Prema etiopljanskoj legendi, moć kofeina otkrivena je kada je pastir primetio da su mu koze mnogo energičnije kada grickaju bobice jedne određene biljke. Kada je i sam probao te bobice, osetio je slične efekte i eto, gotovo nehotice otkrio jedan od najpopularnijih napitaka na svetu.
Riba i limun su sjajna kombinacija, koja je prvi put isprobana u Srednjem veku, jer se verovalo da će limunov sok rastvoriti manje riblje kosti, za slučaj da ih neko proguta.
Sladoled na štapiću je otkriven 1905. Jedanaestogodišnji dečak Frenk Eperson zaboravio je svoj zaslađeni napitak i kašičicu kojom ga je mešao preko noći na tremu. Kada se probudio, piće je bilo zaleđeno, a ukus te poslastice bio je odličan. Osamnaest godina kasnije, Eperson je patentirao svoj pronalazak, a mi i danas uživamo u tom slatkišu.
Tokom Drugog svetskog rata, u Engleskoj je bilo nestašica hrane. Jedna od deficitarnih namirnica bila je banana, a kao zamena koristila se „lažna banana", napravljena od kuvane repe, šećera i arome banane.
Predsednik Nikson zabranio je služenje supe na zvaničnim večerama, jer je „gotovo uvek prosipao po sebi ili po stolu".
Kada je u pitanju proizvodnja hleba, aditivi se koriste iz više razloga. Antioksidansi produžavaju rok trajanja, testo dobija željenu strukturu, a zaslađivači pospešuju aromu i omogućavaju zadržavanje vlage. Neke od njih bi trebalo u potpunosti izbegavati jer mogu ozbiljno narušiti zdravlje.
1. Kalijum bromat je oksidacioni agens koji pomaže bujanju testa, dajući mu veći volumen. Ovaj dodatak može uticati na rad bubrega i štitne žlezde. Kalijum bromat je na listi 65 hemikalija koje mogu izazvati rak, ali je odobren za korišćenje. Izbegavajte hleb koji sadrži ovaj aditiv.
2. Azodikarbonamid koristi se za radi dobijanja lepše i jače teksture hleba. Odobren je za korišćenje kao dodatak hrani iako je potencijalno kancerogen.
3. Većini ljudi je poznato da su trans masti opasne za rad srca koje se formiraju u toku delimične hidrogenizacije koja se vrši kako bi hleb bi otporan na oksidaciju i kvarenje. Ukoliko naiđete na oznaku na etiketi za delimično hidrogenizovano ulje, izbegnite kupovinu ovog hleba. Delimično hidrogenizovano ulje prvenstveno se koristi radi produžavanja roka trajanja, štetno je za arterije i povećava sistemsku upalu koja je povezana sa bolestima srca, dijabetesom i moždanim udarom.
4. Monogliceridi i digliceridi deluju kao emulatori u hlebu, čine pecivo mekšim i poboljšavaju teksturu. Iako nisu štetni po ljudsko zdravlje, znak su proizvodnje industrijske hrane.
5. Butilovani hidroksianizol je jedinjenje koje se koristi kao konzervans. Sprečava užeglost peciva. Nalazi se na listi hemikalija koje izazivaju rak.
Jedno nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo da se u poslednjih nekoliko godina više nego ikada troši na programe mršavljenja, razne preparate i napitke, članarine u fitnes centrima i slično, a sve s namerom da se dosegne idealna težina. Pa otkuda onda i podatak da se prosečna težina iz godine u godinu povećava? Lekari i nutricionisti glavnim „krivcima" za naše nove slojeve sala smatraju više sati rada, manje vežbe, ulazak u mirnije vode stalne veze i veće porcije hrane. Cosmo je pokušao da (raz)otkrije uzroke gojenja i načine na koje možemo sebi da pomognemo. I to uspešno!
Pretrpavate tanjir
U poslednjih 20 godina porcije hrane postaju sve veće, kao i tanjiri. Uporedimo li staro posuđe sa onim koje danas koristimo, uvidećemo da je razlika u veličini neverovatna. Kada sipate hranu imajte u vidu koliko energije trošite. Ako radite neki fizički zahtevan posao, sigurno će vam trebati više hrane nego nekome ko ceo dan provodi sedeći za stolom.
Šta činiti: Naučite kolika bi trebalo da bude zdrava porcija. Meso i piletina bi trebalo da budu veličine špila karata, gomilica žitarica za doručak neznatno veća od sijalice, a povrće, testeninu i pirinač sipajte u količini koja bi odgovarala veličini stisnute pesnice. Nutricionisti savetuju da i pre i posle podne gricnete nešto sitno kao užinu (najbolje voće), kako dok dođe vreme za obrok ne biste bili mrtvi-gladni. Večeru servirajte u manjem tanjiru ili činijici koju koristite za spremanje muslija, umesto u tanjiru za glavno jelo ili dubokom tanjiru za testeninu.
Osećate se umorno i pod stresom
Kada telo oseća da je pod pritiskom, prebacuje se na primitivni bori-se-ili-beži mehanizam funkcionisanja, koji može da dovede do gomilanja kilograma. „Vi pod stresom u stvari postajete mašina za proizvodnju sala, jer za njegovu proizvodnju su potrebne određene hemijske supstance koje organizam pod uticajem stresa obilno luči", objašnjavaju stručnjaci. A ako ste preumorne da biste spremile sebi pristojan obrok, veća je i verovatnoća da ćete jesti neku brzu hranu.
Šta činiti: Potrudite se da svake noći spavate po 8 sati. Navijte budilnik da zvoni 10 minuta ranije da biste stigli da napravite zdrav obrok; na radnom stolu držite malu činiju sa voćem i svakodnevno odvojte nešto vremena za odmor - makar to bilo i samo 15 minuta. Za vreme pauze za ručak izađite u šetnju, idite na jogu ili fitnes - jer vežbanje je odličan način da se oslobodite napetosti!
Jedete kao muško
To što jedete isto koliko i vaš dečko/otac/brat mogao bi da bude glavni uzrok vaše gojaznosti. „Žene troše manje energije, odnosno ne sagorevaju metabolizmom i kroz aktivnosti toliko kalorija kao muškarci", kažu nutricionisti. Dodajte tome i testosteron i jasno je da ne možemo da jedemo isto. „Muškarci su pošto imaju više testosterona mišićaviji", objašnjavaju stručnjaci. „A mišići sagorevaju više kalorija nego salo, zato će muškarci na iste aktivnosti potrošiti više kalorija nego žene."
Šta činiti: Ako vaš dečko kuva, same sebi sipajte kako biste kontrolisale količinu hrane. Muškarci imaju tendenciju da trpaju hranu u sebe kao lopatom, zato vi posle svakog zalogaja spustite viljušku i nož na sto i uživajte u ukusu hrane. Stomaku je potrebno 20 minuta da pošalje signal mozgu da je pun - zato jedite polako. A pri vežbanju se usredsredite vežbe opterećenja koje su usmerene na jačanje mišića i pomažu vam da sagorite masti.
U ishrani vam nedostaje vlakana
Iako problemi sa stomakom (sindrom iritabilnog kolona i/ili zatvor) neće zaista dovesti do povećanja težine, definitivno izazivaju gadno nadimanje, zahvaljujući kome se osećate i izgledate deblje nego što jeste. Glavni uzroci zatvora su nedovoljan unos tečnosti i dijetnih vlakana, kao i nedovoljno vežbe.
Šta činiti: „Održavajte uredan rad creva tako što ćete se potruditi da svakog dana unesete 30 grama vlakana", savetuju nutricionisti. Na pakovanju hrane proverite koliki je sadržaj dijetnih vlakana. Dobra vest je da većina namirnica sa visokim sadržajem vlakana ima malu količinu masti. Jabuka srednje veličine ima oko 4,5 g vlakana, kriška integralnog hleba 2 g, a 100 g prirodnih (neprepečenih) muslija ili ovsenih pahuljica sadrži oko 3 g. „Ako vam ne ide od ruke da unesete dovoljno vlakana, dodajte razne vrste pasulja (najlakše je onih iz konzerve) u različite salate, sosove za špagete i jela koja možete kombimovati sa ovim povrćem."
Volite da popijete pićence... ili tri
Većina ljudi zaboravlja da alkohol ima dvostruko štetno dejstvo na liniju. Prvi štetan efekat je to što sadrži puno kalorija - čaša vina je ekvivalentna čokoladici. Druga loša stvar proizilazi iz toga što dok god imate alkohola u organizmu jetra ne uspeva da se bavi razgradnjom bilo čega drugog. To znači da će vam sav taj šećer iz alkohola otići pravo u kukove. Što baš i ne pomaže da izgledate seksi u farmerkama, zar ne?
Šta činiti: Alkohol smatrajte poslasticom, savetuju nutricionisti. Povedite računa da naručite piće koje bi vam zaista prijalo, a ne tek bilo koje. I izbegavajte žestoka pića ili bilo šta što ćete verovatno brzo „slistiti".
Preskačete doručak
Ovo ste već puno puta čuli, ali da ponovimo: istina je preskakanje obroka zaista usporava metabolizam i često, kada konačno dočekate obrok, dovodi do prejedanja. A od svih obroka najvažnije je ne preskakati doručak. „Kada ne doručkujete organizam počinje da funkcioniše kao kada je izložen gladovanju", upozoravaju nutricionisti. „A to znači da taloži zalihe masti koje bi kasnije mogao da iskoristi."
Šta činiti: Da biste pokrenuli metabolizam neka doručak bude najobilniji obrok tokom dana. A da bi i tokom ostatka dana radio „punom parom", održavajte ga u pogonu užinama sa niskim sadržajem masti sredinom prepodneva i popodneva. To ne znači da ceo dan treba da jedete, već samo da povedete računa da telo stalno razgrađuje masti i oseća se sito i zadovoljno. Na primer, izaberite omlet sa povrćem ili voće i jogurt.
Izvor: Cosmopolitan.rs
Kako bi pravilno funkcionisalo, našem telu je potreban natrijum. Njegov nedostatak može uticati na nizak krvni pritisak ili hipotenziju, što dovodi do vrtoglavice. Kalijum je komponenta unutar svake ćelije, a natrijum se nalazi izvan ćelija. Oba minerala privlače vodu i kao rezultat obezbeđuju ravnotežu tečnosti unutar i izvan ćelija. Da biste održali ravnotežu, morate unositi i adekvatne količine kalijuma.
Da biste održali svoj nivo krvnog pritiska, važan je nivo kalijuma u krvi koga u dovoljnim količinama možete pronaći upravo u tamnijim bananama. Imaju nizak nivo natrijuma, sadrže i triptofan - aminokiselinu koju vaše telo koristi u proizvodnji serotonina.
Dobro je poznata činjenica da vam banane mogu pomoći da se oslobodite zatvora. Sledeći put, ukoliko budete imali problema sa varenjem - pojedite bananu.
Banane imaju visoku kalorijsku vrednost, što ih čini odličnim izvorom instant energije. Dakle, sledeći put tokom napornog treninga, u pauzi - nagradite svoje telo bananom. Kalijum u bananama sprečava grčeve u mišićima i pomaže dugotrajnu fizičku izdržljivost.
Bogate gvožđem, smanjiće mogućnost od pojave anemije, a vitamin B6 smanjiće šanse za nadutost i zadržavanje vode u organizmu.
