Oklagija.rs - Najukusniji internet portal!

Par saveta kako da potrošite manje novca prilikom kupovine hrane

Svima nam se barem jednom desilo da krenemo u kupovinu, pa na kraju ostanemo šokirani koliko nam je račun na kasi, ili tek kod kuće shvatimo da možda i nismo trebali kupiti određene stvari. Ovih par trikova će vam pomoći da pametno kupujete, bez da se odreknete nekih stvari ili ostanete praznih džepova.

1. Iskreirajte šoping listu unapred

Pre nego što krenete u kupovinu, obavezno napravite pregled onoga šta već imate od namirnica u kući i napravite detaljnu listu onoga šta vam nedostaje, bazirano na nedeljnom nivou. Striktno se držite te liste kako ne biste pali u iskušenje da kupite nešto nepotrebno.

2. Jedite pre kupovine

Da, dobro ste čuli; po nekim istraživanjima, kada idemo u kupovinu praznog stomaka, često se desi da impulsivno kupimo masnu i skupu hranu koja je trenutno raj za naše oči i stomak

3. Čekirajte sniženja

Nije na odmet da proverite u novinama ili na internetu u kojim se to radnjama namirnice koje vam trebaju na sniženju, ako kupujete na veliko, možete dosta uštedeti

4. Kupujte sezonske namirnice

Najviše će vam se isplatiti da napravite plan ishrane i kupovine baziran na svežim, sezonskim namirnicama - na primer paradajz je svakako isplativije kupovati krajem proleća, kad mu je sezona, dok su narandže najjeftinije upravo zimi

5. Ako je baš nužda, kupite konzerviranu i smrznutu hranu

Iako su sveže namirnice najzdraviji izbor, konzervirana i smrznuta hrana je u većini slučajeva jeftinija i sadrži sve potrebne vitamine i minerale. Dobra stvar kod smrznute hrane je i ta što možete odmrznuti samo količinu koja vam je potrebna, bez brige da ćete baciti deo toga šta niste stigli da pripremite.

6. Nemojte bacati neiskorišćenu hranu

U svetu se godišnje baci na milione tona neiskorišćenih namirnica - nađite kreativan način da sve iskoristite. Na primer, od starog hleba napravite prženice, voće koje je počelo da truli umutite sa mlekom i medom kako biste dobili ukusan šejk..

7. Gajite neke namirnice sami
Ako imate baštu, mnogo novca ćete uštedeti ako sami posadite drvo nekog voća ili uzgajate omiljeno povrće, ne oduzima toliko vremena a uštedećete dosta novca plus znaćete kakvog je kvaliteta hrana koju servirate na tanjir. Ako pak nemate baštu, uvek možete gajiti u saksijama mirisne začine ili određene sadnice koje ne zauzimaju puno prostora, poput čeri paradajza.

2302

Smokva

Smokva (lat. ficus) je voće iz porodice dudovki (moraceae) i zbog svojih lekovitih svojstava spada u red najzdravijih namirnica na svetu. Smatra se da potiče iz Turske, a danas se najviše gaji u zemljama Mediterana jer joj je potrebna topla, sredozemna klima da bi uspela. O tome koliko je smokva popularna i blagodetna po zdravlje dovoljno govori i činjenica da je još u Staroj Grčkoj važila za cenjenu namirnicu čiji je izvoz bio zabranjen, dok su je u Starom Rimu smatrali svetim voćem. O smokvama su se pisale razne pesme, bajke i legende, a verovatno najpoznatija potiče upravo iz Rima, odakle kruži priča da se ispod smokvinog drveta odmarala vučica koja je odgojila Romula i Rema. Što se tiče našeg podneblja, ustaljeni nazivi za ovo voće su još i smokvinica, smokvenica, figovnik. Danas postoji oko 600 vrsti smokvi i one mogu biti različitih nijansi - bele, zelene, smeđe, pa čak i tamno ljubičaste. Osim što su ukusne, sadrže i veliki broj vitamina, a najviše vitamin A, E, C, K i beta karoten. Izuzetno su bogate i vlaknima, zbog čega dokazano smanjuju holesterol. Naime, smatra se da šaka smokvi može da upotpuni polovinu dnevnih potreba za vlaknima, dok kompot od smokve ubrzava metabolizam i deluje kao laksativ. U ishrani se najčešće koriste sušene, za pravljenje sokova, vina ili čaja. Ipak, treba paziti sa upotrebom suvih smokvi jer sadrže dosta šećera pa nisu pogodne za dijabetičare. Zanimljivo je da se zbog svoje lepote, stabljika smokve često koristi kao ukrasna biljka.

2013

Heljda

Heljda se po morfološkim i fiziološkim svojstvima bitno razlikuje od ostalih žitarica ali zbog zrna i načina koriščenja se svrstava u žitarice. Sadrži vitamine B1 i B2, kalijum, fosfor, kalcijum. Kaša od heljdine prekrupe se preporučuje u svakodnevnoj ishrahi odraslih i dece, a pogotovo onih koji se bave umnim radom jer jača memoriju i koncentraciju.

16250

Svinjetina

Uprkos lošem glasu koji je prati poslednjih godina, svinjetina uopšte nije nezdravo meso. Svinjetina sadrži 6 vitamina (vitamin B1, B2, B3, B5, B6, B12), 4 minerala (fosfor, magnezijum, gvožđe i cink) i odličan je izvor proteina.

Svinjetina je jedan od najboljih izvora tiamina (vitamin B1). Ovaj vitamin odgovoran je za metabolizam ugljenih hidrata, bitan je za obnavljanje mišićnih tkiva i apetit.

Ova vrsta mesa je, uz mleko, najznačajaniji izvor riboflavina (vitamin B2). Riboflavin igra mnoge značajne uloge u organizmu, od međućelijske razmene, pa do poboljšanja stanja kože i očiju.

Niacin (vitamin B3) ključan je za oslobađanje energije iz ugljenih hidrata, proteina i masti, kao i za pravilno funkcionisanje digestivnog trakta i nervnog sistema. Jedna šnicla (100 gr) krtog svinjskog mesa zadovoljava 47% preporučenog dnevnog unosa ovog vitamina.

B5 je neophodan u sintezi hemoglobina, a može se, doduše u manjoj meri, pronaći u svinjetini.

Vitamin B6 odgovoran je za normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema i za metabolizam ugljenih hidrata i proteina. U velikoj se količini može naći baš u ovoj vrsti mesa.

Vitamin B12 pomaže u obnavljaju crvenih krvnih zrnaca, i u metabolizmu svih vrsta ćelija, a jednom šniclom zadovoljićete gotovo 40% dnevne potrebe za ovim vitaminom.

Fosfor ojačava kosti i zube i održava energetsku ravnotežu u organizmu.

Magnezijum je još jedan od neophodnih minerala za pravilno formiranje kostiju.

Gvožđe se lakše apsorbuje iz mesa nego iz povrća, voća ili suplemenata, a svinjetina je jedan od najboljih izvora ovog minerala. Odgovorno je za optimalan nivo energije u organizmu.

Cink je najvažniji mineral za održavanje otpornog imunog sistema, poboljšava otpornost na infekcije, ojačavaju jačine i gustine kostiju. Svega jedna šnicla dnevno dovoljna je za 36% dnevne preporučene količine cinka.

Jedna šnicla krte svinjetine sadrži 29 grama proteina. Belančevine su osnovna gradivna jedinica mišića, a svinjetina je bogata kvalitetnim proteinima koji sadrže svih 9 esencijalnih aminokiselina.

Kalorijska vrednost 100 grama svinjetine je oko 200 kalorija, tako da je ovo meso preporučljivo i onima koji vode računa o svom dnevnom kalorijskom unosu.

4294

Pravilno čuvanje bosiljka

Ukoliko koristite svež bosiljak, koji je nezaobilazan sastojak brojnih tradicionalnih italijanskih jela, evo nekoliko korisnih saveta za njegovo pravilno čuvanje.

Čuvajte ga u čaši vode, poput cveća, i odložite u frižider. Na taj način će ostati svež i do nedelju dana.

Drugi način - skladištenje slično zelenoj salati. Listove stabljika postavite na papirni ubrus ili kuhinjsku krpu koju ćete staviti u plastičnu vreću. Ova metoda održava listove hidriranim.

Zamrzavanje za duže skladištenje – isprite bosiljak u hladnoj vodi, a zatim ga odložite u zamrzivač u plastičnoj vreći gde može trajati i do godinu dana.

2787