Narandža je hibrid citrusa i poreklom je iz Kine. Brazil je trenutno najveći proizviđač narandži na svetu. Odlična je za zdravlje kože, pravilan rad srca i disajnih organa. Smanjuje bolove u želucu, glavi i jača zglobove.
Energetska vrednost: 49 kcal
Ugljeni hidrati: 11,89 g
Proteini: 0,94 g
Masti: 0,30 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna: 2,50 g
Niacin: 0,274 mg
Vitamin A: 230 IU
Vitamin C: 48, 5 mg
Natrijum: 0 mg
Kalijum: 179 mg
Kalcijum: 40 mg
Gvožđe: 0,09 mg
Magnezijum: 10 mg
Cink: 0,06 mg
Čuva zdravlje i novčanik.
Proteini su ključan deo ljudske ishrane, jer ih organizam koristi za stvaranje novih ćelija i održavanje i obnovu starih. Belančevine takođe imaju ulogu u proizvodnji enzima koji utiču na varenje, metabolizam i skladištenje sala.
Piletina sadrži visokokvalitetne proteine, koji sadrže sve neophodne aminokiseline, uz nizak postotak masti. Uz to, mast iz piletine je uglavnom nezasićena, tako da je veoma korisna za organizam, što kao rezultat ima činjenicu da je piletina meso koju lekari najčešće preporučuju kao alternativu crvenom mesu. Pileće belo meso je jedno od najzdravijih mesa kojim možete da obradujete svoje telo.
Jedna šnicla (100 gr) pilećeg belog mesa bez kosti i kože sadrži svega jedan gram zasićene masti, uz manje od 4 grama ukupne masti.
Ista količina mesa ima 31 gram proteina, što je više od polovine preporučenog dnevnog unosa za odraslu ženu.
Piletina prirodno sadrži nizak procenat natrijuma, svega 74 mg u 100 grama mesa.
Piletina je odličan izvor niacina (vitamin B3), vitamina B6 i B12. Sadrži i gvožđe.
Odrastao čovek dnevno ne bi trebao da konzumira više od 20 grama zasićenih masti dnevno, a kako piletina ima izuzetno mali procenat zasićenih masti, ovo meso je odličan izvor proteina, bez bojazni od preteranog postotka zasićenih masti.
Dok je belo meso najpopularniji deo pileta, ni bataci i druga tamna mesa nisu loš izbor za vašu kuhinju. Iako ona sadrže nešto više masti i vezivnog tkiva nego belo meso, ono se bolje pokazuje na roštilju, jer zbog nešto većeg postotka masti i kolagena ostaje sočno čak i na visokim temperaturama.
Najmasniji deo piletine je koža, sa 41 grama masti u porciji od 100 grama. Međutim, pošto se retko koje jelo služi sa tolikom količinom kože, ovo nije problem.
Ovo meso je odlično u kuhinji jer se može spremati na milion načina, lako upija arome iz začinskog bilja, može se jesti topla ili hladna, u salati ili kao glavno jelo, a cena ovog mesa je mnogo manja nego cena svinjetine, junetine ili nekog drugog mesa.
Banana (lat. Musa sapientium) je tropsko voće poreklom iz Indije, ali se danas najviše uzgaja u Centralnoj Americi. To su zeljaste biljke sa širokim i dugačkim listovima koje uspevaju samo uz pomoć velike količine vode i uz visoke temperature. Postoji oko 50 vrsti ovog voća, a nama su najpoznatije žute banane, dok su u svetu popularne i zelene guinea banane i manzano banane (kratke i deblje). Sadrže puno vitamina i minerala, najbogatije su kalijumom i vitaminom B6, ali su bogate i vitaminom A, C, te sadrže velike količine fosfora, magnezijuma i folne kiseline pa se naročito preporučuju trudnicama. Naravno, najbolje ih je kao i svo drugo voće jesti sveže, ali se mogu koristiti i u raznim poslasticama (najpoznatija "Banana split"), sladoledima, tortama, a u kineskoj kuhinji se čak i pohuju. Opšte je poznato da zbog velike količine vitamina B umiruju nervni sistem, a pored toga poboljšavaju i varenje, smanjuju visok krvni pritisak i snižavaju rizik od raka. Zbog visokog sadržaja ugljenih hidrata (23g), banane su odlično instant rešenje za povratak izgubljene energije i obavezna namirnica na stolu svakog sportiste.
Kruške potiču iz porodice ruža, a srodne su jabukama i dinjama. Mada nije sa sigurnošću utvrđeno, smatra se da vodi poreklo iz zapadne Azije. Odavno su prepoznata njegova lekovita svojstva. Najveća zasluga pripada pektinu koji utiče na nivo holesterola i poboljšava varenje. Jača imuni sistem i utiče na zdravlje kostiju.
Energetska i hranljiva vrednost (na 100 g):
Energetska vrednost: 58 kcal
Ugljeni hidrati: 13,81 g
Proteini: 0,38 g
Masti: 0,12 g
Holesterol: 0 mg
Dijetalna vlakna:3,10 g
Niacin: 0,2 mg
Vitamin A: 23 IU
Vitamin C: 4,2 mg
Vitamin K: 4,5 µg
Natrijum: 1 mg
Kalijum: 119 mg
Kalcijum: 9 mg
Gvožđe: 0,17 mg
Magnezijum: 7 mg
Cink: 0,10 mg
Sve ćelije sadrže hiljade enzima koji omogućavaju normalan rad i razvoj ćelija. Mehanizam koji izaziva braon boju kod sečenih jabuka ima veze sa polifeon oksidazom i to tako što dolazi do oksidacije fenolskih komponenti jabuke pod uticajem tog enzima.
Kada se jabuka preseče, neke ćelije se unište, a neke značajno oštete, enzim dođe u dodir sa vazduhom i u reakciji sa njim potamni. Ista stvar se dešava i kada se jabuka ispusti ili padne sa drveta, to su one pege koje vidimo na ljusci jabuke.
Najlakši način da se ovo spreči je da se komadi jabuke stave u vodu, jer se tako sprečava dotok kiseonika i hemijska reakcija. Druga opcija je da se jabuka ugreje, jer će se tako uništiti enzim.
