Kada se pomene stevia, ljudi obično pomisle na relativno nov prirodni zaslađivač, koji je trenutno veoma popularan u industriji hrane. Međutim, stevia je rod od preko 240 vrsta, od kojih je samo jedna prirodno slatka.
List stevije sadrži dve vrste sastojaka, jedan koji je 200-300 puta slađi od šećera i drugi koji je 300-400 puta slađi od šećera. Taj drugi sastojak je osnova za proizvodnju zaslađivača na bazi stevije.
Biljka stevia potiče iz južne Amerike, najviše je ima u Paragvaju, a može se naći i u severnoj Argentini.
Iako je relativno nova (u SAD je registrovana kao dijetetski dodatak 1994.), ljudi koji žive u oblastima gde stevija raste koristili su ovu biljku stotinama godina ranije. Tek 1884. švedski naučnik Bertoni sproveo je prvu studiju o steviji, imenovao njene aktivne sastojke i približio je drugim zemljama.
Stevia ne sadrži kalorije i ne utiče na nivo šećera u krvi, što je čini idealnom za dijete, ili za ljude koji boluju od dijabetesa.
Nakon godina istraživanja ne postoje dokazi o štetnosti upotrebe ove biljke i njenih ekstrakata u ishrani, ali u istraživanjima sprovedenim na životinjama, stevia je povezana sa neplodnošću.
Sve zamene za šećer imaju i dobre i loše strane, a to što je nešto prirodno ne znači da je nužno i bezbedno za konzumaciju (setimo se samo otrovnih pečurki). Čak i prirodni zaslađivači mogu škoditi, ako se neumereno koriste. Međutim, uz normalnu upotrebu, zasad ne postoje indikacije da je stevia opasna.
