Razvojem hemije kao nauke u drugoj polovini 19. veka saznalo se više o hemijskom sastavu grožđa, kao i o mogućnosti njegove primene u lečenju različitih oboljenja.
Grožđe ima veliku hranljivu, dijetoprofilaktičku i dijetoterapeutsku vrednost. Zbog toga plovodi vinove loze predstavljaju odličnu svežu ljudsku hranu.
Šećeri iz grožđa odlaze, bez prethodnih transformacija, neposredno u krv, lako se apsorbuju i prenose do ćelija koje ih koriste kao energetski materijal što je veoma važno za osobe kojima je brzo i neophodno potrebna veća količina energije.
Grožđe veoma povoljno deluje i na rad stomačno-crevnog trakta. Zahvaljujući prisustvu organskih kiselina, povećava se kiselost želudačnog soka kod onih osoba kod kojih je kiselost inače smanjena.
Crno grožđe bi trebalo jesti što češće i zbog kalijuma, mangana, vitamina C, B1 i B6. Ali i zbog obilja biljnih vlakana, kalcijuma i gvožđa.
Vinsko sirće bi trebalo da se nađe u svakom domaćinstvu jer je istovremeno hranljivo i lekovito.
Grožđe smanjuje zgrušavanje krvi i snižavaju loš holesterol.
Skoro 40 godina istraživači pokušavaju da utvrde da li su kuvana jaja, omlet i kajgana zapravo zdravi. Argument protiv odnosi se na dva jednostavna faktora: jaja imaju visoku koncentraciju masti i holesterola.
Jedno jaje sadrži oko 70 kalorija, oko 6 grama proteina i 5 grama masti. Proteini u jajima utiču na oslobađanje hormona glukagona, koji podstiče telo da koristi sačuvane ugljene hidrate i masti. Istraživači sa Harvarda su pratili navike u ishrani više od 100.000 ljudi i zaključili da jaja ne povećavaju rizik od bolesti srca. Studija sa Univerziteta u Konektikatu dokazala je da tri jaja dnevno poboljšava „dobar“ holesterol, bez ikakvih negativnoh uticaja po zdravlje. Sa druge strane, sirova jaja sadrže jedinjenje koje se zove avidin, a koje sprečava apsorpciju suštinskog nutritijenta biotina. Kuvanje jaja deaktivira avidin, čineći ga biohemijski beskorisnim. I dok samo 1 u 10.000 jaja sadrži salamonelu, pravilnim kuvanjem „ubijaju“ se ove bakterije i smanjuje se rizik od bilo koje bolesti prouzrokovane ishranom.
Crna mahunica uspeva u regijama relativno hladnih klimatskih uslova. Ovo je jedan od razloga zbog kojih je malo poznata izvan arktičkih regiona. Kultiviše se u hladnim delovima Azije i Severne Amerike. Sitna, okruglog oblika, crne je boje ploda i svetlo zelenih listova. Koristi se i kao dodatak jelima ali i u terapeutske svrhe u nekim nordijskim zemljama. Kiselkastog je ukusa i aromatičnog mirisa. Sadrži veliku količinu vlakana, antioksidanata, mangana, vitamina C, K i bakra. Pre konzumiranja, važno je znati:
- nežno i temeljno isperite plod
- bitno je da su čvrste, crne boje
- može se čuvati u frižideru od 10 do 15 dana
- nije jestiva sirova, tek nakon kuvanja, a gorak ukus uzrokovan je taninima
Ako vam je jaje slučajno napuklo, i dalje ga možete koristiti kasnije. Prespite jaje u posudu i možete ga čuvati u frižideru do četiri dana. Ukoliko ste kupili jaja koja su već napukla – nemojte ih koristiti, bacite ih. Belance se može zamrznuti i na godinu dana, ali se žumance ne može zamrznuti.
