1. Dresing za salate: dodajte presolac u salate umesto sirćeta. Ukus će vas oduševiti!
2. Dodatak za koktele: Pokušajte najpre dodavanjem u Bladi Meri ili martini.
3. Koristite ga kao marinadu za svinjetinu.
4. Uz pomoć presolca brže ćete zalečiti opekotine od sunca.
5. Čaša presolca kiselih krastavaca poznata je i kao prirodni laksativ.
Bilo da je u pitanju upala ili ozbiljnije oštećenje tkiva, proteini imaju veliku ulogu u obnavljanju tela. Svaka ćelija i tkivo u telu se sastoji od proteina koji formiraju mišiće, kožu i organe. Oštećenim tkivima potrebni su proteini da zaleče povredu.
Dobri izvori proteina su meso, mlečni proizvodi, soja, jaja i neke vrste povrća. Osim iz hrane, proteine možete dobiti i putem suplemenata poput pilula ili šejkova.
U teoriji, ima smisla da se povećanom konzumacijom proteina zaceljuju povrede mišića, međutim, ovo nije slučaj. Višak proteina neće rezultovati razvitkom mišića, već može da dovede do gojenja i opterećenja jetre i bubrega.
Da bi se povreda zalečila, potrebno je vreme. Upala mišića može trajati i po nekoliko dana, ali njen prolazak ne možete ubrzati konzumiranjem preterane količine proteina. Ipak, konzumiranje nedovoljne količine proteina može otežati proces zalečenja.
Dakle, držite se dnevnih preporučenih vrednosti, ni više, ni manje od toga i telo će vam funkcionisati baš kako treba.
Meri En Espozito najbolje definišu tri reči: autentičnost, istorija i tradicija. Najpre bi trebalo napomenuti da je ona jedna od najtraženijih televizijskih kuvarica u Americi. Kao tvorac i domaćin televizijskog serijala „Ciao Italia with Mary Ann Esposito™", prenela je tradicionalne vrednosti milionima Amerikanaca. U pitanju je serijal sa najdužom tradicijom u istoriji televizije. Za nju je italijanska kuhinja način života. Kao devojčica odrasla je u Njujorku i posmatrala je svoje bake kako pripremaju italijanske specijalitete. Čini se da je to ključni uticaj na njen odlazak u Italiju zbog čega će vrlo brzo poželeti da stečeno znanje podeli sa širim auditorijumom putem televizije. Radila je sa brojnim svetski priznatim kuvarima sa kojima je delila istu strast. Brojne organizacije prepoznale su njenu želju da očuva italijansku tradiciju i kulturu. Dobitnik je i počasne nagrade za posvećenost i očuvanje autentične italijanske kuhinje. Kako bi promovisala običaje Italijana u Americi, uključena je u Nacionalnu italijansko američku fondaciju.
Kada nastupi glad, najbolje je jesti one namirnice koje vas brzo zasite a ne sadrže mnogo masti ili šećera. Zvuči nemoguće? Ovo su naši predlozi:
Kuvani krompir- Iako je demonizovan zbog masti, kuvani krompir je zapravo odličan izvor vitamina C, kalijuma i ugljenih hidrata.
Ovas – Sadrži vlakna i biljne proteine, pa vas može držati sitim i do nekoliko sati.
Jabuke – Stabilizuju nivo šećera u krvi i doprinose održavanju količine vode u vašem telu.
Kuvana jaja – Njihovi hranljivi sastojci zadovoljiće vaš apetit satima.
Pomorandže – Osim što su bogate vitaminom C, sadrže i vlakna zbog čega brzo zasite.
Šta je molekularna gastronomija?
Molekularna gastronomija je grana nauke o hrani koja se fokusira na fizičke i hemijske procese koji nastaju prilikom kuvanja. Ovi procesi i interakcije se istražuju i manipulišu kako bi se dobili ukusni, funkcionalni i umetnički rezultati. Tehnike molekularne gastronomije obično primenjuju restorani ili se eksperimentiše kod kuće.
Molekularna gastronomija VS nauka o hrani
Nauka o hrani je šira disciplina koja obuhvata i molekularnu gastronomiju. Poput molekularne gastronomije, nauka o hrani se takođe bavi fizičkim, biološkim i hemijskim sastavom sastojaka. Međutim, bavi se time kako se sastav odnosi na proizvodnju, ishranu, kvarenje i bezbednost hrane na nivou industrijske i masovne proizvodnje hrane. S druge strane, namera molekularne gastronomije je kulinarsko razumevanje i eksperimentisanje tokom pripreme jela u restoranima ili domovima.
Kako funkcioniše molekularna gastronomija?
Molekularna gastronomija funkcioniše na bazi interakcije različitih sastojaka koji izazivaju različite efekte. Svaki recept ima osnovne fizičke, biološke i hemijske mehanizme koji čine da jelo “ispadne” onako kako je zamišljeno. Na primer: sufle se „naduvava“ umesto da postane poput palačinke kao rezultat proteina koji čine belance. Kada se belanca umuti, stvaraju se sitni vazdušni mehurići koji se zagrevanjem šire. Kombinacija zagrevanja i stvrdnjavanja proteina jajeta i vazdušnih mehurića izaziva naduvavanje.
Sufle je uobičajen recept, ali molekularna gastronomija takođe nastoji da identifikuje nove i inovativne mehanizme i rešenja.
U nastavku o receptima molekularne gastronomije…
Izvor: webstaurantstore.com
