg povrća, riba i pojedino voće sadrže biotin u određenim količinama.
