Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Kim - i začin i lek

Upotreba semenki crnog kima je posebno bila odomaćena u starom Egiptu. Prilikom ispitivanja Tutankamonove grobnice, među ostalim stvarima nađena je i bočica ulja crnog kima, što ukazuje da se verovalo da će mu on biti potreban u zagrobnom životu.

Kim raste u srednjoj Europi, severnom delu Azije i Afrike.

Njegova primena je jednostavna – dodaje se jelima kao začin ili se pravi čaj od semenki kima.

U medicini prvenstveno se koristi kao sredstvo protiv stvaranja gasova i nadimanja, u lečenju različitih crevnih bolesti poput aerofagije i meteorizma, ali i za sprečavanje stvaranja gasova, jačanje želuca kod dispeptičkih tegoba.

Čisti želudac i creva od katara, otklanja parazite, utiče na varenje hrane u želucu, pomaže kod dispepsije i lošeg zadaha iz usta.

Ulje se u medicini koristi i za lečenje bolnih mesta na telu lokalnom primenom.

Dejstvo kima biće najefikasnije ako se svakodnevno konzumira u okviru obroka kao začin ili kao čaj, koji se kod bolesti disajnih organa može mešati s anisom, sa dodatkom meda.

Poseban značaj ima za žene: pospešuje menstruaciju, smiruje grčeve materice, ublažava porođajne bolove i pomaže izlučivanje majčinog mleka u vreme dojenja.

Crni kim takođe podiže nivo energije, pomaže protiv alergija koje se ispoljavaju na koži, ekcema, akni, psorijaze i čireva.

2217

Donna Hay

Dona Hej je najpoznatiji australijski urednik i izdavač. Svoju karijeru je započela sa 19 godina, a sa već 25 postala je urednik kulinarskog magazina Marie Claire.
Poznata je po tome što voli da priprema jednostavne obroke za koje koristi jednostavne i sveže namirnice. Takođe veliki akcenat stavlja na prezentaciji.
Izabrana je za jednu od "sedam veličanstvenih" pisaca o hrani na dodeli međunarodnih nagrada u januaru 2007. godine. Stvorila je i uspešnu liniju aparata za domaćinstvo.
Mi imamo mogućnost da je gledamo u emisiji "Brzo, sveže, jednostavno" (Fast, fresh, simple) na 24 kitchen kanalu.
Ovde možete pogledati Donin recept za Veknu sa jabukama i suvim grožđem
A ako želite da pročitate nešto više o njoj ili pogledate još koji recept evo i njene zvanične internet prezentacije: www.donnahay.com.au

9454

Hrana bogata oleinskom kiselinom

Količina masti u ishrani predstavlja ozbiljno zdravstveno pitanje. Dok američki Institut za medicinu preporučuje da ograničite masnoće na 20 do 35 odsto dnevnog unosa kalorija, prosek govori da je konzumacija veća. Zdrave masti su od izuzetnog značaja, a oleinska kiselina pripada ovoj grupi.

Oleinska kiselina je mononezasićena mast koja se obično nalazi u biljnim uljima i životinjskim mastima. Dok namirnice bogate zasićenim mastima mogu povećati holesterol u krvi, mnonezasićene masti u umerenoj količini pomažu smanjenju lošeg holesterola i rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara.

Oleinska kiselina je primarna mast u biljnim uljima ka što su maslinovo ili suncokretovo ulje. Neka biljna ulja su specijalno proizvedena sa vrlo visokim sadržajem oleinske kiseline. Veći unos žitarica, piletine, orašastih plodova, govedine, jaja, sira, avokada može doprineti i povećanom unosu oleinske kiseline.

2745

Boje zdravlja

Što vam je ishrana raznobojnija, više vitamina i minerala unosite u svoj organizam.
Studije pokazuju da se supstance koje se nalaze u jarko obojenom povrću pomažu imunom sistemu i bore se protiv raka. Voće i povrće treba jesti nekoliko puta dnevno, a što se vitamina tiče, suplementi nisu dovoljno dobri, bolje je jesti hranu koja sadrži kompleksan sastav vitamina, minerala i vlakana.

Zeleno povrće usporava oboljenja očiju, smanjuje rizik od šloga i infarkta, kao i astme.

Plavo/ljubičasto poboljšava memoriju i zdravlje urinarnog trakta.

Crveno povrće smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, štiti prostatu i pluća.

Smeđe/krem snižava rizik od raka pluća, astme i kardiovaskularnih bolesti.

Žuto i narandžasto voće i povrće redukuje rizik od dobijanja dijabetesa, šloga, katarakte i srčanih oboljenja, a ojačavaju i imuni sistem.

1420

Mirođija i njena lekovita upotreba

Začinska biljka mirođija potiče iz centralne Azije. Najbolje uspeva na sunčanim mestima, a najjaču aromu ima pre nego što procveta.

Bogata je mnogim važnim vitaminima, uključujući i folnu kiselinu, riboflavin, niacin, vitamin A i C, beta-karoten, koji su neophodni za optimalno zdravlje.

U narodnoj medicini mirođija je vekovima poznata kao sredstvo za poboljšanje apetita i varenja, smiruje nadimanje, povraćanje i nesanicu.

Ovaj začin takodje deluje na smanjenje lošeg i povećanje dobrog holesterola. Sama biljka ne sadrži holesterol, ali sadrži antioksidanse i dijetetska vlakna koja učestvuju u kontroli holesterola.

Sveži listovi mirođije sadrže monoterpen, antioksidans koji se snažno bori protiv uticaja slobodnih radikala.

Deluje i protiv upala mokraćne bešike, bakterija, upale disajnih puteva, hipertenzije.

Za prevenciju gripa i umirivanje kolika preporučuje se žvakanje semena mirođije.

Čajevi od mirođije se uvek piju nakon jela, nezaslađeni i u malim gutljajevima.

Savetuje se kao sredstvo za jačanje jetre.

Podstiče rad mlečnih žlezda i lučenje mleka kod dojilja.

2177