Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Rudolph Van Veen

Rudolf Van Vin nam je svima poznat sa TV kanala 24 Kitchen koji se od skoro emituje i kod nas. Rudolf je rođen 1967 god. i još od malih nogu je znao da će postati kuvar. 1985 je diplomirao kao najbolji student na Coolinary School of Breda, a ubrzo je dobio i zvanje Master Chef-a. Rudolf je više puta dobijao prestižne nagrade za svoj rad kako u Holandiji tako i u svetu. Poznat je i po tome što zajedno sa svojim timom promoviše peciva i ujedno organizuje godišnje takmičenje za mlade talente - Dutch Pastry Award. Takođe je i žiri na U.S. Pastry Championships.
Od 2000 godine radi na programu Life&Cooking. Na kanalu 24Kitchen je poznat po više emisija kao što su na primer: Easy Cooking i Rudolph's Bakery. U svojim emisijama se trudi da što više pojednostavi kuvanje i da podeli svoja iskustva i znanje sa gledaocima na veoma šarmantan način.

Više o Rudolfu možete pročitati na zvaničnom sajtu 24Kitchen kanala.

105559

Lavanda

Iako većini na prvu pomisao lavande prvo padnu na pamet parfemi, sapuni, eterična ulja i osveživači prostorija, ova aromatična biljka plavičastih listova se itekako može koristiti i u kuhinji, kao začin u raznim mediteranskim jelima i poslasticama. Lavanda (lat. Lavandula angustifolia) je višegodišnja, polužbunasta biljka iz porodice usnatica. Postoji oko 30 podvrsti lavande, najviše se gaji u Francuskoj, a njeni listovi slatkastog, cvetnog ukusa mogu se osušiti i obogatiti ukus raznih letnjih supa i salata, a neki je koriste čak i za začinjavanje mesa, pogotovo roštilja. Odlično se kombinuje sa ruzmarnom i limunovim sokom. Posebno su ukusni sladoledi i džemovi od ove izuzetno aromatične biljke. Ali nije samo prijatan miris i ukus ono što krasi lavandu, dokazano je da deluje umirujuće, pospešuje san, umanjuje napetost i anksioznost, a redovna upotreba može u ishrani može smanjiti grčeve i nadutost u stomaku.

2652

Višnja

Višnja (lat. Prunus cerasus) je vrsta dvenastih skrivenosemenica čiji se crveni plodovi koriste u ljudskoj ishrani. Pripada porodici ruža (Rosaceae) i poreklom je iz Male Azije, odakle se preko Grčke prenela i u naše krajeve i ostatak Evrope, dok je danas Rusija najveći proizvođač višanja. Kao i većinu koštunjavog voća, i nju krasi blago kiselkast ukus. U domaćoj kuhinji se najviše koristi za pravljenje raznih vrsti džemova, kompota, sokova, ali i kremova, kolača, pita i sladoleda. Zanimljivo je da neki narodi prave vruć sos od višanja koji se servira uz meso i kuvan krompir, a itekako je popularna i čuvena višnjevača (rakija). Višnje su bogat izvor vitamina C, B i kalijuma i biljnog pigmenta antocijana, te su dobar antioksidans, jačaju krvne sudove, štite srce i leče anemiju. Smrzavanjem ne gube dragocene sastojke, tako da se mogu koristiti tokom cele godine. Ipak, treba paziti sa upotrebom ovog voća jer sadrže dosta šećera, pa se ne preporučuje dijabetičarima.

6543

Zdrava jetra uz pomoć artičoka

Artičoke se već hiljadama godina gaje i koriste u ishrani na Mediteranu. One imaju mnoštvo zdravstvenih benefita - folne kiseline, vitamina C, kalijuma, gvožđa, mangana, bakra i vitamina B. Jestivi delovi biljke su srce, stabljika i lišće.

Ova biljka izuzetno dobro deluje na jetru, ubrzava njenu regeneraciju i čuva ćelije jetre od štete izazvane spoljnim zagađivačima i otrovima. Artičoka sadrži više antioksidanata od bilo kog drugog povrća. One takođe snižavaju holesterool i bore se protiv oksidacije koje izazivaju slobodni radikali. Takođe, imaju veoma veliki postotak vlakana.

Prema jednoj italijanskoj studiji, ishrana bogata antioksidantima koji se nalaze u artičoki snižava rizik od raka dojke, raka prostate i leukemije.

1728

Mirođija

Mirođija je jednogodišnja biljka iz porodice štitarki, latinski naziv joj je Anethum graveolens, a poznata je i kao kopar, koprić, anita. Poreklom je iz Azije, ali i u našim krajevima važi za jedan od najomiljenijih začina, pre svega zato što je izuzetno kvalitetan, a opet jeftin i pristupačan. Najčešće se koristi u mediteranskoj kuhinji, gde se seckanim listovima mirođije začinjavaju razni sirevi, jogurt, pavlaka i drugi slični kremasti proizvodi, zatim se koristi u raznim salatama, sosevima, u Rusiji i Skandinaviji se često koristi kao dodatak jelima od ribe i drugih morskih plodova, dok se kod nas najviše koristi u supama i čorbama (otud ona izreka - mirođija u svakoj čorbi!). Osim ugodnog ukusa, mirođija je i izuzetno zdrav začin. Bogat je vitaminima A i C, sadrži folnu kiselinu koja je izuzetno potrebna trudnicama, a smatra se da žvakanje listova mirođije uklanja loš zadah, pogotovo onaj od luka.

7403